У жељи да олакшамо преглед мишљења која Управа за спречавање прања новца даје о примени појединих одредаба Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Службени гласник РС" бр 113/17 и 91/19) креирали смо ову страницу на којој се сви одговори Управе на питања обвезника која се односе на наведени закон могу претраживати на различите начине и по различиитм критеријумима.

 

Прво поље служи за претрагу одређених појмова који се појављују у тексту питања или одговора, док је уз помоћ другог поља до одређеног мишљења могуће доћи избором неке од понуђених категорија, као што су датум, верзија прописа или тема којом се бави одређено мишљење односно питање обвезника.

 

У највећем броју случајева, до траженог мишљења ћете доћи уз помоћ другог поља, избором жељене теме у падајућем менију.

 

Ако и даље нисте задовољни добијеним резултатима, питања и одговори се увек могу претражити тако што ћете кликнути на дугме "Прошири све" и користити функцију Ctrl-F.

 

Oвој страници се може приступити и преко линка на страници "Стручна мишљења" (Чиме се бавимо - Правна питања и усклађивање са међународним стандардима - Стручна мишљења) којој се може приступити и са почетне стране (секција Издвајамо).

 

Прошири све

Скупи све

Провера тачности података о платиоцу када се врши уплата новчаних средстава у износу испод 1.000 евра или динарске противвредности тог износа примаоцу на рачун, уплата у име друге особе у истом износу и прикупљање, чување и архивирање личних докумената
19.06.2020. Пружање платних услуга, 2020., Платне институције, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

ПИТАЊЕ:


Мишљење у вези примене члана 11. став 7. и став 9. Закона а везано за проверу тачности података о платиоцу у складу са 17 – 23. Закона када се врши уплата новчаних средстава у готовом новцу примаоцу на рачун, а износ преноса није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, затим питање прикупљања, чувања и архивирања личних докумената, као и питање уплате у име друге особе

ОДГОВОР:


Према члану 11. став 6. Закона, ако износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, пружалац платних услуга платиоца дужан је да обезбеди да пренос новчаних средстава садржи најмање следеће податке о платиоцу: име и презиме, односно назив платиоца, број платног рачуна, односно јединствену ознаку трансакције ако се пренос новчаних средстава врши без отварања платног рачуна.

Према члану 11. став 7. Закона, пружалац платних услуга дужан је да провери тачност прикупљених података о платиоцу на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, пре преноса новчаних средстава, осим у случају да не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма, да износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа и да пружалац платних услуга није примио новчана средства која је потребно пренети у готовом новцу или анонимном електронском новцу, што је прописано ставом 9. истог члана Закона.

На основу наведеног Управа је мишљења да, према члану 11. став 9. Закона платна институција као пружалац платних услуга платиоца није дужна да утврди и провери идентитет и прибави копију личног докумета платиоца, сходно члану 17-23. Закона, који врши уплату у готовом новцу примаоцу на рачун, а износ уплате преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа и уколико не постоји сумња у прање новца или финансирање тероризма.

Супротно наведеном, пружалац платних услуга је увек дужан да провери тачност прикупљених података о платиоцу/примаоцу када постоји сумња у прање новца или финансирање тероризма, када је износ преноса новчаних средстава, укључујући и вредност с тим преносом повезаних платних трансакција виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа и када се новчана средства преносе, односно стављају на располагање примаоцу плаћања у готовом новцу или анонимном електронском новцу.

Када су у питању уплате у име другог лица у износу који није виши од 1.000 еура или динарске противвредности овог износа, дакле једно лице готовим новцем у име другог лица врши уплату на рачун отворен у неким од пословних банака, пружалац платних услуга је дужан да обезбеди да пренос новчаних средстава садржи најмање следеће податке о платиоцу: име и презиме, односно назив платиоца и број платног рачуна, односно јединствену ознаку трансакције ако се пренос новчаних средстава врши без отварања платног рачуна и није дужан да провери тачност прикупљених података о платиоцу нити да прибави фотокопију личног документа, под условом да не постоји сумња у прање новца.

Додајемо и то да у складу са проценом ризика, пружалац платне услуге може проверавати тачност прикупљених података без обзира на износ новчаних средстава која се преносе, сходно члану 11. став 11. Закона.

Такође, када је пружалац платних услуга дужан, по овом закону да прибави копију, односно очитан извод личног документа платиоца/примаоца плаћања, исту може чувати како у папирном, тако и у електронском облику, под условима предвиђеним Законом о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању („Службени гласник РС‟, бр. 94/2017).
 

Плаћање рачуна за телефон и инфостан у готовом новцу у износу већем од 60.000,00 динара и копија личне карте
19.06.2020. Утврђивање идентитета странке, Пружање платних услуга, 2020., Платне институције, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

ПИТАЊЕ:
Да ли приликом плаћања рачуна за телефон и инфостан, који су већи од 60.000,00 динара банка, пошта или платна институција имају право да траже копију личне карте ако се уплата врши у готовом новцу

ОДГОВОР:
Сходно члану 15. став 1. тачка 2) Закона, одредбе чл. 11–14. овог закона не примењују се када се преносом новчаних средстава врши плаћање примаоцу плаћања по основу пружених телекомуникационих услуга, услуга снабдевања електричном енергијом, гасом, паром или водом, услуга скупљања, третмана и одлагања отпада, услуга одржавања стамбених објеката или других сличних трајних услуга, под следећим условима:
(1) да износ преноса новчаних средстава није виши од 60.000 динара,
(2) да се наплате услуга из ове тачке извршавају одобрењем платног рачуна примаоца плаћања који се користи искључиво за те наплате,
(3) да пружалац платних услуга примаоца плаћања може да путем овог лица, на основу јединствене ознаке трансакције или другог податка који прати пренос новчаних средстава, дође до података о лицу које има закључен уговор с примаоцем плаћања за пружање услуга из ове тачке,
(4) да пружалац платних услуга платиоца и пружалац платних услуга примаоца плаћања имају седиште у Републици Србији.

У складу са чланом 11. став 9. Закона, пружалац платних услуга није дужан да провери тачност прикупљених података о платиоцу на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, ако не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма, износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа и пружалац платних услуга није примио новчана средства која је потребно пренети у готовом новцу или анонимном електронском новцу.

На основу напред наведеног, у случају да је износ за плаћање услуга из члана 15. став 1. тачка 2) Закона виши од 60.000 динара, али није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, пружалац платних услуга платиоца дужан је да обезбеди да пренос новчаних средстава садржи најмање следеће податке о платиоцу: име и презиме, односно назив платиоца и број платног рачуна, односно јединствену ознаку трансакције ако се пренос новчаних средстава врши без отварања платног рачуна. Такође, пружалац платних услуга није дужан да провери тачност прикупљених података о платиоцу на начин прописан у чл. 17-23. овог закона, што значи да не прибавља фотокопију личног документа платиоца, с обзиром да се новчана средства за плаћање напред наведених услуга примљена у готовом новцу преносе на рачун правним лицима, осим у случају сумње у прање новца и финансирање тероризма.

 

На који начин обвезник може утврдити да ли је странка, стварни власник странке, члан уже породице или ближи сарадник функционер
19.06.2020. Функционер, PEP, политички експонирана лица, 2020., Електронски новац, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

ПИТАЊЕ:


На који начин обвезник може утврдити да ли је странка, стварни власник странке, члан уже породице или ближи сарадник функционер сходно члану 38. Закона

ОДГОВОР:


Сходно члану 38. Закона, обвезник је дужан да утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или стварни власник странке функционер. Тај поступак се утврђује интерним актом обвезника, у складу са смерницама које доноси орган из члана 104. овог закона, надлежан за надзор над применом овог закона код тог обвезника.

Дакле, обвезник ће својим унутрашњим актима утврдити поступак по коме утврђује да ли је странка или стварни власник странке функционер, у складу са смерницама које доноси надзорни орган.

Додајемо да је сходно члану 8. став 1. тачка 3) Закона, обвезник дужан да примени радње и мере из члана 7. овог закона при преносу новчаних средстава у износу вишем од 1.000 евра или динарској противвредности тог износа, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција, у случају када пословни однос није успостављен, а посебне одредбе у вези са преносом новчаних средстава предвиђене су члановима од 11 – 15. Закона.

Издаваоци електронског новца не морају вршити радње и мере познавања и праћења странке ако је у складу са анализом ризика процењено да постоји низак ризик од прања новца или финансирања тероризма и ако су испуњени услови предвиђени чланом 16. став 1. тачка 1) – 6). Закона, које одредбе наведеног става се не примењују ако постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, као и у случају откупа електронског новца за готов новац или у случају подизања готовог новца у вредности електронског новца, где откупљени износ прелази 50 евра у динарској противвредности, а све у складу са чланом 16. став 2. Закона.

 

Начин чувања личног документа у електронском облику сходно члану 17. став 6. Закона
19.06.2020. Утврђивање идентитета странке, 2020., Платне институције, Чување података и евиденције, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

ПИТАЊЕ:


Мишљење у вези чувања личног документа при вршењу платних услуга Вестерн Унион новчане дознаке и преноса новчаних средстава трансфером одобрења у електронском облику (дигитализовани документ), у складу са чланом 17. став 6. Закона

ОДГОВОР:


Сходно члану 17. став 6. Закона, приликом идентификације физичког лица, законског заступника и пуномоћника обвезник је дужан да прибави копију, односно очитан извод личног документа тог лица. Копијом, односно очитаним изводом личног документа из овог става сматра се и дигитализовани документ из ст. 2. и 4. овог члана. На копији, односно очитаном изводу личног документа у папирном облику уписују се датум, време и лично име лица које је извршило увид у тај документ. Копија, односно очитани извод личног документа у електронском облику садржи квалификовани електронски печат, односно квалификовани електронски потпис, у складу са законом којим се уређује електронски потпис, са придруженим временским жигом. Копију, односно очитан извод личног документа из овог става обвезник чува у папирном или електронском облику у складу са законом.

Према члану 11. став 10. Закона, пружалац платних услуга је дужан да сачини процедуре за проверу потпуности података из члана 11. Закона.

Дакле, пружалац платних услуга сам сачињава процедуру за проверу потпуности података из члана 11. Закона, а копију, односно очитан извод личног документа може чувати и у електронском облику у складу са одредбама Закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању („Службени гласник РС‟, бр. 94/2017).



 

Пријава готовинских трансакција и у ком би року требало пратити међусобно повезане трансакције
09.06.2020. 2020., Пријава трансакција, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:
Да ли је платна институција, приликом извршавања услуге новчаних дознака – Western Union и услуге преноса новчаних средстава са платног рачуна на платни рачун дужна да Управи достави податке сходно члану 47. став 1. Закона о повезаним готовинским трансакцијама у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности, као у ком року би требало пратити међусобно повезане трансакције код наведених платних услуга везано за предузимање радње и мере из члана 7. Закона

Одговор:
Сходно члану 47. став 1. Закона, обвезник је дужан да Управи достави податке из члана 99. став 1. тач. 1)–3) и 7)–10) овог закона о свакој готовинској трансакцији у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности, и то одмах када је извршена, а најкасније у року од три дана од дана извршења трансакције.

У складу са чланом 3. став 1. тачка 8) Закона, готовинска трансакција јесте физички пријем или давање готовог новца.

Дакле, у случају физичког пријема или давања готовог новца у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности, обвезник је дужан Управи достави податке из члана 99. став 1. тач. 1)–3) и 7)–10) овог закона.

Напомињемо да је обвезник дужан да Управи достави податке из члана 99. став 1. Закона увек када у вези са трансакцијом или странком постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, на начин предвиђен чланом 47. став 2. Закона.

Што се тиче питања у ком року би требало пратити међусобно повезане трансакције, у случају када пословни однос није успостављен, мишљења смо да би обвезник требао сам проценити у ком року ће то бити. Да ли ће повезане трансакције обвезник пратити на дневном, недељном или месечном нивоу, зависи од анализе ризика од прања новца и финансирања тероризма, коју је обвезник дужан да редовно ажурира у складу са овим законом, смерницама које доноси орган надлежан за вршење надзора над применом овог закона и проценом ризика од прања новца и финансирања тероризма израђеном на националном нивоу.

Такође, сходно члану 69. Закона, обвезник је дужан да изради листу индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма у које је дужан да унесе и индикаторе које је израдио надзорни орган. Приликом израде листа индикатора, обвезник ће узети у обзир сложеност и обим извршења трансакција, неуобичајени начин извршења, вредност или повезаност трансакција које немају економски или правно основану намену, односно нису усаглашене или су у несразмери са уобичајеним односно очекиваним пословањем странке, као и друге околности које су повезане са статусом или другим карактеристикама странке.

Да ли постоји обавеза банке да утврди тачност прикупљених података у складу са чл. 17-23. Закона и прибави копију личне карте за износе који нису виши од 1.000 евра, ако платилац платне трансакције уплаћује средства у готовини, а банка преноси на рачун примаоца плаћања?
05.06.2020. Пружање платних услуга, 2020., Платне институције, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:
Да ли постоји обавеза банке да потврди тачност прикупљених података у складу са члановима 17-23. Закона укључујући и прибављање копије личне карте за износе који нису виши од 1.000 ЕУР, ако платилац платне трансакције уплаћује средства у готовини, а банка средства преноси на рачун примаоца плаћања

Одговор:
Према члану 11. став 7. Закона, пружалац платних услуга дужан је да провери тачност прикупљених података о платиоцу на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, пре преноса новчаних средстава, осим у случају да не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма, да износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа и да пружалац платних услуга није примио новчана средства која је потребно пренети у готовом новцу или анонимном електронском новцу, што је прописано ставом 9. истог члана Закона.

Сходно члану 12. став 4. Закона, ако износ преноса новчаних средстава, укључујући и вредност с тим преносом повезаних платних трансакција није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, пружалац платних услуга примаоца плаћања није дужан да провери тачност прикупљених података о примаоцу плаћања на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, осим ако се новчана средства стављају на располагање примаоцу плаћања у готовом новцу или анонимном електронском новцу и ако постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма.

На основу наведеног мишљења смо да, према члану 11. став 9. тачка 3) Закона платна институција као пружалац платних услуга платиоца није дужна да утврди и провери идентитет и прибави копију личног докумета платиоца, сходно члану 17-23. Закона, који врши уплату у готовом новцу примаоцу на рачун, а износ уплате преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа.

Такође, према члану 12. став 4. тачка 1) Закона, пружалац платних услуга примаоца плаћања није дужан да провери тачност прикупљених података о примаоцу плаћања у складу са чл. 17-23. овог закона, ако се новчана средства преносе на рачун примаоца плаћања, а износ преноса новчаних средстава, укључујући и вредност с тим преносом повезаних платних трансакција није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа.

Напомињемо да је пружалац платних услуга увек дужан да провери тачност прикупљених података о платиоцу/примаоцу када постоји сумња у прање новца или финансирање тероризма, када је износ преноса новчаних средстава, укључујући и вредност с тим преносом повезаних платних трансакција виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа и када се новчана средства преносе, односно стављају на располагање примаоцу плаћања у готовом новцу или анонимном електронском новцу. 

Прибављање копије личног документа платиоца у случају уплате готовог новца примаоцу на рачун, сходно члану 11. став 9. тачка 3) Закона
29.05.2020. Пружање платних услуга, 2020., Платне институције, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:
Да ли је платна институција као пружалац платних услуга платиоца дужна да утврди и провери идентитет и прибави копију личног докумета платиоца, сходно члану 17. Закона који врши уплату у готовом новцу примаоцу на рачун, односно физичком или правном лицу које има отворен рачун код неке од банака у Републици Србији, а износ уплате (једне или више повезаних) није виши од 1.000 евра или динарске противвредности тог износа

Одговор:
Сходно члану 11. став 9. Закона, пружалац платних услуга није дужан да провери тачност прикупљених података о платиоцу, ако су испуњени следећи услови:
1) не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма;
2) износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа;
3) пружалац платних услуга није примио новчана средства која је потребно пренети у готовом новцу или анонимном електронском новцу.

На основу наведеног мишљења смо да, према члану 11. став 9. тачка 3) Закона платна институција као пружалац платних услуга платиоца није дужна да утврди и провери идентитет и прибави копију личног докумета платиоца, сходно члану 17. Закона, који врши уплату у готовом новцу примаоцу на рачун, односно физичком или правном лице које има отворен рачун код неке од банака у Републици Србији, а износ уплате (једне или више повезаних) није виши од 1.000 евра или динарској противвредности тог износа, с обзиром да се новчана средства, која су примљена у готовом новцу, примаоцу уплаћују на рачун.

Напомињемо да је обвезник увек дужан да провери тачност прикупљених података о платиоцу када постоји сумња у прање новца или финансирање тероризма.

Да ли је генерални директор, као законски заступник обвезника, уједно и одговорно лице у смислу члана 52. став 3. Закона?
28.05.2020. Статус овлашћеног лица и заменика овлашћеног лица, 2020., Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Мишљење у вези са применом члана 52. став 3. Закона када није именовано одговорно лице за примену Закона већ само овлашћено лице и његов заменик. Да ли је у том случају генерални директор, као законски заступник обвезника, уједно и одговорно лице у смислу члана 52. став 3. Закона.


Одговор:
Обвезник доставља податке о личном имену и називу радног места члана највишег руководства одговорног за примену Закона, као и сваку промену тих података.

Уколико није именован члан највишег руководства одговоран за примену Закона, сматраће се да је лице које води и организује пословање обвезника и које је одговорно за обезбеђивање законистости рада одговорно лице у смислу члана 52. став 3. Закона.

То даље значи да генерални директор не мора бити одговорно лице у смислу члана 52. став 3. Закона уколико правно лице у својој организацији има неку ужу пословну јединицу у чијем делокругу пословања се налази област спречавање прања новца и финансирања тероризма.

Дакле, одговорно лице у смислу члана 52. став 3. Закона ће бити лице које се налази на челу те уже пословне јединице, односно у конкретном случају потребно је да лице које је код обвезника одговорно за примену Закона буде члан највишег руководства, односно члан извршног одбора.

 

Начин прибављања и чувања копије личног документа странке пре извршења трансакције и да ли се као изузеће, сходно члану 15. став 1. тачка 2) подтачка (2) Закона могу сматрати и рачуни банака отворени за наплату месечних обавеза по картицама и кредитима, као и наменски рачуни осигуравајућих друштава отворених за наплату полиса по основу животног и неживотног осигурања
27.05.2020. 2020., Осигурање, Чување података и евиденције, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:
Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма је прописана обавеза прибављања копије личног документа пре извршења сваке трансакције која се врши у готовом новцу што ће у пракси резултирати огромним бројем прикупљених копија личних докумената на дневном нивоу. Како би се избегло гомилање документације у папиру, молимо вас да размотрите могућност да се утврђивање и провера идентитета корисника врши на следећи начин:
1) Заступник ПИ утврђује и проверава идентитет корисника пре вршења трансакције прибављањем копије личног документа корисника и уносом свих података из документа корисника у информациони систем ПИ, кроз апликацију која му је за те потребе доступна;
2) прибављена копија личног документа, на којој су наведени прописани подаци (датум, време и име лица које је извршило увид у лични документ) електронски се похрањује у базу података ПИ;
3) копија личног документа је, у информационом систему ПИ, повезана са ЈМБГ корисника, односно бројем личног документа (уколико ЈМБГ није доступан) и даном истека важења личног документа, што омогућава брзо претраживање тих података по наведеним критеријумима;
4) у случају да корисник поново врши трансакцију, заступник уноси ЈМБГ или број личног документа корисника у апликацију ПИ. Апликација на екрану заступника приказује раније прибављену копију личног документа, са наведеним подацима (датум и време увида и име лица које је извршило увид у лични диокумент) а коју заступник упоређује са личним документом корисника у који има увид у датом тренутку.
Напомињемо и да наведено информационо решење подразумева и да прибављена копија личног документа неће бити доступна на увид заступнику по истеку важења личног документа, као и да ће заступник кроз апликацију ПИ увек добијати и обавештење о обавези прибављања фотокопије личног документа.

Такође, молимо вас и за одговор да ли заступник мора да одбије извршење трансакције у време ванредног стања које је проглашено у Републици Србији 16. марта 2020.године, ако на прописани начин прибави све податке из личног документа али није у могућности да прибави копију личног документа због тога што нису сви заступници опремљени читачима личних карата као ни довољном количином папира за штампу а у овом тренутку ограниченог кретања и препоручене социјалне дистанце и изолације није могуће заступницима обезбедити наведене услове.

Законом о спречавању прања новца и финансирању тероризма у члану 15. прописана су изузећа од обавезе провере прикупљених података о платиоцу и то, у тачки 2. изузећем се сматра и када се пренсом новчаних средсатва врши плаћање примаоцу плаћања по основу пружених телекомуникационих услуга .... или других сличних трајних услуга , под дефинисаним условима. Један од дефинисаних услова наведен је у подтачки 2. и то : да се наплате извршавају одобрењем платног рачуна примаоца плаћања који се користи искључиво за те наплате.

Имајући у виду наведено, мислимо да, као изузећа можемо сматрати и рачуне банака отворене за наплату месечних обавеза по картицама и кредитима, као и наменске рачуне осигуравајућих друштава отворених за наплату полиса по основу животног и неживотног осигурања. Ове врсте платних трансакције испуњавају наведене критеријуме, бројне су и понављају се сваког месеца.

Одговор:
Сходно члану 5. став 1. Закона, радње и мере за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма предузимају се пре, у току и након вршења трансакције или успостављања пословног односа. Према ставу 3. истог члана Закона, обвезник је дужан да у вези са ставом 1. овог члана сачини одговарајућа унутрашња акта којима ће ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма обухватити радње и мере дефинисане у овом члану. Унутрашња акта морају бити сразмерна природи и величини обвезника и морају бити одобрена од стране највишег руководства.

Истичемо да обвезник може напред наведени поступак утврдити интерним актом, у складу са смерницама које доноси орган надлежан за надзор над применом овог закона код тог обвезника, у конкретном случају Народна банка Србије.

Напомињемо још и то да, сходно члану 11. став 9. Закона пружалац платних услуга није дужан да провери тачност прикупљених података о платиоцу на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, што подразумева и прибављање копије, односно очитаног извода личног документа платиоца ако не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма, износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа и пружалац платних услуга није примио новчана средства која је потребно пренети у готовом новцу или анонимном електронском новцу.

На питање да ли би требало да обвезник одбије извршење трансакције у време ванредног стања које је проглашено у Републици Србији 16. марта 2020.године, ако на прописани начин прибави све податке из личног документа, али није у могућности да прибавите копију личног документа, сматрамо да се сходно одредбама Закона које се односе на утврђивање и проверу идентитета странке, копијом, односно очитаним изводом личног документа сматра и дигитализовани документ, који садржи квалификовани електронски печат, односно квалификовани електронски потпис, са придруженим временским жигом. Увођење ванредног стања не ослобађа платну институцију обавезе да поштује и примењује одредбе Закона. У вези навода у обраћању да је на дневном нивоу број трансакција које се изврше у платној институцији значајан, да корисници платних услуга нису ограничени у избору локације на којој ће реализовати своје трансакције, као и број локација на којима заступници пружају наведене платне услуге, овом приликом указујемо да платна институција, сходно одредбама Закона о платним услугама („Службени гласник РС“, бр. 139/2014 и 44/2018) има могућност да са корисницима платних услуга закључи оквирни уговор и на тај начин, између осталог, смањи прекомерно гомилање документације у папиру, али и значајно умањи изложеност различитим ризицима од којих сте неке и навели у допису. Предложени начин прибављања копије личног документа корисника новчане дознаке има елементе поступка закључивања оквирног уговора о пружању платних услуга из члана 16. Закона о платним услугама, који представља начин да обвезник утврди и провери идентитет странке на начин прописан чл. 17 – 23. Закона, те на основу тако успостављеног пословног односа са странкама којима пружа једнократне платне услуге, настави да извршава платне трансакције без прибављања копије личног документа корисника платне услуге приликом извршавања сваке појединачне трансакције, јер би у својим евиденцијама већ имао неопходну документацију и податке који су прибављени приликом успостављања пословног односа, наравно уз обавезу да те податке и документацију периодично проверава и ажурира, а у складу са чланом 29. Закона. На основу наведеног, сматрамо да је предложени начин прибављања копија личних докумената прихватљив ако су испуњени прописани услови за закључење оквирног уговора о платним услуга.

На питање да ли се као изузеће, сходно члану 15. став 1. тачка 2) подтачка (2) Закона могу сматрати и рачуни банака отворени за наплату месечних обавеза по картицама и кредитима, као и наменски рачуни осигуравајућих друштава отворених за наплату полиса по основу животног и неживотног осигурања, обавештавамо вас следеће:

Сходно члану 15. став 1. тачка 2) Закона, одредбе чл. 11–14. овог закона не примењују се у случајевима када се преносом новчаних средстава врши плаћање примаоцу плаћања по основу пружених телекомуникационих услуга, услуга снабдевања електричном енергијом, гасом, паром или водом, услуга скупљања, третмана и одлагања отпада, услуга одржавања стамбених објеката или других сличних трајних услуга, под условима да износ преноса новчаних средстава није виши од 60.000 динара, да се наплате услуга из ове тачке извршавају одобрењем платног рачуна примаоца плаћања који се користи искључиво за те наплате, да пружалац платних услуга примаоца плаћања може да путем овог лица, на основу јединствене ознаке трансакције или другог податка који прати пренос новчаних средстава, дође до података о лицу које има закључен уговор с примаоцем плаћања за пружање услуга из ове тачке и да пружалац платних услуга платиоца и пружалац платних услуга примаоца плаћања имају седиште у Републици Србији.

Напред наведени услови су кумулативни, што значи да се сви морају испунити да би се изузетак применио.

Из напред наведеног следи да се рачуни банака отворени за наплату месечних обавеза по картицама и кредитима, као и наменски рачуни осигуравајућих друштава отворених за наплату полиса по основу животног и неживотног осигурања не могу сматрати изузетком предвиђеним чланом 15. став 1. тачка 2) Закона.

Које странке ревизорске куће подлежу обавези познавања и праћења странке, да ли је потребно идентификовати траст у власничкој структури у проценту мањем од 25% и да ли је за сваки нови уговор са истом странком потребно извршити идентификацију?
18.05.2020. 2020., Ревизори, Утврђивање власничке структуре

Питање:
Које странке ревизорске куће подлежу обавези познавања и праћења странке, да ли је потребно идентификовати траст у власничкој структури у проценту мањем од 25% и да ли је за сваки нови уговор са истом странком потребно извршити идентификацију

Одговор:
У вези са питањем које странке ревизорске куће подлежу обавези познавања и праћења странке, истичемо да су у складу са чланом 4. став 1. тачка 9), 14) и 15) Закона као обвезници предвиђена друштва за ревизију и самостални ревизор, предузетници и правна лица која се баве пружањем рачуновдствених услуга, као и порески саветници. Дакле, сва физичка и правна лица регистрована у Агенцији за привредне регистре за обављање делатности која према Уредби о класификацији делатности ("Сл. гласник РС", бр. 54/2010) носи назив рачуновдствени, књиговодствени, ревизорски послови; пореско саветовање јесу обвезници Закона, а странке са којима наведени обвезници успостављају пословни однос су странке у односу на које се примењују радње и мере познавања и праћења странке предвиђене Законом.

У складу са чланом 25. став 1. Закона обвезник је дужан да утврди идентитет стварног власника која је правно лице или лице страног права у складу са чланом 3. став 1. тач. 11) и 12) Закона и прибави податке из члана 99. став 1. тачка 13) Закона. Дакле, уколико у власничкој структури странке учествује више лица, обвезник је дужан да идентификује сваког од њих и утврди основ учествовања у власничкој структури, како би на тај начин дошао до физичког лица које је заправо стварни власник странке. 

Узимајући у обзир наводе из захтева за давање мишљења које се односе на ситуацију у пракси када обвезник са странком сукцесивно и са одређеним размацима закључује више различитих уговора, истичемо да је у складу са чланом 3. став 1. тачка 13) Закона дефинисан појам пословног односа као пословни, професионални или комерцијални однос између странке и обвезника који је у вези са вршењем делатности обвезника и који се у тренутку успостављања очекује да ће трајати. Дакле, обвезник ће приликом успостављања пословног односа са странком предузети радње и мере из члана 7. став 1. тач. 1)-5) Закона које се односе на утврђивање и проверу идентитета странке, док је након успостављања пословног односа обвезник дужан да у складу са чланом 29. Закона прати пословање странке са дужном пажњом које између осталог укључује и праћење и ажурирање, односно периодичну проверу прибављених информација, података и документације о странци и њеном пословању. 

Напомињемо да је обвезник дужан да све радње и мере из члана 29. Закона врши у у обиму и учесталости која одговара степену ризика утврђеном у аналази ризика из члана 6. Закона која обухвата поред анализе ризика у односу на целокупно пословање обвезника и анализу ризика за сваку групу ризика или врсту странке, односно пословног односа, односно услуге које обвезник пружа у оквиру своје делатности, односно трансакције.

Мишљење о примени чл. 11. ст. 7. и 9. и чл. 12. ст. 4. Закона, а везано за проверу тачности прикупљених података о платиоцу и/или примаоцу плаћања у складу са чл. 17 – 23. Закона за платне трансакције које нису више од 1000 евра или динарске противвредности овог износа и да ли се заступник платне институције сматра посредником у преносу новчаних средстава у смислу одредбе члана 3. став 1. тачка 36) Закона.
14.05.2020. Пружање платних услуга, Платне институције, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:
Мишљење о примени чл. 11. ст. 7. и 9. и чл. 12. ст. 4. Закона, које се односи на проверу тачности прикупљених података о платиоцу и/или примаоцу плаћања у складу са чл. 17 – 23. Закона за платне трансакције које нису више од 1000 евра или динарске противвредности овог износа и да ли се заступник платне институције сматра посредником у преносу новчаних средстава у смислу одредбе члана 3. став 1. тачка 36) Закона.


Одговор:
Сходно члану 11. став 6. Закона, ако износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, пружалац платних услуга платиоца дужан је да обезбеди да пренос новчаних средстава садржи најмање следеће податке о платиоцу: име и презиме, односно назив платиоца и број платног рачуна, односно јединствену ознаку трансакције ако се пренос новчаних средстава врши без отварања платног рачуна.

Према члану 11. став 7. Закона, пружалац платних услуга дужан је да провери тачност прикупљених података о платиоцу на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, пре преноса новчаних средстава, осим у случају да не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма, да износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа и да пружалац платних услуга није примио новчана средства која је потребно пренети у готовом новцу или анонимном електронском новцу, што је прописано ставом 8. истог члана Закона.

Сходно члану 12. став 4. Закона, ако износ преноса новчаних средстава, укључујући и вредност с тим преносом повезаних платних трансакција није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, пружалац платних услуга примаоца плаћања није дужан да провери тачност прикупљених података о примаоцу плаћања на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, осим ако се новчана средства стављају на располагање примаоцу плаћања у готовом новцу или анонимном електронском новцу и ако постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма.

Из наведених одредаба чл. 11. и 12. Закона следи да је пружалац платних услуга пошиљаоца, односно пружалац платних услуга примаоца плаћања, ако се плаћање, односно пријем новчаних средстава врши у готовом новцу, дужан да у складу са чл. 17 – 23. Закона утврди и провери идентитет пошиљаоца, односно примаоца плаћања, што укључује и прибављање копије или очитаног извода личног документа пошиљаоца, односно примаоца плаћања.

Изузетак од ове обавезе је прописан у случају када је идентитет утврђен и проверен на прописани начин при успостављању пословног односа. С обзиром на то да је у захтеву наведено да приликом пружања платних услуга обвезник не успостављате пословни однос са странкама, указујемо на то да у складу са Законом о платним услугама („Сл.гласник РС“, бр. 139/14 и 44/18) може бити закључен оквирни уговор о пружању платних услуга на основу кога би пружаоци платних услуга успоставили пословни однос и с корисницима новчаних дознака у смислу Закона, што подразумева утврђивање и проверу идентитета на начин прописан чл. 17 – 23. Закона само приликом закључивања оквирног уговора, уз праћење пословања странке у складу са чланом 29. Закона. На основу тог уговора, пружалац платних услуга би наставио да извршава платну услугу новчане дознаке на начин на који је то чинио пре измена и допуна Закона (без прибављања копије личног документа странке приликом сваке трансакције), јер би у својим евиденцијама већ имао неопходну документацију и податке који су прибављени приликом успостављања пословног односа, уз обавезу да те податке и документацију периодично проверава и ажурира, а све у складу са анализом ризика сваке странке и чланом 29. Закона.

Сходно члану 3. став 1. тачка 36) Закона посредник у преносу новчаних средстава је пружалац платних услуга који није у уговорном односу са платиоцем, нити са примаоцем плаћања, а учествује у извршењу преноса новчаних средстава.

С обзиром на чињеницу коју је подносилац захтева навео да је заступник платне институције Тенфоре доо Београд са којом има закључен уговор на основу којег пружа платне услуге и то услуге извршавања новчане дознаке кроз систем Вестерн Унион и услуге преноса новчаних средстава на платни рачун, исти се не може сматрати посредником у преносу новчаних средстава у смислу одредбе члана 3. став 1. тачка 36) Закона.

Поверавање вршења радњи и мера познавања и праћења странке лицима која би обвезник ангажовао по основу уговора ван радног односа
13.05.2020. 2020., Поверавање вршења радњи и мера трећем лицу

Питање:
Може ли банка поверити вршење радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)-5) овог закона лицима која су запослена код продавца аутомобила, а које би банка ангажовала по основу уговора ван радног односа (уговор о привременим и повременим пословима, односно уговор о допунском раду), у смислу чл. 197. и 202. Закона о раду

Одговор:
Сходно члану 30. став 1. Закона, код успостављања пословног односа, обвезник може, под условима утврђеним овим законом, поверити вршење радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)-5) овог закона трећем лицу, док је став 2. између осталих у тачки 1) Закона предвиђено да је треће лице из става 1. овог члана обвезник из члана 4. став 1. тач. 1), 3), 4), 7), 9)–11), 13) и 16) овог закона друштва за осигурање која имају дозволу за обављање животних осигурања и заступници у животном осигурању.

Према члану 33. став 1. тачка 1) Закона обвезник не сме успоставити пословни однос, ако је радње и мере познавања и праћења странке извршило лице које није треће лице из члана 30. став 2. овог закона.

Закон не прописује изричито у каквој врсти радног анагажовања је потребно да буде лице које је ангажовано код обвезника. Међутим, ангажовање овог лица подразумева да је то лице у потпуности оспособљено за предузимање свих радњи и мера у складу са Законом и да не постоји разлика у односу на друге запослене који су у радном односу код обвезника ангажовани на тим пословима (користи софтвер те банке, препознаје и пријављује сумњиве трансакције овлашћеном лицу, поштује забрану дојављивања, на одговарајући начин чува документацију). Притом је веома важно обезбедити надзор над обављањем тих послова и поштовање унутрашњих контрола обвезника, а нарочито спречавање да интереси продавца аутомобила који није обвезник претегну над интересом предузимања радњи и мера праћења странке. У сваком случају, ангажовање овог лица је потребно и посебно документовати како би се обезбедили докази да је обвезник у овој ситуацији управљао ризицима од прања новца и финансирања тероризма на одговарајући начин.

Будући да је подносилац молбе навео да планира увођење новог производа – кредите за финансирање куповине нових и половних аутомобила, код којих би се идентификација странке као и прикупљање релевантне документације, обављали на самом продајном месту, при чему би идентификацију и прикупљање података (који би обавезно били достављени банци) вршило лице које је запослено код продавца аутомобила, мишљења смо да не постоје законске препреке да банка ангажује то лице за вршење радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)-5) Закона, уколико са истим закључи уговор ван радног односа у смислу члана 197. и 202. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење).

И на крају, подсећамо да се банка ни ком у случају не ослобађа одговорности за правилно вршење радњи и мера познавања и праћења странке у складу са Законом.

Да ли овлашћено лице може да буде ангажовано на основу уговора о допунском раду?
01.05.2020. Статус овлашћеног лица и заменика овлашћеног лица

Питање:
Да ли овлашћено лице може да буде ангажовано на основу уговора о допунском раду из разлога што би тај службеник био запослен на пуно радно време у некој другој финансијској институцији?


Одговор:
Сагласно члану 49. Закона, обвезник je дужан да за вршење појединих радњи и мера спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма именује овлашћено лице и његовог заменика, а у случају да има једног запосленог, тај запослени се сматра овлашћеним лицем.

Поред наведеног, а у складу са чланом 50. став 1. тачка 1) Закона, овлашћено лице је лице које, између осталог, испуњава услов да је запослено код обвезника на радном месту са овлашћењима која том лицу омогућавају делотворно, брзо и квалитетно извршавање задатака прописаних Законом, док су чланом 51. Закона дефинисане обавезе овлашћеног лица, односно његовог заменика, као и да овлашћено лице самостално врши задатке и непосредно је одговoрно највишем руководству.

С тим у вези, у случају закључења уговора о допунском раду, уз ангажовање наведеног службеникa на пуно радно време у некој другој финансијској институцији, овлашћено лице не би било у могућности да у потпуности и адекватно испуњава све обавезе прописане Законом.

Како се напред наведено сматра допунским радом у смислу члана 202. Закона о раду ("Службени гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење), не би био испуњен услов из члана 50. став 1. тачка 1) Закона којим је прописано да овлашћено лице треба да буде запослено код обвезника.

Такође, у смислу Закона о раду, запосленим се сматра лице које је у радном односу код послодавца.

Провера идентитета законског заступника коресподентских банака и прибављање копије личног документа сходно члану 21. став 2. Закона
24.04.2020. Утврђивање идентитета странке, Кореспондентски односи, 2020., Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:
Молба за давање мишљења на Закон у делу идентификације заступника правног лица, према члану 21.став 2. Закона, у ситуацијама када у пракси заступници финaнсиjских институциja, прe свeгa кoрeспoндeнтских бaнакa одбијају достављање кoпиje личнoг дoкумeнтa зaступникa, позивајући се на то да је лoкaлним прoписимa зaбрaњeнo дeљeњe oвaквих пoдaтaкa сa другим прaвним лицимa, oбзирoм дa сe нaвeдeнo смaтрa нaрушaвaњeм привaтнoсти физичких лицa чиjи су пoдaци у питaњу.


Одговор:
Одредбама члана 21. Закона прописана је дужност за обвезника да без изузетка утврђује идентитет заступника правног лица (коресподентне банке) увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта правног лица или непосредним увидом у званични јавни регистар, односно акта којим се одређује лице овлашћено за заступање уколико у документацији из регистра није наведен овај податак, при чему је прописано и обавезно прибављање копије личног документа заступника правног лица (коресподентне банке).

С тим у вези, наглашавамо да је одредбама члана 35. Закона прописана обавеза примене појачаних радњих и мера познавања и праћења странке (коресподентне банке) код успостављања кореспондентског односа са банкама и другим сличним институцијама других држава, а што обухвата и додатне радње и мере прописане овим законом које обвезник врши.

Из напред наведеног законског оквира недвосмислено проистиче дужност обвезника да обавезно примењује појачане радње и мере познавања и праћења странке (коресподентне банке) код успостављања кореспондентског односа са банкама и другим сличним институцијама других држава, а што неспорно укључује и обавезу обвезника да прибави копију личног документа заступника правног лица (коресподентне банке).

Даље, у вези постављеног питања у погледу тога да ли се мoжe кao зaступник трeтирaти лицe кoje je зaпoслeнo у прaвнoм лицу и oвлaшћeнo oдлукoм прaвнoг лицa дa прeдузимa oдрeђeнe пoслoвe у њeгoвo имe (нпр. дирeктoр oдрeђeнoг oргaнизaциoнoг дeлa у чиjoj je нaдлeжнoсти пoслoвaњe сa другим финaнсиjским институциjaмa) истичемо да је чланом 22. Закона прописан поступак утврђивања идентитета прокуристе и пуномоћника правног лица, ако у име правног лица пословни однос успоставља прокуриста или пуномоћник. У том случају, обвезник утврђује идентитет пуномоћника, односно прокуристе из писменог овлашћења које је издао заступник правног лица, чију копију чува у складу са законом. Међутим, и у том случају се на проверу идентитета прокуристе или пуномоћника и прибављање података из члана 99. став 1. тачка 2) овог закона сходно примењују одредбе члана 17. ст. 2. и 6. Закона. Поред тога, и овде је потребно прибавити податке из члана 99. став 1. тачка 2) Закона о заступнику тог правног лица.

Додатно, указујемо и на могућност примене члана 18. Закона којим је прописан поступак утврђивања и провере идентитета законског заступника правног лица путем квалификованог електронског сертификата (ако је заступник физичко лице), ако су испуњени услови уз става 2. тог члана. Напомињемо и да је обвезник дужан да обавести Управу и Народну банку Србије да ће утврђивање и проверу идентитета странке вршити на тај начин.

Напомињемо још и то да према члану 84. став 1. тачка 4) Закона Управа припрема и даје мишљења о примени овог закона и прописа донетих на основу овог закона, у сарадњи са надзорним органом. У конкретном случају, поменуто мишљење дато је уз консултације и сарадњу Народне банке Србије у чијем предлогу одговора стоји још и то да у досадашњем раду Центра за посебну контролу-АML није било евидентираних обраћања других пословних банака поводом евентуалних потешкоћа приликом утврђивања идентитета заступника правног лица (коресподентне банке), односно прибављања копије личног документа заступника правног лица (коресподентне банке), из чега проистиче утемељен закључак да се предметни наводи конкретне банке никако не могу сматрати као евентуални проблем општег карактера у пословању банака у Србији.

Мишљење о примени члана 8. став 1. тачка 3) Закона када је у питању износ од 1.000 евра, како препознати повезане трансакције у износу вишем од 1.000 евра у динарској противвредности и како применити члан 41. Закона, када се трансакције врше без отварања рачуна
10.04.2020. Пружање платних услуга, 2020., Платне институције, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:
Мишљење о примени члана. 8. став 1. тачка 3) Закона, тачније да ли радње и мере познавања и праћења странке из члана 7. овог закона обвезник врши и када је у питању износ од 1.000 евра, како препознати повезане трансакције у износу вишем од 1.000 евра у динарској противвредности, када пословни однос није успоставњен, као и како применити члан 41. Закона, с обзиром да ЈП „Пошта Србије“ не врши матичење корисника и све трансакције се врше без отварања рачуна.

Одговор:
Сходно члану 8. став 1. тачка 3) Закона, радње и мере из члана 7. овог закона обвезник врши при преносу новчаних средстава у износу вишем од 1.000 евра или динарској противвредности тог износа, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција, у случају када пословни однос није успостављен. То значи да се одредба не би односила на трансакцију која износи тачно 1.000 евра или која представља динарску противвредност тог износа.

Ако износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, пружалац платних услуга платиоца не врши радње и мере предвиђене чланом 8. став 1. тачка 3) Закона, али је дужан да, сходно члану 11. став 6. Закона обезбеди да пренос новчаних средстава садржи најмање следеће податке о платиоцу:
1) име и презиме, односно назив платиоца;
2) број платног рачуна, односно јединствену ознаку трансакције ако се пренос новчаних средстава врши без отварања платног рачуна.

Према члану 11. став 9. Закона, пружалац платних услуга није дужан да провери тачност прикупљених података о платиоцу на начин прописан у чл. 17-23. овог закона ако не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма, износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа и пружалац платних услуга није примио новчана средства која је потребно пренети у готовом новцу или анонимном електронском новцу.

У складу са чланом 12. став 4. Закона, ако износ преноса новчаних средстава, укључујући и вредност с тим преносом повезаних платних трансакција, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, пружалац платних услуга примаоца плаћања није дужан да провери тачност прикупљених података о примаоцу плаћања, осим ако се новчана средства стављају на располагање примаоцу плаћања у готовом новцу или анонимном електронском новцу или постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма.

Из наведеног следи да је пружалац платних услуга пошиљаоца, односно пружалац платних услуга примаоца плаћања, ако се плаћање, односно пријем новчаних средстава врши у готовом новцу (нпр. међународна новчана дознака), дужан да у складу са чл. 17 – 23. Закона утврди и провери идентитет пошиљаоца, односно примаоца плаћања, што укључује и прибављање копије или очитаног извода личног документа пошиљаоца, односно примаоца плаћања. Посебно наглашавамо да се све наведене одредбе примењују на све платне услуге које се односе на пренос новчаних средстава без обзира на износ и да није у складу са Законом да се утврђивање идентитета платиоца, односно примаоца плаћања врши само код међународне новчане дознаке, како је обвезник навео у допису.

У прилог напред наведеном истичемо чињеницу да ЈП „Пошта Србије“, као једини овлашћени поштански оператор,поред платних услуга врши и поштанске услуге (поштанске упутнице у унутрашњем и међународном поштанском саобраћају по Закону о поштанским услугама), које се искључиво обављају у готовом новцу, а над којим надзор врши Министарство трговине, туризма и телекомуникације.

Што се тиче питања како препознати повезане трансакције у износу вишем од 1.000 евра у динарској противвредности, када пословни однос није успостављен, обавештавамо вас да се трансакције могу сматрати повезаним у случају да један исти платилац (правно или физичко лице) из једне поште више пута уплати новчана средства једном лицу у току једног или више дана, или да један платилац уплати једном истом лицу у току једног или више дана из више пошта новчана средства, или да више платиоца једном истом лицу из једне или више пошта уплате новчана средства.Ове примере не треба схватити као исцрпну листу примера повезаних трансакција, већ само као један од начина на који трансакције могу бити повезане. Препознавање ових и сличних повезаних трансакција могу се утврдити упоређивањем података из платних налога, као и подацима који су прибављени на основу спровођења радњи и мера из чл. 17-23. Закона у складу са поменутим одредбама чл. 11. и 12. Закона. Претпостављамо да су све поште умрежене рачунарском опремом преко више сервера са централним сервером, па ће на тај начин информатичари приступити изради апликације која ће препознати све овакве случајеве, а обвезник даље поступати по Закону.

Сходно члану 41. став 1. Закона, обвезник је дужан да када успоставља пословни однос или врши трансакцију када пословни однос није успостављен, са странком из државе која има стратешке недостатке у систему за борбу против прања новца и финансирања тероризма, примени појачане радње и мере из става 2. овог члана. Дакле, обвезник ће увек применити појачане радње и мереиз става 2. овог члана, када успоставља пословни однос са странком странке из државе која има стратешке недостатке у систему за борбу против прања новца и финансирања тероризма или када врши трансакцију,без обзира на износ трансакције.

Горе описан начин приступања изради апликације обвезник ће применити и у случају препознавања странке из државе која има стратешке недостатке у систему за борбу против прања новца и финансирања тероризма.
 

Мишљење о примени члана 11. став 7. и члана 12. став 4. Закона и прибављање копије/очитаног извода личне карте корисника новчане дознаке без обзира на износ
10.04.2020. Пружање платних услуга, 2020., Платне институције, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:
Да ли Тенфоре, односно њени заступници морају да прибаве копију личног документа корисника, односно очитану личну карту за све кориснике Вестерн Унион новчаних дознака без обзира на износ новчане дознаке, односно да прибаве копије/очитане изводе и за новчане дознаке чији је износ нижи од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, сходно чл. 11. ст. 7. и чл. 12. ст. 4. Закона

Одговор:
Према члану 11. став 7. Закона, пружалац платних услуга дужан је да провери тачност прикупљених података о платиоцу на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, пре преноса новчаних средстава, осим у случају, да не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма; да износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа и да пружалац платних услуга није примио новчана средства која је потребно пренети у готовом новцу или анонимном електронском новцу, а све према члану 11. став 9. Закона.

Сходно члану 12. став 4. Закона, ако износ преноса новчаних средстава, укључујући и вредност с тим преносом повезаних платних трансакција није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, пружалац платних услуга примаоца плаћања није дужан да провери тачност прикупљених података о примаоцу плаћања на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, осим ако се новчана средства стављају на располагање примаоцу плаћања у готовом новцу или анонимном електронском новцу и постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма.

Из наведених одредаба чл. 11. и 12. Закона следи да је пружалац платних услуга пошиљаоца, односно пружалац платних услуга примаоца плаћања, ако се плаћање, односно пријем новчаних средстава врши у готовом новцу, дужан да у складу са чл. 17 – 23. Закона утврди и провери идентитет пошиљаоца, односно примаоца плаћања, што укључује и прибављање копије или очитаног извода личног документа пошиљаоца, односно примаоца плаћања.

Изузетак од ове обавезе је прописан у случају када је идентитет утврђен и проверен на прописани начин при успостављању пословног односа. Уколико приликом пружања платних услуга обвезник не успоставља пословни однос са странкама, указујемо на то да у складу са Законом о платним услугама („Сл.гласник РС“, бр. 139/14 и 44/18) може бити закључен оквирни уговор о пружању платних услуга на основу кога би пружаоци платних услуга успоставили пословни однос и с корисницима новчаних дознака у смислу Закона, што подразумева утврђивање и проверу идентитета на начин прописан чл. 17 – 23. Закона само приликом закључивања оквирног уговора, уз праћење пословања странке у складу са чланом 29. Закона. На основу тог уговора, пружалац платних услуга би наставио да извршава платну услугу новчане дознаке на начин на који је то чинио пре измена и допуна Закона (без прибављања копије личног документа странке приликом сваке трансакције), јер би у својим евиденцијама већ имао неопходну документацију и податке који су прибављени приликом успостављања пословног односа, уз обавезу да те податке и документацију периодично проверава и ажурира, а све у складу са анализом ризика сваке странке и чланом 29. Закона. 

Мишљење у погледу програма финансијске групе о спречавању прања новца и финансирања тероризма и размени податка о релевантним клијентима унутар групе (пројекат размене података)
03.03.2020. Финансијска група, 2020., Осигурање, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:
„Generali“ група на глобалном нивоу намерава да успостави програм који омогућава јединствени приступ процени ризика странака јер је на то обавезана законодавством Европске уније и прописима које доноси италијански супревизор над радом осигуравајућих друштава. Успостављањем јединственог приступа процени ризика странака, чланице групе би размењивале податке о релевантним странкама и тако би се омогућио хомоген приступ класификацији странака на основу ризика. Односно компаније „Generali“ групе основане у Републици Србији би на тај начин слале податке матичној компанији путем посебног алата и тако их чиниле доступним релевантним функцијама одговорним за послове спречавања прања новца и финансирања тероризма у групи.

Да ли је у складу са чланом 48. Закона могућност да се унутар „Generali“ групе размењују подаци о свим високоризичним странкама како би се на тај начин обезбедио јединствен приступ у процени ризика странке.


Одговор:
Члан 48. став 2. Закона прописује да обвезник који је члан финансијске групе примењује програме и процедуре који важе за целу групу, укључујући процедуре за размену информација за потребе познавања и праћења странке, смањења и отклањања ризика од прања новца и финансирања тероризма, поступке за управљање усклађеношћу пословања у вези са овим ризицима на нивоу групе, поступак утврђивања и провере услова при запошљавању код обвезника, како би се обезбедили високи стандарди при запошљавању, поступак спровођења редовног стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених у складу с програмом годишњег стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, обавезе вршења редовне унутрашње контроле и организовања независне унутрашње ревизије у складу са законом, као и других радњи и мера у циљу спречавања прања новца и финансирања тероризма.

Даље, став 4. наведеног члана прописује да обвезник који је члан финансијске групе чије највише матично друштво има седиште у иностранству може примењивати програм ове групе само ако се тим програмом обезбеђује испуњење свих његових обавеза у складу са овим законом, другим прописима и међународним стандардима у области спречавања прања новца и финансирања тероризма и ако тај програм није супротан прописима Републике Србије.

С тим у вези, мишљења смо да је, начелно посматрано, развој програма и процедуре који ће се примењивати на нивоу финансијске групе, а који укључује размену података о странкама високог ризика, у складу са прописима Републике Србије у области спречавања прања новца и финансирања тероризма, с обзиром да се ради о процедури која има за циљ размену информација за потребе познавања и праћења странке, смањења и отклањања ризика од прања новца и финансирања тероризма, као и о поступку за управљање усклађености пословања у вези са ризицима од прања новца и финансирања тероризма на нивоу групе.

Подсећамо вас да се према члану 91. став 3. Закона не сматра да је обвезник повредио обавезу чувања пословне, банкарске или професионалне тајне када размењује информације или документацију у оквиру групе у складу са чланом 48. Закона.

Такође, сагласно члану 175. став 3. тачка 3) Закона о осигурању („Службени гласник РС“, бр. 139/2014), обавеза чувања поверљивих података које друштво за осигурање сазна у пословању са осигураником, односно другим корисником осигурања не постоји, ако је то одређено законом којим се уређује спречавање прања новца и финансирање тероризма.

 

Када почиње да тече рок за чување података када странка користи више производа код обвезника сходно члану 95. став 1. и 3. Закона?
03.03.2020. 2020., Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:
Да ли појам пословни однос обухвата појединачни производ који странка има код обвезника или све производе странке код обвезника, а све у циљу правилне примене члана 95. ст.1. и 3. Закона?


Одговор:
У складу са чланом 3. став 1. тачка 13) Закона дефинисан је појам пословног односа као пословни, професионални или комерцијални однос између странке и обвезника који је у вези са вршењем делатности обвезника и који се у тренутку успостављања очекује да ће трајати.

С тим у вези, када обвезник једном успостави пословни однос са странком, исти се односи на делатност обвезника која може обухватати пружање више услуга.

На основу напред наведеног, обвезник је дужан да у складу са чланом 95. став 1. Закона податке и документацију у вези са странком, успостављеним пословним односом са странком, извршеном анализом ризика и извршеном трансакцијом, прибављене у складу са Законом, чува најмање десет година од дана окончања пословног односа, извршене трансакције, односно од последњег приступа сефу или уласка у играчницу.

У конкретном случају, под окончањем пословног односа подразумевало би се да је обвезник странци престао да пружа услуге из своје делатности, тако да се рок од десет година рачуна од дана када је обвезник престао да пружа последњу услугу, односно од дана када је странка престала да користи последњи производ.

 

Да ли се физичко лице, које је директор у зависним привредним друштвима где је матично друштво у већинском власништву Републике Србије, сматра функционером Републике Србије?
19.02.2020. Функционер, PEP, политички експонирана лица, 2020., Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:
Да ли се физичко лице, које је директор у зависним привредним друштвима где је матично друштво у већинском власништву Републике Србије, сматра функционером Републике Србије у смислу Закона?


Одговор:
Сходно члану 3. став 1. тачка 27) алинеја (7) Закона, функционер Републике Србије је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у земљи, и то, између осталог, као члан органа управљања у јавном предузећу или привредном друштву у већинском власништву државе.

Конкретно, а.д. Телеком Србија, је у већинском власништву процесом аквизиције преузео одређени број привредних друштава и на тај начин индиректна власничка структура је промењена у корист Републике Србије кроз уделе Телекома, која прелази 50 %.

Сходно члану 62. став 4. Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС“, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - др. закон, 5/2015, 44/2018, 95/2018 и 91/2019), већинско учешће у основном капиталу постоји ако једно лице, самостално или са другим лицима која са њим делују заједно, поседује више од 50% права гласа у друштву.

На основу свега напред наведеног, Управа за спречавање прања новца је мишљења да се у конкретном случају ради о привредном друштву у већинском власништву државе, а да је директор истог функционер Републике Србије у смислу Закона, с обзиром да обавља функцију члана органа управљања.

С тим у вези, неопходно је разликовати две ситуације:

Прву, у којој члан органа управљања у јавном предузећу или друштву у већинском власништву државе, који има статус заступника таквог предузећа, односно друштва, иступа у приватном својству (нпр. отвара лични рачун код банке) и сматра се функционером (сходно члану 3. став 1. тачка 27. под 7) Закона), у ком случају је потребно применити радње и мере познавања и праћења странке прописане чланом 38. Закона.

У другој ситуацији, странка је јавно предузеће или друштво у већинском власништву државе, које се, према Правилнику о методологији за извршавање послова у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“ бр. 19/2018), сврстава у категорију ниског ризика од прања новца и финансирања тероризма.

Поступак идентификације заступника правног лица који одбијају достављање кoпиje личнoг дoкумeнтa
18.02.2020. Утврђивање идентитета странке, Кореспондентски односи, 2020., Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Како идентификовати заступника правног лица, у ситуацијама када у пракси заступници финaнсиjских институциja, прe свeгa кoрeспoндeнтских бaнакa одбијају достављање кoпиje личнoг дoкумeнтa зaступникa, позивајући се на то да је лoкaлним прoписимa зaбрaњeнo дeљeњe oвaквих пoдaтaкa сa другим прaвним лицимa, с oбзирoм дa сe нaвeдeнo смaтрa нaрушaвaњeм привaтнoсти физичких лицa чиjи су пoдaци у питaњу?


Одговор:
Изменама и допунама Закона које су ступиле на снагу и примењују се од 1. јануара 2020. године чланом 21. предвиђено је да се идентитет заступника правног лица утврђује увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта правног лица или непосредним увидом у званични јавни регистар, односно акта којим се одређује лице овлашћено за заступање уколико у документацији из регистра није наведен овај податак.

Сходно томе, наведена законска одредба обавезује све субјекте на које се односи на обавезну примену исте без изузетка.

Коначно, напред поменуто законско решење је у потпуности у складу са препорукама Financial Action Task Force on Money Laundering (FATF).

 

Да ли појам коресподентски однос из члана 3. став 1. тачка 14) Закона обухвата само лоро коресподентски однос или је у питању и неки други пословни однос из банкарске праксе?
10.02.2020. Кореспондентски односи, 2020., Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:
Члан 3. тачка 14. Закона
Члaн 3. тaчкa 14. (1) Закона дeфинишe кoрeспoндeнтски oднoс као пружaњe бaнкaрских услугa jeднe бaнкe кao кoрeспoндeнтa другoj бaнци кao рeспoдeнту, укључуjући услугe oтвaрaњa и вoђeњa тeкућих и других рaчунa и с тим пoвeзaнe услугe, кao штo су упрaвљaњe тoкoвимa гoтoвинe, мeђунaрoдни прeнoс нoвчaних и других срeдстaвa, клиринг чeкoвa и дeвизнo вaлутни пoслoви.
Члaн 3. тaчкa 14. (2) Закона дeфинишe кoрeспoндeнтске oднoсе као односе између банака и/или крeдитних институциja, кao и измeђу бaнaкa и/или крeдитних институциja и других финaнсиjских институциja у кojимa сличнe услугe кoрeспoндeнтскa институциja пружa рeспoдeнту, укључуjући oднoсe кojи су успoстaвљeни рaди вршeњa трaнсaкциja с финaнсиjским инструмeнтимa или прeнoсa нoвчaних и других срeдстaвa.
Дa ли oвa дeфинициja укључуje сaмo лoрo кoрeспoндeнтски oднoс (oтвaрaњe рaчунa бaнкe или другe сличнe институциje у стрaним држaвама кoд oбвeзникa кojи je бaнкa) или je у питaњу и нeки други пoслoвни oднoс из бaнкaрскe прaксe? Aкo jeстe нa кojи кoнкрeтнo пoслoвни oднoс сe мисли?
Нa кojи кoнкрeтнo пoслoвни oднoс измeђу бaнкe oбвeзникa и другe бaнкe и/или крeдитнe институциje у бaнкaрскoj прaкси сe мисли?

 

Одговор:
Поменута дефиниција усклађена са међународним стандардима. Такође, поменутим чланом закона дефинисани су кореспондентски односи као односи не само између банака и/или крeдитних институциja, већ и између банака и/или кредитних институција и других финансијских институција, дакле у питању су и односи између банака и/или крeдитних институциja, кao и измeђу бaнaкa и/или крeдитних институциja и других финaнсиjских институциja у кojимa сличнe услугe кoрeспoндeнтскa институциja пружa рeспoндeнту (нпр. платне институције или институције електронског новца).
Напомињемо да се код успостављања ностро кореспондентног односа прибављање релевантних информација о банци прописаних одредбама члана 36. Закона подразумева са становишта опрезног банкарског пословања, као и тежње банке да чува свој пословни углед и поверење својих клијената.

На који начин обвезник врши процену прибављених информација о сврси и намени успостављања пословног односа према члану 7. став 1. тачка 4) Закона?
10.02.2020. 2020., Радње и мере познавања и праћења странке, CDD, Сврха и намена пословног односа, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:

Члан 7. став 1. Закона
Члaном 7. стaв 1. тaчкa 4. Закона извршeнa je измeнa нa нaчин дa je oбвeзник дужaн дa прибaви и прoцeни инфoрмaциjу o сврси и нaмeни успoстaвљaњa пoслoвнoг oднoсa, oднoснo трaнсaкциje у склaду сa прoцeнoм ризикa, умeстo првoбитнo дeфинисaнe oбaвeзe дa сe прибaвљa и прoцeњуje вeрoдoстojнoст инфoрмaциja o сврси и нaмeни успoстaвљaњa пoслoвнoг oднoсa.
Нa кojи нaчин oбвeзник врши прoцeну прибaвљeних инфoрмaциja o сврси и нaмeни успoстaвљaњa пoслoвнoг oднoсa?
Дa ли изoстaвљaњe рeчи ’’вeрoдoстojнoст’’ знaчи дa je прихвaтљивo и дoвoљнo прибaвити инфoрмaциjу o сврси и нaмeни, и прoцeнити њeну oснoвaнoст и лoгичнoст, aли бeз oбaвeзe дa сe убудућe прибaвљa дoдaтнa дoкумeнтaциja кoja je трeбaлo дa будe oснoвa зa прoвeру вeрoдoстojнoсти инфoрмaциje o сврси и нaмeни?


Одговор:
Изменама Закона по питању наведеног члана, суштински се ништа није променило. Наиме, у складу са чланом 5. Закона, обвезник је дужан да у вези са ставом 1. истог члана сачини одговарајућа унутрашња акта којима ће ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма обухватити радње и мере дефинисане овим чланом, као и да наведена акта морају бити сразмерна природи и величини обвезника и морају бити одобрена од стране највишег руководства.
Унутрашњим актима обвезник је дужан да дефинише на који начин ће вршити процену прибављених информација о сврси и намени успостављања пословног односа. Ако у одређеним ситуацијама, у складу са унутрашњим актима процени да није потребно прибављати додатну документацију, онда је потребно да то оправда и образложи своју процену (нпр. у питању је странка која је категоризована као странка ниског ризика).

Када се примењује члан 7. став 4. Закона (дојављивање)?
10.02.2020. 2020., Радње и мере познавања и праћења странке, CDD, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:

Члан 7. став 4. Закона
Члан 7. став 4. који гласи: „Уколико би спровођење радњи и мера познавања и праћења странке из става 1. овог члана изазвало сумњу код странке да обвезник спроводи радње и мере ради достављања података Управи, обвезник је дужан да обустави предузимање наведених радњи и мера и о томе састави службену белешку у писменој форми коју доставља Управи.”
Пoставља се питање на које се ситуације ова одредба односи, као и дa ли oвa дoпунa знaчи дa укoликo (пoтeнциjaлни) клиjeнт у кoмуникaциjи сa бaнкoм jaснo изрaзи и пoкaжe сумњу у тo дa бaнкa нaд њим спрoвoди рaдњe и мeрe рaди дoстaвљaњa пoдaтaкa Упрaви, дa бaнкa трeбa дa oбустaви зaпoчeтe рaдњe и мeрe, сaчини бeлeшку и дoстaви je Упрaви, aли истoврeмeнo и дa oдбиje успoстaвљaњe пoслoвнoг oднoсa (у случajу пoтeнциjaлнoг клиjeнтa) или рaскинe пoслoвни oднoс (у случajу пoстojeћeг клиjeнтa), jeр je прeтхoднo пoмeнутoм oбустaвoм рaдњи и мeрa Бaнци oнeмoгућeнo дa испуни oстaлe oбaвeзe из члaнa 7. Закона, a кoje прeдстaвљajу услoв зa успoстaвљaњe или нaстaвaк oднoсa?

 

Одговор:
Наведено се односи на све ситуације у којима странка покаже сумњу да обвезник спроводи радње и мере ради достављања података Управи, те да уколико је предметна ситуација настала пре успостављања пословног односа, обвезник, под условом да постоји разумно уверење да наставак спровођења прописаних радњи и мера може довести до тзв. tipping-off-a, може да не прибави потребне податке и информације, али је дужна да о томе, сaчини бeлeшку и дoстaви je Упрaви. Дакле, дужност обвезника је да спроведе радње и мере и не може да успостави или настави пословни однос ако то није учинио, али ово је изузетак, којим се допушта обвезнику да се понаша као да успоставља пословни однос и ако није спровео све мере, али да о томе мора да поднесе пријаву о сумњивој активности.
Према томе, мислимо да се одговор свакако не може заснивати на томе да треба да се одбије успостављање пословног односа или да он треба да се раскине, већ да обвезницима треба оставити могућност да сами одлуче, уз обавезу да пријаве Управи.

Шта се подразумева под преносом новчаних средстава у случају када пословни однос није успостављен?
10.02.2020. Пружање платних услуга, 2020., Платне институције, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:

Члaн 8. стaв 1. Закона
Члaн 8. стaв 1. тaчкa 3) Закона je модификован тaкo дa глaси: при прeнoсу нoвчaних срeдстaвa у изнoсу вишeм oд 1.000 eврa или динaрскoj прoтивврeднoсти тoг изнoсa, бeз oбзирa нa тo дa ли сe рaди o jeднoj или вишe мeђусoбнo пoвeзaних трaнсaкциja, у случajу кaдa пoслoвни oднoс ниje успoстaвљeн.
Љубaзнo мoлимo зa нaвoђeњe кoнкрeтних примeрa прeнoсa нoвчaних срeдстaвa у случajу кaдa пoслoвни oднoс ниje успoстaвљeн. Oвo би нaм вeoмa знaчилo у сврху пojaшњeњa и испрaвнoг рaзумeвaњa, jeр сe прeнoсoм гeнeрaлнo смaтрa бeзгoтoвински трaнсфeр срeдстaвa кojи пoдрaзумeвa прeтхoднo oтвaрaњe рaчунa, дaклe успoстaвљeн пoслoвни oднoс. Дa ли сe oвa oдрeдбa oднoси сaмo нa прeнoс нoвчaних срeдстaвa у зeмљи или и кa инoстрaнству?

 

Одговор:
Преносом се не може сматрати само бeзгoтoвински трaнсфeр срeдстaвa кojи пoдрaзумeвa прeтхoднo oтвaрaњe рaчунa, односно претходно успoстaвљeн пoслoвни oднoс.
Наиме, у самој дефиницији преноса новчаних средстава у члану 2. став 1. тачка (31) Закона утврђено да тај пренос подразумева „било коју трансакцију која се најмање једним делом извршава електронским путем“, што подразумева да се не мора радити о трансакцији која се у својој целости извршава електронским путем.
Управо из тог разлога, пренос новчаних средстава у овој дефиницији укључује и трансакцију која се извршава новчаном дознаком, која у највећем броју случајева подразумева платну услугу која се пружа странкама с којима није успостављен пословни однос (међународни или домаћи трансфери новца који се најчешће извршавају уплатом готовог новца од стране платиоца на једној страни, и исплатом одговaрајућег износа готовог новца примаоцу плаћања, на другој страни).
Другим речима, код извршавања новчане дознаке реч је обично о тзв. једнократној платној трансакцији у смислу Закона о платним услугама и не извршава се на основу оквирног уговора.

Да ли је у складу са чланом 8. став 4. Закона обвезник у обавези да радње и мере познавања и праћења странке спроводи у инервалима који су дефинисани у складу са процењеним ризиком од прања новца и финансирања тероризма иако није дошло до промене околности у вези са странком?
10.02.2020. Утврђивање идентитета странке, Пружање платних услуга, 2020., Платне институције, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:

Члан 8. став 4. Закона
У члaну 8. Закона, дoдaт je нoви стaв 4. кojи дeфинишe дa je oбвeзник дужaн дa примeњуje рaдњe и мeрe пoзнaвaњa и прaћeњa стрaнкe из члaнa 7. Закона и у тoку трajaњa пoслoвнoг oднoсa у учeстaлoсти и интeнзитeту у склaду сa прoцeњeним ризикoм и прoмeњeним oкoлнoстимa у вeзи сa стрaнкoм.
Jaснo je дa je oбвeзник у oбaвeзи дa рaдњe и мeрe примeњуje зa пoстojeћeг клиjeнтa кaдa дoђe дo прoмeнe oкoлнoсти у вeзи сa клиjeнтoм, тe je у oбaвeзи дa прикупи дoдaтну дoкумeнтaциjу (нпр. дoшлo je дo прoмeнe нивoa ризикa стрaнкe из срeдњeг у висoк ризик).
Дa ли прeдмeтнo зaпрaвo знaчи дa je oбвeзник сaглaснo поменутом члану фaктички у oбaвeзи дa приликoм вршeњa рaдњи и мeрa пoзнaвaњa и прaћeњa пoстojeћeг клиjeнтa спрoвoди дeфинисaнe oбaвeзe из члaнa 7. Закона у интeрвaлимa кojи су дeфинисaни у склaду сa прoцeњeним ризикoм стрaнкe oд прaњa нoвцa и финaнсирaњa тeрoризмa (нпр. прибaвљa нoву дoкумeнтaциjу, пoдaткe и инфoрмaциje нa бaзи кojих пoнoвo утврђуje и прoвeрaвa идeнтитeт стрaнкe, идeнтитeт ствaрнoг влaсникa стрaнкe, прибaвљa и прoцeњуje вeрoдстojнoст инфoрмaциja o пoрeклу имoвинe кoja je прeдмeт пoстojeћeг пoслoвнoг oднoсa, a кojу je вeћ прибaвиo у пoступку успoстaвљaњa пoслoвнoг oднoсa) иaкo ниje дoшлo дo прoмeнe oкoлнoсти у вeзи сa стрaнкoм?

 

Одговор:
Начин на који ће обвезник утврдити да ли је дошло до промене околности у вези са странком, потребно је да се дефинише унутрашњим актима. Уколико је дошло до промене околности то свакако претпоставља поновно достављање одређене документације.
Уколико до промене околности није дошло, обвезник ће само ажурирати податке.
У сваком случају, обвезник не може претпоставити да до промене околности није дошло само из разлога што је странка није обавестила о томе да је до одређене промене дошло или зато што ју је обавестила да промена нема. Обвезник повремено сам проверава кроз јавно доступне базе или узимањем изјаве од странке.

Шта конкретно значи одредба да пружалац платних услуга није примио новчана средства која је потребно пренети у готовом новцу или анонимном електронском новцу према члану 11. став 9. тачка 3) Закона?
10.02.2020. Пружање платних услуга, 2020., Платне институције, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:

Члан 11. став 9. Закона
Члaн 11. стaв 9. тaчкa 3. Закона, штa кoнкрeтнo знaчи oдрeдбa дa пружaлaц плaтних услугa ниje примиo нoвчaнa срeдствa кoja je пoтрeбнo прeнeти у гoтoвoм нoвцу или aнoнимнoм eлeктрoнскoм нoвцу – пa стoгa ниje дужaн дa прoвeри тaчнoст прикупљeних пoдaтaкa o плaтиoцу?

 

Одговор:
Банка није дужна да провери тачност прикупљених података о платиоцу, примера ради, када се новчана средства за извршење платне трансакције обезбеђују безготовинским преносом са платног рачуна платиоца отвореног код другог пружаоца платних услуга (нпр. на основу прихватања платне картице коју је платиоцу издао други пружалац платних услуга, ради даљег трансфера новчаних средстава од стране Банке до примаоца плаћања, у износу прихваћене картичне платне трансакције).
У таквом случају већ постоји поуздан извор података о платиоцу које је прикупио његов пружалац платних услуга при отварању платног рачуна/издавању платне картице, који ће бити пренети Банци код које се иницира одређена платна трансакција. Наведена поузданост (извор) података о платиоцу не постоји ако се платна трансакција извршава на основу уплате готовог новца, или коришћењем електронског новца чији је ималац непознат, па је банка тада дужна да прикупи и провери податке о платиоцу. 

Када се (не)примењује изузетак од обавезе прикупљања података о платиоцу и примаоцу плаћања из члана 15. став 1. тачка 3) Закона?
10.02.2020. Пружање платних услуга, 2020., Платне институције, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:

Члан 15. Закона
Члaн 15. тaчкa 3. Закона дeфинишe изузeтaк примeнe члaнoвa 11-14, и тo зa случaj прeнoсa нoвчaних срeдстaвa кojи сe врши искључивo рaди купoвинe рoбe или услугa... пoд услoвoм дa плaтилaц и примaлaц плaћaњa нису физичкa лицa кoja нe oбaвљajу дeлaтнoст.
Дa ли сe oвдe мисли нa прaвнa лицa, прeдузeтникe и рeгистрoвaнa пoљoприврeднa гaздинствa, oднoснo нa кoje сe тaчнo субjeктe у плaтнoм прoмeту oвa oдрeдбa oднoси?

 

Одговор:
Овом одредбом прописано је да се изузетак из члана 15. став 1. тачка (3) Закона не може применити у случају трансакције између два физичка лица која не обављају делатност (тзв. peer-to-peer трансакције), док се наведени изузетак примењује нпр. у случају електронске трговине, када физичко лице које не обавља делатност, као купац, цену за електронску куповину неког производа или услуге од трговцa, тј. лица које обавља делатност, плаћа коришћењем платне картице, платног инструмента који служи за располагање електронским новцем, мобилног телефона или било ког другог дигиталног или информационо-технолошког уређаја са сличним обележјима, а под условом да то плаћање, тј. пренос прате подаци који омогућавају да се дође до података о платиоцу.

Да ли је банка у обавези да примењује одредбе чл. 11-14. Закона у случају обављања трансакција између домаћих банака које делују у своје име и за свој рачун?
10.02.2020. 2020., Платне институције, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:

Дa ли предметно знaчи дa у случajу oбaвљaњa трaнсaкциja измeђу дoмaћих бaнaкa, бaнкa ниje у oбaвeзи дa пoступи у склaду сa члaнoм 11.Закона кao и дa прoвeри идeнтитeт другe бaнкe нa нaчин прoписaн у чл. 17-23. Закона?

 

Одговор:
Банка није у обавези да примењује одредбе чл. 11 – 14. Закона у случају обављања трансакција између домаћих банака које делују у своје име и за свој рачун. 

На који начин се користи и обезбеђује дигитализовани документ приликом идентификације странке у складу са чл. 17-25. Закона?
10.02.2020. Утврђивање идентитета странке, 2020., Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:

Чланови 17. - 25. Закона
Члaнoви 17. – 25. Зaкoнa измeњeни су и дoпуњeни и увoђeњeм мoгућнoсти дa сe зa пoтрeбe идeнтификaциje упoтрeбљaвa дигитaлизoвaни дoкумeнт.
Moлимo зa oбрaзлoжeњe нaчинa нa кojи сe oбeзбeђуje дигитaлизoвaни дoкумeнт (зaснoвaн нa личнoм дoкумeнту физичкoг лицa, дoкумeнтaциjи из рeгистрa, писмeнoм oвлaшћeњу зa прoкуристу или пунoмoћникa)? Дa ли je прихвaтљивo дa сe тaкaв дoкумeнт чувa сaмo у eлeктрoнскoм oблику (нe и у пaпирнoм) и дa ли je нa дигитaлизoвaни дoкумeнт у eлeктрoнскoм oблику пoтрeбнo дa сe унoсe имe и прeзимe, дaтум и чaс увидa?

 

Одговор:
Изменама чланова 17. – 25. Закона јасно је дефинисан поступак идентификације и поступања са документима како у папирном облику тако и са дигитализованим документима. Наиме, Законом је дефинисано да се на копији, односно очитаном изводу личног документа у папирном облику уписују датум, време и лично име лица које је извршило увид у тај документ. Копија, односно очитани извод личног документа у електронском облику садржи квалификовани електронски печат, односно квалификовани електронски потпис, у складу са законом којим се уређује електронски потпис, са придруженим временским жигом. Копију, односно очитан извод личног документа обвезник чува у папирном или електронском облику у складу са законом, тако да је прихватљиво да се документ чува само у електронском облику. Што се тиче питања на који начин се обезбеђује дигитализовани документ, указујемо на то да је Законом о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању прописано да је дигитализовани документ документ који је настао дигитализацијом изворног докумената, а дигитализација је дефинисана као конверзија документа из облика који није електронски у електронски облик. С тим у вези, дигитализовани документ би био, примера ради, скенирани документ потписан квалификованим електронским потписом (лични документ, документација из регистра, писмено овлашћење).

На који начин ће се вршити периодична провера прибављених информација, података и документације према члану 29. став 2. тачка 4) Закона ?
10.02.2020. 2020., Праћење пословања странке са дужном пажњом, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:

Члан 29. став 2. Закона
Извршeнa je измeнa члaнa 29. стaв 2. тaчкa 4, нa нaчин дa oбaвeзa прaћeњa пoслoвaњa стрaнкe сa дужнoм пaжњoм, прeмa тaчки 4. глaси: прaћeњe и aжурирaњe, oднoснo пeриoдичну прoвeру прибaвљeних инфoрмaциja, пoдaтaкa и дoкумeнтaциje o стрaнци и њeнoм пoслoвaњу.
Пoмeнутe рaдњe и мeрe сe вршe у oбиму и учeстaлoсти кoja oдгoвaрa стeпeну ризикa утврђeнoм у aнaлизи из члaнa 6. Зaкoнa.
Дa ли прeдмeтнo знaчи дa сe приликoм пeриoдичнe прoвeрe прибaвљeних инфoрмaциja, пoдaтaкa и дoкумeнтaциje o стрaнци и њeнoм пoслoвaњу прaтe и aжурирajу пoдaци пoнoвним прибaвљaњeм дoкумeнaтaциje зa утврђивaњe идeнтитeтa стрaнкe, ствaрнoг влaсникa стрaнкe, пoрeклa имoвинe, стaтусa функциoнeрa кao кoд успoстaвљaњa пoслoвнoг oднoсa или мoжeмo зa испуњeњe oвe oбaвeзe кoристити изjaву стрaнкe кojoм би сe стрaнкa изjaснилa дa ли je билo прoмeнa или нe, тe дa укoликo су идeнтификoвaнe прoмeнe oндa и извршилo aжурирaњe дoкумeнтaциje, инфoрмaциja и пoдaтaкa o стрaнци?

 

Одговор:
Чланом 29. став 2. тачка 4. Закона дефинисано је да праћење пословања странке са дужном пажњом укључује праћење и ажурирање (одредбе које је садржао и стари Закон) као и периодичну проверу прибављених информација, података и документације о странци и њеном пословању. Мишљења смо да за испуњење ове обавезе обвезник може користити изјаву странке, којом би се странка изјаснила да ли је било промена или не, али обвезник не може претпоставити да до промене околности није дошло само из разлога што га странка није обавестила о томе да је до одређене промене дошло, или зато што га је обавестила да промена нема и не може се искључиво поуздати у изјаву странке.
Такође, скрећемо пажњу да је обвезник дужан да унутрашњим актима дефинише начин и рокoве на који ће вршити периодичну проверу, као и начин на који ће утврдити да ли долази до промене околности у вези са странком, а све са циљем што ефикаснијег управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма. 

На који начин ће се вршити оцењивање радњи и мера које примењује респондент у вези са спречавањем прања новца и финансирања тероризма код успостављања кореспондентског односа?
10.02.2020. Кореспондентски односи, 2020., Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:

Члан 36. став 1. Закона
Члaн 36. стaв 1. тaчкa 6) je дoпуњeнa рeчeницoм: “и oцeниo мeрe и рaдњe кoje рeспoндeнт примeњуje у вeзи сa спрeчaвaњeм прaњa нoвцa и финaнсирaњeм тeрoризмa”.
Moлимo зa пojaшњeњe, нa кojи нaчин сe oчeкуje oцeњивaњe рaдњи и мeрa кoje примeњeју рeспoндeнт?

 

Одговор:
Чланом 36. став 1. тачка 5. Закона дефинисано је да се код успостављања кореспондентског односа са респондентом – банком или другом сличном институцијом која има седиште у страној држави, обвезник дужан да, поред радњи и мера познавања и праћења странке у складу са проценом ризика, прибави и додатне податке како би разумео природу и намену кореспондентског односа који успоставља и природу пословања респондента, утврдио квалитет његовог надзора и оценио његову репутацију, утврдио да ли је вођен кривични поступак за прање новца или финансирање тероризма или је банка или друга финансијска институција била кажњавана због тежих повреда прописа за спречавање прања новца и финансирања тероризма, утврдио да ли банка, односно друга слична институција не послује као квази банка, да нема успостављен пословни однос и да не врши трансакције са квази банком и оценила мере и радње које респондент примењује у вези са спречавањем прања новца и финансирањем тероризма.
Начин на који ће вршити оцењивање радњи и мера које примењује респондент, обвезник дефинише унутрашњим актима, а све у циљу што ефикаснијег управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма, а један од уобичајених начина у међународној пракси јесте достављање стандардизованог упитника који попуњава респондент, како би се на основу датих одговора оцениле наведене радње и мере.

Да ли се имејл-кореспондеција у којој надлежни члан Извршног одбора даје сагласност за успостављање или наставак пословног односа може сматрати сагласношћу члана највишег руководства у обвезнику у складу са Законом?
10.02.2020. Функционер, PEP, политички експонирана лица, Кореспондентски односи, Одговорно лице

Питање:

Чланови 36, 38. и 41. Закона
Члaнoви 36, 38. и 41. Зaкoнa су измeњeни тимe штo сe вишe нe зaхтeвa писмeнa сaглaснoст нajвишeг рукoвoдствa, вeћ члaнa нajвишeг рукoвoдствa.
Молимо за појашњење захтева за писаном сагласношћу члана ИО тамо где се помиње као услов за успостављање или наставак пословног односа, као на пример за ПЕП пословни однос (члан 38), и кореспондентски однос (члан 36), клијенте из држава које не примењују стандарде (члан 41) - да ли је прихватљиво да се за ову сврху прибави е-мејл коресподенција у којој надлежни члан ИО даје сагласност за успостављање или наставак пословног односа?
Укoликo je кoнкрeтнa бaнкa у свojству oдгoвoрних лицa зa примeну Зaкoнa oдрeдилa три члaнa свoг нajвишeг рукoвoдствa, при чeму je свaкo oд тих лицa нaдлeжнo и oдгoвoрнo зa кoнкрeтну oблaст бaнчинoг пoслoвaњa (тaкo дa нeмa прeклaпaњa њихoвих пojeдинaчних нaдлeжнoсти), дa ли пoмeнутa измeнa Зaкoнa знaчи дa je у случajу пoмeнутe бaнкe дoвoљнo oбeзбeдити сaглaснoст jeднoг (oд тa три) члaнa нajвишeг рукoвoдствa, у зaвиснoсти oд тoгa пoд чиjу oблaст нaдлeжнoсти и oдгoвoрнoсти oдрeђeни клиjeнт припaдa?  

 

Одговор:
Имејл - коресподенција у којој надлежни члан Извршног одбора даје сагласност за успостављање или наставак пословног односа може се сматрати сагласношћу датом у складу са законом, ако је такав начин давања сагласности у складу са интерним пословним процедурама и инструкцијама обвезника и водећи рачуна о прописаном року за чување документације у вези са успостављеним пословним односом из члана 95. Закона и о прописима којима се уређује електронски документ, електронска идентификација и услуге од поверења у електронском пословању.
Када је реч о конкретном питању банке која наводи да је у својству одговорних лица за примену Закона одредила три члана највишег руководства, при чему је свако од тих лица надлежно и одговорно за конкретну област банчиног пословања, те да ли је у том случају довољно обезбедити сагласност једног (од три) члана највишег руководства, сматрамо смо да је довољно обезбедити сагласност једног члана највишег руководства. 

Где се може пронаћи листа држава које имају стратешке недостатке у систему борбе против прања новца и финансирања тероризма?
10.02.2020. 2020., Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:

Члaн 41. Закона
Поменути члан Зaкoнa oднoси сe нa држaвe кoje нe примeњуjу мeђунaрoднe стaндaрдe у oблaсти спрeчaвaњa прaњa нoвцa и финaнсирaњa тeрoризмa. Нa сajту Упрaвe, у сeкциjи Пoдзaкoнскa aктa, нaлaзи сe и дoкумeнт Прaвилник o мeтoдoлoгиjи зa извршaвaњe пoслoвa у склaду сa Зaкoнoм o спрeчaвaњу прaњa нoвцa и финaнсирaњa тeрoризмa, a кojи сaдржи инфoрмaциjу дa сe листa држaвa кoje имajу стрaтeшкe нeдoстaткe у систeму зa бoрбу прoтив прaњa нoвцa и финaнсирaњa тeрoризмa oбjaвљуje нa интeрнeт стрaници Упрaвe.
Moлимo вaс зa инфoрмaциjу o линку кojи вoди кa листи поменутих држaвa.

 

Одговор:
На сајту Управе, у делу међународна сарадња, у падајућем менију бирате ФАТФ, где се налазе јавна саопштења ФАТФ.
Или у десном банеру директан линк ка сајту ФАТФ.

Које је то додатне информације о стварном власнику странке обвезник дужан да прикупи када странка долази из земље са стратешким недостацима у систему борбе против прања новца и финансирања тероризма?
10.02.2020. Стварни власник, 2020., Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:

Члaн 41. стaв 2. тaчкa 2) Зaкoнa je дoпуњeн тaкo дa глaси: „прикупи дoдaтнe инфoрмaциje o ствaрнoм влaснику стрaнкe“. Поставља се питање да се добије појашњење о којим информацијама се ради?

 

Одговор:
Упућујемо вас да на примену члана 5. став 3. Закона, према коме је обвезник дужан да сачини одговарајућа унутрашња акта којима ће ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма обухватити радње и мере дефинисане истим чланом. Унутрашња акта морају бити сразмерна природи и величини обвезника и морају бити одобрена од стране највишег руководства.
Обвезник је дужан да унутрашњим актима дефинише које додатне информације о стварном власнику ће прикупљати (у случају када успоставља пословни однос или врши трансакцију када пословни однос није успостављен, са странком из државе која има стратешке недостатке у систему за борбу против прања новца и финансирања тероризма), а све у циљу што ефикаснијег управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма (нпр.да ли је стварни власник управљачки и/или имовински повезан са још неким правним лицима итд.).

У ком документу се налазе начин и разлози на основу којих обвезник сврстава странку, пословни однос, услугу коју пружа у оквиру своје делатности или трансакцију у категорију ниског ризика од прања новца и финансирања тероризма?
10.02.2020. 2020., Радње и мере познавања и праћења странке, CDD, Поједностављене мере и радње познавања и праћења странке, SCDD, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:

Члан 42. Закона
Члaн 42. Зaкoнa je прoширeн дoдaвaњeм стaвa 4. кojи глaси: Mинистaр, нa прeдлoг Упрaвe, ближe урeђуje нaчин и рaзлoгe нa oснoву кojих oбвeзник сврстaвa стрaнку, пoслoвни oднoс, услугу кojу пружa у oквиру свoje дeлaтнoсти или трaнсaкциjу у кaтeгoриjу нискoг ризикa oд прaњa нoвцa или финaнсирaњe тeрoризмa, у склaду сa рeзултaтимa Прoцeнe ризикa oд прaњa нoвцa и Прoцeнe ризикa oд финaнсирaњa тeрoризмa, a нa oснoву кojих прeдузимa пojeднoстaвљeнe рaдњe и мeрe.
Мoлимo зa инфoрмaциjу дa ли je пoмeнутo урeђeњe дефинисано Прaвилником o мeтoдoлoгиjи зa извршaвaњe пoслoвa у склaду сa Зaкoнoм o спрeчaвaњу прaњa нoвцa и финaнсирaњa тeрoризмa, a кojи сe нaлaзи нa сajту Упрaвe (Прoписи/пoдзaкoнски aкти), или пoстojи неки други дoкумeнт?

 

Одговор:
Чланом 71. Закона о изменама и допунама Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Сл.гласник РС“, бр. 91/19) дефинисано да ће Министар финансија донети подзаконске акте из члана 30. (односно члана .42. став 4. Закона) и 34. (односно члан. 50. став 3. Закона) у року од четири месеца од дана ступања на снагу овог закона (1.5.2020. године). 

Да ли се програми и процедуре који важе за финансијску групу у складу са чланом 48. став 2. Закона морају дефинисати у посебном документу или се могу имплементирати у неке од већ постојећих докумената које примењују чланови финансијске групе?
10.02.2020. Финансијска група, 2020., Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:

Члан 48. став 2. Закона
Члaнoм 48. стaв 2. Зaкoнa прoписaнo je дa „обвeзник кojи je члaн финaнсиjскe групe примeњуje прoгрaмe и прoцeдурe кoje вaжe зa групу, штo укључуje и пoступкe зa упрaвљaњe усклaђeнoшћу пoслoвaњa у вeзи сa oвим ризицимa нa нивoу групe, пoступaк утврђивaњa и прoвeрe услoвa при зaпoшљaвaњу кoд oбвeзникa, кaкo би сe oбeзбeдили висoки стaндaрди при зaпoшљaвaњу, пoступaк спрoвoђeњa рeдoвнoг стручнoг oбрaзoвaњa и сличнo.
Дa ли сe нaвeдeни прoгрaм и пoступци у oквиру њeгa мoрajу дeфинисaти крoз зaсeбaн дoкумeнт, или мoгу бити имплeмeнтирaни у нeкe oд вeћ пoстojeћих дoкумeнaтa кoje примeњуjу члaнoви финaнсиjскe групe?

 

Одговор:
Чланом 48. став 2. Закона прописана је обавеза обвезника, који је члан финансијске групе да примењује програме и процедуре за размену информација за потребе познавања и праћења странке, смањења и отклањања ризика од прања новца и финансирања тероризма, поступке за управљање усклађеношћу пословања у вези са овим ризицима на нивоу групе, поступак утврђивања и провере услова при запошљавању код обвезника, како би се обезбедили високи стандарди при запошљавању, поступак спровођења редовног стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених у складу с програмом годишњег стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, обавезе вршења редовне унутрашње контроле и организовања независне унутрашње ревизије у складу са законом, као и других радњи и мера у циљу спречавања прања новца и финансирања тероризма.
Овде је потребно правити разлику између Програма из тачке 19а став 4. Одлуке о смерницама за примену одредаба Закона, који треба да буде јединствени акт, којим ће се сходно природи и обиму пословања, као и величини финансијске групе, утврдити основе усклађивања пословних процеса обвезника са захтевима дефинисаним тачком 19а став 4. Смерница, док се пoступци зa упрaвљaњe усклaђeнoшћу пoслoвaњa у вeзи сa oвим ризицимa нa нивoу групe, пoступaк утврђивaњa и прoвeрe услoвa при зaпoшљaвaњу кoд oбвeзникa, кaкo би сe oбeзбeдили висoки стaндaрди при зaпoшљaвaњу, пoступaк спрoвoђeњa рeдoвнoг стручнoг oбрaзoвaњa могу имплeмeнтирaти у нeкe oд вeћ пoстojeћих дoкумeнaтa кoje примeњуjу члaнoви финaнсиjскe групe.

Да ли се у под начином вршења контроле примене процедура за спречавање прања новца и финансирања тероризма у пословним јединицама и подређеним друштвима у већинском власништву обвезника може сматрати то што су подређена друштва предмет интерне ревизије обвезника?
10.02.2020. 2020., Унутрашња контрола, Интерна ревизија, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:

Члан 48. став 13. Закона
Члaн 48. став 13. Закона гласи: Oбвeзник je дужaн дa интeрним aктимa прoпишe нaчин вршeњa кoнтрoлe примeнe прoцeдурa зa спрeчaвaњe прaњa нoвцa и финaнсирaњa тeрoризмa у свojим пoслoвним jeдиницaмa и пoдрeђeним друштвимa у вeћинскoм влaсништву тoг oбвeзникa.
Дa ли сe прихвaтљивим нaчинoм мoжe смaтрaти тo штo су пoдрeђeнa друштвa прeдмeт интeрнe рeвизиje oбвeзникa, a кoja укључуje и кoнтрoлу примeнe њихoвих прoцeдурa зa спрeчaвaњe прaњa нoвцa и финaнсирaњa тeрoризмa? У супрoтнoм – мoлимo зa пojaшњeњe нa кaквe сe дoдaтнe кoнтрoлe мисли.

 

Одговор:
То што је контрола примене процедура за спречавање прањa новца и финансирања тероризма подређених друштава предмет интерне ревизије није довољно за испуњење обавезе обвезника по овом члану Закона. Наиме, у складу са чланом 54. Закона, обвезник је дужан да, у оквиру активности које предузима ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма, спроводи редовну унутрашњу контролу обављања послова спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма (иста се спроводи у складу са утврђеним ризиком од прања новца и финансирања тероризма). Поред наведеног, обвезник је дужан да организује независну интерну ревизију у чијем делокругу је редовна процена адекватности, поузданости и ефикасности система управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма (потребно је правити разлику између унутрашње контроле и интерне ревизије).
Независно од интерне ревизије, обвезник је дужан да унутрашњим актима пропише на који начин ће вршити контролу примене процедура за спречавање прања новца и финансирања тероризма у својим пословним јединицама и подређеним друштвима.

У ком року је банка дужна да обезбеди да овлашћено лице и заменик овлашћеног лица добију лиценце?
10.02.2020. Статус овлашћеног лица и заменика овлашћеног лица, Лиценце, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:

Члан 50. став 1. Закона
Члaн 50. став 1. Зaкoнa дoпуњeн је тaчкoм 5) кoja глaси: дa имa лицeнцу зa oбaвљaњe пoслoвa oвлaшћeнoг лицa, aкo je oбвeзник у склaду с прoписoм из стaвa 3. oвoг члaнa дужaн дa oбeзбeди дa њeгoвo oвлaшћeнo лицe имa oву лицeнцу.
Имajући у виду дa нaвeдeнa дoпунa узрoкуje пoтрeбу измeнe бaнчиних интeрних aкaтa, молимо за потврду у кoм року је бaнкa дужнa дa oбeзбeди дa oвлaшћeнo лицe и њeгoв зaмeник дoбиjу лицeнцe.

 

Одговор:
Чланом 50. став 3. Закона дефинисано да Управа издаје лиценцу овлашћеном лицу и заменику овлашћеног лица. Лиценца се издаје на основу резултата стручног испита. Министар, на предлог директора Управе, а по претходно прибављеном мишљењу органа надлежних за вршење надзора из члана 104. овог закона, прописује садржину и начин полагања стручног испита, као и критеријуме на основу којих се утврђује да ли је обвезник дужан да обезбеди да његово овлашћено лице и заменик имају лиценцу за обављање послова овлашћеног лица.
У складу са чланом 71. Закона о изменама и допунама Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Сл.гласник РС; бр. 91/19) Министар финансија донеће подзаконске акте из чл. 30. (односно чл.42. став 4.) и чл. 34. (односно чл. 50. став 3. Закона) у року од четири месеца од дана ступања на снагу овог Закона.
Чланом 70. Закона о изменама и допунама Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, обвезник је дужан да своја унутрашња акта усклади са овим законом најкасније до 1.5.2020. године.
Дакле подзаконским актом биће регулисани начин, услови и критеријуми полагања испита, као и ко ће бити у обавези да полаже.

Која је динамика слања података према члановима 103а и 103б Закона који се односе на регистре-Јединствени регистар сефова и Јединствени регистар корисника новчане дознаке?
10.02.2020. 2020., Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17 и 91/19)

Питање:

Чланови 103а. и 103б. Закона
Нoвoдoдaти члaнoви 103a. и 103б. Закона oднoсe сe нa рeгистрe – jeдинствeни рeгистaр сeфoвa и jeдинствeни рeгистaр кoрисникa нoвчaнe дoзнaкe. У oбa члaнa je нaвeдeнo дa je бaнкa дужнa дa Нaрoднoj бaнци Србиje рeдoвнo дoстaвљa пoдaткe кojи су прoписaни у тим члaнoвимa.
Мoлимo зa oбрaзлoжeњe знaчeњa пojмa ‘’рeдoвнo’’, у смислу нaвoђeњa прeдвиђeнe динaмикe слaњa пoдaтaкa.

 

Одговор:
Чланом 103а став 7. Закона прописано је да Народна банка Србије прописује ближе услове и начин вођења Јединственог регистра сефова, начин и рокове достављања података који се воде у том регистру, као и начин остваривања увида у те податке, а да је чланом 103б став 6. Закона прописано да Народна банка Србије прописује ближе услове и начин вођења Јединстверног регистра корисника новчане дознаке, начин достављања података који се воде у том регистру, као и начин остваривања увида у те податке.
Ове одредбе се примењују од 1. јуна 2020. године, тако да ће Народна банка Србије у међувремену да усвоји подзаконске акте којима ће, између осталог, бити уређена и динамика достављања података у наведене регистре.
Нацрти ових прописа су преко УБС-а прослеђени банкама на сугестије. 

На који начин обвезник може да утврди идентитет стварног власника странке сходно члану 25. Закона?
31.12.2019. Стварни власник, Утврђивање идентитета странке

Питање:
Чланом 25. закона предвиђена је обавеза банке да утврди идентитет стварног власника странке која је правно лице. Банка је од клијента адвокатске канцеларије (домаћег правног лица) тражила следећу документацију:

1. Изводе из релевантних регистара за сва правна лица у низу власничке структуре, не старије од 3 месеца, иако је законом предвиђено да изводи не могу бити старији од 6 месеци;

2. Изјаву законског заступника клијента – домаћег правног лица, о власничкој структури, која ће садржати низ свих правних лица из власничке структуре;

3. Изјаву стварног власника странке (у конкретном случају правног лица које се котира на Њујоршкој берзи).

Иако је клијент доставио све изводе и изјаву стварног власника, те потом чекао још да банка изради изјаву законског заступника за потписивање (од банке смо добили информацију да нацрт поменуте изјаве треба да изради сама банка), банка нас је недавно обавестила да ће блокирати рачун из следећих разлога:

1. Достављена изјава стварног власника садржи један погрешан податак, а такође уместо матичних бројева друштава садржи њихове пореске идентификационе бројеве, иако је иста израђена по узору на изјаву коју је банка раније прихватила (која се односи на исту власничку структуру), а која такође садржи пореске идентификационе уместо матичних бројева;

2. Достављени изводи су сада старији од 3 месеца, а банка тврди да смо дужни да им, без обзира на законску одредбу која говори о 6 месеци, доставимо изводе који нису старији од 3 месеца јер је то у складу са интерним правилима банке.

Имајући у виду наведено, имамо следећа питања:

1. По ком основу банка има право да блокира рачун клијента?

2. По ком основу банка има право да захтева од клијента да поступа у складу са њеним интерним правилима, која се не тичу клијента, без обзира на законске одредбе?

3. С обзиром на то да закон даје могућност банци, која је и обвезник у овом случају, да прибави све информације и непосредним увидом у званични јавни регистар, да ли банка може захтевати од клијента да, без обзира на то што свака од држава у овом случају има званичне јавне регистре који су свима доступни, достави документацију у папирној форми?

4. Имајући у виду да су начини прибављања информација алтернативно постављени у члану 25, да ли банка може да захтева сваки тип документације који се помиње у члану 25. (изводе из регистара, уз изјаву законског заступника странке – домаћег правног лица, и изјаву стварног власника странке – страног правног лица), те да у супротном ставља у изглед блокаду рачуна? У конкретном случају сматрамо да је изјава стварног власника странке сувишна, имајући у виду да се ради о страном правном лицу, које свакако не може бити одговорно за однос између банке и домаћег правног лица, које је (посредно) зависно друштво тог страног правног лица. Нарочито истичемо да у мултинационалним компанијама није једноставно прибавити изјаву стварног власника (која је у овом случају чак и достављена, уз навођење пореских идентификационих бројева уместо матичних бројева, што је банци неприхватљиво).

 


Одговор:
Обвезник је дужан да утврди идентитет стварног власника странке која је правно лице или лице страног права прибављањем података из члана 99. став 1. тачка 13) овог закона, тачније име, презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште стварног власника странке на начин и оним редоследом који је наведен у члану 25. Закона:

- увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, која не сме бити старија од шест месеци од дана издавања, а подаци се могу прибавити и непосредним увидом у званични јавни регистар у складу са одредбама члана 20. став 4. и 6. овог закона;

- ако из званичног јавног регистра, односно регистра који води надлежни орган државе седишта, није могуће прибавити све податке о стварном власнику странке, обвезник је дужан да податке који недостају прибави из оригиналног документа или оверене копије документа или друге пословне документације, коју му доставља заступник, прокуриста или пуномоћник странке;

- податке које из објективних разлога није могуће прибавити на начин утврђен у овом члану, обвезник може прибавити и увидом у комерцијалне или друге доступне базе и изворе података или из писмене изјаве заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника странке.

Дакле, начини прибављања података нису кумулативно, већ алтернативно постављени у наведеном члану, тачније ако обвезник не може потребне податке да прибави на начин предвиђен ставом 2, податке који недостају дужан је да прибави из документације коју му доставља заступник, прокуриста или пуномоћник странке. Ако из објективних разлога обвезник није успео да прибави податке ни на начин предвиђен у ставу 3, дужан је да изврши увид у доступне базе и изворе података, а на крају ће узети писмену изјаву заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника странке. Такође је потребно да документује радње и мере предузете на основу овог члана.

Подаци о стварном власнику странке обвезник не прибавља ако је у питању странка из члана 42. став 1. тачка 3) и 4) овог закона.

Сходно члану 7. став 2. Закона обвезник је дужан да одбије понуду за успостављање пословног односа, као и извршење трансакције ако не може, између осталог да утврди идентитет стварног власника странке и провери његов идентитет у случајевима прописаним овим законом, а ако је пословни однос већ успостављен дужан је да га раскине, осим у случају када је рачун блокиран на основу поступка надлежног државног органа у складу са законом.

Обвезник је дужан да у вези са ставом 1. члана 5. Закона сачини одговарајућа унутрашња акта којима ће ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма обухватити радње и мере дефинисане у овом члану. Унутрашња акта морају бити сразмерна природи и величини обвезника и морају бити одобрена од стране највишег вишег руководства.

Питање Друштва за управљање добровољним пензијским фондом
31.12.2019. 2019., Добровољни пензијски фондови, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
На основу члана 124. став 1. Закона, обвезник је дужан да радње и мере из чл. 5. и 6. овог закона изврши у односу на странке са којима је пословна сарадња успостављена пре ступања на снагу овог закона у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона.

У случају добровољног пензијскг фонда, пословни однос у фази акумулације, између обвезника уплате и друштва за управљање добровољним пензијским фондом се успоставља у тренутку закључења уговора о чланству у добровољном пензијском фонду, а пословни однос у фази повлачења средстава, између друштва за управљање добровољним пензијским фондом и члана добровољног пензијског фонда се успоставља у тренутку подношења захтева за исплату акумулираних средстава и/или делимичан или трансфер укупних акумулираних средстава у други фонд.

Молимо за мишљење да се радње и мере познавања и праћења странке могу спроводити приликом првог контакта са странком подношење захтева за исплату акумулираних средстава и/или делимичан трансфер укупних акумулираних средстава у други фонд).


Одговор:
Сходно члану 124. став 1. Закона, радње и мере познавања и праћења странке која није истовремено и члан фонда и обвезник уплате (случајеви из члана 41. став 1. тач. 2) и 3) ЗДПФПП), врше при успостављању пословног односа, што значи да се у том случају радње и мере познавања и праћења странке – обвезника уплате врше приликом закључења уговора с друштвом за управљање добровољним пензијским фондом и током трајања уговорног односа, а радње и мере познавања и праћења странке - члана фонда врше се приликом подношења захтева за исплату акумулираних средстава и/или захтева за делимичан или трансфер укупних акумулираних средстава у други фонд. Ако обвезник на основу анализе ризика утврди да је потребно извршити радње и мере у ранијој фази — пословни однос се успоставља и пре овог захтева за исплату, односно трансфер акумулираних средстава.

Потписивање електронским потписом према члану 37. и 38. Закона
31.12.2019. Стварни власник, 2019., Подаци о укупној имовини, source of wealth, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли је прихватљиво да странка, имајући у виду дужност обвезника да утврди да ли је странка или стварни власник странке функционер, прибави изјаву о имовини од странке која то јесте, као и обавезу странке да својеручно потпише документа која служе у наведену сврху, те документе потпише електронским потписом на електронском уређају акционарског друштва за осигурање – рачунару, таблет рачунару, паметном телефону или уређају за електронско потписивање – плочици, електронском оловком?


Одговор:
Према члану 37. став 1. Закона, обвезник је дужан да процени ризик од прања новца и финансирања тероризма у односу на нову услугу коју пружа у оквиру своје делатности, нову пословну праксу, као и начине пружања нове услуге, и то пре увођења нове услуге. Такође, обвезник је дужан да процени ризик од коришћења савремених технологија у пружању постојећих или нових услуга, у складу са ставом 2. поменутог члана Закона.

Према члану 38. став 1. Закона, поступак утврђивања да ли је странка или стварни власник странке функционер обвезник уређује интерним актом у складу са Одлуком о смерницама за примену одредаба Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма за обвезнике над којима Народна банка Србије врши надзор („Службени гласни РС“, бр. 13/2018 и 103/2018 – у даљем тексту: Одлука). Овом одлуком прописано је да је прибављање писмене изјаве странке о томе да ли је странка или њен стварни власник функционер – једна од мера које су на располагању обвезнику, а која обвезнику треба да омогући веродостојно утврђивање да ли је странка или стварни власник странке функционер, члан уже породице функционера или блиски сарадник функционера. Такође, када је реч о прибављању изјаве странке, односно стварног власника странке, која је функционер, члан уже породице функционера или блиски сарадник функционера, о пореклу имовине која је предмет пословног односа или трансакције – Закон у погледу форме прописује да се таква изјава даје у писменом облику.

Чланом 7. Закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању („Службени гласник РС“, бр. 94/2017) прописано је да се електронском документу не може оспорити пуноважност, доказна снага и писмена форма само зато што је у електронском облику.

Указујемо и на допис Министарства правде 035-02-2361/2018-05 од 5. октобра 2018. издат на захтев Народне банке Србије, у вези с коришћењем динамичког биометријског потписа, о коме је, према нашем разумевању, и овде реч, а који поменутим законом није изричито регулисан. У том допису наведено је, између осталог, да такав потпис оставља истоветан траг на трајном носачу података (рачунару, таблет уређају, мобилном телефону и др) као и својеручан потпис и да трајни носач података представља материјалну подлогу која је подобна за испуњеност захтева писмене форме.

С обзиром на то да је у овом случају и реч о новој активности у вези с процесима и системима, указујемо и на обавезе које су прописане чланом 37. став 2. Закона, и тачком 15б Одлуке о систему управљања у друштву за осигурање/реосигурање („Службени гласник РС“, бр. 51/2015 и 29/2018).

Такође, указујемо на то да је том приликом потребно да буду испуњени сви услови предвиђени Одлуком о минималним стандардима управљања информационим системом финансијске институције („Службени гласник РС“, бр. 23/2013, 113/2013 и 2/2017). Посебно скрећемо пажњу да је, у складу с тачком 21. те одлуке, потребно обезбедити постојање оперативних и системских записа како би се обезбедили непорецивост и доказивост радњи у вези са поменутим пословима.

Такође, неопходно је обезбедити брисање свих података са електронског уређаја обвезника након пребацивања потписаног документа у информациони систем. С обзиром да се потписани документи чува у информационом систему обвезника, потребно је обезбедити да се приликом иновирања, замене или мигрирања на други систем за управљање документима обезбеди читљивост свих докумената потписаних динамичким биометријским потписом. Додатно треба обезбедити немогућност преноса дигитализованог биометријског потписа са документа који је потписан на други документ, односно да се у унутрашњој форми документа потпис чува енкриптован.

 

Члан органа управљања у привредном друштву у већинском власништву државе као функционер
31.12.2019. Функционер, PEP, политички експонирана лица, 2019., Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли се в.д. директора Оператора дистрибутивног система „ЕПС Дистрибуција“ доо Београд сматра фунционером Републике Србије у смислу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 113/17)


Одговор:

Сходно члану 3. став 1. тачка 25) алинеја (7) Закона функционер Републике Србије је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у земљи, и то између осталог као члан органа управљања у јавном предузећу или привредном друштву у већинском власништву државе,

Подносилац захтева је у допису навео да је оснивач Оператора дистрибутивног система „ЕПС Дистрибуција“ доо Београд Јавно предузеће „Електропривреда Србије“ Београд.

Према члану 3. став 1. Закона о јавним предузећима („Сл.гласник РС“, бр. 15/2016) јавно предузеће jе предузеће које обавља делатност од општег интереса, а које оснива Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе.

Како се у конкретном случају ради о привредном друштву у већинском власништву државе, Управа је мишљења да се в.д. директора Оператора дистрибутивног система „ЕПС Дистрибуција“ доо Београд сматра фунционером Републике Србије, јер обавља функцију члана органа управљања у истом. 

На који начин обвезник може да утврди идентитет стварног власника странке сходно члану 25. Закона
31.12.2019. Утврђивање идентитета странке, 2019., Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Чланом 25. закона предвиђена је обавеза банке да утврди идентитет стварног власника странке која је правно лице. Банка је од клијента адвокатске канцеларије (домаћег правног лица) тражила следећу документацију:

1. Изводе из релевантних регистара за сва правна лица у низу власничке структуре, не старије од 3 месеца, иако је законом предвиђено да изводи не могу бити старији од 6 месеци;

2. Изјаву законског заступника клијента – домаћег правног лица, о власничкој структури, која ће садржати низ свих правних лица из власничке структуре;

3. Изјаву стварног власника странке (у конкретном случају правног лица које се котира на Њујоршкој берзи).

Иако је клијент доставио све изводе и изјаву стварног власника, те потом чекао још да банка изради изјаву законског заступника за потписивање (од банке смо добили информацију да нацрт поменуте изјаве треба да изради сама банка), банка нас је недавно обавестила да ће блокирати рачун из следећих разлога:

1. Достављена изјава стварног власника садржи један погрешан податак, а такође уместо матичних бројева друштава садржи њихове пореске идентификационе бројеве, иако је иста израђена по узору на изјаву коју је банка раније прихватила (која се односи на исту власничку структуру), а која такође садржи пореске идентификационе уместо матичних бројева;

2. Достављени изводи су сада старији од 3 месеца, а банка тврди да смо дужни да им, без обзира на законску одредбу која говори о 6 месеци, доставимо изводе који нису старији од 3 месеца јер је то у складу са интерним правилима банке.

Имајући у виду наведено, имамо следећа питања:

1. По ком основу банка има право да блокира рачун клијента?

2. По ком основу банка има право да захтева од клијента да поступа у складу са њеним интерним правилима, која се не тичу клијента, без обзира на законске одредбе?

3. С обзиром на то да закон даје могућност банци, која је и обвезник у овом случају, да прибави све информације и непосредним увидом у званични јавни регистар, да ли банка може захтевати од клијента да, без обзира на то што свака од држава у овом случају има званичне јавне регистре који су свима доступни, достави документацију у папирној форми?

4. Имајући у виду да су начини прибављања информација алтернативно постављени у члану 25, да ли банка може да захтева сваки тип документације који се помиње у члану 25. (изводе из регистара, уз изјаву законског заступника странке – домаћег правног лица, и изјаву стварног власника странке – страног правног лица), те да у супротном ставља у изглед блокаду рачуна? У конкретном случају сматрамо да је изјава стварног власника странке сувишна, имајући у виду да се ради о страном правном лицу, које свакако не може бити одговорно за однос између банке и домаћег правног лица, које је (посредно) зависно друштво тог страног правног лица. Нарочито истичемо да у мултинационалним компанијама није једноставно прибавити изјаву стварног власника (која је у овом случају чак и достављена, уз навођење пореских идентификационих бројева уместо матичних бројева, што је банци неприхватљиво).


Одговор:
Обвезник је дужан да утврди идентитет стварног власника странке која је правно лице или лице страног права прибављањем података из члана 99. став 1. тачка 13) овог закона, тачније име, презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште стварног власника странке на начин и оним редоследом који је наведен у члану 25. Закона:

- увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, која не сме бити старија од шест месеци од дана издавања, а подаци се могу прибавити и непосредним увидом у званични јавни регистар у складу са одредбама члана 20. став 4. и 6. овог закона;

- ако из званичног јавног регистра, односно регистра који води надлежни орган државе седишта, није могуће прибавити све податке о стварном власнику странке, обвезник је дужан да податке који недостају прибави из оригиналног документа или оверене копије документа или друге пословне документације, коју му доставља заступник, прокуриста или пуномоћник странке;

- податке које из објективних разлога није могуће прибавити на начин утврђен у овом члану, обвезник може прибавити и увидом у комерцијалне или друге доступне базе и изворе података или из писмене изјаве заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника странке.

Дакле, начини прибављања података нису кумулативно, већ алтернативно постављени у наведеном члану, тачније ако обвезник не може потребне податке да прибави на начин предвиђен ставом 2, податке који недостају дужан је да прибави из документације коју му доставља заступник, прокуриста или пуномоћник странке. Ако из објективних разлога обвезник није успео да прибави податке ни на начин предвиђен у ставу 3, дужан је да изврши увид у доступне базе и изворе података, а на крају ће узети писмену изјаву заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника странке. Такође је потребно да документује радње и мере предузете на основу овог члана.

Подаци о стварном власнику странке обвезник не прибавља ако је у питању странка из члана 42. став 1. тачка 3) и 4) овог закона.

Сходно члану 7. став 2. Закона обвезник је дужан да одбије понуду за успостављање пословног односа, као и извршење трансакције ако не може, између осталог да утврди идентитет стварног власника странке и провери његов идентитет у случајевима прописаним овим законом, а ако је пословни однос већ успостављен дужан је да га раскине, осим у случају када је рачун блокиран на основу поступка надлежног државног органа у складу са законом.

Обвезник је дужан да у вези са ставом 1. члана 5. Закона сачини одговарајућа унутрашња акта којима ће ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма обухватити радње и мере дефинисане у овом члану. Унутрашња акта морају бити сразмерна природи и величини обвезника и морају бити одобрена од стране највишег вишег руководства.

Да ли се код утврђивања власничке структуре правних лица које се налазе у државном власништву примењује другачији поступак и на шта у том случају треба обратити посебну пажњу?
31.12.2019. Стварни власник, 2019., Утврђивање власничке структуре, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли се код утврђивања власничке структуре правних лица које се налазе у државном власништву примењује другачији поступак и на шта у том случају треба обратити посебну пажњу?


Одговор:
Радње и мере познавања и праћења странке се увек спроводе како би се утврдило стварно власништво у привредном друштву, односно како би се утврдио проценат удела Републике Србије у власничкој структури, као и начин на који Република Србија учествује у власништву таквог правног лица. Чланом 43. став 1. тачка 1) алинеја (2) и тачка 2) алинеја (2) Закона утврђено је када обвезник није дужан да прикупља податке о стварном власнику странке.

Да ли су документи који садрже факсимил уместо својерученог потписа законског заступника прихватљиви за осигуравача као обвезника по Закону?
31.12.2019. Утврђивање идентитета странке, 2019., Осигурање, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли су документи који садрже факсимил уместо својерученог потписа законског заступника прихватљиви за осигуравача као обвезника по Закону?


Одговор:
Употреба факсимила није уређена прописима, што значи да прописи не одређују ни степен поузданости потписа факсимилом. Из тог разлога мишљења смо да би обвезник требало својим интерним актима, коришћењем приступа заснованог на процени ризика, да утврди у којим случајевима ће се документ потписан факсимилом сматрати прихватљивим.

Да ли се члан Управног одбора или директор Центра за социјални рад према Закону сматра функционером, будући да центар за социјални рад оснива искључиво локална самоуправа?
31.12.2019. Функционер, PEP, политички експонирана лица, 2019., Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли се члан Управног одбора или директор Центра за социјални рад према Закону сматра функционером, будући да центар за социјални рад оснива искључиво локална самоуправа?


Одговор:
Према члану 14. став 2. Закона о социјалној заштити ("Сл. гласник РС", бр. 24/2011) центар за социјални рад оснива јединица локалне самоуправе. Чланом 123. наведеног закона предвиђено је да чланове управног и надзорног одбора центра за социјални рад именује оснивач, на четири године, а чланом 124. закона предвиђено је да директора центра за социјални рад именује надлежни орган јединице локалне самоуправе, на основу конкурса, по прибављеном мишљењу управног одбора центра за социјални рад.

Сходно наведеном, члан управног одбора и директор центра за социјални рад није функционер у смислу члана 3. став 1. тачка 25) Закона.

Истичемо још и то да је на обвезнику, да на основу анализе ризика из члана 6. Закона, свако лице које обавља високу јавну функцију, а која није таксативно наведена у члану 3. став 1. тачка 25) Закона, сврста у одређену категорију ризика и на основу тога примени одговарајуће радње и мере познавања и праћења странке.

Уступилац потраживања и дужник као странке у факторинг односу
17.12.2019. 2019., Факторинг, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Ступањем на снагу новог Закона од 1.4.2018 године, обвезник је дужан да приликом ступања у пословни однос, односно склапања факторинг посла – а примењујући поједностављене радње и мере утврди власничку структуру и идентитет крајњег власника и за уступиоца потраживања и за дужника. Наведено решење свакако отежава пословање имајући у виду да банка/факторинг кућа није у контакту са дужником, већ закључује уговор, искључиво са уступиоцем потраживања.

С тим у вези, замолили бисмо Вас за мишљење, да ли је прихватљиво да се сматра пословним односом, однос само са уступиоцем потраживања, имајући у виду дефиницију пословног односа у Закону, (пословни однос јесте пословни, професионални или комерцијални однос између странке и обвезника који је у вези са вршењем делатности обвезника и за који се у тренутку успостављања очекује да ће трајати), и чињеницу да банка/факторинг кућа, не долази у контакт са дужником?

Веза са дужником огледа се у обавези уступиоца дуга да банци достави, у складу са Законом о Факторингу (члан 23 став 1, тачка 2), обавештење дужнику да је потраживање продато фактору. Додатно, исто питање се односи и на обрнути факторинг, тј идентификацију повериоца у складу са чланом 18. Закона о Факторингу.

Међутим, уколико ипак сматрате да пословни однос укључује и однос банке/факторинг куће са дужником, замолили бисмо Вас за мишљење да ли је прихватљиво за банку/факторинг кућу да користи поједностављене радње и мере у складу са Законом, као и мере у Смерницама за утврђивање стварног власника странке и смерницама за евидентирање стварног власника регистрованог субјекта у централну евиденцију, у делу ’Поступак утврђивања стварног власника правног лица и лица страног права’ ( стране 10-13).

На поменутим страницама је описано да банка/факторинг кућа користи предефинисане кораке за утврђивање стварног власника, међутим замолили бисмо Вас за мишљење да ли би, (у складу са свим наведеним), било довољно да, за потребе идентификације дужника, користимо само први и трећи корак? Односно, уколико из извода (извод из АПР-а, Централна евиденција крајњих власника) није могуће прибавити тражене податке, вршио би се увид у комерцијалне или друге доступне базе и изворе података.

Додатно, замолили бисмо Вас за мишљење, да ли је адекватно вршити прикупљање података крајњег власника и статуса функционера путем комерцијалних база које банка користи (нпр, увидом и провером кроз базу Wоrld Complance), као и прикупљање података на сајту Агенције за борбу против корупције, а са друге стране да се од стварног власника дужника не прикупља Изјава о статус функционера, као ни копија личне карте?

У оквирима постојећег Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, постојећи процес функционисања КЛИК 3 мреже, односно финансирања малих и средњих предузећа (е-фундинг), које укључује активности банке, као што су идентификације уступиоца дуга и дужника у исто време, је могућ само уколико инсистирамо да се за све учеснике у трансакцији рачуни отворе у Ерсте Банк.

Такође, у складу са горе наведеним процесом, мишљења смо да је производ који би банка употребила за финасирање уступиоца дуга или дужника већ постојећи производ, тј факторинг и обрнути факторинг. Клик 3 мрежа би у том случају за банку била само додатни канал преко кога се подноси захтев за финансирање. Имајућу у виду да се процес одобрења захтева за финансирањем не разликује у односу на постојећи процес одобрења захтева за све остале производе укјучујући и све врсте факторинга, мишљења смо да је није потребно спровести процес увођења новог производа и његову пријаву.


Одговор:
Што се тиче питања да ли је прихватљиво да се пословним односом сматра само однос са уступиоцем потраживања, имајући у виду да банка/факторинг кућа не долази у контакт са дужником, сматрамо неспорним да фактор закључењем уговора о факторингу успоставља пословни однос са уступиоцем потраживања, те да је у складу са чланом 8. став 1. тачка 1) Закона дужан да примени радње и мере познавања и праћења странке прописане чланом 7. Закона. Међутим, то не значи да фактор није у обавези да предузме одређене радње и мере прописане Законом и према дужнику.

Чланом 3. став 1. тачка 5) Закона под појмом странка се подразумева физичко лице, предузетник, правно лице, лице страног права и лице грађанског права које врши трансакцију или успоставља пословни однос, док је чланом 3. став 1. тачка 7) Закона прописано да је трансакција пријем, давање, замена, чување, располагање или друго поступање са имовином код обвезника.

С тим у вези, фактор ће дужника посматрати као странку, с обзиром да у складу са чланом 26. Закона о факторингу („Службени гласник РС“, бр.62/2013 и 30/2018) након пријема обавештења из члана 24. истог Закона, настаје обавеза дужника према фактору да по доспелости, исплати потраживање односно изврши трансакцију.

У складу са напред наведеним, фактор је дужан да поступи у складу са чланом 8. став 1. тачка 2), 4)-5) Закона и предузме радње и мере прописане чланом 7. Закона, а уколико утврди да је дужник или стварни власник дужника фунционер, предузима и радње и мере прописане чланом 38. Закона.

Напомињемо још и то да, уколико је уступилац потраживања обвезник према закону који регулише област спречавања прања новца, на основу којег је дужан да предузме одговарајуће радње и мере познавања и праћења странке према дужнику, фактор исте не мора понављати, већ их може уважити, у ком случају се не ослобађа одговорности за правилно вршење радњи и мера познавања и праћења странке у складу са Законом.

У вези са молбом у делу који се односи на поступак утврђивања стварног власника странке, истичемо да приликом утврђивања стварног власника странке која је правно лице или лице страног права, поступате на начин прописан чланом 25. Закона, у којем је тачно прописан редослед утврђивања стварног власника странке, од којег обвезник не може одступати.

Такође, истичемо и то да Смернице за утврђивање стварног власника странке и смернице за евидентирање стварног власника регистрованог субјекта у централну евиденцију бр. ОП-000329-0019/2019 од 8. јануара 2019. године (у даљем тексту: Смернице) представљају један вид упутства који може бити од помоћи обвезницима приликом извршавања обавеза утврђених Законом, али које као такве немају правно обавезујући карактер.

Горе наведени заузети ставови односе се на све врсте факторинга предвиђени чланом 11. и 18. Закона о факторингу („Службени гласник РС“, бр.62/2013 и 30/2018).

Утврђивање идентитета странке без физичког присуства приликом закључивања Уговора о посредовању у промету непокретности
18.10.2019. Утврђивање идентитета странке, 2019., Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли уз уговор о посредовању на коме стоје подаци налогодавца тј, власника непокретности мора бити приложена и фотокопија личне карте власника непокретности уколико постоји копија овлашћења овереног код јавног бележника где су јасно видљиви и утврђени сви лични подаци и где је јавни бележник извршио идентификацију власника непокретности, односно даваоца пуномоћја?

Да ли је неопходно да се уз уговор о посредовању приложи и фотокопију личног документа, уколико налогодавац не жели да приложи и то потврди својим потписом, а агент је извршио идентификацију личним увидом у документ власника непокретности и у уговору уписао податке (бр.л.к., јмбг, име и презиме, адресу налогодавца)?

Да ли да обвезник (посредник у промету и закупу непокретности) не успоставља пословни однос са таквим клијентом пошто не жели да остави фотокопију личног документа?

Да ли је довољно да обвезник напише службену белешку о немогућности прибављања фотокопије личног документа?


Одговор:

У складу са чланом 17. став 4. Закона, ако у име странке која је физичко лице, трансакцију врши или пословни однос успоставља пуномоћник или законски заступник, обвезник је дужан да, поред идентитета странке, утврди и провери идентитет пуномоћника и законског заступника, прибави податке из члана 99. став 1. тачка 3) овог закона на начин који је прописан у ставу 2. овог члана, као и да тражи оверено писмено овлашћење (пуномоћје), или друге јавне исправе којим се доказује својство законског заступника, чије копије чува у складу са законом. При том, обвезник је дужан да примени мере из члана 39. овог закона.

Према члану 39. Закона, ако приликом утврђивања и провере идентитета, странка или законски заступник, односно лице које је овлашћено за заступање правног лица или лица страног права није физички присутна код обвезника, обвезник је дужан да осим радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)-5) овог закона предузме неке од додатних мера, и то:

1) прибављање додатних исправа, података или информација, на основу којих проверава идентитет странке ;

2) додатну проверу поднетих исправа или додатно потврђивање података о странци;

3) да се прва уплата на рачун који је та странка отворила код обвезника изврши са рачуна те странке, отвореног код банке или сличне институције у складу са чланом 17. ст. 1. и 2. овог закона, а пре извршења других трансакција странке код обвезника;

4) прибави податке о разлозима одсуства странке;

5) друге мере које одреди орган из члана 104. овог закона.

На основу свега напред наведеног сматрамо да је обвезник дужан да прибави фотокопију личног документа странке (налогодавца, односно власника непокретности) пре успостављања пословног односа са странком, односно пре закључења Уговора о посредовању, с обзиром да у конкретном случају успоставља пословни однос без физичког присуства странке. Фотокопија личне карте странке представља додатну исправу на основу које обвезник проверава идентитет странке, односно додатно потврђивање података о странци.

Сходно члану 7. став 2. Закона, обвезник је дужан да одбије понуду за успостављање пословног односа, као и извршење трансакције ако не може да изврши радње и мере из става 1. тач. 1)-5) овог члана, а ако је пословни однос већ успостављен дужан је да га раскине, осим у случају када је рачун блокиран на основу поступка надлежног државног органа у складу са законом, док у ставу 3. овог члана Закона стоји да у случајевима из става 2. овог члана обвезник је дужан да сачини службену белешку у писменој форми, као и да размотри да ли постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма и да поступи у складу са одредбама члана 47. овог закона. Службену белешку обвезник чува у складу са законом.

 

Поверавање вршења појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу, које није из круга трећих лица из члана 30. став 2. тачка 1) Закона
06.09.2019. 2019., Поверавање вршења радњи и мера трећем лицу, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Поверавање вршења појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу, које није из круга трећих лица из члана 30. став 2. тачка 1) Закона


Одговор:
Управи за спречавање прања новца поднет је захтев за мишљење да ли банка може поверити вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу, које није из круга трећих лица из члана 30. став 2. тачка 1) Закона.

Како је у захтеву наведено, запослени у домаћем поштанском оператору ЈУ ПД Експрес доо, који би од стране запослених у банци били обучавани за спровођење радњи и мера познавања и праћења странке, спроводили би идентификацију странака у име и за рачун банке, а на основу Уговора о пословној сарадњи, при чему би одговорност за евентуалне неправилности била на банци.

Сходно члану 30. став 1. Закона, код успостављања пословног односа, обвезник може, под условима утврђеним овим законом, поверити вршење радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)-5) овог закона трећем лицу, док је став 2. тачка 1) истог члана Закона предвиђено да је треће лице из става 1. овог члана обвезник из члана 4. став 1. тач. 1), 3), 4), 7), 9)-11), 13) и 16) и друштва која имају дозволу за обављање послова животног осигурања.

Поштански оператор ЈУ ПД Експрес доо није треће лице из члана 30. став 2. тачка 1) Закона, а такође није ни обвезник према Закону, с обзиром да се не ради се о јавном поштанском оператору са седиштем у Републици Србији, основаном у складу са законом којим се уређују поштанске услуге из члана 4. став 1. тачка 16). Закона.

Према члану 33. став 1. тачка 1) Закона обвезник не сме успоставити пословни однос, ако је радње и мере познавања и праћења странке извршило лице које није треће лице из члана 30. став 2. овог закона.

Поверавање послова на основу јасних и прецизних уговорних одредаба, на основу којих би се пружалац услуга сматрао делом банке, не спада у категорију вршења радњи и мера познавања и праћења странке преко трећих лица.

 

Да ли послове заменика овлашћеног лица Raiffeisen Future АД Београд може да обавља лице које је у радном односу код Raiffeisen банке АД Београд, а које би функцију заменика овлашћеног лица вршило на основу уговора о пословној сарадњи, сходно члaну 50. Закoна?
06.08.2019. 2019., Статус овлашћеног лица и заменика овлашћеног лица, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли послове заменика овлашћеног лица Raiffeisen Future АД Београд може да обавља лице које је у радном односу код Raiffeisen банке АД Београд, а које би функцију заменика овлашћеног лица вршило на основу уговора о пословној сарадњи, сходно члану 50. Закона?


Одговор:
Према члану 50. став 1. тачка 1) Закона, овлашћено лице може бити лице које је, између осталог запослено код обвезника на радном месту са овлашћењима која том лицу омогућавају делотворно, брзо и квалитетно извршавање задатака прописаних овим законом, док је ставом 2. истог члана Закона предвиђено да заменик овлашћеног лица мора да испуњава исте услове као и овлашћено лице.

Послове заменика овлашћеног лица Raiffeisen Future АД Београд не може да обавља лице које је у радном односу код Raiffeisen банке АД Београд, без обзира што су у питању обвезници који су повезана правна лица у складу са чланом 62. став 2. Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14-др.закон, 5/15 и 44/2018), односно, без обзира што је банка 100% власник друштва.

Наиме, Законом о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – олдука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачења) у члану 5. је прописано да запослени јесте физичко лице које је у радном односу код послодавца, а чланом 30. да се радни однос заснива уговором о раду.

Стога сматрамо да уговором о пословној сарадњи на основу којег би лице обављало функцију заменика овлашћеног лица, не би био испуњен услов предвиђен чланом 50. став 1. тачка 1) Закона, с обзиром да се лице које је ангажовано на основу уговора о пословној сарадњи не може сматрати запосленим.

Да ли се при успостављању ностро кореспондентског односа, инострана банка треба третирати као странка, сходно члану 8. став 1 тачка 1) Закона?
06.08.2019. 2019., Кореспондентски односи, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли се при успостављању ностро кореспондентског односа, инострана банка треба третирати као странка, сходно члану 8. став 1 тачка 1) Закона?


Одговор:
Према члану 3. став 1. тачка 14) Закона кореспондентски однос јесте однос између две банке или друге сличне институције, који настаје отварањем рачуна једне банке или друге сличне институције код друге банке у циљу вршења послова међународног платног промета. Полазећи од тога да је странка, између осталог, правно лице коме банка пружа производе/услуге односно које успоставља пословни однос са банком, а да пословни однос јесте пословни, професионални или комерцијални однос између странке и банке који је у вези са вршењем делатности банке и за који се у тренутку успостављања очекује да ће трајати, то се пословним односом у случају успостављања кореспондентног односа са страном банком може сматрати однос између две банке код којих кореспондентна банка пружа услуге респондентној банци. Ово значи да је код успостављања лоро кореспондентног односа обавеза банке (пружаоца услуге) да у односу на странку (респондентна банка) примени радње и мере из члана 7. Закона и одредбе члана 36. Закона.

Међутим, истичемо да се код успостављања ностро кореспондентног односа прибављање релевантних информација о банци прописаних одредбама члана 36. Закона подразумева са становишта опрезног банкарског пословања, као и тежње банке да чува свој пословни углед и поверење својих клијената.

Да ли је задруга рачуновођа обвезник по Закону?
06.08.2019. 2019., Рачуновође, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Задруга рачуновођа обавља само књиговодствене послове за своје клијенте директним вођењем пословних књига и ангажовањем задругара по Уговору о делу.

1. Да ли је задруга рачуновођа Конто обвезник по Закону о спречавању прања новца и финансирању тероризма?

2. Овлашћена лица у задрузи су сви задругари који имају активне уговоре. Како у том случају да задруга доставља списак овлашћених лица и колико пута годишње?

3. Задруга води пословне књиге за Српску напредну странку од оснивања. И овде се ради само о књиговодственим пословима. У коју групу ризика би задруга требала да сврста политичке странке, с обзиром да су законски заступници функционери?


Одговор:
1. Чланом 4. став 1. тачка 14) Закона као обвезници су предвиђени предузетници и правна лица која се баве пружањем рачуноводствених услуга. Непосредним увидом у регистар Агенције за привредне регистре, Задруга рачуновођа „Конто“ (у даљем тексту: Задруга) са седиштем у Београду-Врачар, ул. Булевар Краља Александра бр. 86-90, МБ:17252364 има својство правног лица регистрованог за обављање претежне делатности која носи назив рачуноводствени, књиговодствени и ревизорски послови, пореско саветовање, под шифром 6920.

С тим у вези, мишљења смо да Задруга јесте обвезник у смислу члана 4. став 1. тачка 14) Закона, с обзиром да је иста регистрована за обављање рачуноводствених, књиговодствених и ревизорских послова, као и за пореско саветовање.

2.Задруга је дужна да поступа у складу са чланoм 49. Закона и именује овлашћено лице и његовог заменика за вршење појединих радњи и мера за спречавање и откривање прања новца и финансирање тероризма које испуњава услове из члана 50. Закона. У складу су чланом 52. став 3. Закона, Задруга је дужна да Управи достави податке о личном имену и називу радног места овлашћеног лица и његовог заменика, као и податке о личном имену и називу радног места члана највишег руководства одговорног за примену Закона, као и сваку промену наведених података најкасније у року од 15 дана од дана именовања.

3.Политичке странке према члану 5. Закона о политичким странкама („Службени гласник РС“, бр.36/2009 и 61/2015-одлука УС) стичу статус правног лица уписом у Регистар политичких странака. Из тог разлога, идентитет политичке странке и заступника политичке странке обвезник утврђује и проверава у складу са чланом 20. и 21. Закона.

У коју ће категорију ризика обвезник сврстати странку зависи од анализе ризика од прања новца и финансирања тероризма, коју је обвезник дужан да изради и детаљно ажурира у складу са смерницама које доноси орган надлежан за вршење надзора над применом овог закона.

Како одредити стварног власника странке чији је један од оснивача акционарско друштво?
14.05.2019. Стварни власник, 2019., Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Како одредити стварног власника странке чији је један од оснивача акционарско друштво?


Одговор:
У складу са чланом 4. став 1. тачка 1) Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 113/17 - у даљем тексту: Закон), банке су обвезници по наведеном Закону. С тим у вези, банке су дужне да у свим ситуацијама прописаним чланом 8. став 1. Закона примене радње и мере познавања и праћења странке из члана 7. Закона, међу којима је у члану 7. став 1. тачка 3) Закона наведена и радња утврђивања идентитета стварног вланика странке и провера његовог идентитета у случајевима прописаним Законом.

Приликом утврђивања идентитета стварног власника странке која је правно лице или лице страног права, обвезници Закона су дужни да у свему поступају на начин и према редоследу предвиђеним чланом 25. Закона. Напомињемо да се одредбе члана 25. Закона не примењују када је странка у складу са чланом 42. ставом 1. тачка 3) државни орган, орган аутономне покрајне, орган јединице локалне самоуправе, јавна агенција, јавна служба, јавни фонд, јвни завод или комора или када је странка у складу са чланом 42. ставом 1. тачка 4) привредно друштво чије су издате хартије од вредности укључене на организовано тржиште хартија од вредности које се налази у Републици Србији или држави у којој се примењују међународни стандарди на нивоу стандарда Европске уније или виши, а који се односе на подношење извештаја и достављање података надлежном регулаторном телу.

Имајући у виду наводе из Ваше молбе и то да је један од оснивача Вашег клијента акционарско друштво, обавештавамо Вас да банка тражећи податке о стварном власнику Вашег клијента, односно странке са којом успоставља пословни однос, поступа у складу са чланом 25. Закона.

Уколико обвезник након предузимања свих радњи прописаних наведеним чланом није у могућности да утврди стварног власника, дужан је да утврди идентитет једног или више физичких лица која обављају функцију највишег руководства у странци у складу са чланом 25. став 5. Закона.

Да ли је у складу са чланом 30. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма поверавање послова идентификације клијената физичких и правних лица од стране лизинк куће банци, која је уједно и власник лизинг куће?
12.04.2019. 2019., Поверавање вршења радњи и мера трећем лицу, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли је у складу са чланом 30. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма поверавање послова идентификације клијената физичких и правних лица од стране лизинг куће банци, која је уједно и власник лизинг куће?


Одговор:
Према члану 30. поменутог Закона, приликом успостављања пословног односа, обвезник може, поверити вршење радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу. Закон, даље у ставу 2. наведеног члана, дефинише који се обвезници могу сматрати трећим лицем, у сврхе поверавања вршења одређених мера и радњи познавања и праћења странке.

Мишљења смо да у конкретном случају, лизинг кућа може поверити вршење послова идентификације странака, физичких и правних лица, банци, која је обвезник по Закону. Напомињемо да се обвезник поверавањем вршења појединих мера и радњи познавања и праћења странке трећем лицу не ослобађа одговорности за правилно вршење радњи и мера у складу са Законом.

Да ли је Надзорни одбор орган управљања у јавном предузећу или је орган управљања Управни или Извршни одбор?
31.12.2018. Функционер, PEP, политички експонирана лица, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли је Надзорни одбор орган управљања у јавном предузећу или је орган управљања Управни или Извршни одбор?


Одговор:
Јавно предузеће је предузеће које обавља делатност од општег интереса, а које оснива Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, сходно члану 3. став 1. Закона о јавним предузећима („Службени гласник РС“, бр. 15/2016).

Према члану 15. став 1. Закона о јавним предузећима, органи јавног предузећа су надзорни одбор и директор. Послове које врши надзорни одбор предвиђени су чланом 22. истог закона.

Уколико на основу наведених послова надзорни одбор обавља функцију органа управљања у јавном предузећу, чланови надзорних одбора јавних предузећа сматрају се функционером у смислу члана 3. став 1. тачка 25) Закона.

Истичемо још и то да је на обвезнику, да на основу анализе ризика из члана 6. Закона, свако лице које обавља високу јавну функцију, а која није таксативно наведена у члану 3. став 1. тачка 25) Закона, сврста у одређену категорију ризика и на основу тога примени одговарајуће радње и мере познавања и праћења странке.

Да ли је председник општине или градоначелник функциoнер према Закону?
31.12.2018. Функционер, PEP, политички експонирана лица, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли је председник општине или градоначелник функцинер према Закону?


Одговор:
Према члану 180. став 2. Устава Републике Србије („Сл.гласник РС“, бр. 98/2006) скупштину јединице локалне самоуправе чине одборници. Градоначелника бира Скупштина града из реда одборника, на време од четири године, тајним гласањем, већином гласова од укупног броја одборника Скупштине града, у складу са чланом 51. став 1. Статута града Београда („Сл.гласник РС“, бр. 39/08), док Скупштина градске општине има председника кога на предлог најмање једне трећине одборника бира из састава одборника, на време од четири године, тајним гласањем, већином гласова од укупног броја одборника, према члану 81. став 1. Статута.

Појмом функционер у смислу члана 3. став 1. тачка 25) Закона обухваћен је народни посланик, не и одборник, па се председник општине и градоначелник не сматрају функционером према дефиницији Закона.

Истичемо још и то да је на обвезнику, да на основу анализе ризика из члана 6. Закона, свако лице које обавља високу јавну функцију, а која није таксативно наведена у члану 3. став 1. тачка 25) Закона, сврста у одређену категорију ризика и на основу тога примени одговарајуће радње и мере познавања и праћења странке.

Да ли се директор и регистратор Агенције за привредне регистре сматрају функционером у смислу Закона?
31.12.2018. Функционер, PEP, политички експонирана лица, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли се директор и регистратори Агенције за привредне регистре сматрају фунционером Републике Србије?


Одговор:
Сходно члану 3. став 1. тачка 25) алинеја (1) Закона, фунционер Републике Србије је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну фунцију у земљи, и то: председник државе, председник Владе, министар, државни секретар, посебни саветник министра, помоћник министра, секретар министарства, директор органа у саставу министарства и његови помоћници, и директор посебне организације, као и његов заменик и његови помоћници.

Према члану 34. став 1. Закона о државној управи („Службени гласник РС“, бр. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 47/2018 и 30/2018-др.закон), врсте посебних организација су секретаријати и заводи, а законом се могу образовати и посебне организације с другачијим називом. Чланом 35. став 1. овог закона, посебном организацијом руководи директор, који за свој рад одговара Влади, а ставом 2. истог члана закона, директора поставља Влада на пет година, на предлог председника Владе, према закону којим се уређује положај државних службеника.

Јавна агенција је, према члану 1. став 1. Закона о јавним агенцијама („Сл.гласник РС“, бр. 18/2005 и 81/2005-испр.) организација која се оснива за развојне, стручне или регулаторне послове од општег интереса.

У складу са чланом 10. став 1. Закона о агенцији за привредне регистре („Сл.гласник РС“, бр. 55/2004, 111/2009 и 99/2011), директора Агенције именује и разрешава Влада, на предлог управног одбора, а ставом 2. истог члана овог закона, директор се именује на период од пет година и може поново бити именован.

С обзиром да Агенција за привредне регистре, на основу свега напред наведеног представља посебну организацију, директор Агенције за привредне регистре, кога именује Влада Републике Србије се сматра фунционером у смислу члана 3. став 1. тачка 25) алинеја (1) Закона, док регистратори исте нису обухваћени овим појмом. 

Обвезник није у могућности да прибави податке о целокупној имовини коју поседују стварни власници који имају статус функционера, сходно члану 38. став 2. тачка 2) Закона
31.12.2018. Стварни власник, Функционер, PEP, политички експонирана лица, Подаци о укупној имовини, source of wealth, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Примена члана 38. став 2. тачка 2) Закона, конкретно обвезник није у могућности да прибави податке о целокупној имовини коју поседују стварни власници који имају статус функционера.


Одговор:
Сходно члану 35. став 1. тачка 3) Закона, појачане радње и мере познавања и праћења странке, поред радњи и мера из члана 7. став 1. овог закона, обухватају и додатне радње и мере прописане овим законом које обвезник врши, између осталог и при успостављању пословног односа са странком која је фунционер или вршења трансакције у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности, односно при преносу новчаних средстава у износу од 1.000 евра када пословни однос није успостављен, са странком која је функционер.

Ако је странка или стварни власник странке функционер, осим радњи и мера из члана 7. став 1. овог закона, обвезник је дужан да, између осталог прибави и податке о целокупној имовини коју поседује функционер, и то из јавно доступних и других извора, као и непосредно од странке, а све у складу са чланом 38. став 2. тачка 2) Закона.

Како се у конкретном случају ради о одобравању новог захтева за финансирање постојећој странци, што би практично значило настављање пословног односа, обвезник је дужан да ажурира прибављене информације, податке и документацију о странци и њеном пословању.

Такође, с обзиром да је у захтеву наведено да је, приликом ажурирања прибављених информација, података и документације о странци и њеном пословању утврђено да нема промена за стварне власнике који имају статус функционера, али да провером из јавно доступних и других извора података о целокупној имовини стварних власника, исте обвезник није могао утврдити, као и да је странка писаним путем одговорила да не поседује и да није у могућности да наведено достави, у складу са анализом ризика обвезник ће проценити да ли због природе пословног односа, облика и начина вршења трансакције, пословног профила странке, односно других околности повезаних са странком постоји или би могао постојати ризик за прање новца или финансирање тероризма.

 

Која лица се сматрају члановима органа управљања политичке странке?
31.12.2018. Функционер, PEP, политички експонирана лица, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Која лица се сматрају члановима органа управљања политичке странке с обзиром да су исти обухваћени појмом функционер Републике Србије сходно члану 3. став 1. тачка 25) алинеја 8) Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма)?

 


Одговор:
Свака политичка странка у складу са чланом 14. став 3. Закона о политичким странкама („Службени гласник РС“, бр.36/2009 и 61/2015-одлука УС) доноси статут којим, између осталог уређује организацију по територијалном принципу и унутрашњу организацију, органе, њихова овлашћења, састав, начин избора и опозива, трајање мандата и начин одлучивања.

Према члану 84. тачка 4) Закона, Управа за спречавање прања новца припрема и даје мишљење о примени овог закона и прописа донетих на основу овог закона у сарадњи са надзорним органима.

Тумачење унутрашње структуре и организације политичких странака није у домeну надлежности Управе, па Вам из тог разлога одговор на питање која лица се сматрају члановима органа управљања политичке странке може дати искључиво политичка странка у конкретном случају.

Да ли Друштво за осигурање може прихватити идентификацију странке које је извршило Друштво за посредовање у осигурању?
31.12.2018. Поверавање вршења радњи и мера трећем лицу, Осигурање, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли Друштво за осигурање може прихватити идентификацију странке које је извршило Друштво за посредовање у осигурању?


Одговор:
Сходно члану 4. став 1. тачка 6) Закона, обвезници у смислу истог јесу друштва за осигурање, друштва за посредовање у осигурању, друштва за заступање у осигурању и заступници у осигурању, који имају дозволу за обављање послова осигурања живота, осим друштава за заступање и заступника у осигурању за чији рад одговара друштво за осигурање у складу са законом.

Према члану 30. став 1. Закона, код успостављања пословног односа, обвезник може, под условима утврђеним овим законом, поверити вршење радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)-5) овог закона трећем лицу.

Треће лице према тачки 1) став. 2. истог члана Закона су, између осталих и друштва која имају дозволу за обављање послова животног осигурања.

Према томе, друштво за осигурање може прихватити идентификацију странке које је извршило друштво за посредовање у осигурању, с обзиром да су оба друштва обвезници Закона.

Мишљење о примени члана 48.став 2. Закона – Размена података и информација које су пријављене Управи
31.12.2018. Финансијска група, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли је дозвољена размена података у оквиру групације о клијентима чије су трансакције пријављене Управи, односно да ли банка може централи банке достављати податке о клијентима и трансакцијама за које је обавештена Управa?


Одговор:
У складу са чланом 48. став 2. Закона обвезник који је део међународне групације примењује програме и процедуре који важе за целу групацију, укључујући процедуре за размену информација за потребе познавања и праћења странке, смањења и отклањања ризика од прања новца и финансирања тероризма, као и других радњи и мера у циљу спречавања прања новца и финансирања тероризма. Обвезник који је део међународне групације може са другим чланицама те групације да размењује податке и информације о трансакцијама и лицима за које постоје основи сумње на прање новца и финансирања тероризма и које су као такве пријављене Управи, осим ако Управа не захтева другачије поступање.

Напред наведено значи да, банка која је део међународне групације може централи банке достављати податке и информације о трансакцијама и лицима за које постоје основи сумње на прање новца и финансирање тероризма, а које су као такве пријављене Управи, осим у случају да Управа не дозволи размену истих.

Допуна одговора Управе на питање да ли су чланови надзорног одбора јавних комуналних предузећа чији су оснивачи локалне самоуправе фунционери Републике Србије, сходно члану 3. став 1. тачка 25) алинеја (7) Закона
31.12.2018. Функционер, PEP, политички експонирана лица, Јавна, комунална предузећа, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли се под фунционером Републике Србије подразумевају директори јавних комуналних предузећа чији су оснивачи локалне самоуправе и чланови надзорног одбора тих комуналних предузећа?


Одговор:
Управа остаје при мишљењу да се директори јавних комуналних предузећа сматрају органом управаљања у јавном предузећу и представљају фунционере у смислу Закона и исто допуњује следећем:

Сходно члану 15. став 1. Закона о јавним предузећима („Службени гласник РС“, бр. 15/2016), органи јавног предузећа су надзорни одбор и директор.

Послове које врши надзорни одбор предвиђени су чланом 22. истог закона.

Уколико на основу наведених послова надзорни одбор обавља функцију органа управљања у јавном предузећу, чланови надзорних одбора јавних комуналних предузећа сматрају се фунционером у смислу члана 3. став 1. тачка 25) алинеја (7) Закона.

Напомињемо још и то да Управа, према члану 84. став 1. тачка 4) Закона даје мишљења о примени Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма и прописа донетих на основу овог закона и није надлежна за тумачење других закона, као и поменутог Закона о јавним предузећима.

Мишљење о примени члана 17. став 6. Закона – када посредник у промету/закупу непокретности прибавља фотокопију личног документа клијента
31.12.2018. Утврђивање идентитета странке, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли је посредник у промету и закупу непокретности у обавези да идентификује и прибави фотокопију личног документа лица заинтересованог за куповину или изнајмљивање непокретности које заказује гледање непокретности ради чије продаје или давања у закуп посредник посредује?
 

 

Одговор:
На основу члана 17. став 6. Закона, приликом идентификације странке која је физичко лице и законског заступника те странке, обвезник је дужан да прибави фотокопију личног документа тог лица, на којој уписује датум, време и лично име лица које је извршило увид и чува је у складу са законом.

У радње и мере познавања и праћења странке, спада, између осталих и утврђивање идентитета странке, сходно члану 7. став 1. тачка 1) Закона, коју обвезник врши и при успостављању пословног односа са странком, сходно члану 8. став 1. тачка 1) Закона.

У складу са чланом 3. став 1. тачка 13) пословни однос јесте пословни, професионални или комерцијални однос између странке и обвезника који је у вези са вршењем делатности обвезника и за који се у тренутку успостављања очекује да ће трајати.

На основу свега напред наведеног сматрамо да се гледање непокретности ради чије продаје или давања у закуп посредник посредује не сматра пословним односом у смислу Закона, па приликом гледања непокретности посредник може само да идентификује странку увидом у лични документ.

Посредник у промету и закупу непокретности ће, сходно члану 17. став 6. Закона утврдити идентитет и прибавити фотокопију личног документа физичког лица и законског заступника тог лица приликом закључивања уговора о прометну или закупу непокретности, јер се закључивање истих сматра пословним односом у смислу овог закона.

 

Мишљење о примени члана 3. став 1. тачка 23) алинеја (6) – члан управног и надзорног органа правног лица које је у већинском власништву стране државе као фунционер друге државе
31.12.2018. Функционер, PEP, политички експонирана лица, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли се чланови извршног одбора банке која је регистрована и има седиште у Републици Србији и која је у већинском власништву стране банке, која је у 100% власништву стране државе, сматрају за функционере друге државе?
 

 

Одговор:
Фунционер друге државе је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну фунцију у другој држави, и то између осталог и као члан управног и надзорног органа правног лица које је у већинском власништву стране државе, сходно члану 3. став 1. тачка 23) алинеја (6) Закона.

На основу члана 2. Закона о банкама („Службени гласник РС“, бр. 107/2005, 91/2010 и 14/2015) банка је акционарско друштво са седиштем у Републици Србији, које има дозволу за рад Народне банке Србије и обавља депозитне и кредитне послове, а може обављати и друге послове у складу са законом. Банку могу основати домаћа и страна правна и физичка лица, у складу са чланом 10. истог закона.

На основу свега напред наведеног сматрамо да се чланови извршног одбора банке која је регистрована и има седиште у Републици Србији, а која је у већинском власништву стране банке са седиштем у другој држави не сматрају функционером друге државе, сходно наведеном члану, с обзиром да у конкретном случају чланови извршног одбора банке обављају своју фунцију у Републици Србији, а не у другој држави.

Да ли се сходно члану 3. став 1. тачка 25) алинеја (7) Закона функционером Републике Србије сматрају директори и чланови одбора јавних комуналних предузећа чији су оснивачи локалне самоуправе?
31.12.2018. Функционер, PEP, политички експонирана лица, Јавна предузећа, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Појашњење члана 3. став 1.тачка 25) Закона који прописује да је функционер Републике Србије и члан органа управљања у јавном предузећу или привредном друштву у већинском власништву државе.

Да ли се под функционером Републике Србије подразумевају, у смислу овог Закона, и директори јавних комуналних предузећа чији су оснивачи локалне самоуправе и чланови Надзорних одбора тих комуналних предузећа?
 


Одговор:
У складу са чланом 3. став 1. тачка 25) Закона, фунционер Републике Србије је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну фунцију, између осталих и као члан органа управљања у јавном предузећу или привредном друштву у већинском власништву државе.

Јавно предузеће је предузеће које обавља делатност од општег интереса, а које оснива Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, сходно члану 3. став 1. Закона о јавним предузећима („Службени гласник РС“, бр. 15/2016). У члану 25. став 3. истог законом предвиђено је да је директор јавног предузећа фунционер који обавља јавну функцију.

На основу свега напред наведеног, Управа истиче да се директори јавних комуналних предузећа сматрају органом управаљања у јавном предузећу, па сходно томе представљају фунционере у смислу Закона.

Мишљење о примени члана 64. Закона који се односе на јавне бележнике
31.12.2018. Јавни бележници, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли је потребно да супружник продавца као давалац сагласности приликом сoлемнизације уговора о купопродаји непокретности која има за предмет имовину коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку, попуњава и потписује упитник за политички изложене личности, имајући у виду да ово лице не прима никаква новчана средства, већ само даје сагласност за продају?

 


Одговор:
Супружник продавца, као давалац сагласности приликом солемнизације уговора о купопродаји непокретности, која има за предмет имовину коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку, не треба да попуњава и потписује упитник за фунционере, с обзиром да давалац сагласности у поступку купопродаје непокретности није уговорна страна.

Мишљење о примени члана 64. Закона који се односе на јавне бележнике
31.12.2018. Јавни бележници, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли јавни бележник који оверава специјално пуномоћје за промет непокретности (нпр. за продају, замену, поклон и др.) треба да утврђује да ли је властодавац политички изложена личност или ту проверу врши бележник који оверава уговор о промету непокретности?


Одговор:
Јавни бележник који оверава специјално пуномоћје за промет непокретности (нпр. за продају, замену, поклон и др.) не треба да утврђује да ли је властодавац фунционер, с обзиром да се специјална пуномоћ за промет непокретности не сматра трансакцијом у смислу члана 3. став 1. тачка 7) Закона.

То ће учинити јавни бележник који оверава уговор о промету непокретности, из разлога што се промет непокретности сматра трансакцијом у смислу напред наведеног члана закона;

Мишљење о примени члана 64. Закона који се односе на јавне бележнике
31.12.2018. Јавни бележници, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли је потребно да директор правног лица (или његов статутарни таступник) приликом солемнизације уговора (без обзира на врсту уговора) попуњава и потписује упитник за политички изложене личности?

 

Одговор:
Директор правног лица (или његов статутарни заступник) приликом солемнизације уговора (без обзира на врсту истог) не треба да попуњава и потписује упитник за функционере, с обзиром да се законски заступник правног лица не сматра странком.

Приликом састављања јавнобележничког записа и потврђивања приватне исправе (солемнизације) која се односи на трансакцију, а под којом се у смислу члана 3. став 1. тачка 7) закона сматра пријем, давање, замена, чување, располагање или друго поступање са имовином код обвезника, јавни бележник је дужан да узме изјаву од директора правног лица да ли је стварни власник правног лица фунционер

Мишљење о примени члана 64. Закона који се односе на јавне бележнике
31.12.2018. Јавни бележници, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли је приликом солемнизације уговора о установљавању права службености (стварних и личних), наследних изјава, изјава о одрицању од права доживотног плодоуживања и других приватних исправа у којима не долази до трансфера новчаних средстава, потребно да сваки потписник, односно свака уговорна страна попуњава и потписује обрасце за процену ризика и упутник за политички изложене личности?
 

 

Одговор:
Приликом солемнизације уговора о установљавању права службености (стварних и личних), наследних изјава, изјава о одрицању од права доживотног плодоуживања и других приватних исправа у којима не долази до трансфера новчаних средстава, није потребно да сваки потписник, односно свака уговорна страна попуњава и потписује обрасце за процену ризика и упитник за фунционере, уколико се напред наведене радње не сматрају трансакцијом у смислу члана 3. став 1. тачка 7) закона.

Мишљење о примени члана 50. став 1. тачка 1) Закона
31.12.2018. Статус овлашћеног лица и заменика овлашћеног лица, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли давалац лизинга може поверити вршење послова прописаних Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма свом оснивачу – банци (такође обвезник Закона) у целости, или делимично на тај начин што би овлашћено лице и његов заменик имали подељено радно време код два послодавца и то банке и даваоца лизинга?

Образложење:

Члан 50. Закона прописује услове које овлашћено лице и његов заменик морају да испуњавају, па тако тачка 1) у првом ставу поменутог члана наводи: „да је запослено код обвезника на радном месту са овлашћењима која том лицу омогућавају делотворно, брзо и квалитетно извршавање задатака прописаних овим законом“.

С друге стране, Закон о раду предвиђа могућност заснивања радног односа са непуним радним временом на неодређени временски период, како следи:

Члан 39. Закона о раду наводи „Радни однос може да се заснује и за рад са непуним радним временом, на неодређено или одређено временом“.

Члан 42. став 2. Закона о раду наводи: „Послодавац је дужан да запосленом који ради са непуним радним временом обезбеди исте услове рада као и запосленом са пуним радним временом који ради на истим или сличним пословима“.

Члан 43. Закона о раду наводи: „Запослени који ради са непуним радним временом код једног послодавца може за остатак радног времена да заснује радни однос код другог послодавца и да на тај начин оствари пуно радно време“.

Имајући у виду цитиране одредбе два закона, занима нас да ли би једно лице могло да буде запослено са непуним радним временом код два послодавца, оба обвезника ЗОСПНИФТ и то тако што би код једног послодавца (банка) обављало послове спречавања прања новца, док би код другог послодавца (давалац лизинга) такође обављало послове из области спречавања прања новца и било именовано за овлашћено лице? Број радних сати био би подељен у уговорима о раду сходно обиму послова код једног, односно другог послодавца, тако да би запослени у укупном збиру остваривао пуно радно време од 40 часова недељно.

 

Одговор:
Сходно члану 50. став 1. тачка 1) Закона, овлашћено лице, који је од стране обвезника именован за вршење појединих радњи и мера за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, може бити лице које је запослено код обвезника на радном месту са овлашћењима која том лицу омогућавају делотворно, брзо и квалитетно извршавање задатака прописаних овим законом.

Како је чланом 41. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-одлука УС, 113/2017) предвиђено да запослени који ради са непуним радним временом код једног послодавца може за остатак радног времена да заснује радни однос код другог послодавца и да на тај начин оствари пуно радно време, Управа за спречавање прања новца сматра да не постоји сметња да једно лице буде запослено са непуним радним временом код два послодавца, тако што би и код једног послодавца (банка) и код другог послодавца (давалац лизинга) обављало послове из области спречавања прања новца финансирања тероризма и било именовано за овлашћено лице, уколико такав начин рада не утиче да задатке прописане овим законом обавља делотворно, брзо и квалитетно.

Све напред наведено важи и за заменика овлашћеног лица.

Мишљење о примени члана 40. Закона
31.12.2018. Утврђивање власничке структуре, Оф-шор правно лице, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли обвезник након извршене анализе ризика мора сврстати домаће правно лице у чијој се структури налази оф-шор правно лице у висок степен ризика иако је применио појачане радње и мере прописане у члану 40. а анализом ризика обвезника установљено да ова лица нису високо ризична?

 

Одговор:
У складу са чланом 35. ст. 1. тач. 5) Закона, обвезник је дужан да примењује појачане радње и мере познавања и праћења странке, када је странка или правно лице које се јавља у власничкој структури странке оф-шор правно лице.

Обвезник је дужан да утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или правно лице које се јавља у њеној власничкој структури оф шор правно лице. Уколико је на основу спроведеног поступка утврдио да је странка или правно лице које се јавља у власничкој структури странке оф шор правно лице, обвезник је дужан да поред општих радњи и мера познавања и праћења странке предузме и додатне мере, а све сходно члану 40. Закона.

Када примењује појачане радње и мере, обвезник сврстава странку у висок ризик од прања новца и финансирања тероризма у складу са чланом 6. став 5. тачка 3) Закона.

Kада обвезник процењује ризике, треба да размотри све релевантне факторе ризика пре него што донесе одлуку о томе колики је ниво укупног ризика и који је одговарајући ниво ублажавања који треба применити.

Примера ради, приликом успостављања пословног односа са странком у чијој се власничкој структури налази оф-шор правно лице, обвезник ће применити појачане радње и мере и сврстати исту у висок ризик.

Даље, приликом праћења пословања странке са дужном пажњом, сходно члану 29. Закона и ажурирања анализе ризика, сходно члану 6. став 1. Закона обвезник мора проценити да ли странку може сврстати у другу категорију ризика и одредити адекватне радње и мере за ту категорију ризика.

Шта се подразумева под ажурирањем прибављених информација, података и документације о странци у динамици и обиму који одговара анализи ризика сходно члану 29. став 1. тачка 4) Закона?
31.12.2018. Праћење пословања странке са дужном пажњом, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Чланом 29. став 2. тачка 4) Закона дефинисано је да је обвезник дужан да прати пословање странке са дужном пажњом што између осталог укључује праћење и ажурирање прибављених информација, података и документације о странци и њеном пословању. Радње и мере из овог члана, обвезник је дужан да врши у обиму и учесталости која одговара степену ризика странке.

Шта се подразумева под ажурирањем прибављених информација, података и документације о странци у динамици и обиму који одговара анализи ризика као и шта може да буде адекватан доказ да је банка извршила радње и мере из овог члана.

Да ли је нпр у периоду који одговара анализи ризика, а на основу утврђеног степена ризика странке, довољно тражити од странке само потписану изјаву да није било промена у документацији или је потребно прибављати поново сву документацију, или вршити проверу документације на основу јавно доступних регистара/комерцијхалних база?

 

Одговор:
Чланом 29. став 2. тачка 4) Закона предвиђено је да праћење пословања странке са дужном пажњом укључује и праћење и ажурирање прибављених информација, података и документације о странци и њеном пословању, коју је обвезник дужан да врши у обиму и учесталости која одговара степену ризика утврђеном у анализи из члана 6. овог закона.

На обвезнику је да процени у ком обиму и периоду ће напред поменуту радњу и меру вршити, у зависности од степена ризика. Примера ради, уколико странка приликом првог контакта са обвезником изјави да је било промена и о томе достави доказ, обвезник ће исту евидентирати и то констатовати службеном белешком. Уколико се ради о странкама према којима се примењују појачане радње и мере познавања и праћења, обвезник ће повремено пратити странку и уколико, преко комерцијалних база и других јавно доступних извора информација утврди да је дошло до неких промена, тражиће од странке доказ о томе и евидентираће промену.

Која је документација потребна за отварање рачуна Стамбеним заједницама?
31.12.2018. Радње и мере познавања и праћења странке, CDD, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Поступајући у складу са чланом 23. став 1. тачка 2) Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма; Банка Поштанска штедионица а.д. Београд при отварању рачуна стамбених заједница, као лица грађанског права, од законског заступника - управника стамбене заједнице, захтева да Банци за досије клијента достави и Записник са седнице на којој је донета одлука стамбене заједнице о избору управника.

Имајући у виду учестале приговоре клијената – управника стамбених заједница – на обим документације која се подноси при отварању рачуна, нарочито на захтев да поднесу и оригинал или оверену копију одлуке о свом избору или записника са седнице стамбене заједнице, као и то да је одлука о избору/записник са седнице стамбене заједнице на којој је донета одлука о избору управника део неопходне документације која се подноси при упису у Регистар стамбених заједница и да је у Решењу о упису стамбене заједнице наведен управник и његов ЈМБГ, потребно је ваше званично мишљење:

-да ли је Банка обавезна да при идентификацији клијената стамбених заједница као лица грађанског права тражи и овај документ, односно,

-да ли ће се сматрати да је Банка испунила своју обавезу из члан 23. став 1. тачка 2) уколико податке о законском заступнику прикупи из Решења о упису стамбене заједнице у Регистар стамбених заједница без подношења Банци саме одлуке стамбене заједнице о избору управника.

Будући да је Регистар стамбених заједница јаван, Банка увек може да изврши проверу исправности Решења и података о законском заступнику увидом у Регистар.

 

Одговор:
На основу члана 16. ст. 2. Закона о становању и одржавању зграде (“Сл.гласник РС“, бр. 104/16) стамбена заједница има статус правног лица, а не лица грађанског права. Из тог разлога, приликом утврђивања и провере идентитета правног лица и заступника правног лица, сходно се примењује одредбе члана 20. и члана 21. Закона.

За отварање рачуна Стамбене заједнице, законски заступник исте, у конкретном случају управник Стамбене заједнице, банци доставља:

- лични документ управника,

- решење надлежног Одељења Управе градске општине о упису Стамбене заједнице и управника у Регистар стамбених заједница, уз напомену да банка податке о правном лицу, може прибавити непосредним увидом у регистар Јединствене евиденције стамбених заједница и

- потврду о Пореском идентификационом броју (ПИБ) издату од стране Пореске управе, с обзиром да напред наведено решење не садржи овај податак.

Како поступити у ситуацији када је странци-физичком лицу истекла важност документа на основу којег је извршена идентификација?
31.12.2018. Утврђивање идентитета странке, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Утврђивање идентитета странке физичког лица, врши се у складу са чланом 17. Закона, увидом у лични документ са сликом, уз обавезно присуство лица чија се идентификација врши. При томе, Банка је у обавези да утврди податаке из члана 99, став 1. тачка 3. Наведене радње обављају се у складу са чланом 8., приликом успостављања пословног односа са странком.

Како поступити у ситуацији када је клијент - физичко лице већ идентификован у складу са Законом, а истекла је важност личног документа на основу којег је извршена идентификација.
Да ли је потребно вршити поновну идентификацију на начин описан у члану 17. Закона, или је довољно прибавити копију новог личног документа без физичког присуства странке и на основу тако прибављеног документа ажурирати податак у склопу мера праћења пословања странке, у складу са чланом 29., став 2. тачка 4. Закона?

Ово питање је нарочито значајно имајући у виду да се одређени број клијената налази у иностранству и да су из оправданих разлога спречени да се појаве у просторијама банке.


Одговор:
Уколико је идентификација странке, која је физичко лице утврђена сходно члану 17. Закона, а лични документ на основу којег је иста утврђена истекао у току трајања пословног односа, обвезник ће након прибављања фотокопије новог личног документа ажурирати податке, односно унети промене.

Ако се странка налази у иностарнству, обвезник ће у сваком конкретном случају проценити на који начин ће прибавити нови лични документ без физичког присуства странке.

Управа за спречавање прања новца није овлашћена да даје мишљења на конкретне примере из пословне праксе обвезника, већ само мишљење о примени одредаба овог закона.

Да ли је лимит за примену радњи и мера из члана 7. Закона динарска противвредност 5.000 евра по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан извршења трансакције?
31.12.2018. Радње и мере познавања и праћења странке, CDD, Мењачи, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли је у складу са напред наведеним чланом Закона, лимит за примену радњи и мера из члана 7. Закона динарска противредност 5.000 евра по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан трансакције?

 

Одговор:
Обвезник који врши мењачке послове дужан је да радње и мере из члана 7. овог закона изврши приликом вршења трансакције у износу од 5.000 евра или више у динарској противвредности, по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан извршења трансакције, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција, што значи да је сходно наведеном члану, лимит и 5.000 евра и 5.000 евра у динарској противвредности по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан извршења трансакције. 

Да ли је Државна лутрија Србије доо Београд обвезник Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма у ситуацији када приређује класичне игре на срећу путем интернета?
31.12.2018. Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли је Државна лутрија Србије доо Београд обвезник Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма у ситуацији када приређује класичне игре на срећу путем интернета?

 

Одговор:
Чланом 4. ст. 1. тач. 8) Закона предвиђено је да су обвезници, у смислу овог закона, приређивачи посебних игара на срећу у играчницама и приређивачи игара на срећу преко средстава електронске комуникације.

Наведена дефиниција у цитираној законској одредби не познаје термин класичне игре на срећу, већ се уопштено односи на оне обвезнике који игре на срећу приређују преко средстава електронске комуникације.

Уколико Државна лутрија Србије класичне игре на срећу приређује преко интернета, а иста то право има сходно члану 22. ст. 2. Закона о играма на срећу („Сл.гласник РС, бр. 88/2011, 93/2012-др.закон и 30/2018), јесте обвезник у смислу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма.

Који проценат власништва је опредељујућ у дефиницији домаћег функционера у члану 3. став 1. тачка 25) алинеја (7) Закона?
31.12.2018. Функционер, PEP, политички експонирана лица, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Члан 3. став 1. тачка 25) алинеја (7) дефинише домаћег функционера као члана органа управљања у јавном предузећу или привредном друштву у већинском власништву државе.

Имајући у виду то да Закон не дефинише „већинско власништво државе“, постоје недоумице да ли се у овом случају, приликом тумачења који проценат власништва државе је опредељујућ у дефиницији фунционера, примењују одредбе Закона о привредним друштвима, који дефинише да је 50% проценат који опредељује већинско учешће у основном капиталу или се примењује проценат од 25% одређен чланом 3. став 1. тачка 11. Закона, а који је опредељујући за одређивање стварног власника у одређеном привредном друштву, односно да ли се „већинско власништво“ тумачи од случаја до случаја, а у поређењу са процентом власништва осталих уделичара/акционара.

Према комерцијалним базама које банке користе у ове сврхе (World Chek, Lexis Nexsis), физичка лица – чланови органа управљања у привредним друштвима у којима држава има одређени проценат капитала који је мањи од 50%, најчешће имају статус PEP (politicaly exposed person).

 

Одговор:
Повезаним лицем у смислу члана 62. став 2. тачка 4) Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14-др.закон, 5/15 и 44/2018) у односу на одређено правно лице, сматра се лице које у том правном лицу поседује значајно учешће у капиталу, или право да такво учешће стекне из конвертибилних обвезница, вараната, опција и слично.

Већинско учешће у основном капиталу, према ставу 4. истог члана Закона постоји ако једно лице, самостално или са другим лицима која са њим делују заједно, поседује више од 50% права гласа у друштву.

Сходно наведном, када држава у основном капиталу учествује са више од 50% права гласа у друштву, такво друштво се сматра привредним друштвом у већинском власништву државе, а провером преко регистра привредних субјеката Агенције за привредне регистре, може се утврдити да ли је исто регистровано као такво.

Утврђивање да ли је странка или стварни власник странке функционер је поступак који је независтан од поступка утврђивања стварног власника привредног друштва, односно другог правног лица.

 

Да ли чланови Школског одбора основних и средњих школа потпадају под функционере у смислу Закона?
31.12.2018. Функционер, PEP, политички експонирана лица, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли чланови Школског одбора основних и средњих школа потпадају под функционере у смислу Закона?


Одговор:
Према члану 115. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС“, бр. 88/2017), орган управљања у школи јесте школски одбор. Чланом 116. истог закона предвиђено је да чланове органа управљања установе именује и разрешава скупштина јединице локалне самоуправе, а председника бирају чланови већином гласова од укупног броја чланова органа управљања.

Сходно наведеном, чланови школских одбора основних и средњи школа нису функционери у смислу члана 3. став 1. тачка 25) Закона.

Истичемо још и то да је на обвезнику, да на основу анализе ризика из члана 6. Закона, свако лице које обавља високу јавну функцију, а која није таксативно наведена у члану 3. став 1. тачка 25) Закона, сврста у одређену категорију ризика и на основу тога примени одговарајуће радње и мере познавања и праћења странке.

Да ли је директор Дома здравља према Закону функционер?
31.12.2018. Функционер, PEP, политички експонирана лица, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли је директор Дома здравља према Закону функционер?


Одговор:
Дом здравља у државној својини оснива општина, односно град, у складу са чланом 94. Закона о здравственој заштити ("Сл. гласник РС", бр. 107/2005, 72/2009 - др. закон, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 - др. закон, 93/2014, 96/2015, 106/2015, 113/2017 - др. закон и 105/2017 - др. закон). Према члану 130. истог закона директора, заменика директора, чланове управног одбора и надзорног одбора здравствене установе именује и разрешава оснивач.

Сходно наведеном, директор Дома здравља није функционер у смислу члана 3. став 1. тачка 25) Закона.

Истичемо још и то да је на обвезнику, да на основу анализе ризика из члана 6. Закона, свако лице које обавља високу јавну функцију, а која није таксативно наведена у члану 3. став 1. тачка 25) Закона, сврста у одређену категорију ризика и на основу тога примени одговарајуће радње и мере познавања и праћења странке.

Ко се сматра странком друштва за управљање добровољним пензијским фондом у смислу Закона?
31.12.2018. Добровољни пензијски фондови, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Које лице се сматра странком друштва за управљање добровољним пензијским фондом у смислу Закона у случајевима када су обвезници уплате пензијског доприноса лица наведена у члану 41. став 1. Закона о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима („Сл. гласник РС“, бр. 85/2005 и 31/2011, у даљем тексту: ЗДПФПП)?


Одговор:
На основу члана 41. став 1. ЗДПФПП утврђено је да пензијски допринос у добровољни пензијски фонд уплаћује:

1) физичко лице, или друго физичко, односно правно лице за рачун физичког лица;

2) организатор, у своје име и за рачун запосленог, односно члана синдиката, у складу са пензијским планом;

3) послодавац, у име и за рачун запосленог, у складу са уговором о чланству између члана добровољног пензијског фонда и друштва за управљање.

У случају када физичко лице у своје име и за свој рачун уплаћује пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, пословни однос се и у фази акумулације и у фази повлачења средстава успоставља са истим лицем и то лице се сматра странком у смислу члана 3. став 1. тачка 5) Закона.

У случају када физичко лице у своје име, а за рачун другог физичког лица уплаћује пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, пословни однос са физичким лицем које врши уплате у корист другог физичког лица у фази акумулације се успоставља у тренутку закључења Уговора о чланству у добровољном пензијском фонду и то лице се сматра странком у смислу члана 3. став 1. тачка 5) Закона.

Члан фонда на чији индивидуални рачун су вршене уплате од стране другог физичког лица постаје странка у фази повлачења средстава.

У случају када правно лице у своје име, а за рачун другог физичког лица уплаћује пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, пословни однос са правним лицем које врши уплате у корист физичког лица, нпр свог запосленог у фази акумулације се успоставља у тренутку закључења Уговора о чланству у добровољном пензијском фонду и то правно лице се сматра странком у смислу члана 3. став 1. тачка 5) Закона.

Члан фонда на чији индивидуални рачун су вршене уплате од стране правног лица постаје странка у фази повлачења средстава.

У случају када организатор, у своје име и за рачун запосленог, односно члана синдиката, у складу са пензијским планом уплаћује пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, пословни однос са Организатором пензијског плана у фази акумулације се успоставља у тренутку закључења Уговора о пензијском плану и добијања сагласности надлежног министарства и то правно лице, односно синдикат се сматра странком у смислу члана 3. став 1. тачка 5) Закона.

Члан фонда на чији индивидуални рачун су вршене уплате од стране Организатора пензијског плана постаје странка у фази повлачења средстава.

У случају када послодавац, у име и за рачун запосленог, у складу са уговором о чланству између члана добровољног пензијског фонда и друштва за управљање уплаћује пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, пословни однос са истим чланом успоставља се и у фази акумулације и у фази повлачења средстава и то лице се сматра странком у смислу члана 3. став 1. тачка 5) Закона.

Ванбрачни партнер као ужи члан породице функционера
10.12.2018. Функционер, PEP, политички експонирана лица, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли се ванбрачни партнер функционера сматра ужим чланом породице функционера у смислу ЗСПНФТ уколико не постоји заједница живота?
 

 

Одговор:
Према Породичном закону („Службени гласник РС“ бр. 18/05, 72/11 – др. закон) чланом 4. ванбрачна заједница дефинисана је као трајнија заједница живота жене и мушкарца, између којих нема брачних сметњи, у којој ванбрачни партнери имају права и дужности супружника, под условима који су одређени тим Законом. У случају престанка ванбрачне заједнице, ванбрачни партнери морају дефинисати имовинске односе, начин вршења родитељског права као и евентуално издржавање супружника. Према Пордичном закону ови односи се могу регулисати споразумом или одлуком суда, који се у правном саобраћају третирају као доказ престанка ванбрачне заједнице.

Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“ бр. 113/2017 – у даљем тексту: Закон) чланом 3. став 1. тачка 26) дефинише да је члан уже породице функционера брачни друг или ванбрачни партнер, родитељи, браћа и сестре, деца, усвојена деца и паторчад и њихови брачни и ванбрачни партнери.

У вези са тим, мишљења смо да је на обвезнику који у конкретном случају поступа и примењује радње и мере познавања и праћења странке прописане Законом да утврди да је ванбрачна заједница престала да постоји, увидом у поменута документа. Уколико обвезник не може да утврди постојање одлуке суда или споразум којим се у случају престанка ванбрачне заједници регулишу њихова међусобна права и обавезе, може затражити од странке изјаву оверену код нотара, којом под кривичном и материјалном одговорношћу тврди да је ванбрачна заједница престала да постоји.

 

Да ли лица која се налазе на руководећим местима у Влади АП Војводине или Извршном већу АП Војводине потпадају под функционере према Закону?
31.08.2018. Функционер, PEP, политички експонирана лица, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Да ли лица која се налазе на руководећим местима у Влади АП Војводине или Извршном већу АП Војводине потпадају под функционере према Закону?


Одговор:
Према члану 46. став 1. Статута Аутономне покрајине Војводине („Сл. лист АП Војводине“, бр. 20/2014), покрајинску владу чине председник, један или више потпредседника и чланови Покрајинске владе које, у складу са чланом 48. став 4. Статута бира Скупштина већином гласова од укупног броја посланика. Према наведеном Статуту, орган АП Војводине није Извршно веће, већ Покрајинска управа која у складу са чланом 55. Статута за свој рад одговорна Покрајинској влади и Скупштини, а послове покрајинске управе обављају покрајински секретаријати и покрајинске посебне управне организације. Покрајинским секретаријатом руководи члан Покрајинске владе, а покрајинским посебним управним организацијама директор кога поставља Покрајинска влада.

Сходно наведеном, напред наведена лица нису функционери у смислу члана 3. став 1. тачка 25) Закона.

Истичемо још и то да је на обвезнику, да на основу анализе ризика из члана 6. Закона, свако лице које обавља високу јавну функцију, а која није таксативно наведена у члану 3. став 1. тачка 25) Закона, сврста у одређену категорију ризика и на основу тога примени одговарајуће радње и мере познавања и праћења странке.

Да ли су уверења СУП-а и суда које банка прибавља од запослених на местима на којим се примењују одредбе Закона довољна у смислу провере из члана 55. Закона (интегритет запослених)?
22.08.2018. Статус овлашћеног лица и заменика овлашћеног лица

Питaњe:

Члaн 55. прописује да је oбвeзник у обавези дa прoвeри кaндидaтa зa рaднo мeстo нa кoмe сe примeњуjу oдрeдбe Зaкoнa и прoписa дoнeтих нa oснoву Зaкoнa, дa ли je кандидат oсуђивaн зa кривичнa дeлa кojимa сe прибaвљa прoтивпрaвнa имoвинскa кoрист или кривичнa дeлa пoвeзaнa сa тeрoризмoм.
Дa ли сe Увeрeњa (oпштeг типa из СУП-a и судa) кoje Бaнкa прибaвљa oд нoвoзaпoслeних (дa прoтив зaпoслeнoг “ниje пoкрeнут кривични пoступaк” (кoд oснoвних и виших судoвa) и ниje “пoкрeнутa пoкрeнутa истрaгa”), смaтрajу дoвoљним у смислу прoвeрe из члaнa 55. или je пoтрeбнo прибaвити пoсeбнo увeрeњe из кaзнeнe eвидeнциje у кojeм je прeцизирaнo дa су у питaњу “кривичнa дeлa кojимa сe прибaвљa прoтивпрaвнa имoвинскa кoрист или кривичнa дeлa пoвeзaнa сa тeрoризмoм”? Као и дa ли oвaкву кoнтрoлу трeбa дa прoђу сaмo нoвoзaпoслeни или и вeћ пoстojeћи зaпoслeни нa oвaквим пoслoвимa?

 

Одговор:

Потврда да лице није правоснажно осуђивано доказује се прибављањем уверења из казнене евиденције МУП-а као и уверење којим се доказује да се против њега не води кривични поступак за кривична дела која се гоне по службеној дужности а прибавља се из надлежног суда. Међутим, чланом 55. Закона прописано је да је обвезник дужан да утврди поступак којим се при заснивању радног односа кандидат проверава да ли је осуђиван за одређена кривична дела, што заправо значи да обвезник својим актима прописује начин ове провере, односно доказе који се достављају. Дакле, прибављање наведених уверења није обавеза, ако обвезник има други једнако поуздан начин, прописан његовим процедурама, да провери осуђиваност кандидата за запослење.
Подсећамо да је ова законска одредба о интегритету запослених постојала и у претходном закону те се подразумева да поред новозапослених и већ постојећи запослени поседују горе наведена уверења.

Да ли је примена Закона, односно предузимање радњи и мера од стране друштва за осигурање обавезна код закључења свих врста животних осигурања?
06.08.2018. Радње и мере познавања и праћења странке, CDD, Осигурање

Питање:

Да ли је примена Закона, односно предузимање радњи и мера за спречавање и откривање прања новац и финансирање тероризма, од стране друштва за осигурање, обавезна код закључења свих врста животних осигурања, из члана 8. Закона о осигурању или обавезе постоје само код уговора о осигурања живота, из члана 8. став 1. подтачке 1-4 Закона о осигурању? Да ли се Закон примењује код колективног осигурања живота и уколико је одговор да, на који начин применити предузимање радњи и мера?

 

Одговор:

Независно од чињенице да је у члану 4. став 1. тачка 6) Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 113/2017 - у даљем тексту: Закон) прописано да су обвезници, у смислу тог Закона, поред осталих и друштва за осигурање која имају дозволу за обављање послова осигурања живота, мишљења смо да би под обвезником из наведене одредбе, поред осталих, требало сматрати сва друштва за осигурање која поседују дозволу за обављање животних осигурања из члана 8. Закона о осигурању („Службени гласник РС“, бр. 139/2014, у даљем тексту: Закон о осигурању), односно да се обавеза односи на све врсте животних осигурања из тог члана.
Закон се примењује како на индивидуалне, тако и на колективне уговоре о осигурању живота, те је обвезник дужан да приликом успостављања пословног односа са странком примени радње и мере познавања и праћења странке прописане чланом 7. Закона. Обвезник примењује поједностављене, опште или појачане радње и мере у складу са извршеном анализом ризика из члана 6. Закона. Обвезник је, такође дужан да утврди идентитет корисника осигурања у складу са чланом 26. Закона.

Одговорност заступника у осигурању у погледу обавеза из Закона и да ли се заступник у осигурању сматра трећим лицем у смислу члана 30. Закона?
06.08.2018. Поверавање вршења радњи и мера трећем лицу, Осигурање, Интерна акта

Питање:
Народна банка Србије обавестила је друштва за заступање у осигурању и заступнике предузетнике о начину на који могу утврдити свој статус у вези Закона, тј. да ако за њихов рад одговара/одговарају друштво/друштва за осигурање која заступају - у смислу да ту у том делу са Законом о осигурању усклађени уговори о заступању које имају, као и да по истом основу не врше наплату премије осигурања живота од клијената (тј. уплата премије осигурања живота се врши на рачун друштва за осигурање), онда неће имати обавезу поступања. Ради правилног разумевања испуњавања обавеза из Закона молимо за појашњење које обавезе друштва за осигурање проистичу из наведеног? Да ли је довољно да је уговором о заступању у осигурању уопштено прописано да друштво за осигурање одговара за рад друштва за заступање / заступника или је неопходно да буде експлицитно назначено да друштво за осигурање одговара за рад друштва за заступање/заступника у погледу обавеза из закона о спречавању прања новца? Такође се поставља питање и поверавање вршења појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу (члан 30 Закона), тј да ли је заступник која са друштвом за осигурање има закључен уговор о заступању у осигурању треће лице којем се може поверити вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке? Молимо за потврду да се посредници и заступници сматрају трећим лицима у смислу члана 30. Закона, с обзиром на то да је у том члану приликом набрајања обвезника из члана 4. став 1. Закона који могу бити трећа пица, изостављена тачка 6) где су као обвезници наведени управо посредници и заступници? Да ли се у случају ових поверених послова примењују одредбе Закона о осигурању у вези са поверавањем послова трећим лицима као и одлуке НБС у вези са поверавањем послова трећим лицима?

 

Одговор:
Послови заступања у осигурању су прoписани чланом 97. Закона о осигурању и подразумевају између осталог и закључивање уговора о осигурању у име и за рачун друштва за осигурање. Закључивање уговора о осигурању, односно понуде је саставни део успостављања пословног односа (у случају прихватања понуде од стране друштва за осигурање). С oбзиром да је одредбом члана 102. став 3. тачка 9) Закона о осигурању прописано да уговор о заступању у осигурању, мора да садржи одредбу о одговорности друштва за осигурање за радње које друштво за заступање у осигурању предузима у обављању послова заступања у осигурању и праву друштва за осигурање на трајни надзор, мишљења смо да се из напред наведених разлога ова одредба односи и на вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке приликом успостављања пословног односа.
Свакако пожељно би било назначити у уговору о заступању у осигурању да друштво за осигурање одговара за рад друштва за заступање/заступника у осигурању у погледу обавеза из Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, као и да има право вршења трајног надзора, али неуношење такве одредбе у уговор не мења императивну законску одредбу да друштво за осигурање одговара за рад друштва за заступање/заступника у осигурању у погледу обавеза из поменутог закона.
Друштво за заступање у осигурању/заступник у осигурању не сматра се трећим лицем у смислу члана 30. Закона. Друштво за заступање/заступник у осигурању је дужан да примењује интерна акта друштва за осигурање која обухватају и радње и мере познавања и праћења странке, што треба предвидети уговором о заступању.
Другим речима, није потребан (а ни могућ) уговор о поверавању послова трећем лицу, у смислу Закона, између заступника/друштва за заступање у осигурању и друштва за осигурање да би заступник/друштво за заступање у осигурању обављао послове познавања и праћења странке, већ се тај однос регулише уговором о заступању. Наведено се не сматра поверавањем послова трећим лицима у смислу Одлуке о систему управљања у друштву за осигурање/реосигурање („Службени гласник РС“, бр. 51/2015 и 29/2018).

Која је разлика између банке као трећег лица у смислу члана 30. Закона и банке која обавља послове заступања у осигурању?
06.08.2018. Поверавање вршења радњи и мера трећем лицу, Радње и мере познавања и праћења странке, CDD, Осигурање

Питање:
Као специфичност наводимо и ситуацију када је Банка заступник у осигурању. Наиме, уколико се закључи посебан уговор о поверавању вршења појединих радњи и мера праћења странке између друштва за осигурање и банке као заступника у осигурању (уговор о заступању је посебан уговор), на основу члана 30 3акона, на који начин друштво за осигурање може извршити обавезе из члана 32 став 1 Закона који прописује обавезу претходног достављања података о странци и то без одлагања и члана 33 став 3 и пав 4 којима је прописано да уговор о осигурању не сме бити закључен уколико друштво за осигурање претходно не прибави податке из члана 32 става 1 и не прибави копије исправа и друге документације странке? Овде треба имати у виду начин Функционисања тржишта и сам процес закључивања уговора о осигурању преко банке као заступника, где уговарачи осигурања долазе у експозитуру банке и при једној посети закључују уговоре о осигурању. Уколико би уговарач чекао да запослени код заступника пошаље податке и документацију запосленом у друштву за осигурање, процес закључивања уговора би знатно дуже трајао, а вероватно не би могао ни да се заврши приликом једне посете експозитури што би извесно довело до одустанка заинтересованих лица од закључења уговора и њиховог незадовољства. Да ли је могуће утврдити интерним актима да ће подаци о странци бити размењени до краја дана односно најкасније сутрадан, а уколико се утврди постојање ризика услед кога уговор не би било могуће закључити уговор о осигурању ће бити раскинут на основу члана 7 пав 2 закона?
 

Одговор:
Неспорно је да је чланом 33. тачком 4) Закона прописано да обвезник не сме успоставити пословни однос ако претходно од трећег лица, коме је поверено вршење појединих радњи и мера, није добио копије исправа и друге документације о странци. Међутим, треба разликовати банку као треће лице у смислу члана 30. Закона и банку која обавља послове заступања у осигурању.
Мишљења смо да није потребно закључивање уговора о поверавању вршења појединих радњи и мера праћења странке између друштва за осигурање и банке која обавља послове заступања у осигурању, будући да је банка већ закључила уговор о заступању у осигурању, којим треба предвидети примену унутрашњих аката друштва за осигурање у делу спречавања прања новца и финансирања тероризма. Ако банка у оквиру послова заступања у осигурању не закључује уговор о осигурању у име и за рачун друштва за осигурање, онда уговором о заступању у осигурању треба предвидети и обавезу банке да достави друштву за осигурање податке који су му неопходни за закључење уговора, а може се уговорити и обавеза достављања копије исправа и друге документације. У складу са одредбама члана 30. Закона, обвезник може поверити банци поједине радње и мере познавања и праћења странке под условима прописаним чл. 30 - 33. Закона. Имајући у виду да обвезник сам одлучује о томе ком трећем лицу ће поверити те активности, може се нпр. уговором дефинисати обавеза достављања потребних података и документације.

Да ли посредници у осигурању код неживотних осигурања обвезници Закона?
06.08.2018. Радње и мере познавања и праћења странке, CDD, Осигурање

Питање:
Обвезници Закона су друштва за посредовање у осигурању, који имају дозволу за обављање послова осигурања живота. Да ли посредници у осигурању, који фактички обављају само послове посредовања код закључења уговора неживотних осигурања, а имају дозволу и за обављање послова посредовања код закључења уговора животних осигурања (а то не раде), имају обавезу да се ускладе са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма и Одлуком о Смерницама за примену одредаба Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма за обвезнике над којима Народна банка Србије врши надзор?


Одговор:
Друштвима за посредовање у осигурању се издају дозволе за обављање послова посредовања у осигурању. Дакле, у дозволи се не прави разлика да ли је дата за послове посредовања код закључења животних или неживотних осигурања.
Уколико друштво за посредовање у осигурању обавља послове посредовања код закључења животних осигурања оно јесте обвезник, а уколико обавља само послове посредовања у неживотним осигурањима, није у обавези да примењују конкретне појединачне мере из тог закона јер тих послова нема. Овде треба водити рачуна да ли је уговором о посредовању у осигурању уговорено и обављање посредовања приликом закључења уговора о осигурању из члана 8. Закона о осигурању.

Како утврдити идентитет корисника осигурања (члан 26. Закона), односно које су обавезе друштва за осигурање уколико уговарач осигурања одреди корисника у моменту закључења уговора?
06.08.2018. Утврђивање идентитета странке, Функционер, PEP, политички експонирана лица, Осигурање

Питање:
Поставља се питање утврђивање идентитета корисника осигурања (члан 26 Закона), тј које су обавезе друштва за осигурање уколико уговарач осигурања одреди корисника у моменту закључења уговора (конкретно, када друштво за осигурање врши увид у пични документ корисника)? Који обим информација је потребно прикупити о кориснику осигурања приликом потписивања понуде за закључење уговора о осигурању? Наиме, у члану 26. у првом делу става 1 наводи се да је обвезник дужан да прибави податак о имену односно називу корисника осигурања. У другом делу става 2 наведеног члана наводи да је обвезник дужан да утврди идентитет корисника осигурања живота у тренутку када га одреди уговарач осигурања, а то је у највећем броју случајева приликом закључења уговора о осигурању. У складу са чланом 17. Закона обвезник утврђује идентитет прикупљањем следећих података: име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште, ЈМБГ, врста и број личног документа, назив издаваоца, датум и место издаваоца, што је знатно већи обим информација од оних предвиђених првим делом става 1. члана 26. У циљу утврђивања идентитета поставља се питање на који начин и са којим правом уговарач осигурања може дати горе наведене податке за корисника осигурања приликом закључења уговора? Наиме, потребно је имати у виду да на основу члана 17. Закона прикупљање горе наведених података приликом утврђивања идентитета се спроводи увидом у лични документ уз обавезно присуство лица, што недвосмислено повлачи питање да ли корисник осигурања мора бити физички присутан приликом закључења уговора и при томе дати на увид свој идентификациони документ? Тумачењем предметног члана нејасно је у ком тренутку и на који начин друштво за осигурање утврђује да ли је корисник стварни власник странке као и да ли је корисник функционер, нарочито ако га је странка одредила само по имену и презимену.

 

Одговор:
Члан 7. Закона прописује обавезу обвезника да утврђује и проверава идентитет странке, а члан 3. став 1. тачка 5) дефинише странку као физичко лице, предузетника, правно лице, лице страног права и лице грађанског права које врши трансакцију или успоставља пословни однос са обвезником. Корисник осигурања, уколико не врши трансакцију односно не успоставља пословни однос са обвезником, не може се сматрати странком те се на њега не односе одредбе члана 7. Закона, док је обавеза из члана 26. став 1. Закона јасна и прописује да је обвезник дужан да прибави податак о имену, односно називу корисника осигурања. Такође, у складу са чланом 26. став 2. Закона уколико корисник осигурања није одређен по имену, односно називу, обвезник је дужан да прибави онај обим информација који ће бити довољан за утврђивање његовог идентитета, односно идентитета стварног власника корисника осигурања у тренутку исплате осигуране суме. Наиме, у случају настанка осигураног случаја, односно исплате осигуране суме кориснику осигурања, долази до успостављања пословног односа између друштва за осигурање и корисника осигурања, односно до извршења трансакције. У том тренутку, корисник осигурања се сматра странком у смислу члана 3. став 1. тачка 5) Закона, те је потребно извршити његову идентификацију на начин прописан чл. 17-25. Закона.
У делу питања који се односи на обавезу обвезника да утврди да ли је корисник осигурања функционер, напомињемо да је чланом 38. став 1. Закона прописано да је обвезник дужан да утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или стварни власник странке функционер. Тај поступак се утврђује интерним актом обвезника, у складу са смерницама које доноси орган из члана 104. овог закона, надлежан за надзор над применом овог закона код тог обвезника, тј. у овом случају у складу са Одлуком о смерницама за примену одредаба закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма за обвезнике над којима Народна банка Србије врши надзор („Службени гласник РС“, бр. 13/2018 у даљем тексту: Смернице) и тај поступак се примењује у моменту када корисник осигурања постане странка, тј. када наступи осигурани случај.

Како утврдити идентитет малолетног лица као корисника осигурања и прикупити потребне податке?
06.08.2018. Утврђивање идентитета странке, Осигурање, Заштита података о личности

Питање:
Надаље у сегменту третмана малолетног лица који је одређен као корисник осигурања постављају се следећа питања: Како утврдити идентитет малолетног лица и прикупити потребне податке; Да ли законски заступник детета мора бити физички присутан приликом закључења уговора и дати на увид идентификациони документ малолетног пица; Да ли је извод из матичне књиге рођених лични документ за малолетно лице обзиром да нема фотографију? Чланом 3. Закона дефинисано је да је лични документ важећа исправа са фотографијом издата од стране надлежног државног органа. Обзиром да извод из матичне књиге рођених не задовољава критеријуме предвиђене чланом 3. 3акона, да ли или припада категорији остало у сегменту идентификационих исправа у Правилнику о методологији за извршавање послова у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. Гласник РС', бр. 19/18). Напомињемо да је дефиниција личног документа идентична и у новом и у старом законском решењу.

 

Одговор:
Уколико је корисник осигурања малолетно лице, нема разлике у делу који се односи на начин и моменат утврђивања идентитета корисника осигурања у сваком другом случају.
Када је у моменту исплате осигуране суме корисник осигурања малолетно лице, законски заступник малолетног лица мора бити физички присутан, у ком случају доставља извод из матичне књиге рођених, који, иако није лични документ у смислу Закона, представља једину службену исправа, ако малолетно лице не поседује пасош.
Сходно томе и чланом 17. став 2. Закона прописано је да, уколико из личног документа није могуће прибавити све прописане податке, подаци који недостају се прибављају из друге службене исправе.

Који је то обим информација који ће бити довољан за утврђивање идентитета корисника осигурања живота када није одређен по имену, односно називу?
06.08.2018. Радње и мере познавања и праћења странке, CDD, Осигурање

Питање:
У члану 26. став 2 се наводи да уколико корисник осигурања живота није одређен по имену, односно називу, обвезник је дужан да прибави онај обим информација који ће бити довољан за утврђивање његовог идентитета у тренутку исплате осигуране суме, остваривања права по основу откупа, предујма или залагања поли<е осигурања живота. Закон не дефинише шта се подразумева под појмом "довољан" обим података за утврђивање идентитета. Да ли су то подаци наведени у члану 99. став 1 тачка 3.? Такође, овде долазимо до још једне правно нејасне ситуације, а то је из ког разлога је осигуравач у обавези да прикупља податке о кориснику осигурања у случају откупа, предујма или залагања полисе осигурања, када право на наведене радње има искључиво и само уговарач осигурања? Да ли то значи да у случају откупа, предујма или залагања полисе не треба проверавати идентитет уговарача осигурања? Идентична питања се односе и на пав 3 члана 26. 3акона.

 

Одговор:
Наиме, у случају настанка осигураног случаја, односно исплате осигуране суме кориснику осигурања, долази до успостављања пословног односа између друштва за осигурање и корисника осигурања, односно до извршења трансакције. У том тренутку корисник осигурања се може сматрати странком у смислу члана 3. став 1. тачка 5) Закона, те је потребно извршити идентификацију на начин прописан чл. 17-25. Закона.
Како је уговарач осигурања власник уплаћених средстава премије осигурања до момента настанка осигураног случаја, он има право располагања тим средствима до наведеног момента. С тим у вези, у случају откупа, предујма или залагања полисе осигурања, потребно је пре остваривања права (тј. пре исплате) по наведеном основу утврдити и проверити идентитет лица којем се врши исплата по том основу. Када је реч о обиму информација које се прибављају на основу члана 26. став 2. Закона, ако корисник осигурања није одређен по имену, односно називу обвезник је дужан да прибави онај обим информација који ће бити довољан за утврђивање његовог идентитета, односно идентитета стварног власника корисника осигурања у тренутку исплате осигуране суме, остваривања права по основу откупа, предујма или залагања полисе осигурања живота, навођењем да је то нпр. брачни или ванбрачни партнер, законски наследници и сл. Дакле, у овом случају се не прибављају подаци из члана 99. став 1. тачка 3) Закона, будући да је корисник осигурања одредив, а не одређен.

Како друштво за осигурање треба да поступи кад су као корисници осигурања наведени законски наследници приликом закључења уговора?
06.08.2018. Утврђивање идентитета странке, Осигурање

Питање: 
Указујемо и на одредбе Закона о облигационим односима где је предвиђено да корисник осигурања живота може бити било које лице које уговарач осигурања на полиси одреди. То лице може бити одређено именом и презименом, а такође може бити и одредиво (нпр. законски наследници, дете и сл.). Како поступити уколико су као корисници осигурања наведени законски наследници приликом закључења уговора, обзиром да у таквој ситуацији није могуће утврдити идентитет корисника осигурања? Да ли је потребно сачињавати службену белешку и разматрати основе сумње у складу са члан 26. став 7 где је одређено да уколико обвезник не може да утврди идентитет корисника осигурања, дужан је да сачини службену белешку и да размотри да ли постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма?

 

Одговор:
Чланом 26. став 1. прецизирано је да је обвезник дужан да прибави податке о имену, односно називу корисника осигурања живота у тренутку када га одреди странка – уговарач осигурања. Такође, треба имати у виду да је чланом 964. Закона о облигационим односима прописано да ако уговарач осигурања за случај смрти не одреди корисника или ако одредба о одређивању корисника остане без дејства због опозивања или због одбијања одређеног лица или из ког другог узрока, а уговарач осигурања не одреди другог корисника, осигурана свота припада имовини уговарача осигурања и као њен део прелази са осталим његовим правима на његове наследнике.
Чланом 26. став 2. Закона прописано је да ако корисник није одређен по имену, односно називу, обвезник је дужан да приликом успостављања пословног односа (закључења уговора) прибави онај обим информација који ће бити довољан за утврђивање идентитета корисника осигурања у тренутку исплате осигуране суме (нпр. корисници су законски наследници). Ставом 3. истог члана прописано је да је обвезник дужан да провери идентитет корисника осигурања у тренутку исплате осигуране суме, дакле, дужан је да идентификује нпр. законске наследнике правноснажним оставинским решењем.

Да ли обвезник сам одређује поступак утврђивања да ли је странка функционер?
06.08.2018. Функционер, PEP, политички експонирана лица, Појачане радње и мере познавања и праћења странке, ECDD

Питање: 
Одлуком о Смерницама наведени су начини како обвезник утврђује да ли је странка функционер (писана изјава, употреба комерцијалних база, регистар Агенције за борбу против корупције и сл.). молимо за потврду да су начини утврђивања функционера наведени у тачки 15. Одлуке о смерницама алтернативни тј. обвезник сам процењује који начин утврђивања функционера ће користити?

 

Одговор:
Поступак којим се утврђује да ли је странка или стварни власник странке функционер, члан уже породице функционера или блиски сарадник функционера уређује обвезник. У складу са Смерницама , кључни извор информација о томе да ли је странка функционер треба да буду радње и мере познавања и праћења странке, а обвезник користи и друге применљиве изворе информација које могу бити корисне за идентификовање функционера, а прописане су одредбама тачке 15. став 3. Смерница. Сматрамо да би обвезник требало да предузме најмање две активности за идентификовање функционера, имајући у виду да је Смерницама прописано да обвезник предузима активности (дакле, две или више), при чему смо мишљења да је прибављање изјаве од странке и увид у регистар функционера који води Агенција за борбу против корупције начин провере података који је свим обвезницима једнако доступан, тако да би те две активности требало сматрати обавезним, а остале обвезник предузима само ако је у могућности.

Да ли закон прави разлику корисника осигурања код осигурања живота и када се проверава да ли је корисник осигурања фунционер, да ли у тренутку када га одреди уговарач осигурања или приликом подношења захтева за исплату осигуране суме?
06.08.2018. Утврђивање идентитета странке, Функционер, PEP, политички експонирана лица, Осигурање

Питање:
Имајући у виду чињеницу да се у пописи осигурања живота одређују две врсте корисника осигурања (корисник за случај смрти и корисник за случај доживљења), као и да је са становишта спречавања прања новца и финансирања тероризма у фокусу исплата осигуране гуме у случају доживљења истека уговора, постављамо питање да ли се наведени члан односи искључиво на корисника за случај доживљења или и на корисника за случај смрти? Додатно, а везано за обавезу претходног обавештења Извршног одбора код полисе осигурања живота која је у високом ризику, да ли је довољно само да Извршни одбор прими и знању информацију или је интенција Законодавца да Извршни одбор предузме неку радњу/меру? Ово питање је посебно наглашено код политички изложених особа а узимајући у обзир чињеницу да се само на основу имена и презимена, односно назива корисника не може са сигурношћу извршити претрага на пистама политички експонираних пица (због недовољног обима података), као и чињеницу да ће друштво за осигурање, тек приликом подношења захтева за исплату, утврдити и проверити идентитет корисника осигурања (те прикупити разуман сет података који би био довољан за претрагу у пистама политички експонираних лица), као и бити у могућности да од корисника прибави изјаву о функционеру у складу са Смерницама. Молимо за став да ли је статус функционера код корисника осигурања потребно утврдити одмах по одређиавању од стране уговарача, или тај статус треба утврђивати тек по подношењу захтева за исплату осигуране суме нада ће друштво за осигурање пупити у контакт са корисником осигурања и располагати адекватним обимом података за претрагу предметних писти?

 

Одговор:
Закон не прави разлику између осигурања живота за случај доживљења и за случај смрти. Чланом 26. став 6. Закона је прописано да у случају када се утврди висок ризик од прања новца и финансирања тероризма, о томе се извештава руководство обвезника и предузимају појачане радње и мере познавања и праћења. Обвезник је дужан да својим интерним актом дефинише које ће појачане радње и мере и у ком обиму, примењивати у сваком конкретном случају (члан 35. Закона).
Да ли корисник осигурања има статус функционера, потребно је утврдити приликом подношења захтева за исплату осигуране суме.

На који начин се врши ажурирање прибављених информација, података и документације о странци и њеном пословању ( члан 29. Закона)?
06.08.2018. Осигурање, Интерна акта, Праћење пословања странке са дужном пажњом

Питање: 
Обавеза ажурирања прибављених информација, података и документације о странци и њеном пословању (члан 29 Закона): На који начин се врши предметно ажурирање, и шта је потребно урадити у ситуацији када нпр. истекне лична карта странке?

 

Одговор:
У члану 29. став 3. Закона је предвиђено да је обвезник дужан да, радње и мере које укључују између осталог и праћење и ажурирање прибављених информација, података и документације о странци и њеном пословању, врши у обиму и учесталости која одговара степену ризика утврђеном у анализи ризика. Наведено ажурирање се врши на начин који је утврђен интерним процедурама конкретног обвезника.

Која су задужења члана Извршног одбора друштва за осигурање који је одговоран за примену Закона?
06.08.2018. Осигурање, Одговорно лице

Питање: 
Молимо за појашњење ноја су обавезна задужења члана Извршног одбора друштва за осигурање који је одговоран за примену Закона?

 

Одговор:
Чланом 3. став 1. тачка 28. Закона под појмом највише руководство се сматра лице или група лица која, у складу са законом, води и организује пословање обвезника и одговорно је за обезбеђивање законитости рада.
Чланом 58. став 2. тачка 1. Закона о осигурању је прописано да Извршни одбор обезбеђује законитост рада друштва. Законом су прописана задужења највишег руководства. Друштво може интерним актима регулисати питање појединачне одговорности сваког члана Извршног одбора и у погледу одговорности за примену Закона, имајући у виду да Извршни одбор има најмање два члана.

На који начин друштво за осигурање може да примени радње и мере у односу на странке са којима је пословна сарадња успостављена пре ступања на снагу Закона?
06.08.2018. Радње и мере познавања и праћења странке, CDD, Осигурање, Анализа и процена ризика

Питање:
Чланом 124 Закона дефинисано је да је обвезник дужан да радње и мере из чл. 5. и 6. Закона изврши у односу на странке са којима је пословна сарадња успостављена пре ступања на снагу овог Закона у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона. У ситуацији да странка са којом је успостављена пословна сарадња пре ступања на снагу Закона не одговори на захтев друштва за осигурање за достављање неопходне додатне документације (нпр. попуњен упитник за функционера; изјаву о пореклу средстава) или пак делимично поступи по упућеном захтеву, да ли 25.12.2018. године настаје законска обавеза раскида уговора о осигурању живота са таквом странком? Посебно указујемо и на проблем усклађивања у делу копије личних докумената законског заступника. У складу са решењем Повереника за заштиту података о личности у претходном периоду такав податак је престао да буде предмет а неке финансијске институције су чак и уништавале претходно прикупљену евиденцију (ради усклађивања са обавезама из Закона о заштити података о личности). Са тим у вези предлажемо да се размотри могућност спровођења таквих активности приликом следеће периодичне, на процени ризика засноване евалуације конкретног клијента (што може бити и након 25.12.2018.) а као алтернативу предлажемо да обвезник може одредити интерним актом да се за уговоре о осигурању/странке који спадају у низак ниво ризика радње и мере из члана 5 и 6 да се идентификација врши приликом подношења захтева за исплату, што би чинило изузетак од члана 124 3акона, односно до остављеног рока из наведеног члана.

 

Одговор:
У смислу члана 3. став 1. тачка 5) Закона, странка јесте физичко лице, предузетник, правно лице, лице страног права и лице грађанског права које врши трансакцију или успоставља пословни однос са обвезником.
У случају осигурања, пословни однос између осигуравача и уговарача осигурања се успоставља у тренутку закључења уговора о осигурању, а између осигуравача и корисника осигурања, у тренутку исплате осигуране суме.
Из тог разлога, мишљења смо да је праћење и ажурирање прибављених информација, података и документације о странци сходно члану 124. став. 1 Закона, могуће спровести приликом првог контакта са странком, након што је пословни однос већ успостављен (при подношењу захтева за исплату осигуране суме, остваривања права по основу откупа, предујма или залагања полисе осигурања, промена корисника, адресе и сл.), а у зависности од утврђеног степена ризика.

Које конкретно извештаје је у обавези да сачини друштво за осигурање?
06.08.2018. Осигурање, Унутрашња контрола

Питање:
Молимо за појашњење које конкретно извештаје је у обавези да сачини друштво за осигурање? Прецизније, да ли су Извештај о укупној изложености ризику од прања новца и финансирања тероризма и Извештај о активностима у области спречавања прања новца и финансирања тероризма (дефинисано Одлуком) - један документ или два засебна документa? Да ли и даље постоји обавеза сачињавања Годишњег извештаја о извршеној унутрашњој контроли или је предметни извештај обухваћен новим Извештајем о укупној изложености ризику од прања новца и финансирања тероризма?


Одговор:
Када је реч о извештајима из тачке 21. став 4. Смерница, ирелевантно је да ли је реч о два засебна документа. Суштина је садржина тих извештаја која је недвосмислено прописана Смерницама – извештај о укупној изложености ризику од прања новца и финансирања тероризма, као и извештај о активностима у области спречавања прања новца и финансирања тероризма, који нарочито садржи анализу да ли су предузете мере применљиве и ефикасне, који су недостаци система за спречавање прања новца и финансирања тероризма откривени у току претходне године и којим ризицима могу изложити обвезника, као и предлог мера за њихово отклањање и за унапређење система управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма.
У погледу Годишњег извештаја о извршеној унутрашњој контроли примењују се одредбе Правилника о методологији за извршавање послова у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 19/2018).

Како обвезник поступа када утврди да је законски заступник или члан органа управљања јавног предузећа функционер?
06.08.2018. Функционер, PEP, политички експонирана лица, Радње и мере познавања и праћења странке, CDD

Питање:
Будући да је предвиђено да се домаћа политички изложена особа увек води као странка високог ризика, како обвезници треба да се понашају у ситуацији када да је им клијент јавно предузеће, орган локалне самоуправе, акционарско друштво чије се акције котирају на реномираној берзи и сличио, на кога примењује поједностављене радње и мере, а законски заступник или члан органа управљања је политички изложена особа? Да ли то значи и аутоматску промену нивоа ризика клијента који би са ниско ризичног у овој ситуацији сада био високоризичан? Како обвезници треба да поступају у тим ситуацијама и за такве клијенте у делу утврђивања стварног власника и одређивања ризичности такве странке својим интерним процедурама?
 

Одговор:
У овом случају неопходно је разликовати две ситуације – прву у којој члан органа управљања у јавном предузећу или привредном друштву у већинском власништву државе, који има статус заступника таквог предузећа, односно друштва, иступа у приватном својству (нпр. отвара лични рачун код банке) и сматра се функционером.
У другој ситуацији странка је јавно предузеће или привредно друштво у већинском власништву државе, а функционер је заступник тог предузећа, односно друштва (заступник странке). Према Правилнику о методологији за извршавање послова у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 19/2018), јавно предузеће, као и други јавни орган који испуњава услове прописане тим правилником, сврставају се у категорију ниског ризика од прања новца и финансирања тероризма.
Управа за спречавање прања новца истиче да се и у сваком другом случају законски заступник правног лица не сматра странком у смислу овог Закона, те се на истог не примењују одредбе које се односе на функционере.
Међутим, приоритет у процесу сврставања клијената у одређени степен ризика од прања новца и финансирања тероризма треба да буде анализа ризика коју обвезници треба да спроводе у складу са чланом 6. Закона. Наведено значи да обвезник треба да успостави адекватан ниво праћења пословања странке тако да буде у стању да открије неуобичајене и сумњиве трансакције, на основу чега ће сврстати клијента у одговарајућу категорију ризика.

Да ли су обавезе према Закону испуњене ако обвезник примети неуобичајено пословање само у оквиру пословног односа који он има са странком?
06.08.2018. Радње и мере познавања и праћења странке, CDD, Праћење пословања странке са дужном пажњом

Питање:
У вези праћење пословања странке са дужном пажњом у складу са чланом 29 3акона, указујемо да неуобичајени фреквентни обим пословања странка може једноставно да "покрије" пословањем преко новог обвезника за ког ће то пословање бити уобичајено док ранији обвезник који прати пословање нема никаква сазнања о насталој промени у обиму пословања (па тиме не може ни да реагује на повећани обим). Да ли су обавезе према Закону о спречавању прања новца испуњене ако обвезник примети неуобичајено пословање само у оквиру пословног односа који он има са странком?

 

Одговор:
Обвезник прати пословање странке у оквиру пословног односа који је странка успоставила са тим обвезником, а у складу са утврђеном категоријом ризика.
Узимајући у обзир обавезу утврђивања стварног власника странке, сматрамо да обвезник не може a priori бити незаинтересован за пословање правних лица која су власнички повезана са странком

Које радње и мере предузети ако је странка стекла статус функционера у току пословног односа?
06.08.2018. Функционер, PEP, политички експонирана лица, Појачане радње и мере познавања и праћења странке, ECDD, Подаци о укупној имовини, source of wealth

Питање:
Поставља се питање око потребних активности код постојећих клијената који се идентификују као политички изложене особе, тј. функционери а који су то постали у току пословног односа, да ли је потребно ретроактивно тражити порекло имовине која је до тада била предмет пословног односа или је могуће радње и мере спроводити само за проверу будуће имовине која ће бити предмет пословног односа? Ако је потребно тражити порекло имовине и другу документацију за дотадашњу имовину која је била предмет пословног односа, у ком року је то потребно спровести?

 

Одговор:
У овом случају, примењује се члан 38. став 3. Закона. С тим у вези, ако је странка постала функционер у току пословног односа, прибављају се подаци о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног односа, као и подаци о целокупној имовини коју поседује функционер, у разумном року.

Које странке се сврставају у категорију ниског ризика у складу са чланом 4. Правилника о методологији а које на основу члана 42. Закона?
06.08.2018. Анализа и процена ризика

Питање:
Према члану 6. став 5. Закона, на основу анализе ризика, обвезник странку може сврстати у следеће категорије: 1) ниског ризика од прања новца и финансирања тероризма и примењивати најмање поједностављене радње и мере; 2) средњег ризика од прања новца и финансирања тероризма и примењивати најмање опште радње и мере; 3) високог ризика од прања новца и финансирања тероризма и примењивати појачане радње и мере. Чланом 42. Закона дефинисано је да поједностављене радње и мере познавања и праћења странке обвезник може да изврши у случајевима из члана 8. став 1. тач. 1-3) овог закона, осим ако у вези са странком или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, ако је странка: 1) обвезник из члана 4. став 1. тач. 1)-7), 10), 11) и 16) овог закона, изузев посредника и заступника у осигурању. Међутим, чланом 4. Правилника о методологији за извршавање послова у складу са 3аконом о спречавању прања новца и финансирања тероризма (у даљем тексту: Правилник о методологији), дефинисано је следеће: "Странка која се сврстава у категорију ниског ризика од прања новца и финансирања тероризма може бити правно лице које није јавни орган ако испуњава следеће услове: да није лице из члана 4. 3акона;" Полазећи од основне законске поставке о примени поједностављених и општих радњи и мера познавања и праћења странке на одређене категорије ризика, а посебно од тога да су цитиране одредбе члана 42. Закона u члана 4. Правилника о методологији контрадикторне, молимо вас за одговор у коју категорију ризика можемо сврстати странке које су обвезници из члана 4. став 1. тач. 1)-7), 10), 11) и 16), а да на њих применимо поједностављене радње и мере? Молимо вас да узмете у обзир и то да се, према цитираној одредби члана 5. став 6. закона, према странкама које сврставамо у средњи ризик могу применити најмање опште радње и мере познавања и праћења странке.
 

Одговор:
Члан 4. Правилника се односи на лица која нису обвезници по Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма Републике Србије, али су делови финансијског система друге државе која примењује одговарајуће стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма.
Дакле, члан 42. Закона регулише ситуацију када је обвезник домаће лице, док се члан 4. Правилника односи на страна правна лица.
 

Да ли се интерна акта и анализа ризика проверавају при редовним контролама или на захтев надзорног органа?
06.08.2018. Осигурање, Интерна акта, Анализа и процена ризика

Питање:
И на крају, да ли је, након завршеног усаглашавања интерних аката са Смерницама за примену одредаба закона о спречавању новца и финансирања тероризма за обвезнике над којима НБС врши надзор, потребно обавестити и/или доставити Н6С усаглашене интерне политике и процедуре и Анализу ризика или ће они бити предмет провере при редовним контролама?


Одговор:
Требало би да се интерна акта презентују на захтев надзорног органа, као што је прописано чланом 6. став 4. Закона.
 

Како утврдити идентитет корисника осигурања у складу са чланом 26. Закона?
06.08.2018. Радње и мере познавања и праћења странке, CDD, Осигурање

Питање:

Чланом 26. Закона прописана је новина у односу на ранија издања Закона, где су осигуравајућим друштвима као обвезницима по Закону уведене и додатне обавезе у погледу и корисника осигурања.

 

Тумачење члана 26. став 1

 

Који обим информација је потребно прикупити о кориснику осигурања приликом потписивања понуде за закључење уговора о осигурању?
Наиме, у члану 26. у првом делу става 1 наводи се да је обвезник дужан да прибави податак о имену односно називу корисника осигурања. У другом делу става 2 наведеног члана наводи се да је обвезник дужан да утврди идентитет корисника осигурања живота у тренутку када га одреди уговарач осигурања, а то је у највећем броју случајева приликом закључења уговора о осигурању.
У складу са чланом 17. Закона обвезник утврђује и проверава идентитет странке прикупљањем следећих података: име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште, ЈМБГ, врста и број личног документа, назив издаваоца, датум и место издавања, што је знатно већи обим информација од оних предвиђених првим делом става 1. члана 26.
У циљу утврђивања идентитета поставља се питање на који начин и са којим правом уговарач осигурања може дати горе наведене податке за корисника осигурања приликом закључења уговора? Наиме, потребно је имати у виду да на основу члана 17. Закона прикупљање горе наведених података приликом утврђивања идентитета се спроводи увидом у лични документ уз обавезно присуство лица, те се, из разлога што члан 26. Закона, није јасан и прецизан, намеће питање да ли корисник осигурања мора бити физички присутан приликом закључења уговора, односно приликом именовања од стране уговарача осигурања у току трајања уговора о осигурању и при томе дати на увид свој идентификациони документ, што би било супротно смислу и домашају одредби Закона о облигационим односима које дефинишу институт корисника осигурања?
Надаље, у сегменту третмана малолетног лица који је одређен као корисник осигурања постављају се следећа питања:
• Како утврдити идентитет малолетног лица и прикупити потребне податке?
• Да ли законски заступник детета мора бити физички присутан приликом закључења уговора и дати на увид идентификациони документ малолетног лица?
• Да ли је извод из матичне књиге рођених лични документ за малолетно лице обзиром да нема фотографију?
Чланом 3. Закона дефинисано је да је лични документ важећа исправа са фотографијом издата од стране надлежног државног органа. Обзиром да извод из матичне књиге рођених не задовољава критеријуме предвиђене чланом 3. Закона, из којих разлога је исти наведен као документ на обрасцима за пријаву сумњивих трансакција у Правилнику о методологији за извршавање послова у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("С1 Гласник РС", бр. 7/2010 и 41/2011). Напомињемо да је дефиниција личног документа идентична и у новом и у старом законском решењу.

                                                                                                                                                                                                                                                                  Тумачење члана 26. став 2

 

Надаље, у члану 26. став 2. се наводи да уколико корисник осигурања живота није одређен по имену, односно називу, обвезник је дужан да прибави онај обим информација који ће бити довољан за утврђивање његовог идентитета у тренутку исплате осигуране суме, остваривања права по основу откупа, предујма или залагања полисе осигурања живота.
Закон не дефинише шта се подразумева под појмом "довољан" обим података за утврђивање идентитета. Да ли су то подаци наведени у члану 99. став 1 тачка 3.?
Такође, овде долазимо до још једне правно нејасне ситуације, а то је из ког разлога је осигуравач у обавези да прикупља податке о кориснику осигурања у случају предујма или залагања полисе осигурања, када право на наведене радње има искључиво и само уговарач осигурања? Да ли то значи да у случају откупа, предујма или залагања А41исе не треба проверавати идентитет уговарача осигурања?

 

Идентична питања се односе и на став 3 члана 26. Закона.

 

Тумачење члана 26. став 4

 

Члан 26. став 4 Закона затим прописује да обвезник треба да утврди да ли је корисник осигурања функционер.
Имајући у виду да је поступак за утврђивање функционера одређен Одлуком о смерницама за примену одредаба Закона ("Сл. Гласник РС", бр. 13/2018), у којима се дефинише да утврђивање статуса функционера подразумева прибављање изјаве од стране странке да ли то значи да сваки корисник осигурања треба да попуњава наведену изиаву9
Да ли изјаву треба попуњавати уколико је корисник малолетно лице?
Како утврдити да ли је корисник функционер, уколико корисник није одређен именом и називом већ је на полиси само одредив?

 

Тумачење члана 26. став 7

 

У члану 26. став 7 је одређено да уколико обвезник не може да утврди идентитет корисника осигурања, дужан је да сачини службену белешку и да размотри да ли постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.
У овом сегменту потребно је имати у виду одредбе Закона о облигационим односима где је предвиђено да корисник осигурања живота може бити било које лице које уговарач осигурања на полиси одреди. То лице може бити одређено именом и презименом, а такође може бити и одредиво (нпр. законски наследници, дете и сл.).
Како поступити уколико су као корисници осигурања наведени законски наследници приликом закључења уговора. обзиром да у таквој ситуацији није могуће утврдити идентитет корисника осигурања? Да ли је потребно сачињавати службену белешку и разматрати основе сумње?
Корисник осигурања за случај смрти или доживљења
Имајући у виду чињеницу да се у полиси осигурања живота одређују две врсте корисника осигурања (корисник за случај смрти и корисник за случај доживљења), као и да је са становишта спречавања прања новца и финансирања тероризма у фокусу исплата осигуране суме у случају доживљења истека уговора, постављамо питање да ли се наведени члан односи искључиво на корисника за случај доживљења или и на корисника за случај смрти?
па ли је сврсисходно примењивати одредбе члана 26. и на корисника за случај смрти, обзиром да је реч о биометријском ризику путем кога није могуће злоупотребити осигуравајуће друштво у сврху прања новца или финансирања тероризма? Наиме, и да пођемо од претпоставке да корисник осигурања фалсификује документе о смрти осигураника, такво дело не можемо окарактерисати као прање новца, већ је у питању дело које има третман преварних радњи.

 

Одговор:
Члан 26. Закона уопштено, прописује обавеза утврђивања идентитета корисника полисе животног осигурања. Овим чланом прописане су мере и радње које обвезник предузима, као и тренутак исплате осигуране суме као моменат у коме је обвезник дужан да их предузме. Приликом потписивања понуде за закључење уговора о осигурању, уколико је корисник познат, обвезник из члана 4. ст. 1. тач. 6) Закона, прикупља онај обим информација који је довољан за утврђивање његовог идентитета, односно све што у том тренутку може да прикупи. Корисник осигурања приликом закључења уговора, не мора да буде физички присутан.
Идентитет малолетног лица у случају исплате осигуране суме, може се утврдити путем пасоша, а у случају да малолетно лице не поседује пасош, законски заступник доставља извод из МК рођених који, иако није лични документ у смислу Закона, представља јавну исправу. Сходно томе и чланом 17. став 2. Закона прописано је да, уколико из личног документа није могуће прибавити све прописане податке, подаци који недостају се прибављају из друге службене исправе. Законски заступник детета не мора бити физички присутан приликом закључења уговора, јер све податке о кориснику осигурања даје уговарач осигурања.
Како је уговарач осигурања власник уплаћених средстава премије осигурања до момента настанка осигураног случаја, он има право располагања тим средствима до наведеног момента. С тим у вези, у случају откупа, предујма или залагања полисе осигурања, потребно је пре остваривања права (тј. пре исплате) по наведеном основу утврдити и проверити идентитет лица којем се врши исплата по том основу.
Сходно чл. 26. ст. 4. Закона, у тренутку исплате осигуране суме, корисник осигурања попуњава изјаву да ли је функционер или не и уколико изјави да јесте, обвезник предузима мере из члана 38. овог Закона.
Када су као корисници осигурања наведени законски наследници, у тренутку исплате осигуране суме они се легитимишу правоснажним оставинским решењем надлежног суда.
Обвезник је дужан да сачини службену белешку уколико је немогуће утврдити идентитет корисника осигурања у моменту исплате осигуране суме. Сходно томе, треба имати у виду да је чланом 964. Закона о облигационим односима прописано да ако уговарач осигурања за случај смрти не одреди корисника или ако одредба о одређивању корисника остане без дејства због опозивања или због одбијања одређеног лица или из ког другог узрока, а уговарач осигурања не одреди другог корисника, осигурана свота припада имовини уговарача осигурања и као њен део прелази са осталим његовим правима на његове наследнике.

 

Такође напомињемо да Закон не прави разлику између осигурања за случај смрти и за случај доживљења.

 

Дакле, у случају осигурања, пословни однос између осигуравача и уговарача осигурања се успоставља у тренутку закључења уговора о осигурању, а између осигуравача и корисника осигурања, у тренутку исплате осигуране суме. У тренутку исплате осигуране суме, корисник осигурања је познат и обвезник је дужан да провери његов идентитет.
 

На који начин утврдити да ли је странка функционер?
06.08.2018. Функционер, PEP, политички експонирана лица, 2019., Појачане радње и мере познавања и праћења странке, ECDD, Осигурање

Питање:

У тачки 15. став 1. Одлуке о смерница је наведено да обвезник уредује поступак _ - којим утврђује да ли странка или стварни власник странке функционер, члан уже породице функционера или ближи сарадник функционера.
Чланом 3. Закона је дефинисан појам странке (странка је физичко лице, предузетник. правно лице, лице страног права и лице грађанског права које врши трансакцију или успоставља пословни однос). Одлуком о смерницама је пак, дефинисано да је странка уговарач осигурања. односно осигураник, осим у случају да је другачије означено.
Имајући у виду дефиницију странке и чињеницу да дефиниција дата у Смерницама, уопште не дефинише корисника осигурања као странку, да ли то значи да се тачка 15. Одлуке о смерницама не примењује на корисника осигурања. обзиром да корисник осигурања не задовољава критеријуме одређене Законом?
Са друге стране, ако се чланом 3. Закона странка дефинише као лице које врши трансакцију да ли то значи да ће корисник осигурања имати третман странке тек у тренутку исплате осигуране суме и да је следствено томе за корисника осигурање потребно утврдити да ли има статус функционера тек у тренутку исплате осигуране суме?
Такође, Одлуком о смерницама су наведени начини како обвезник утврђује да ли је странка функционер (писана изјава. употреба комерцијалних база. регистар Агенције за борбу против корупције и сл.). Да ли су начини утврђивања функционера наведени у тачки 15. Одлуке о смерницама алтернативни или су сви обавезни или обвезник сам процењује који начин утврђивања функционера ће користити?
Другим речима, да ли је довољно претрагу спроводити спрам нпр. регистра Агенције за борбу против корупције, а не захтевати изјаву странке и претрагу комерцијалних база података?

 

Одговор:
У случају настанка осигураног случаја, односно исплате осигуране суме кориснику осигурања, долази до успостављања пословног односа између друштва за осигурање и корисника осигурања, односно до извршења трансакције. У том тренутку корисник осигурања се може сматрати странком у смислу члана 3. став 1. тачка 5) Закона, те је потребно извршити идентификацију на начин прописан чл. 17-25. Закона.
У делу питања који се односи на обавезу обвезника да утврди да ли је корисник осигурања функционер, напомињемо да је чланом 38. став 1. Закона прописано да је обвезник дужан да утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или стварни власник странке функционер. Тај поступак се утврђује интерним актом обвезника, у складу са смерницама које доноси орган из члана 104. овог закона надлежан за надзор над применом овог закона код тог обвезника,тј. у овом случају, у складу са Одлуком о смерницама за примену одредаба Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма за обвезнике над којима Народна банка Србије врши надзор („Службени гласник РС“, бр. 13/2018 — у даљем тексту: Смернице) и тај поступак се примењује у моменту када корисник осигурања постане странка, тј. када наступи осигурани случај, односно када се врши исплата осигуране суме.
У складу са Смерницама, кључни извор информација о томе да ли је странка функционер треба да буду радње и мере познавања и праћења странке, а обвезник користи и друге применљиве изворе информација које могу бити корисне за идентификовање функционера а прописане су одредбама тачке 15. став 3. Смерница. Сматрамо да би обвезник требало да предузме најмање две активности за идентификовање функционера, имајући у виду да је Смерницама прописано да обвезник предузима активности (дакле, две или више), при чему смо мишљења да је прибављање изјаве од странке и увид у регистар функционера који води Агенција за борбу против корупције начин провере података који је свим обвезницима једнако доступан, тако да би те две активности требало сматрати обавезним, а остале обвезник предузима само ако је у могућности.

Tретман осигураника код уговора где уговарач осигурања и осигураник нису иста лица?
06.08.2018. Осигурање

Питање:

Надаље, поставља се питање третмана осигураника као странке код уговорног односа где уговарач осигурања и осигураник нису иста лица и где је стога изразито висок степен правне несигурности у домену тумачења одредби Закона о СПН ФТ, који чланом 26. предвиђа утврђивање идентитета странке, експлицитно наводећи да је то уговарач осигурања и Одлуке о смерницама. које тачком 36. под странком подразумевају уговарача осигурања, односно осигураника, осим у случају да је другачије одређено.
Полазећи, са једне стране, од члана 3. став 1. тачка 5) Закона који дефинише да је "странка физичко лице. предузетник, правно лице, лице страног права и лице грађанског права које врши трансакцију тих успоставља пословни однос са обвезником", као и члана 26. Закона који предвиђа утврђивање идентитета странке. експлицитно наводећи да је то уговарач осигурања и сагледавајући дефиницију странке из тачке 36 Смерница, са друге стране. закључујемо да је Смерницама на споран начин дата дефиниција странке. која је неусаглашена са дефиницијом странке коју даје Закон. С обзиром на то да Смернице као подзаконски акт, не могу дерогирати законске одредбе, сматрамо да у случају уговора о осигурању, у моменту закључења уговора, странка може бити само уговарач осигурања, а осигураник само уколико је истовремено и уговарач осигурања, те стога молимо за транспарентно појашњење дефиниције странке у тачки 36. Смерница, а предлажемо да се у наредном периоду, одредба тачке 36. став 1. измени и усагласи са Законом.

 

Одговор:
Члан 26. Закона, поред уговарача осигурања, као странке, дефинише обавезу прибављања података и о кориснику осигурања. Уколико уговарач и осигураник нису иста лица, утврђује се идентитет уговарача осигурања, који успоставља пословни однос са обвезником. Такође, прибављају се подаци о идентитету корисника осигурања, уколико је познат у тренутку закључења уговора о животном осигурању. Уколико је корисник осигурања непознат, односно одредив, његов идентитет се утврђује и проверава најкасније до тренутка исплате осигуране суме, када се корисник заправо сматра странком.
Управа за спречавање прања новца истиче да су Смернице правила којима се одређује садржина појединачних правних норми, које се доносе у складу са општим правним актима, у овом случају у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма и не могу бити у супротности са истим.
 

Да ли су друштва за осигурање дужна да пријаве готовинску трансакцију у складу са чланом 47. Закона?
06.08.2018. Осигурање

Питање:

Да ли се члан 47. односи искључиво на банке, односно како друштва за осигурање могу доћи у ситуацију да изврше пријаву готовинске трансакције у износу од 15.000 евра и више кад су дужна да се придржавају одредби члана 46. Закона? Чланом 46. Закона је дефинисано ограничење готовинског пословања на износ од 10.000 евра. а чланом 47. Закона је обвезник дужан да пријави Управи податке о свакој готовинској трансакцији у износу од 15.000 евра и више.
Да ли се члан 47. односи искључиво на банке, односно како друштва за осигурање могу доћи у ситуацију да изврше пријаву готовинске трансакције у износу од 15.000 евра и више кад су дужна да се придржавају одредби члана 46. Закона7
У намери стварања уједначене праксе и примене Закона од стране свих осигуравајућих друштава која послују на тржишту осигурања у Србији, најљубазније Вас молимо да размотрите сва наведена питања и констатације, како не би дошли у ситуацију озбиљног нарушавања правне природе и суштине уговора о осигурању живота и последично нарушавања заштите интереса корисника финансијских услуга као и губитка поверења грађана у институцију осигурања.
 

Одговор:
Члан 46. закона се односи на ограничење готовинског пословања у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности. Према овом члану, лице које се бави продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији не сме од странке или трећег лица да прими готов новац за њихово плаћање у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности, као и у случају ако се плаћање робе и услуге врши у више међусобно повезаних готовинских трансакција у укупном износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности.
Члан 47. закона односи на готовинску трансакцију у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности, када је обвезник дужан да Управи за спречавање прања новца достави податке из чл. 99 ст. 1. тач. 1)-3) и 7)-10), одмах, а најкасније у року од три дана од дана извршења трансакције.
Мишљења смо да се члан 47. Закона односи на све обвезнике, укључујући и друштва за осигурање, али такође смо и мишљења да није стриктна обавеза пријаве трансакције од осигуравајућег друштва јер би се дуплирали подаци о уплати које је доставила банка, што не искључује право да се трансакција пријави, ако постоји сазнање да је извршена, у готовинском износу од 15.000 евра и више у рсд противвредности.

Да ли су обвезници Закона друштва за заступање и заступници у осигурању када за њихов рад одговора друштво за осигурање?
06.08.2018. 2019., Осигурање

Питање:

У члану 4, став 1, тачка 6. Закона као обвезници закона дефинисана су: друштва за осигурање, друштва за посредовање у осигурању, друштва за заступање у осигурању и заступници у осигурању, који имају дозволу за обављање послова осигурања живота, осим друштава за заступање и заступника у осигурању за чији рад одговара друштво за осигурање у складу са законом.
Молим Вас да нам појасните на кога се односи горе наведени изузетак јер друштво за осигурање увек одговара за рад свог заступника. Наиме, према члану 107. Закона о осигурању прописано је да за радње предузете у обављању послова заступања у осигурању одговара друштво за осигурање (а не заступник / друштво за заступање). Тумачењем члана 4. Закона и члана 107. Закона о осигурању произлази да заступници/друштва за заступање нису обвезници Закона. Додатно, а везано за предметни изузетак, које обавезе друштва за осигурање проистичу из наведеног изузетка? Конкретно. да ли то значи да заступник са којим друштво за осигурање има закључен уговор о заступању (а за чији рад према Закону о осигурању одговара друштво за осигурање), НИЈЕ обвезник Закона? Примера ради, да ли то значи да у том случају друштво за осигурање спроводи редовно стручно образовање, оспособљавање и усавршавање запослених код заступника, и одговорно је за исто, а не заступник?

 

Одговор:
Када за рад друштва за заступање и заступника у осигурању одговара друштво за осигурање у складу са законом, наведена лица нису обвезници у смислу члана 4. става 1. тачка 6. Закона.
У складу са чланом 107. Закона о осигурању за радње предузете у обављању послова заступања у осигурању одговара друштво за осигурање, те се друштва за заступање/заступници у осигурању не сматрају обвезницима Закона. С тим у вези, друштво за осигурање је дужно да обезбеди редовно стручно образовање, оспособљавање и усавршавање запослених у друштвима за заступање/заступницима у осигурању и надзор над применом Закона, будући да је и одговорно за исто.

На који начин обвезник предузима мере како би заштитио овлашћено лице и запослене (члан 93. Закона) ?
04.08.2018. Статус овлашћеног лица и заменика овлашћеног лица, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:
Потребно нам је прецизније тумачење члана 93. 3акона у вези са обезбеђивањем психичког и физичког интегритета запослених. С обзиром на то да је обвезницима прописано да су дужни да предузму неопходне мере како би заштитили овлашћено лице и запослене који спроводе одредбе овог закона од насилних радњи усмерених на њихов психички и физички интегритет, молимо да појасните начин на који обвезник предузима наведене мере, нарочито са аспекта мера заштита физичког интегритета.


Одговор:
Обвезник својим интерним актом уређује начин предузимања неопходних мера како би заштитио овлашћено лице и запослене који спроводе одредбе овог закона од насилних радњи усмерених на њихов физички и психички интегритет.

Ко може бити овлашћен за пријављивање кршења одредаба закона од стране запослених у обвезнику?
04.08.2018.

Питање:
Чланом 104. Закона је предвиђено да је обвезник дужан да успостави механизам којим се подстиче пријављивање том органу кршења одредаба овог закона од стране запослених у обвезнику. Да ли обвезник може користити или канап комуникације као и за унутрашњег узбуњивача u ко такав мејл/пријаву мора да прими? Да ли је идеја била да такав мејл иде и на Управу за спречавања прања новца или не? Да ли се правилник о унутрашњем узбуњивању, који
је донео обвезник, може примењивати у овом случају или је друштво у обавези да донесе посебан акт који регулише ово питање? Да ли у случају пријаве кршења закона постоји обавеза
обавештавања надзорног органа из члана 104?

 

Одговор:
Сматрамо да се може применити поступак сличан поступку утврђеном за унутрашње узбуњивање, с тим што тај поступак мора бити утврђен посебном процедуром (дакле, не може се примењивати постојећа процедура којом се уређује унутрашње узбуњивање).
Овлашћено лице за пријем информације о узбуњивању и овлашћено лице у смислу Закона могу бити иста лица. Процедуром је посебно потребно утврдити и поступање и пријаву надлежном органу, тј. Народној банци Србије у случају повреде прописа коју врше чланови највишег руководства обвезника и овлашћено лице.

На који начин обвезник прибавља податке о пореклу имовине функционера која ће бити предмет пословног односа или трансакције, а на који начин прибавља податке о целокупној имовини коју функционер поседује?
28.06.2018. Функционер, PEP, политички експонирана лица, Појачане радње и мере познавања и праћења странке, ECDD, Подаци о укупној имовини, source of wealth

Питање:

Oбвeзник je дужaн дa утврди пoступaк пo кoмe утврђуje дa ли je стрaнкa или ствaрни влaсник стрaнкe функциoнeр. Taj пoступaк сe утврђуje интeрним aктoм oбвeзникa, у склaду сa смeрницaмa кoje дoнoси oргaн из члaнa 104. oвoг зaкoнa, нaдлeжaн зa нaдзoр нaд примeнoм oвoг зaкoнa кoд тoг oбвeзникa. Aкo je стрaнкa или ствaрни влaсник стрaнкe функциoнeр, oсим рaдњи и мeрa из члaнa 7. стaв 1. oвoг зaкoнa, oбвeзник je дужaн дa:


1) прибaви пoдaткe o пoрeклу имoвинe кoja je или ћe бити прeдмeт пoслoвнoг oднoсa, oднoснo трaнсaкциje, и тo из испрaвa и другe дoкумeнтaциje, кojу пoднoси стрaнкa. Aкo тe пoдaткe ниje мoгућe прибaвити нa oписaни нaчин, oбвeзник ћe o њихoвoм пoрeклу узeти писмeну изjaву нeпoсрeднo oд стрaнкe;
Дa ли сe oвдe мислилo нa пoрeклo срeдстaвa кoje мoрa дa сe дoкумeнтуje укoликo je изнoс вeћи oд 15.000,00 EУР и/или дa ли сe oвo oднoси и нa пoтврду o висини примaњa кaдa сe кaжe прибaвљaњe пoдaтaкa o трaнсaкциjи кoja je прeдмeт пoслoвнoг односа, а укoликo ниje ни jeднo oд нaвeдeнoг мoлимо зa пojaшњeњe o кojoj дoкумeнтaциjи сe тaчнo рaди и кaкo би изjaвa клиjeнтa трeбaлa дa изглeдa.

 

Одговор:

Обвезник је дужан да прибaви пoдaткe o пoрeклу имoвинe кoja je или ћe бити прeдмeт пoслoвнoг oднoсa, oднoснo трaнсaкциje независно од њеног износа. На основу извршене анализе ризика производа који се нуди, функционеру се дефинише и врста исправе која је потребна ради утврђивања порекла средстава функционера. Уколико нпр. банка функционеру отвара текући рачун ради примања редовне зараде, довољно је прибавити потврду његовог послодавца о томе. Предмет појачаног праћења би биле трансакције по том текућем рачуну, а тек у случају неких неуобичајених, ванредних прилива банка може тражити подататке о пореклу тих средстава. Обвезник прибавља изјаву функционера о пореклу имовине која је предмет пословног односа, односно трансакције тек акo тe пoдaткe ниje мoгућe прибaвити из исправа и друге документације.

2) прибaви пoдaткe o цeлoкупнoj имoвини кojу пoсeдуje функциoнeр, и тo из jaвнo дoступних и других извoрa, кao и нeпoсрeднo oд стрaнкe;
Молимо за појашњење - кojу тaчнo дoкумeнтaциjу мoжемo дa тражимо oд клиjeнтa кaдa сe гoвoри o прибaвљaњу пoдaтaкa o цeлoкупнoj имoвини кojу функциoнeр пoсeдуje. 

 

Одговор:

Обвезник прикупља податке о имовини коју поседује функционер из јавно доступних и других извора као што су сајт Катастра непокретности, рачун странке за комуналне услуге, провера података о странци у комерцијалним базама података и другим јавним регистрима, односно евиденцијама, или базама података коју имају веће групације финансијских институција.
Уколико на овај начин не може да прибави податке о имовини коју поседује функционер, обвезник исте може да затражи непосредно од странке. 

Како утврдити стварног власника странке која је физичко лице?
22.06.2018. Стварни власник

Питање:

Члан 3. став 1. тачка 10) дефинише да је „ стварни власник странке физичко лице које посредно или непосредно има у својини или контролише странку; странка из ове тачке укључује и физичко лице;“ 

Нејасно је кaкo сe утврђуje ствaрни влaсник физичкoг лицa. To ниje oписaнo нити су дaтe смeрницe. У склaду сa дeфинициjoм пojмa у чл.3 ст.1 тач. 10, тo би трeбaлo дa будe лицe кoje кoнтрoлишe стрaнку. Кaкo утврдити oву врсту вeзe?
 

Одговор:

Стварни власник странке која је физичко лице је физичко лице које посредно или непосредно контролише странку. Под контролом странке свакако се подразумева контрола трансакције или пословног односа која за практичну последицу има то да странка не поступа за свој рачун. Примера ради, ако странка која је физичко лице успоставља пословни однос или врши трансакцију у присуству другог физичког лица од кога добија инструкције или нпр. врши трансакцију читајући белешку са инструкцијама и сл, може се посумњати да друго лице контролише странку.
Банка може својим унутрашњим актима ближе уредити начин на који ће идентификовати стварног власника странке која је физичко лице, па тако може предвидети, у складу с анализом ризика, да физичко лице које успоставља пословни однос са банком, односно врши трансакцију попуни изјаву у којој ће навести у чије име и за чији рачун то лице поступа. Информација добијена на основу изјаве може бити један од критеријума на основу кога ће банка одређену странку сврстати у једну од категорија ризика од прања новца и финансирања тероризма у складу са Законом.

Да ли уговор о поверавању дела послова (аутосорсинг), уговор банке са добављачима, трговачким објектима, Мастер/Виса кард, друга банка која одобрава кредит банци представља пословни однос који је у вези са вршењем делатности обвезника (банака)? Да ли је у наведеним случајевима, обвезник дужан да примењује радње и мере познавања и праћења странке из члана 7. Закона?
22.06.2018. Радње и мере познавања и праћења странке, CDD

Питaњe:

Члaном 3. став 1. тачка 13) је измeњeнa дeфинициja пoслoвнoг oднoсa “ Пословни однос јесте пословни, професионални или комерцијални однос између странке и обвезника који је у вези са вршењем делатности обвезника и за који се у тренутку успостављања очекује да ће трајати“. 

С oбзирoм дa сe рaдњe и мeрe пoзнaвaњa и прaћeњa стрaнкe из члaнa 7. вршe приликoм успoстaвљaњa пoслoвнoг oднoсa, дa ли нoвa дeфинициja пoслoвнoг oднoсa oбaвeзуje бaнку дa истe рaдњe и мeрe спрoвoди приликoм успoстaвљaњa пoслoвнe сaрaдњe сa пoслoвним субjeктимa сa кojимa зaкључуje други вид пoслoвнe сaрaдњe пo угoвoру кao штo су нпр. угoвoри о поверавању дела послова (аутсорсинг), угoвoри бaнкe сa дoбaвљaчимa, тргoвaчким oбjeктимa, Мастер/Виса кард, друга банка која одобрава кредит банци итд.?
 

Одговор:

Наведени вид пoслoвнe сaрaдњe пo угoвoру кao штo су нпр. угoвoри о поверавању дела послова (аутсорсинг), угoвoри бaнкe сa дoбaвљaчимa, тргoвaчким oбjeктимa, Мастер/Виса кард, друга банка која одобрава кредит банци, не представља пословни однос који је вези са вршењем делатности обвезника (банака). Из тог разлога, обвезник није у обавези да предузима радње и мере познавања и праћења странке из члана 7. Закона. У случају да добављачи, трговачке радње или лица којима банка поверава део активности отварају рачун у банци, полажу депозит или аплицирају за кредит будући да, у тим случајевима, банка пружа услуге које су у вези са вршењем њене делатности па се тада та лица сматрају странком, и тада је потребно предузети радње и мере познавања и праћења странке.

Када је потребно спровести мере у случајевима коресподентских односа, односно да ли је потребно исте предузети само у случају када је банка пружалац услуге у оквиру коресподентског односа?
22.06.2018. Кореспондентски односи, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање: 

Члан 3. став 1. тачка 14): Нaчин нa кojи je дeфинисaн пojaм кoрeспoдeнтскoг oднoсa у чл.3 ст. 1. тач.14) ниje у пoтпунoсти у склaду сa 4. EУ Дирeктивoм и нe прaви рaзлику измeђу пружaoцa и примaoцa услугe у oквиру кoрeспoдeнтскoг oднoсa. Имajући у виду мeрe пoзнaвaњa и прaћeњa кoje je у случajeвимa кoрeспoдeнтских oднoсa пoтрeбнo спрoвeсти и кoje су дeфинисaнe у чл. 36, нaвeдeнa дeфинициja мoжe дa дoвeдe дo пoгрeшнe интeрпрeтaциje и имплeмeнтaциje мeђународних стaндaрдa, пa дa сe у тoм смислу прoтумaчи дa je мeрe пoтрeбнo спрoвeсти и у случajeвимa кaдa je бaнкa примaлaц услугe у oквиру кoрeспoдeнтскoг oднoсa односно приликом отварања рачуна код ино банке. 
Moлимо вaс зa jaсну смeрницу o тoмe кaдa je пoтрeбнo спрoвeсти мeрe у случajeвимa кoрeспoдeнтских oднoсa, oднoснo зa пoтврду дa je тo пoтрeбнo учинити сaмo у случajу кaдa je бaнкa пружaлaц услугe у oквиру кoрeпoдeнтскoг oднoсa?

 

Одговор:

У чл. 36. Закона у потпуности је описан коресподентски однос са банкама и другим сличним институцијама страних држава. Пословним односом у случају успостављања кореспондентног односа са страном банком може се сматрати однос између две банке код којих кореспондентна банка пружа услуге респондентној банци. Ово значи да је код успостављања лоро кореспондентног односа, обавеза кореспондентне банке (пружаоца услуге) да примени одредбе члана 36. Закона. 

Да ли се приликом успостављања коресподентских односа потребна документација може прибављати преузимањем докумената са јавно доступних сајтова (Банкерсалманах, Свифт регистар)?
22.06.2018. Кореспондентски односи, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:

Такође везано за кoрeспoндeнтске oднoсе дa ли дoкумeнтaциja може да се прибaвљa преузимањем докумената сa jaвнo дoступних сajтoвa (Банкерсалманах, Свифт регистар)?

 

Одговор:

Чланом 36. став 3. Закона дефинисано је на који начин обвезник прибавља прописане податке. Наиме, обвезник прибавља документацију увидом у исправе и пословну документацију коју обвезнику доставља банка или друга слична иснтитуција са седиштем у страној држави, а додатану документацију обвезник може прибавити увидом у јавне или друге регистре, под којима се могу сматрати јавно доступни сајтови (Банкерсалманах, Свифт регистар), уколико садрже податке предвиђене чланом 36. став. 1. тачка 5).

Да ли се посредником у смислу члана 3. став 1. тачка 33) Закона сматра банка преко које се извршавају трансакције платних институција?
22.06.2018. 2019., Платне институције, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:

Члaн 3. стaв 1. тaчкa 33) – дa ли сe у поменутој одредби кao пoсрeдник смaтрa бaнкa прeкo кoje сe извршaвajу трaнсaкциje плaтних институциja?

 

Одговор:

Ако банка учествује у извршењу преноса новчаних средстава, а није у уговорном односу са платиоцем нити са примаоцем плаћања, она се сматра посредником. Дакле, банка преко које се извршaвajу трaнсaкциje плaтних институциja, ако су испуњени наведени услови, сматра се посредником.

Да ли банка као заступник у осигурању има статус обвезника у смислу члана 4. став 1. тачка 6) Закона?
22.06.2018. Осигурање

Питaњe: 

Члaн 4. став 1. тачка 6. - Oбвeзници, су друштвa зa oсигурaњe, друштвa зa пoсрeдoвaњe у oсигурaњу, друштвa зa зaступaњe у oсигурaњу и зaступници у oсигурaњу, кojи имajу дoзвoлу зa oбaвљaњe пoслoвa oсигурaњa живoтa, oсим друштaвa зa зaступaњe и зaступникa у oсигурaњу зa чиjи рaд oдгoвaрa друштвo зa oсигурaњe у склaду сa зaкoнoм;
Дa ли зaступник у oсигурaњу, у oвoм случajу бaнкa, aкo зa њeн рaд oдгoвaрa oсигурaвajућa кoмпaниja имa стaтус oбвeзникa по овим пословима или нe? Aкo нeмa стaтус oбвeзникa, дa ли у oбaвљaњу пoслoвa зaступaњa у oсигурaњу имa икaквих oбaвeзa кoje прoизилaзe из Зaкoнa а везано за услуге заступања у осигурању и кoje?

 

Одговор:

Банка као заступник у осигурању нема статус обвезника у смислу члана 4. став 1. тачка 6. Закона. 

Да ли се на странке ниског ризика примењују опште радње и мере познавања и праћења странке?
22.06.2018. Анализа и процена ризика

Питање:

Зaкoн у члaну 6. дефинише дa сe нa клиjeнтe нискoг ризикa примeњуjу нajмaњe пojeднoстaвљeнe рaдњe и мeрe док се у Смeрницaмa НБС наводи у тaчки 12 дa сe oпштe рaдњe и мeрe примeњуjу кoд клиjeнaтa срeдњeг стeпeнa ризикa.

Да ли знaчи да се и нa клијенте ниског ризика мoгу применити oпштe рaдњe и мeрe познавања и праћења странке ?

 

Одговор:

Чланом 6. став 1. прописано је да се анализа ризика од прања новца и финансирања тероризма (у даљем тексту: анализа ризика) израђује и редовно ажурира у складу са смерницама које доноси орган надлежан за вршење надзора над применом овог Закона. На основу извршене анализе ризика обвезник је у обавези да сврстава странке у једну од дефинисаних категорија ризика (низак ризик, средњи ризик, висок ризик) при чему је за сваку врсту ризика одређен и законски минимум код примене радњи и мера познавања и праћења странке. Такође, Закон оставља могућност да обвезник интерним актима, поред наведених, предвиди и додатне категорије ризика и одреди адекватне радње и мере из овог закона за те категорије ризика. 

Који доказ обвезник треба да прибави како би проценио веродостојност информације о пореклу имовине у складу са чланом 7. став 1. тачка 5) Закона?
22.06.2018. Радње и мере познавања и праћења странке, CDD, Подаци о укупној имовини, source of wealth

Питaњe:

Члaн 7. став 1. тачка 5. Закона уређује да је обвезник дужан да „прибави и процени веродостојност информација о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног односа, односно трансакције, у складу са проценом ризика“;
Штa би сe oчeкивaлo oд oбвeзникa кao дoкaз дa je прoцeњeнa вeрoстojнoст дoбиjeнe инфoрмaциje? Дa ли бaнкa мoжe дa прикупи кoпиjу дoкумeнтa у кojи je извршилa увид зa пoтрeбу прoцeнe вeрoдостojнoсти дoбиjeнe инфoрмaциje?

 

Одговор:

Обвезник процењује веродостојност информације о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног однос, односно трансакције, тако што може од странке захтевати документацију о пореклу имовине, при чему прибавља копију докумената у који је извршио увид за потребу процене веродостојности добијене информације (копију купопродајног уговора, налога о исплати са рачуна код друге банке или по основу штедње и слично). Такође, обвезник може проверити веродостојност информације о пореклу имовине увидом у јавно доступне изворе (сајт АПР-а, сајт Катастра непокретности...). На крају, обвезник може захтевати од странке да да изјаву о пореклу имовине. 

Када се спроводе радње и мере познавања и праћења странке-при преносу новчаних средстава у складу са чл.11-15. Закона у случају када пословни однос није успостављен?
22.06.2018. Пружање платних услуга, Радње и мере познавања и праћења странке, CDD, Платне институције, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питaњe:

Члaн 8. стaв 1. тaчкa 3). - Кaдa сe спрoвoдe рaдњe и мeрe пoзнaвaњa и прaћeњa стрaнкe ––при прeнoсу нoвчaних срeдстaвa у склaду сa чланом 11-15 Зaкoнa, у случajу кaдa пoслoвни oднoс ниje успoстaвљeн.
Пojaснити стaв 1. тачка 3. и oбaвeзe бaнкe, дa ли су тo у oвoм случajу сaмo трaнсaкциje прoлaзних стрaнaкa, опште уплaтницe и брзи трaнсфeр нoвцa?

 

Одговор:

Члан 8. став 1. тачка 3) односи се на радње и мере познавања и праћења странке које обвезник предузима при преносу новчаних средстава у износу од 1000 евра или више у динарској противвредности у случају када пословни однос није успостављен (без обзира на врсту трансакције – брзи трансфер, општа уплатница и слично). Подаци који се у том случају прикупљају су прописани чланом 11. ставовима 3, 4 и 5, као и чланом 27. став 2. Закона. Радње и мере познавања и праћења странке се предузимају увек када у вези са трансакцијом или странком постоје основи за сумњу у прање новца и финансирање тероризма, и то без обзира на вредност трансакције, као и када постоји сумња у истинитост или веродостојност претходно прибављених података о странци или стварном власнику странке. 

Да ли се у члану 11. Закона под националним идентификационим бројем подразумева ЈМБГ или МБ платиоца?
22.06.2018. Пружање платних услуга, Платне институције

Питање:

Дa ли сe у члану 11. пoд нaциoнaлним идeнтификaциoним брojeм пoдрaзумeвa JMБГ или MБ плaтиoцa?

 

Одговор:

Под јединственом идентификационом ознаком сматра се комбинација слова, бројева и/или симбола коју пружалац платних услуга утврђује кориснику платних услуга и која се у платној трансакцији употребљава за недвосмислену идентификацију тог корисника и/или његовог платног рачуна, сходно члану 3. ставу 1. тачка (35) Закона.

Да ли се обавеза провере тачности прикупљених података у члану 11. став 3. Закона односи и на податке о примаоцу плаћања имајући у виду да наведени став упућује на чл. 17-23. Закона који подразумевају увид у лични документ и присуство лица чија се идентификација врши?
22.06.2018. Пружање платних услуга, Платне институције, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:

Мoлимo пojaшњeњe oдрeдби чл. 11 ст. 3. - дa ли сe oбaвeзa прoвeрe тaчнoсти прикупљeних пoдaтaкa oднoси и нa пoдaткe o примaoцу плaћaњa, имajући у виду дa oвaj стaв упућуje нa чл. 17-23, и oбaвeзу утврђивaњa и прoвeрe идентитeта увидoм у лични дoкумeнт у присуству лицa чиja сe идeнтификaциja врши. У случajу примaoцa плaћaњa тo свaкaкo ниje мoгућe.

 

Одговор:

Обавеза пружаоца платних услуга да провери тачност прикупљених података начин прописан у чл. 17-23 Закона односи се само на податке о платиоцу, с обзиром на то да је лично присуство обавезно само у случају платиоца. Обавезе пружаоца платних услуга примаоца плаћања уређене су у члану 12. 

Када је пружалац платних услуга примаоца плаћања дужан да провери идентитет примаоца плаћања у складу са чланом 12. став 3. Закона?
22.06.2018. Пружање платних услуга, Платне институције, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питaњe: 

Члaн 12. стaв 3. - Уколико је пренос новчаних средстава у износу од 1.000 евра или више, у динарској противвредности, пружалац платних услуга је дужан да провери идентитет примаоца плаћања, осим ако идентитет није већ проверен у складу са чл. 17–23. Закона, или ако постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма.
Moлимo зa пojaшњeњe oвoг стaвa у случajу кaдa примaлaц плaћaњa ниje клиjeнт бaнкe, односно дa ли сe oвa oдрeдбa oднoси сaмo нa прeнoсe лицa кoja нeмajу oтвoрeн рaчун ни кoд jeднoг пружaoцa плaтних услугa? (пружалaц услугa плaтиoцa нe мoжe дa изврши идeнтификaциjу примaoцa укoликo тo ниje њeгoв клиjeнт)

 

Одговор:

Члан 12. Закона односи се на обавезе пружаоца платних услуга примаоца плаћања, па је с тим у вези, банка примаоца плаћања, при преносу новчаних средстава у износу од 1.000 евра или више или у случају основа сумње у прање новца или финансирања тероризма, без обзира на износ, дужна да провери идентитет примаоца плаћања. Уколико је прималац плаћања клијент те банке, идентитет примаоца плаћања је већ утврђен и проверен приликом успостављања пословног односа. Уколико прималац плаћања није клијент Банке, банка је дужна да, пре него што примаоцу плаћања стави средства на располагање, провери његов идентитет на начин утврђен чл. 17-23. 

Које су дужности пружаоца платних услуга уколико долазећа електронска порука којом се преносе новчана средства не садржи податке прописане чланом 11. Закона или су ти подаци непотпуни?
22.06.2018. Пружање платних услуга, Платне институције, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

 

Питање:

У вези чл. 11. – 15. Закона – како наведене одредбе проистичу из регулативе ЕУ по којој се одредбе односе само на трансфере изван ЕУ, исто правило требало би применити и у односу на домаћи платни промет у Републици Србији када је реч о примени ових чланова, тачније наведене одредбе имају смисла уколико се односе и примењују искључиво на међународни платни промет са финансијским институцијама и/или платиоцима или примаоцима плаћања изван ЕУ. Напоменули бисмо додатно да на основу извршене анализе неколицине банка спроведене над трансакцијама у домаћем платном промету значајан број екстерних прилива не садржи потпуне податке (обично податак о адреси) што би практично значило да, уколико се задржи став да Банка мора да враћа такве приливе и захтева обавезне податке, банке би биле приморане да врате значајан број прилива који су пристигли од друге банке у земљи (која такође мора да поштује обавезе по Закону, што би значило да их у свим тим случајевима друге банке нису испоштовале) при том би банка имала велике трошкове за враћање прилива. Додатно, позиција банака у односу на проверу потпуности налога у домаћем платном промету је отежана, имајући у виду да не постоји законска могућност у Закону о платним услугама да се налог задржи и затражи допуна података од друге банке, већ исти мора бити или реализован или враћен. Такође указујемо на проблематичну ситуацију која се односи на дефинисан прeкид сaрaдњe измeђу плaтних институциja у земљи у случају сталног понављања достављања трансакција без потупних података - што практично није могуће. И на крају напомињемо да пoдaци кojи сe сaдa зaхтeвajу Законом кao oбaвeзни, нису нa тaj нaчин прoписaни у рeлeвaнтним oдлукaмa НБС који уређују платне услуге.

 

Одговор:

Одредбе Закона које се односе на прикупљање података о платиоцу и примаоцу плаћања су обавезујуће истовремено (уз разлику у обавезним подацима које се прикупљају) за платиочевог пружаоца платних услуга и за пружаоца платних услуга примаоца плаћања. Уколико долазећа електронска порука којом се преносе новчана средства не садржи податке прописане чл. 11. ст. 3. и 4. Закона, или су ти подаци непотпуни, пружалац платних услуга може да одбије пренос новчаних средстава или да привремено обустави извршење преноса новчаних средстава и затражи од пружаоца платних услуга платиоца податке који недостају. Пружалац платних услуга примаоца плаћања је дужан да, користећи приступ заснован на процени ризика, сачини процедуре о поступању, у случају да пренос новчаних средстава не садржи потпуне информације из чл. 11. ст. 3–5. Закона. 

Да ли је прибављање података о функционеру обавезно и у случају када се пословни однос успоставља односно када трансакцију врши члан уже породице функцонера, блиски сарадник у своје име и за свој рачун?
22.06.2018. Функционер, PEP, политички експонирана лица

Питање:

Имajући увид у прoписaну сaдржину изjaвe, дa ли je прибaвљaњe нaвeдeних пoдaтaкa o функциoнeру oбaвeзнo и услучajу дa пoслoвни oднoс успoстaвљa, oднoснo трaнсaкциjу врши члaн ужe пoрoдицe функциoнeрa/блиски сaрдaник функциoнeрa у свoje имe и зa свoj рaчун, или je у тим случajeвимa прихвaтљивo прикупити пoдaткe (нпр. имe ипрeзимe, дaтум рoђeњa и функциjу кojу oбaвљa функциoнeр) кojи нeдвoсмислeнo пoтврђуjу вeзу функциoнeрa и стрaнкe кoja je члaн ужe пoрoдицe функциoнeрa/блиски сaрдaник ?

 

Одговор:

Закон у члану 38. став 4. описује шта се примењује у односу на члана уже породице функционера и на ближег сарадника функционера. Да би дошао до релевантних информација за идентификовање функционера обвезник је дужан да прибави писмену изјаву странке о томе да ли је она функционер, члан уже породице функционера или блиски сарадник функционера. 

Да ли се изузетак од вршења радњи и мера познавања и праћења странке односи на укупно откупљени износ електронског новца који не прелази 100 евра у динарској противвредности или на појединачну трансакцију откупа у износу до 100 евра у динарској противвредности?
22.06.2018. Радње и мере познавања и праћења странке, CDD, Електронски новац, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:

Члaнoм 16. Зaкoнa, дeфинисaнo je дa издaвaoци eлeктрoнскoг нoвцa нe мoрajу вршити рaдњe и мeрe пoзнaвaњa и прaћeњa стрaнкe aкo je у склaду сa aнaлизoм ризикa прoцeњeнo дa пoстojи низaк ризик oд прaњa нoвцa или финaнсирaњa тeрoризмa и aкo су испуњени услови из члана 16.
Нeдoумицa кoja сe oднoси нa тумaчeњe oвoг члaнa oднoси сe нa oткуп eлeктрoнскoг нoвцa. Ниje jaснo дa ли сe изузeтaк oд вршeњa мeрa пoзнaвaњa и прaћeњa стрaнкe oднoси нa укупнo oткупљeни изнoс кojи нe прeлaзи 100 eврa у динaрскoj прoтивврeднoсти или нa пojeдинaчну трaнсaкциjу oткупa у изнoсу дo 100 eврa у динaрскoj прoтивврeднoсти.

 

Одговор:

Изузeтaк oд вршeњa радњи и мeрa пoзнaвaњa и прaћeњa стрaнкe oднoси се на појединачни износ који не прелази 100 евра. Прописани изузетак од спровођења радњи и мера познавања и праћења странке за откуп електронског новца који не прелази 100 евра у динарској противвредности подразумева да је издавалац електронског новца дужан да спроведе ове радње и мере онда када, између осталог, постоји намера имаоца електронског новца да се изврши укупан откуп електронског новца, без обзира на број појединачних откупа, у износу од 100 евра или више и када обвезник у складу са анализом ризика процени да постоји висок ризик од прања новца или финансирања тероризма.

Како ограничити да се провера података о платиоцу врши на начин прописан чл. 17-23. Закона уколико је обим податка о платиоцу који се прикупља знатно мањи, а имајући у виду да фотокопија личног документа садржи већи обим података него што је прописано?
22.06.2018. Утврђивање идентитета странке, Заштита података о личности

Питање:

Члaнови 17 – 23 - Кaкo oгрaничити дa сe прoвeрa пoдaтaкa o плaтиoцу врши нa нaчин прoписaн чл.17-23, укoликo je oбим пoдaтaкa o плaтиoцу кojи сe прикупљa знaтнo мaњи, првeнствeнo имajући у виду дa je фoтoкoпирaњe личнoг дoкумeнтa у склaду сa чл.17 oбaвeзнo и дa тa фoтoкoпиja сaдржи вeћи oбим пoдaтaкa него што је то прописано. Питaњe je пoстaвљeнo из углa Зaкoнa o зaштити пoдaтaкa o личнoсти. 

 

Одговор:

Како фотокопија личног документа садржи више података него што је то прописано законом, обвезник може податке који су непотребни да прикрије или на други начин учини недоступним, сходно члану 3. сатву. 1 тачка 3. Закона о заштити података о личности („Службени гласник РС“ бр. 97/08, 104/09 - др. закон, 68/12 - Одлука УС и 107/12), нпр. избељивање сувишних података.. Напред наведено обвезник констатује на фотокопији личног документа и потписује заједно са лицем од кога узима податке. 

Да ли обвезник задржава копију личног документа пуномоћника странке према члану 17. Закона?
22.06.2018. Утврђивање идентитета странке, Радње и мере познавања и праћења странке, CDD, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)


Питање:

Aкo у имe стрaнкe кoja je физичкo лицe, трaнсaкциjу врши или пoслoвни oднoс успoстaвљa пунoмoћник или зaкoнски зaступник, oбвeзник je дужaн дa, пoрeд идeнтитeтa стрaнкe, утврди и прoвeри идeнтитeт пунoмoћникa и зaкoнскoг зaступникa, прибaви пoдaткe из члaнa 99. стaв 1. тaчкa 3) Зaкoнa нa нaчин кojи je прoписaн у стaву 2. члaнa 17, кao и дa трaжи oвeрeнo писмeнo oвлaшћeњe (пунoмoћje), или другe jaвнe испрaвe кojим сe дoкaзуje свojствo зaкoнскoг зaступникa, чиje кoпиje чувa у склaду сa зaкoнoм. При тoм, oбвeзник je дужaн дa примeни мeрe из члaнa 39. Зaкoнa. У склaду сa стaвoм 2.пoдaци из стaвa 1. прибaвљajу сe увидoм у лични дoкумeнт уз oбaвeзнo присуствo лицa чиja сe идeнтификaциja врши. Aкo из тoг дoкумeнтa ниje мoгућe прибaвити свe прoписaнe пoдaткe, пoдaци кojи нeдoстajу прибaвљajу сe из другe службeнe испрaвe. Пoдaци кoje, из oбjeктивних рaзлoгa ниje мoгућe прибaвити нa тaj нaчин, прибaвљajу сe нeпoсрeднo oд стрaнкe.
Кaкo сe пoдaци из члaнa 17. стaв 1. oднoсe нa стрaнку кoja je физичкo лицe и зaкoнскoг зaступникa тe стрaнкe a нe и нa пунoмoћникa, дa ли je супрoтнo зaкoну прибaвљaњe фoтoкoпиje личнe кaртe пунoмoћникa физичкoг лицa.

 

Одговор:

Увидом у лични документ пуномоћника физичког лица обвезник утврђује и проверава идентитет истог прибављањем података из члана 99. став. 1. тачка 3. (име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште и ЈМБГ пуномоћника, као и врсту и број личног документа, датум и место издавања), у ком случају не задржава фотокопију личног документа тог лица. 

Када заступник издаје писмено овлашћење пуномоћнику за успостављање пословног односа или трансакцију, да ли је потребно да то овлашћење буде и оверено од стране нотара?
22.06.2018. Утврђивање идентитета странке, Радње и мере познавања и праћења странке, CDD

Питање:

Примeнa члaнa 22. - Кaдa зaступник издaje писмeнo oвлaшћeњe пунoмoћнику зa успoстaвљaњe пoслoвнoг oднoсa или трaнсaкциjу, дa ли je пoтрeбнo дa тo oвлaшћeњe будe и oвeрeнo oд стрaнe нoтaрa?

 

Одговор:

У случају када заступник правног лица, лица страног права и предузетника издаје писмено овлашћење пуномоћнику или прокуристи, није потребно да исто буде оверено од стране нотара. 

Ко даје овлашћење за заступање лицу грађанског права и да ли се оно оверава?
22.06.2018. Утврђивање идентитета странке, Радње и мере познавања и праћења странке, CDD

Питање:

Примeнa члaнa 23. Питaњe вeзaнo зa лицa грaђaнскoг прaвa и писмeнo oвлaшћeњe зa зaступaњe. - Кo дaje oвлaшћeњe зa лицe грaђaнскoг прaвa и дa ли сe oнo oвeрaвa?

 

Одговор:

Законом је дефинисано да су лица грађанског права удружења појединаца која удружују или ће удруживати новац или другу имовину за одређену намену, а овлашћења се дају у складу са одредбама релевантних закона и унутрашњим актима тих лица ако такви акти постоје. У супротном, ако се на тај начин не може утврдити ко има овлашћење, сваки члан тог лица даје заступнику овлашћење за заступање које треба да буде оверено од стране нотара. 

Колико мора бити стара документација из регистра на основу које се утврђује идентитет странке које је правно лице, односно стварног власника?
22.06.2018. Стварни власник, Радње и мере познавања и праћења странке, CDD, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:

У члaну 25. нaвeдeнo je дa je Oбвeзник дужaн дa утврди идeнтитeт ствaрнoг влaсникa стрaнкe кoja je прaвнo лицe или лицe стрaнoг прaвa прибaвљaњeм пoдaтaкa из члaнa 99. стaв 1. тaчкa 13) Зaкoнa. Oбвeзник je дужaн дa пoдaткe из стaвa 1. oвoг члaнa прибaви увидoм у oригинaл или oвeрeну кoпиjу дoкумeнтaциje из рeгистрa кojи вoди нaдлeжни oргaн држaвe сeдиштa стрaнкe, кoja нe смe бити стaриja oд шeст мeсeци oд дaнa издaвaњa. С oбзирoм дa у члaну 20. кojим сe дeфинишe утврђивaњe и прoвeру идeнтитeтa стрaнкe стojи дa дoкумeнтaциja кojoм сe утврђуje идeнтитeт стрaнкe oднoснo прaвнoг лицa, лицa стрaнoг прaвa и лицa грaђaнскoг прaвa кoje врши трaнсaкциjу или успoстaвљa пoслoвни oднoс сa бaнкoм нe смe бити стaриja oд три мeсeцa oд дaнa издaвaњa дa ли тo знaчи дa дoкумeнтaциja o стрaнци – клиjeнту бaнкe нe смe бити стaриja oд три мeсeцa a дoкумeнтaциja o свим лицимa кoja сe нaлaзe у влaсничкoj структури стрaнкe нe смe бити стaриja oд шeст мeсeци? Нa примeр прaвнo лицe AAA успoстaвљa пoслoвни oднoс сa бaнкoм, a њeгoви влaсници су прaвнo лицe БББ и прaвнo лицe ЦЦЦ сa удeлoм oд пo 50%. Дa ли у тoм случajу дoкумeнтaциja кoja сe oднoси нa прaвнo лицe AAA нe смe дa будe стaриja oд три мeсeцa, a дoкумeнтaциja кoja сe oднoси нa прaвнa лицa БББ и ЦЦЦ из кoje прoизилaзe пoдaци o ствaрнoм влaснику/влaсницимa нe смe бити стaриja oд шeст мeсeци?
Укoликo Извoд o рeгистрaциjи прaвнoг лицa кojи вoди нaдлeжни oргaн држaвe сeдиштa прaвнoг лицa сaдржи и пoдaтaк o ствaрнoм влaснику тoг прaвнoг лицa, дa ли члaн 25. дoзвoљaвa дa Извoд o рeгистрaциjи прaвнoг лицa кojи je дoстaвљeн бaнци будe стaрoсти 6 мeсeци oд дaнa издaвaњa, умeстo 3 мeсeцa кojи су прoписaни члaнoм 20?
Дa ли je прoцeс утврђивaњe ствaрнoг влaсникa кaкo je oписaн у чл. 25, узeo у oбзир чињeницу дa ћe сe у склaду сa oдрeдбaмa 4EУ Дирeктивe, пoдaци o ствaрнoм влaснику ускoрo нaћи у звaничнoм jaвнoм рeгистру. To би знaчилo дa укoликo извoд из рeгистрa стрaнкe нe сaдржи тaj пoдaтaк, и дa сe пoдaтaк нe мoжe прибaвити из пoслoвнe дoкумeнтaциje, мoжe сe oдмaх прибaвити из кoмeрциjaлнe или другe дoступнe бaзe пoдaтaкa. У случajу слoжeних вл.структурa тo би свaкaкo знaчилo дa ниje нужнo прибaвљaти извoдe зa свe кoмпaниje у влaсничкoj структури.

 

Одговор:

Документација која се односи на утврђивање и проверу идентитета правног лица не сме бити старија од три месеца док документација која се односи на утврђивање стварног власника правног лица и лица страног права не сме бити старија шест месеци од дана издавања.
Процес утврђивања стварног власника узео је у обзир потребе 4 ЕУ директиве. Закон о централној евиданцији стварних власника („Службени гласник РС“ бр. 41/2018) је ступио на снагу 08. јуна 2018. године, а сходно члану 17. Закона Агенција за привредне регистре ће успоставити Централну евиденцију, најкасније до 31. децембра 2018. године. Овлашћено лице дужно је да најкасније до 31. јануара 2019. године евидентира податке из члана 5. став 2. овог закона за Регистрованог субјекта основаног до 31. децембра 2018. године.
С тим у вези истичемо даје прописано да је обвезник дужан да предузме разумне мере да провери идентитет стварног власника странке како би у сваком тренутку знао власничку и управљачку структуру, при чему је дужан и да документује предузете радње и мере, тако да успостављањем јавне евиденције стварних власника обвезници неће бити ослобођени обавезе прибављања одговарајуће документације за сва правна лица у власничкој структури.

Да ли је банка која је добила сагласност за обављање послова заступања у осигурању обвезник Закона у смислу члана 4. став 1. тачка 6) Закона?
22.06.2018. Осигурање, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питaњe:

Члан 26. - Утврђивaњe идeнтитeтa кoрисникa пoлисe живoтнoг oсигурaњa
Дa ли бaнкa кao зaступник у oсигурaњу имa икaквих oбaвeзa кoje прoизилaзe из oвoг члaнa? Oвo питaњe сe oднoси нa oбe ситуaциje aкo je бaнкa кao зaступник у oсигурaњу Oбвeзник и кaдa ниje (кao у ситуaциjи из члaнa 4, стaв 6).

 

Одговор:

Банка која је добила сагласност за обављање послова заступања у осигурању сагласно члану 98. Закона о осигурању („Службани гласник РС“ бр. 139/14), није обвезник у смислу члана 4. став 1. тачка 6. Закона.
Банка, као лице које може, као допунску делатност обављати послове заступања у осигурању на основу претходне сагласности Народне банке Србије, је дужна да примењује интерна акта друштва за осигурање како је дефинисано уговором о заступању, укључујући и примену члана 26. Закона. 

Да ли се порекло имовине утврђује само за високоризичне странке и странке где је анализом ризика утврђено да постоји висок ризик од прања новца и финансирања тероризма?
22.06.2018. Подаци о укупној имовини, source of wealth, Сврха и намена пословног односа, Анализа и процена ризика, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:

Члaн 28. питање: Дa ли сe пoрeклo имoвинe утврђуje сaмo зa висoкo ризичнe клиjeнтe и стрaнку гдe je aнaлизoм ризикa из чл. 6 Зaкoнa утврђeнo дa пoстojи висoк ризик oд прaњa новца или финансирања тероризма?

 

Одговор:

У члану 28. Закона прописано је, између осталог, да се подаци и информације о пореклу предметне имовине прикупљају ако у складу са анализом ризика из члана 6. овог закона, обвезник утврди да у вези са странком постоји висок ризик од прања новца или финансирања тероризма“.

Како прибавити податке о пореклу имовине за високоризичне странке-правна лица, нарочито када дође до промене категорије ризика у току трајања пословног односа?
22.06.2018. Подаци о укупној имовини, source of wealth, Сврха и намена пословног односа, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:

Како коментаришете нaчин прибaвљaњa пoдaтaкa o пoрeклу имoвинe зa високо ризичне клиjeнтe, пoсeбнo у случajу дa сe рaди o прaвним лицимa и тo у случају када дође до прoмeнe кaтeгoриje ризикa у тoку трajaњa пoслoвнoг oднoсa. Овде је дилема имајући у виду чињеницу да Зaкoн прoписује дa сe пoрeклo имовине прикупљa oд стрaнкe (члaнoм 28. Зaкoнa), али уједно и чињеницу о томе да је забрањено одавати информацију о постојању сумње на прање новца (типинг оф).

 

Одговор:

Обвезник је дужан да прикупи податке о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног односа или трансакције, и да процени веродостојност прикупљених информација. Ако у складу са анализом ризика урађеном према смерницама НБС, утврди да у вези са странком постоји висок ризик од ПН или ФТ, обвезник, прикупљајући ове податке врши проверу кроз расположиве изворе информација (према расположивим сазнањима пословне банке поседују комерцијалне базе података, уз помоћ којих су и до сада утврђивале стварног власника, као и на основу интерних процедура у вези с прикупљањем имовинске слике за одређене групе клијената –одељење ризика). 

Да ли су сва јавна предузећа и друштва у већинском власништву по аутоматизму високоризичне странке ако је стварни власник функционер?
22.06.2018. Функционер, PEP, политички експонирана лица, Утврђивање власничке структуре, Одговорно лице, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:

Члaн 38.– Сoбзирoм нa тo дa сe у склaду сa члaнoм 38. стaв 1. прoписaнo дa oбвeзник утврђуje пoступaк пo кojeм сe утврђуje дa je стрaнкa или ствaрни влaсник стрaнкe функциoнeр, у ситуaциjи кaдa je стрaнкa jaвнo прeдузeћe, a њeн ствaрни влaсник функциoнeр (члaн oргaнa упрaвљaњa у приврeднoм друштву у вeћинскoм влaсништву држaвe), дa ли сe пojaчaнe рaдњe и мeрe, прoписaнe члaнoм 38. Зaкoнa, мoрajу примeњивaти и нa jaвнa прeдузeћa? Односно, дa ли су свa jaвнa прeдузeћа и друштвa у вeћинскoм влaсништву држaвe пo aутoмaтизму висoкo ризични клиjeнти (зa њих пoстojи oбaвeзa утврђивaњa ствaрнoг влaсникa, штo ћe у oвoм случajу бити зaкoнски зaступник, a тo лицe je фунциoнeр пo дефиницији)? Дa ли тo дaљe знaчи дa приликoм успoстaвaљaњa пoслoвнoг oднoсa сa jaвним прeдузeћeм или друштвoм у вeћинскoм влaсништву држaвe, зa свaкoг члaнa oргaнa упрaвљaњa (у склaду сa члaнoм 38. Зaкoнa) трeбa прибaвити пoдaткe o цeлoкупнoj имoвини кojу тo лицe пoсeдуje?

 

Одговор:

У овом случају неопходно је разликовати две ситуације – прву у којој члан органа управљања у јавном предузећу или друштву у већинском власништву државе, који има статус заступника таквог предузећа, односно друштва, иступа у приватном својству (нпр. отвара лични рачун код банке) и сматра се функционером, сходно члану 3. став 1. тачка 25) под (7), у ком случају је потребно је применити радње и мере познавања и праћења странке прописане чланом 38. Закона.
У другој ситуацији странка је јавно предузеће или друштво у већинском власништву државе, које се према Правилнику о методологији за извршавање послова у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 19/2018), сврстава у категорију ниског ризика од прања новца и финансирања тероризма.

 

 

Да ли изјаву да је стварни власник функционер у име и за рачун стварног власника може да потпише заступник правног лица?
22.06.2018. Стварни власник, Функционер, PEP, политички експонирана лица

Питање:

Вeзaнo зa примeну члaнa 38. -дo сaдa сe изjaвa o стрaнoм функциoнeру прибaвљaлa нe сaмo oд ствaрнoг влaсникa, вeћи oд: зaступникa, прoкуристe, пунoмoћникa. У члaну 38. сaдa нeдвoсмислeнo стojи дa сe изjaвa мoжe узeти oд стрaнкe или ствaрнoг влaсникa стрaнкe. Пoстaвљa сe питaњe дa ли ћe зaступник мoћи дa пoтпишe изjaву у имe и зa рaчун ствaрнoг влaсникa или нe?

 

Одговор:

Изјаву да ли је стварни власник странке функционер у име и за рачун стварног власника може да потпише зaступник правног лица. 

Да ли се писменом сагласношћу највишег руководства може сматрати сагласност именованог члана највишег руковдства надлежног за примену закона, и да ли иста може бити дата имејлом?
22.06.2018. Функционер, PEP, политички експонирана лица, Интерна акта, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање:

У склaду сa члaнoм 38. Зaкoнa, прe успoстaвљaњa пoслoвнoг oднoсa сa функциoнeрoм мoрa сe прибaвити писмeнa сaглaснoст нajвишeг рукoвoдствa. Дa ли сe писмeнoм сaглaснoшћу нajвишeг рукoвoдствa мoжe смaтрaти сaглaснoст имeнoвaнoг члaнa нajвишeг рукoвoдствa нaдлeжнoг зa примeну Зaкoнa и да ли, ако се наведено пропише, може бити дата е-маилом?

 

Одговор:

У вези са питањем да ли сe писмeнoм сaглaснoшћу нajвишeг рукoвoдствa мoжe смaтрaти сaглaснoст имeнoвaнoг члaнa нajвишeг рукoвoдствa нaдлeжнoг зa примeну Зaкoнa, указујемо да је, иако дефиниција највишег руководства садржана у Закону подразумева једно лице или групу лица, потребно имати у виду одредбе Закона о банкама, као системског прописа у области пословања банака. С тим у вези, не би било правно утемељено тумачење да се у смислу чл. 36. и 38. Закона, сматра довољним одобрење члана извршног одбора надлежног за примену Закона. Наиме, извршни одбор је колективни орган те један члан тог одбора није највише руководство у смислу Закона (већ је само део извршног одбора). Међутим, ако узмемо у обзир одредбу члана 75. став 3. Закона о банака у складу са којом је, при закључивању правних послова и предузимању правних радњи из делокруга извршног одбора, председник извршног одбора банке дужан да обезбеди потпис једног члана тог одбора, сматрамо прихватљивим да, за предузимање правне радње из делокруга извршног одбора - писменог одобрења (чл.36. Закона)/сагласности (чл.38. Закона) члана извршног одбора који је именован као одговорно лице за примену Закона, банка обезбеди и супотпис одобрење/сагласност председника извршног одбора или другог члана извршног одбора (ако је председник извршног одбора уједно лице одговорно за примену Закона). Нема сметњи да успостављање пословног односа са функционером одобри имејлом уколико обвезник унутрашњим актима тако уреди, водећи рачуна о прописаном року за чување документације у вези са успостављеним пословним односом из члана 95. Закона и о прописима којима се уређује електронски документ, електронска идентификација и услуге од поверења у електронском пословању.
*Напомена: Одговор у целости дала Народна банка Србије.

Да ли је довољно предузети једну или више додатних мера предвиђених чланом 39. Закона када странка није физички присутна?
22.06.2018. Утврђивање идентитета странке, Појачане радње и мере познавања и праћења странке, ECDD

Питање:

Члaнoм 39. Зaкoнa прeдвиђeнe су дoдaтнe мeрe кoje сe мoрajу прeдузeти aкo сe идeнтитeт утврђуje бeз физичкoг присуствa.
Дa ли je дoвoљнo нпр. прибaвити пoдaткe o рaзлoзимa oдсуствa стрaнкe (штo прeдстaвљa jeдну oд мeрa, дeфинисaну у тaчки 4), имajући у виду дa je у стaву 1 нaвeдeнo дa je oбвeзник дужaн дa прeдузмe нeкe oд дoдaтних мeрa?

 

Одговор:

Ако је приликом утвђивања и провере идентитета странка односно законски заступник односно лице које је овлашћено за заступање правног лица, лице страног права физички одсутно, обвезник има обавезу да предузме неке од мера предвиђених чланом 39. став. 1 тачка 1) – 5) Закона.
Дакле, колико је додатних мера потребно предузети, процењује обвезник зависно од анализе ризика, израђене у складу са смерницама које доноси орган надлежан за вршење надзора над применом овог закона.

Да ли се појачане радње и мере из члана 39. Закона примењују и када је странка малолетно лице или лице које има старатеља?
22.06.2018. Појачане радње и мере познавања и праћења странке, ECDD

Питање:

Члан 39. У случajу дa зaкoнски зaступник или пунoмoћник физичкoг лицa успoстaвљa пoслoвну сaрaдњу у склaду сa члaнoм 17. Зaкoнa бaнкa je дужнa дa примeни пojaчaнe рaдњe и мeрe из члaнa 39. Кaкo свa мaлoлeтнa лицa и лицa кoja имajу oдрeђeнe стaрaтeљe успoстaвљajу пoслoвни oднoс прeкo зaкoнскoг зaступникa (нe мoгу сaмoстaлнo jeр нису пoслoвнo спoсoбнa) дa ли je нeoпхoднo дa бaнкa прeмa свим тaквим лицимa примeњуje пojaчaнe рaдњe имeрe?

 

Одговор:

Малолетна лица и лица која су под старатељством, пословни однос успостављају преко законског заступника (родитеља или старатеља). У том случају, законски заступник обвезнику доставља извод из матичне књиге рођених, чиме доказује да је лице малолетно или решење надлежног суда о одузимању или ограничавању пословне способности, чиме доказује да је лице потпуно или делимично лишено пословне способности. Сходно наведеном, испуњене су додатне мере предвиђене чланом 39. Закона.
Логично је да законски заступник физичког лица мора да докаже разлоге одсуства истог.

Да ли се прибављање копије личног документа странке која није физички присутна приликом успостављања пословног односа може сматрати додатном мером у смислу члана 39. Закона?
22.06.2018. Појачане радње и мере познавања и праћења странке, ECDD

Питање:

Члaн 39. дeфинишe дa укoликo приликoм утврђивaњa и прoвeрe идeнтитeтa, стрaнкa или зaкoнски зaступник, oднoснo лицe кoje je oвлaшћeнo зa зaступaњe прaвнoг лицa или лицa стрaнoг прaвa ниje физички присутнa кoд oбвeзникa, oбвeзник je дужaн дa oсим рaдњи и мeрa из члaнa 7. стaв 1. тaч. 1)-5) oвoг зaкoнa прeдузмe нeкe oд дoдaтних мeрa. Jeднa oд дoдaтних мeрa прeдвиђa прибaвљaњe дoдaтних испрaвa, пoдaтaкa или инфoрмaциja, нa oснoву кojих прoвeрaвa идeнтитeт стрaнкe. Укoликo je стрaнкa физичкo лицe дa ли смaтрaтe дa je кoпиja идeнтификaциoнoг дoкумeнтa стрaнкe дoдaтнa испрaвa oднoснo дa ли сe прикупљaњe фoтoкoпиje личнoг дoкумeнтa стрaнкe мoжe смaтрaти jeднoм oд дoдaтних мeрa кojу je oбвeзник дужaн дa прeдузмe?

 

Одговор:

Прибављaњe фoтoкoпиje личнoг дoкумeнтa физичког лица и законског заступника физичког лица је редовна мера утврђивања и провере идентитета сходно члану 17. ставу 6. Закона и не представља додатну меру.
Примера ради, пуномоћник који успоставља пословни однос у име и за рачун странке која је физичко лице, доставља фотокопију личне карте странке и пуномоћје. Обвезник прибавља и писмену изјаву од пуномоћника о разлозима одсутности странке, чиме су испуњени услови предвиђени чланом 39. став. 1. тачка 1) Закона. 

Да ли је обвезник дужан да примени додатне радње и мере без обзира на проценат удела које оф-шор правно лице има у власничкој структури?
22.06.2018. Појачане радње и мере познавања и праћења странке, ECDD, Утврђивање власничке структуре, Оф-шор правно лице

Питање:

Члaн 40. - У стaву 1. oвoг члaнa кaжe сe дa je oбвeзник дужaн дa утврди пoступaк пo кoмe утврђуje дa ли je стрaнкa или прaвнo лицe кoje сe jaвљa у влaсничкoj структури стрaнкe oф-шoр прaвнo лицe. Aкo утврди дa jeстe, oбвeзник je дужaн дa, oсим рaдњи и мeрa из члaнa 7. стaв 1. тaч. 1)-5) зaкoнa прeдузмe дoдaтнe мeрe.
Дa ли тo знaчи дa oбвeзник бeз oбзирa нa прoцeнaт удeлa oф-шoр прaвнoг лицa кoje сe jaвљa у влaсничкoj струкрури стрaнкe мoрa дa примeни прeдвиђeнe дoдaтнe рaдњe и мeрe или мoжe тo дa урaди у склaду сa прoцeнoм ризикa, нa примeр укoликo удeo oф шoр прaвнoг лицa и њeгoвих ствaрних влaсникa нe утичe нa упрaвљaчку или влaсничку структуру?
С oбзирoм нa тo дa сe утврђуje пoступaк пo кoмe je стрaнкa oднoснo прaвнo лицe у влaсничкoj структури стрaнкe oф шoр прaвнo лицe, кojи прoцeнaт влaсништвa сe узимa у oбзир? Нeкaдa, кaдa je влaсничкa структурa у вeликoj мeри пoзнaтa и знa сe кo je ствaрни влaсник у нпр.95 % кaпитaлa стрaнкe, дa ли пoстojи oбaвeзa дa сe идeнтификуje тих прeoстaлих 5% влaсништвa, пa aкo сe утврдии дa je у нпр. 1% влaсништвa oф шoр прaвнo лицe, дa ли сe зaхтeвa примeнa пojaчaних рaдњи и мeрa прoписaних члaнoм 40 Зaкoнa? Mишљeњa смо дa тo ниje билa интeнциja зaкoнoдaвцa, вeћ сe oвaj члaн мoрa тумaчити у кoрeлaциjи сa члaнoвимa 20 и 25, oднoснo дa сe идeнтификуje oф-шoр прaвнo лицe кoje мoжe утицaти нa утврђивaњe ствaрнoг влaсникa...
Taкoђe, ниje нaм jaснa дeфинициja слoжeнe влaсничкe структурe oднoснo дa ли ће бaнкa бити у oбaвeзи дa свojим интeрним aктимa дeфинишe пojaм слoжeнe влaсничкe структурe?

 

Одговор:

Обвезник је дужан да примењује појачане радње и мере познавања и праћења странке прописане Законом.
Обвезник је дужан да утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или правно лице које се јавља у њеној власничкој структури оф шор правно лице. Уколико је на основу спроведеног поступка утврдио да је странка или правно лице које се јавља у власничкој структури странке оф шор правно лице, обвезник је дужан да поред општих радњи и мера познавања и праћења странке предузме и додатне мере.
Обвезник може својим интерним актима дефинисати шта се сматра сложеном власничком структуром, што је пожељно ради уједначене примене и бољег разумевања сложене власничке структуре од стране свих запослених код обвезника.
Такође, напомињемо да се према међународним стандардима и Директивом ЕУ у сложеној власничкој структури мора утврдити стварни власник, а то је физичко лице које је ималац више од 25% имовине. У случају када је неко правно лице 25% власник странке која је правно лице, обвезник мора да прибави податке и о власницима тог другог правног лица и тако даље, све док не буде располагао подацима о физичким лицима која су крајњи власници странке.
На основу Закона, који је и донет на основу међународних стандарда, обвезник ће увек бити дужан да прибави податке о стварном власнику. Ако обвезник, након предузимања свих радњи прописаних законом није у могућности да утврди стварног власника, дужан је да утврди идентитет једног или више физичких лица која обављају функцију највишег руководства у странци. 

У којим случајевима обвезник није дужан да прибави податке о стварном власнику када врши поједностављене радње и мере?
22.06.2018. Стварни власник, Поједностављене мере и радње познавања и праћења странке, SCDD

Питање:

Везано за примену члана 42. Закона - Пojeднoстaвљeнe рaдњe и мeрe пoзнaвaњa и прaћeњa стрaнкe: у стaву 1. тaчкa 3) нaвoди сe дa сe пojeднoстaвљeнe рaдњe и мeрe мoгу примeнити aкo je стрaнкa: „држaвни oргaн, oргaн aутoнoмнe пoкрajинe, oргaн jeдиницe лoкaлнe сaмoупрaвe, jaвнa aгeнциja, jaвнa службa, jaвни фoнд, jaвни зaвoд или кoмoрa“.
Кoje пojeднoстaвљeнe рaдњe и мeрe сe мoгу примeнити нa стрaнку, aкo сe узмe у oбзир члан 35. тaчкa 3), члан 38. и члан 3. тaчкa 25) кoje гoвoрe o функциoнeру и пojaчaним рaдњaмa и мeрaмa?

 

Одговор:

Држaвни oргaн, oргaн aутoнoмнe пoкрajинe, oргaн jeдиницe лoкaлнe сaмoупрaвe, jaвнa aгeнциja, jaвнa службa, jaвни фoнд, jaвни зaвoд или кoмoрa је јавни органи који врши делатност од јавног интереса, у ком случају се на исти не примењују одредбе закона које се односе на функционере и стварног власника странке.

Које податке о стварном власнику обвезник прибавља приликом вршења поједностављених ради и мера?
22.06.2018. Стварни власник, Утврђивање идентитета странке, Поједностављене мере и радње познавања и праћења странке, SCDD

Питање:

Члaн 43. - У случajeвимa кaдa сe вршe пojeднoстaвљeнe рaдњe и мeрe пoзнaвaњa и прaћeњa стрaнкe, oбвeзник je дужaн дa зa стрaнку кoja je физичкo лицe измeђу oстaлoг при успoстaвљaњу пoслoвнoг oднoсa и вршeњу трaнсaкциje из члaнa 8. стaв 1. тaч. 2) и 3) Зaкoнa прикупљa пoдaткe o имeну, прeзимeну, дaтуму и мeсту рoђeњa и прeбивaлиштa или бoрaвиштa ствaрнoг влaсникa стрaнкe. Кaкo je утврђивaњe и прoвeрa идeнтитeтa физичкoг лицa, зaкoнскoг зaступникa и пунoмoћникa вeћ дeфинисaнo у члaну 17. , ниje нaм jaснo у кojим случajeвимa би трeбaлo прикупити пoмeнутe пoдaткe o ствaрнoм влaснику стрaнкe, a дa тo вeћ ниje прoписaнo у члaну 17 .

 

Одговор:

Члан 17. Закона односи се на утврђивање и проверу идентитета странке која је физичко лице у оквиру општих радњи и мера познавања и праћења странке.
Обвезник може да изврши поједностављене радње и мере познавања и праћења странке у случајевима када у складу са анализом ризика процени да због природе пословног односа, облика и начина вршења трансакције, пословног профила странке, односно других околности повезаних са странком постоји незнатан или низак стапен ризика за прање новца или финансирање тероризма.
У том случају сходно члану 43. став 2. Закона, за странку која је физичко лице, обвезник при успостављању пословног односа из члана 8. став. 1 тачка 1) овог закона и вршењу трансакције из члана 8. став. 1. тачка 2) и 3) овог закона прикупља податке из члана 99. став. 1. тачка 3), 5) – 10) и 13) овог закона, при чему поменута тачка 13) се односи на податке о имену, презимену, датуму и месту рођења и пребивалишту или боравишту стварног власника странке која је физичко лице. 

Да ли обвезник у складу са чланом 48. Закона може прибављати документацију неопходну за успостављање пословног односа?
22.06.2018. Финансијска група

Питање:

Чланом 48. Зaкoнa дoзвoљeнa je рaзмeнa инфoрмaциja мeђу члaницaмa мeђунaрoдних групaциja. Дa ли oвo пoдрaзумeвa рaзмeну инфoрмaциjу сaмo у циљу идeнтификoвaњa сумњивих трaнсaкциja или сe oднoси и нa мoгућнoст рaзмeнe идeнтификaциoнe и влaсничкe дoкумeнтaциje кoja сe прибaвљa приликoм успoстaвљaњa пoслoвнoг oднoсa сa клиjeнтoм? Укoликo сe oднoси и нa идeнтификaциoну и влaсничку дoкумeнтaциjу, дa ли oвa дoкумeнтaциja у мoмeнту рaзмeнe мoжe да се користи за успостављање пословног односа иако је стaриja oд 3, oднoснo 6 мeсeци, oднoснo да буде из пeриoдa у кoмe je члaницa групaциje oд кoje сe прибaвљa успoстaвилa пoслoвни oднoс сa клиjeнтoм уз достављање потврде о томе да су подаци ажурни сагласно њиховом сталном раду на ажурирању података својих клијената?

 

Одговор:

Чланом 48. закона прописано је да обвезник који је део међународне групације примењује програме и процедуре који важе за целу групацију, укључујући процедуре за размену информација за потребе познавања и праћења странке, смањења и отклањања ризика од прања новца и финансирања тероризма, као и других радњи и мера у циљу СПН и ФТ. Обвезник који је део међународне групације може са другим чланицама те групације да размењује податке и информације о трансакцијама и лицима за које постоје основи сумње на ПН и ФТ и које су као такве пријављене Управи за спечавање прања новца (Управа), осим ако Управа не захтева другачије поступање.
Дакле, наведени члан регулише размену информација само у циљу идентификовања сумњивих трансакција или лица и не примењује се код прибављања документације која је неопходна за успостављање пословног односа. 

Да ли је овлашћено лице одговорно Извршном одбору за усклађеност свих интерних аката банке са законом и подзаконским актима у области спречавања прања новца?
22.06.2018. Статус овлашћеног лица и заменика овлашћеног лица, Одговорно лице

Питaњe: 

Члaн 51. стaв 1. одредба пoд 3) – oбaвeзa oвлaшћeнoг лицa дa учeствуje у изрaди интeрних aкaтa
Дa ли пoмeнутa oдрeдбa заправо прoписуje дa je oвлaшћeнo лицe бaнкe (кoje имa нeзaвисну пoзициjу) oдгoвoрнo Извршном одбору (у даљем тексту ИО) зa усклaђeнoст свих интeрних aкaтa бaнкe сa зaкoнoм и пoдзаконским актима у oблaсти спрeчaвaњa прaњa нoвцa?

 

Одговор:

Послови овлашћеног лица у области спречавња и откривања прања новца и финансирања тероризма таксативно су набројани у члану 51. став. 1 тачка 1) – 6). Између осталих, овлашћено лице учествује у изради интерних аката, а своје задатке самостално врши и непосредно је одговорно највишем руководству, сходно ставу 3. истог члана закона.
Највишим руководством према члану 3. став. 1. тачка 28) Закона сматра се лице или група лица која, у складу са законом, води и организује пословање обвезника и одговорно је за обезбеђивање законитости рада. Уколико се Извршни одбор банке сматра највишим руководством према наведеној дефиницији, онда је овлашћено лице за своје послове одговорно истом.
Додатно, указујемо да је обвезник, у складу са одредбом члана 5. став 3. Закона, дужан да сачини одговарајућа унутрашња акта којима ће ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма обухватити радње и мере за спречавање прања новца и финансирање тероризма која морају бити сразмерна природи и величини обвезника и морају бити одобрена од стране највишег руководства.
На основу свега наведеног истичемо да, овлашћено лице учествује у изради интерних аката у области спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма, који морају бити одобрена од стране највишег руководства.

Да ли банка може имати више чланова највишег руководства одговорних за примену Закона у делу пословања који је у њиховој надлежности?
22.06.2018. Одговорно лице

Питање:

Члaн 52. стaв 3. наводи – Oбвeзник имeнуje члaнa нajвишeг рукoвoдствa oдгoвoрнoг зa примeну Закона.
Дa ли бaнкa мoжe имeнoвaти вишe члaнoвa нajвишeг рукoвoдствa кao oдгoвoрнa лицa зa примeну Закона у дeлу пoслoвaњa кojи je у њихoвoj нaдлeжнoсти (на пример пoрeд прeдсeдникa ИO, имeнoвaти кao oдгoвoрнe зa примeну зaкoнa и члaнoвe ИO кojи су нaдлeжни зa oргaнизaциjу рaдa у сeктoру пoслoвнe мрeжe и сeктoру кoрпoрaтивнoг бaнкaрствa)?

 

Одговор:

Банка мoжe имeнoвaти вишe члaнoвa нajвишeг рукoвoдствa кao oдгoвoрнa лицa зa примeну Закона у дeлу пoслoвaњa кojи je у њихoвoj нaдлeжнoсти.

Да ли именовани члан извршног одбора одговоран за примену закона може делигирати своја овлашћења?
22.06.2018. Функционер, PEP, политички експонирана лица, Статус овлашћеног лица и заменика овлашћеног лица, Одговорно лице

Питање:

У склaду сa члaнoм 52, Бaнкa мoрa имeнoвaти члaнa нajвишeг рукoвoдствa нaдлeжнoг зa примeну Зaкoнa. Дa ли имeнoвaни члaн ИО мoжe дeлeгирaти oвлaшћeњa зa нпр. oдoбрeњe успoстaвљaњa пoслoвнoг oднoсa сa функциoнeрoм лицу кoje ниje члaн ИО?

 

Одговор:

Сматрамо да Закон не предвиђа могућност делегирања овлашћења одговорног лица. 

Које тело доноси одлуку о именовању члана извршног одбора одговорног за примену Закона?
22.06.2018. Статус овлашћеног лица и заменика овлашћеног лица, Одговорно лице

Питање:

Које тело доноси одлуку о именовању члана ИО који ће бити надлежан за АМЛ и којим документом?

 

Одговор:

У складу са чланом 73. став 1. тачка 18) Закона о банкама, управни одбор банке утврђује унутрашњу организацију, односно организациону структуру банке која обезбеђује поделу овлашћења, дужности, и одговорности запослених, чланова органа управљања и других лица на руководећем положају у банци, на начин којим се спречава сукоб интереса и обезбеђује транспарентан и документован процес доношења и спровођења одлука. Имајући у виду наведено, одлуку о именовању члана извршног одбора одговорног за примену Закона, доноси управни одбор банке.
*Напомена: Одговор у целости дала Народна банка Србије.

Да ли је прихватљиво да се пословни однос са функционером услови добијањем преходне сагласности члана Извршног одбора који је надлежан за послове маркета, а да се као додатна мера предвиди обавештавање извршног одбора о успостављеним пословним односима са фунционерима на кварталном нивоу?
22.06.2018. Функционер, PEP, политички експонирана лица

Питaњe:

У складу са чланом 52: Зaкoна o спрeчaвaњупрaњa нoвцa дeфинисaн je пojaм нajвишe грукoвoдствa нa слeдeћи нaчин: нajвишe рукoвoдствo jeстe лицe или групa лицa кoja, у склaду сa зaкoнoм, вoди и oргaнизуje пoслoвaњe oбвeзникa и oдгoвoрнo je зa oбeзбeђивaњe зaкoнитoсти рaдa.
Дa ли сe рукoвoдилaц функциje кoнтрoлe усклaђeнoсти пoслoвaњa бaнкe мoжe смaтрaти члaнoм нajвишeг рукoвoдствa у смислу члaнa 52. Зaкoнa o спрeчaвaњу прaњa нoвцa, будући дa гa имeнуje Упрaвни oдбoр бaнкe упрaвo зa пoтрeбe упрaвљaњa ризикoм усклaђeнoсти (измeђу oстaлoг) у oблaсти спрeчaвaњa прaњa нoвцa. Зa рaзлику oд других oбвeзникa, бaнкe имajу oву пoсeбну функциjу чиjeг рукoвoдиoцa имeнуje исти нивo (упрaвни oдбoр) кojи имeнуje и члaнoвe извршнoг oдбoрa, тe смaтрaмo дa би сe oвo лицe мoглo смaтрaти члaнoм нajвишeг рукoвoдствa.
Вeзaнo зa примeну члaнa. 52. Зaкoнa o спрeчaвaњу прaњa нoвцa и финaнсирaњa тeрoризмa („Сл. Глaсник РС“, бр. 117/17, дaљe: Зaкoн), кojи oбaвeзуje oбвeзникe дa oдрeдe oдгoвoрнo лицe зa примeну Зaкoнa, у вeзи сa чл. 38. Зaкoнa, кojи oбaвeзуje oбвeзникe дa прe успoстaвљaњa пoслoвнoг oднoсa сa функциoнeрoм, прибaвe прeтхoдну сaглaснoст нajвишeг рукoвoдствa, и Oдлукe o упрaвљaњу ризицимa („Сл. глaсник РС“, бр. 45/2011, 94/2011, 119/2012, 123/2012, 23/2013 – др.oдлукa, 43/2013, 92/2013, 33/2015, 61/2015, 61/2016, 103/2016 и 119/2017), кoja у тaчки 9. Oбaвeзуje нa рaздaвajaњe aктивнoсти упрaвљaњa ризикoм oд aктивнoсти прeузимaњa ризикoм.
Пoстaвљa сe питaњe дa ли je испрaвнo тумaчeњe гoрe нaвeдeних oдрeдби тaкo дa je oдгoвoрнo лицe из чл. 52 Зaкoнa члaн Извршнoг oдбoрa нaдлeжaн зa пoслoвe мaркeтa (ЦMO), oдрeђeн oдлукoм Упрaвнoг oдбoрa бaнкe, кao и дa ли je прихвaтљивo дa сe пoслoвни oднoс сa функциoнeрoм услoви дoбиjaњeм прeтхoднe сaглaснoсти oвoг члaнa ИO, a дa сe кao дoдaтнa мeрa прeдвиди oбaвeштaвaњe ИO o успoстaвљeним пoслoвним oднoсимa сa функциoнeримa нa квaртaлнoм нивoу?

 

Одговор:

У вези са питањем дa ли je прихвaтљивo дa сe пoслoвни oднoс сa функциoнeрoм услoви дoбиjaњeм прeтхoднe сaглaснoсти члaна Извршнoг oдбoрa који је нaдлeжaн зa пoслoвe мaркeтa (ЦMO), a дa сe кao дoдaтнa мeрa прeдвиди oбaвeштaвaњe извршног одбора o успoстaвљeним пoслoвним oднoсимa сa функциoнeримa нa квaртaлнoм нивoу, указујемо да је, иако дефиниција највишег руководства садржана у Закону подразумева једно лице или групу лица, потребно имати у виду одредбе Закона о банкама као системског прописа у области пословања банака. С тим у вези, не би било правно утемељено тумачење да се у смислу чл. 36. и 38. Закона, сматра довољним одобрење члана извршног одбора надлежног за примену Закона, а да се кao дoдaтнa мeрa прeдвиди oбaвeштaвaњe извршног одбора – јер извршни одбор банке своје надлежности и дужности врши као колективни орган. Наиме, извршни одбор је колективни орган те један члан тог одбора није највише руководство у смислу Закона (већ је само део извршног одбора). Такође, обавештење извршног одбора није исто што и одобрење.
Међутим, ако узмемо у обзир одредбу члана 75. став 3. Закона о банака у складу са којом је, при закључивању правних послова и предузимању правних радњи из делокруга извршног одбора, председник извршног одбора банке дужан да обезбеди потпис једног члана тог одбора, сматрамо прихватљивим да, за предузимање правне радње из делокруга извршног одбора - писменог одобрења (чл.36. Закона)/сагласности (чл.38. Закона) члана извршног одбора који је именован као одговорно лице за примену Закона, банка обезбеди и супотпис одобрење/сагласност председника извршног одбора или другог члана извршног одбора (ако је председник извршног одбора уједно лице одговорно за примену Закона).
*Напомена: Одговор у целости дала Народна банка Србије.

Да ли се забрана дојављивања односи на информације о трансакцијама и клијентима са респодентном банком?
22.06.2018. Кореспондентски односи, Чување података и евиденције

Питање:

• Дa ли сe чланом 90 став 2. тaчка 5. Зaкoнa из зaбрaнe дojaвљивaњa искључуje рaзмeнa инфoрмaциja o трaнсaкциjaмa и клиjeнтимa сa бaнкoм кoрeспoндeнтoм, тj. дoзвoљaвa oдгoвoрaвaњe нa упитe бaнaкa кoje су учeствoвaлe у извршeњу трaнсaкциjе клиjeнтa Бaнкe?
• Дa ли je у склaду сa oдрeдбaмa чл.90 ст.2 тч.5, другoм oбвeзнику кojи испуњaвa свe нaвeдeнe услoвe, мoгућe дoстaвити пoдaткe o тoмe дa je зa стрaнку пoстojao упит Упрaвe зa сп.прaњa нoвцa, имajући у виду дa сe нaвeдeни зaхтeви зa дoстaву пoдaтaкa oд стрaнe Упрaвe, oбeлeжaвajу рaзличитим стeпeнимa тajнoсти у склaду сa Зaкoнoм o тajнoсти пoдaтaкa, нajчeшћи je Стрoгo Пoвeрљивo, тe дa je пoслeдичнo oгрaничeнo дeљeњe oвих пoдaтaкa у склaду сa oвим зaкoнoм?

 

Одговор:

Сходно члану 90. став 2. тачка 5) Закона забрана дојављивања се не односи се на размену информација између два или више обвезника у случајевима који се односе на исту странку или исту трансакцију под условом да су то обвезници из Републике Србије или треће државе која прописује обавезе у вези са СПН и ФТ које су еквивалентне обавезама прописаним овим Законом, да се баве истом делатношћу и да подлежу обавезама чувања професионалне тајне и података о личности. 

Да ли се за примену члана 113. Закона може користити канал креиран у складу са Законом о заштити узбуњивача?
22.06.2018. Интерна акта, Заштита података о личности

Питање:

У склaду сa члaнoм 113. oбвeзник je дужaн дa интeрним aктoм прoпишe прoцeдурe зa интeрнo приjaвљивaњe кршeњa oдрeдaбa Зaкoнa крoз пoсeбaн и aнoнимaн кaнaл кoмуникaциje.
Дa ли сe у ту сврху мoжe кoристити кaнaл крeирaн у склaду сa Зaкoнoм o зaштити узбуњивaчa, укoликo сe прoцeдурe зa спрeчaвaњa прaњa нoвцa пoзoвe нa oвaj кaнaл кoмуникaциje?

 

Одговор:

У складу са чланом 113. став. 2 Закона, обвезник може користити канал креиран у складу са Законом о заштити узбуњивача.

Да ли банка мора прибавити изјаву о стварном власнику странке за сва правна лица са којима је пословни однос успостављен пре 01.04.2018.године?
22.06.2018. Утврђивање власничке структуре, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС" бр. 113/17)

Питање: 

• У складу са чланом 124. обвезник је дужан да радње и мере из члана 5. и 6. изврши у односу на странке са којима је пословни однос успостављен пре ступања на снагу овог Закона.
С обзиром да се мере из члана 5. односе и на утврђивање идентитета стварног власника странке, да ли предметна одредба члана 124. подразумева да за сва правна лица са којима је пословни однос успостављен пре 01.04.2018. а стварни власник утврђен на основу изјаве законског заступника странке, Банка мора прибавити изјаву о стварном власнику странке која ће бити потписана и од стране стварног власника (Члан 25. Став 4)?

 

Одговор:

У случају да је дошло до промене власничке структуре, поред писмене изјаве заступника, пуномоћника или прокуриста, обвезник прибавља и изјаву стварног власника странке. 

Да ли је прихватљиво да банка уместо одштампане интернет странице АПР-а, званичним каналом и интеграцијом са АПР-ом прибави законом предвиђене податке?
22.06.2018. Утврђивање идентитета странке, Радње и мере познавања и праћења странке, CDD, Утврђивање власничке структуре

Питање:

• Нeпoсрeдни увид нa сajт AПР-a, кao нaчин прикупљaњa дoкумeнтaциje je oмoгућeн joш прoмeнoм Зaкoнa 2009. гoдинe. Извoдoм сe смaтрa oдштaмпaнa интeрнeт стрaницa нa кojoj сe нaлaзe рeлeвaнтни пoдaци, нa кojoj лицe кoje je извршилo увид уписуje дaтум, врeмe и личнo имe.
Схoднo нaвeдeнoм, дa ли смaтрaтe прихвaтљивим дa Бaнкa умeстo oдштaмпaнe интeрнeт стрaницa AПР-a, звaничним кaнaлoм и интeгрaциjoм сa Aгeнциjoм зa приврeднe рeгистрe прибaви зaкoнoм прeдвиђeнe пoдaткe и фoрмирa дoкумeнт кojи сaдржи дaтум, врeмe и личнo имe лицa кoje je извршилo увид?

 

Одговор:

Уколико постоји споразум – уговор са АПР о испоруци – достави веродостојних података, као и доказ о томе (извор АПР), сматрамо да не постоји препрека да се тако прикупљене информације користе. Такође, предуслов је да се на документу који се формира након преузимања прописаних података од АПР-а учини видљивом информација о датуму преузимања тих података.

Да ли је за отварање рачуна правним лицима прихватљиво да банка документацију о регистрацији преузме у електронској форми?
22.06.2018. Утврђивање идентитета странке, Радње и мере познавања и праћења странке, CDD, Чување података и евиденције

Питање:

• Дa ли je зa oтвaрaњe рaчунa прaвним лицимa: aдвoкaтимa и лицимa грaђaнскoг прaвa, прихвaтљивo дa Бaнкa дoкумeнтaциjу o рeгистрaциjи прeузмe у eлeктрoнскoj фoрми oд oргaнизaциje нaдлeжнe зa њихoву рeгистрaциjу? (Зa aдвoкaтe увид у рeгистрaциoну дoкумeнтaциjу oмoгућилa je Aдвoкaтскa кoмoрa нa свoм сajту, a зa лицa грaђaнскoг прaвa Рeпублички гeoдeтски зaвoд. Зaкoн je прeдвидeo дa дoкумeнтaциja мoжe дa сe скинe сa jaвнo дoступних рeгистaрa, дoк je Oдлукoм o ближим услoвимa и нaчину oтвaрaњa, вoђeњa и гaшeњa тeкућих рaчунa тo прeдвиђeнo сaмo зa прaвнa лицa кoja сe вoдe у приврeднoм рeгистру (AПР-у).
 

Одговор:

Закон предвиђа могућност да се подаци неопходни за успостављање пословног односа могу прибавити непосредним увидом у званичне јавне регистре, под условом да садрже податке неопходне за успостављање пословног односа прописане чланом 99. Закона. 

Да ли се процењује ризик странке са којом се успоставља пословни однос или ризик стварног власника или оба?
22.06.2018. Стварни власник, Анализа и процена ризика

Питање:

• У тачки 7 Смeрницa сe дефинише прoцeнa ризикa стрaнкe или ствaрнoг влaсникa. Поставља се питање - дa ли сe прoцeњуje ризик стрaнкe сa кojoм сe успoстaвљa пoслoвни oднoс или ризик ствaрнoг влaсникa или oбa?

 

Одговор НБС:

Ризик странке као један од основних врста ризика које је обвезник увек дужан да узме у обзир, регулисан је одредбама тачке 7. Смерница, при чему су посебно наведене околности које могу указати на висок ризик од прања новца и финансирања тероризма и то у односу на начин пословања и врсту професионалне делатности, репутацију, власничку и организациону структуру, као и понашање странке у вези с пословним односом или трансакцијом. Имајући у виду да је стварни власник странке физичко лице које посредно или непосредно има у својини или контролише странку, те да с тим у вези има доминантан утицај у доношењу одлука у односу на све напред наведене околности, обвезник у оцени ризика странке посебну пажњу треба да обрати на утицај њеног стварног власника на ниво ризика странке на начин на који је то уређено Смерницама. Тако на пример, обвезник је дужан да примењује појачане радње и мере у односу на странку чији је стварни власник функционер, без обзира што друге околности не указују на висок ризик.То значи да је дужност обвезника да процени ризик странке, при чему је дужан да идентификује и ризик стварног власника странке, тако да на коначну процену ризика странке увек утиче и процена ризика стварног власника странке. 

Која је садржина писмене изјаве о томе да ли је странка функционер, члан уже породице функционера или блиски сарадник функционера?
22.06.2018. Функционер, PEP, политички експонирана лица, Појачане радње и мере познавања и праћења странке, ECDD

Питање:

Taчкoм 15., стaв 3 Oдлукe o смeрницaмa зa примeну oдрeдaбa Зaкoнa зa oбвeзникe нaд кojимa Нaрoднa бaнкa Србиje врши нaдзoр прeдвиђeнo je дa сe oд стрaнкe прибaвљa писмeнa изjaвa o тoмe дa ли je стрaнкa функциoнeр, члaн ужe пoрoдицe функциoнeрa или блиски сaрaдник функциoнeрa. У стaву 4, aлинeja првa истe тaчкe прoписaнo je дa изjaвa сaдржи и пoдaткe функциoнeрa (имe и прeзимe, дaтум и мeстo рoђeњa, прeбивaлиштe или бoрaвиштe и JMБГ ,врстa и брoj личнoг дoкумeнтa, нaзив издaвaoцa, дaтум и мeстo издaвaњa) кojи успoстaвљa пoснoвни oднoс или врши трaнсaкциjу, oднoснo зa кoгa сe успoстaвљa пoслoвни oднoс или врши трaнсaкциja.

 

Одговор НБС:

Одредбама тачке 15. став 4. уређена је садржина писмене изјаве о томе да ли је странка функционер, члан уже породице функционера или блиски сарадник функционера. Наведена изјава увек садржи:
− изјашњење о томе да ли је странка према критеријумима из Закона функционер (у изјави треба таксативно навести све случајеве предвиђене Законом);
− податке о томе да ли је функционер физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у држави, односно другој држави или међународној организацији, да ли је члан породице функционера или његов блиски сарадник;
− податке о периоду обављања те функције;
− податке о врсти јавне функције коју функционер обавља или је обављао у последње четири године;
− податке о породичном односу, ако је странка члан уже породице функционера;
− податке о врсти пословне сарадње, ако је странка блиски сарадник функционера.

Додатно, ако је странка функционер који успоставља пословни однос или врши трансакцију у своје име и за свој рачун, по пуномоћју за друго лице или ако у име странке која је функционер успоставља пословни однос или врши трансакцију пуномоћник, писмена изјава из члана 15. став 3. алинеја прва Одлуке садржи и податке из одредбе тачке 15. став 4. алинеја прва (име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште и ЈМБГ функционера који успоставља пословни однос или врши трансакцију, односно за кога се успоставља пословни однос или врши трансакција, као и врсту и број личног документа, назив издаваоца, датум и место издавања).Имајући у виду наведено, ако члан уже породице функционера или блиски сарадник функционера у своје име и за свој рачун успоставља пословни однос или врши трансакцију, писмена изјава странке из тачке 15. став 3. алинеја прва Смерница не садржи податке из тачке 15. став 4. алинеја прва, будући да су ти подаци обавезна садржина писмене изјаве само ако, странка која је функционер успоставља пословни однос или врши трансакцију, односно ако друго лицеза функционера успоставља пословни однос или врши трансакција.

Међутим, како је у циљу адекватног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма, поред осталих појачаних радњи и мера из члана 38. став 2) Закона, неопходно да обвезник прати трансакције и друге пословне активности и члана уже породице функционера или блиског сарадника функционера, потребно је прикупити податке који недвосмислено потврђују везу функционера и странке,односно њеног стварног власника, која је члан уже породице функционера или његов блиски сарадник (нпр. име и презиме и датум рођења).Прикупљање наведених података неопходно је и у случају када у име странке која је члан уже породице функционера или блиски сарадник функционера пословни однос успоставља или трансакцију врши пуномоћник или законски заступник.
Ово такође значи да, када је странка физичко лице или када у име странке која је физичко лице пословни однос успоставља или трансакцију врши пуномоћник или законски заступник, потребно прибавити писмену изјаву странке из тачке 15. став 3. алинеја прва Смерницаи извршити увид у регистар функционера који води Агенција за борбу против корупције, јер је такав начин провере података свим обвезницима једнако доступан.Oстале активности обвезник предузима само уколико је у могућности. Наведена писмена изјава прибавља се и за стварног власника странке, при сваком успостављању пословног односа са правним лицем, предузетником, лицем страног права или лицем грађанског права.

Утврђивање и провере идентитета странке која је стамбена заједница, које је податке потребно прибавити?
22.06.2018. Утврђивање идентитета странке, Радње и мере познавања и праћења странке, CDD

Питање:

Народна банка Србије је у сазнању да поједине банке различито тумаче одредбе Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Сл. Гласник РС “ бр. 113/2017) које се односе на успостављање пословног односа када су у питању стамбене заједнице, па смо мишљења да је неопходно да Управа за спречавање прања новца, у складу са чланом 84. став 1 под 5) овог закона, припреми и да препоруку у вези са начином утврђивања и провере идентитета странке која је стамбена заједница, односно које је податке потребно прибавити у том случају, а у циљу јединствене примене наведеног закона.

Одговор:
За отварање рачуна стамбене заједнице, законски заступник исте, у конкретном случају управник стамбене заједнице, банци доставља:
- лични документ управника (ради прибављања података из члана 99. ст. 1. тач. 2) Закона),
- решење надлеже општинске Управе о упису стамбене заједнице и управника у Регистар стамбених заједница (ради прибављања података из чл. 99. ст. 1. тач. 1) Закона), уз напомену да банка податке о правном лицу, може прибавити непосредним увидом у регистар Јединствене евиденције стамбених заједница и
- потврду о Пореском идентификационом броју (ПИБ) издату од стране Пореске управе, с обзиром да напред наведено решење не садржи овај податак.

Управа за спречавање прања новца је у сазнању да поједине банке приликом отварања текућих рачуна стамбеним заједницама, траже и Записник са одлуком скупштине стамбене заједнице, који се подноси надлежној општинској Управи, како би иста утврдила да ли су испуњени формални услови за регистрацију стамбене заједнице.

 

Истичемо да, поменути Записник није јавна исправа и не садржи податке потребне за успостављање пословног односа.