Рачуновође - важна карика у откривању сумњивих активности и трансакција

05 новембар 2020

Рачуновође - важна карика у откривању сумњивих активности и трансакција


Акциони план за спровођење Стратегије за борбу против прања новца и финансирања тероризма, између осталог, предвиђа активности на унапређењу знања обвезника, попут рачуновођа, у области откривања потенцијалних сумњивих активности и трансакција.

Из тог разлога је Управа за спречавање прања новца у сарадњи са Привредном комором Србије организовала два вебинара за рачуновође који су одржани 29. септембра и 16. октобра 2020. године. Тема семинара била је улога и значај рачуновођа као обвезника.

Поред Јелене Пантелић, саветнице у Управи за спречавање прања новца и Данијеле Танић Зафировић, шефице Одсека за надзор Управе, које су се учесницима обратили на почетку вебинара и учествовале у панел дискусији, предавач на вебинарима био је Мајкл Стелини, међународно признат експерт који је учесницима представио међународну праксу у надзору рачуновођа као обвезника.

На самом почетку вебинара Стелини је истакао због чега су рачуновође у обавези да примењују превентивне мере које обухватају познавање клијента, вођење евиденције и пријављивање сумњивих трансакција. „То је зато што су рачуновође својеврсни чувари система. Током обављања своје професије они се састају са клијентима, а међу њима има и криминалаца и оних који желе да унесу средства која потичу од илегалних активности у финансијски систем“, рекао је Стелини.

Будући да су рачуновође у обавези да пријаве сваку сумњиву трансакцију, која побуђује сумњу на основу дефинисаног списка индикатора за SPN /SFT, Стелини је посебну пажњу свог предавања усмерио на списак индикатора односно на тзв. „црвене заставице“ које је сваки рачуновођа обавезан да има. Тако је један класичан показатељ да нешто није у реду случај када је тешко да се идентификује идентитет клијента, јер „у реалности, криминалац увек покушава да сакрије свој идентитет. Заправо, највероватније је да се криминалац никада неће појавити пред рачуновођом или пред финансијском институцијом“, казао је Стелини.

Увек ће постојати неки посредник, нека врста паравана, лице које можда није познато полицији, и тада је доста тешко одредити лични идентитет особе која стоји иза дате шеме. „Други начин откривања потенцијалних сумњи је када имате неовлашћену или неправилно евидентирану трансакцију. Ово је често случај када имате компанију чији је директор извршио неке трансакције које превазилазе његова законска овлашћења“, рекао је Стелини.

Објашњавајући даље „црвене заставице“, предавач их је сместио у различите категорије – оне које се односе на контакт податке, понашање (избегавање позива, недостављање документације), потом црвене заставице везане за инвестиције (на пример, клијент отплати средство за инвестирање много пре рока, посебно када затражи од финансијске институције да пошаље приход који је укључен у инвестицију очигледно неповезаној трећој страни), црвене заставице везане за готовинске трансакције клијента, односно трансакције преко банковних рачуна и слично.

У наставку свог предавања, Стелини је представио неколицину студија случаја које практично приказују примере „црвених заставица“ за рачуновође, односно када су рачуновође у могућности да открију сумњиве трансакције и активност.

Вебинари су организовани у оквиру Пројекта „ЕУ подршка спречавању прања новца у Србији“, који финансира Европска унија. Корисник пројекта је Министарство финансија – Управа за спречавање прања новца, а пројекат спроводи конзорцијум који предводи KPMG.

Вебинарима је присуствовало преко 430 учесника, а њихово задовољство самим предавањима може се видети из анализираног упитника. Велика већина учесника је поред изражавања задовољства вебинарима изразила спремност да учествује у додатним обукама на овакав начин.


Између осталог, учесници су о вебинарима рекли следеће: