APML logo
Српски Srpski English
Početna > Propisi > Stručna Mišljenja

Stručna Mišljenja

Pitanje:

 

Da li je platna institucija kao pružalac platnih usluga platioca dužna da utvrdi i proveri identitet i pribavi kopiju ličnog dokumeta platioca, shodno članu 17. Zakona koji vrši uplatu u gotovom novcu primaocu na račun, odnosno fizičkom ili pravnom licu koje ima otvoren račun kod neke od banaka u Republici Srbiji, a iznos uplate (jedne ili više povezanih) nije viši od 1.000 evra ili dinarske protivvrednosti tog iznosa?

 

 

Odgovor:

Shodno članu 11. stav 9. Zakona, pružalac platnih usluga nije dužan da proveri tačnost prikupljenih podataka o platiocu, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)            ne postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma;

2)            iznos prenosa novčanih sredstava, uključujući i iznos platnih transakcija koje su povezane s tim prenosom, nije viši od 1.000 evra ili dinarske protivvrednosti ovog iznosa;

3)            pružalac platnih usluga nije primio novčana sredstva koja je potrebno preneti u gotovom novcu ili anonimnom elektronskom novcu.

 Na osnovu navedenog mišljenja smo da, prema članu 11. stav 9. tačka 3) Zakona platna institucija kao pružalac platnih usluga platioca nije dužna da utvrdi i proveri identitet i pribavi kopiju ličnog dokumeta platioca, shodno članu 17. Zakona,  koji vrši uplatu u gotovom novcu primaocu na račun, odnosno fizičkom ili pravnom lice koje ima otvoren račun kod neke od banaka u Republici Srbiji, a iznos uplate (jedne ili više povezanih) nije viši od 1.000 evra ili dinarskoj protivvrednosti tog iznosa, s obzirom da se novčana sredstva, koja su primljena u gotovom novcu, primaocu uplaćuju na račun.

 

Napominjemo da je obveznik uvek dužan da proveri tačnost prikupljenih podataka o platiocu kada postoji sumnja u pranje novca ili finansiranje terorizma.

 

 

 

 

 

Pitanje:

 

Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma je propisana obaveza pribavljanja kopije ličnog dokumenta pre izvršenja svake transakcije koja se vrši u gotovom novcu što će u praksi rezultirati ogromnim brojem prikupljenih kopija ličnih dokumenata na dnevnom nivou. Kako bi se izbeglo gomilanje dokumentacije u papiru, molimo vas da razmotrite mogućnost da se utvrđivanje i provera identiteta korisnika vrši na sledeći način:

 1) Zastupnik PI utvrđuje i proverava identitet korisnika pre vršenja transakcije pribavljanjem kopije ličnog dokumenta korisnika i unosom svih podataka iz dokumenta korisnika u informacioni sistem PI, kroz aplikaciju koja mu je za te potrebe dostupna;

2) pribavljena kopija ličnog dokumenta, na kojoj su navedeni propisani podaci (datum, vreme i ime lica koje je izvršilo uvid u lični dokument) elektronski se pohranjuje u bazu podataka PI;

3) kopija ličnog dokumenta je, u informacionom sistemu PI, povezana sa JMBG korisnika, odnosno brojem ličnog dokumenta (ukoliko JMBG nije dostupan) i danom isteka važenja ličnog dokumenta, što omogućava brzo pretraživanje tih podataka po navedenim kriterijumima;

4) u slučaju da korisnik ponovo vrši transakciju, zastupnik unosi JMBG ili broj ličnog dokumenta korisnika u aplikaciju PI. Aplikacija na ekranu zastupnika prikazuje ranije pribavljenu kopiju ličnog dokumenta, sa navedenim podacima (datum i vreme uvida i ime lica koje je izvršilo uvid u lični diokument) a koju zastupnik upoređuje sa ličnim dokumentom korisnika u koji ima uvid u datom trenutku.

Napominjemo i da navedeno informaciono rešenje podrazumeva i da pribavljena kopija ličnog dokumenta neće biti dostupna na uvid zastupniku po isteku važenja ličnog dokumenta, kao i da će zastupnik kroz aplikaciju PI uvek dobijati i obaveštenje o obavezi pribavljanja fotokopije ličnog dokumenta.

Takođe, molimo vas i za odgovor da li zastupnik mora da odbije izvršenje transakcije u vreme vanrednog stanja koje je proglašeno u Republici Srbiji 16. marta 2020.godine, ako na propisani način pribavi sve podatke iz ličnog dokumenta ali nije u mogućnosti da pribavi kopiju ličnog dokumenta zbog toga što nisu svi zastupnici opremljeni čitačima ličnih karata kao ni dovoljnom količinom papira za štampu a u ovom trenutku ograničenog kretanja i preporučene socijalne distance i izolacije nije moguće zastupnicima obezbediti navedene uslove.

Zakonom  o sprečavanju  pranja novca i finansiranju terorizma u članu  15. propisana su izuzeća od obaveze provere prikupljenih podataka o platiocu  i to, u tački  2. izuzećem se smatra i kada se prensom  novčanih sredsatva vrši plaćanje primaocu plaćanja po osnovu pruženih telekomunikacionih usluga ....  ili drugih sličnih trajnih usluga , pod definisanim  uslovima. Jedan od definisanih uslova naveden je u podtački 2. i to : da se naplate izvršavaju odobrenjem platnog računa primaoca plaćanja koji se koristi isključivo za te naplate.

Imajući u vidu navedeno, mislimo da, kao izuzeća možemo smatrati i  račune banaka otvorene za naplatu mesečnih obaveza po karticama i kreditima, kao i namenske račune osiguravajućih društava otvorenih za naplatu polisa  po osnovu životnog i neživotnog osiguranja. Ove vrste platnih transakcije ispunjavaju navedene kriterijume, brojne su i ponavljaju se svakog meseca.

 

 

 

Odgovor:

Shodno članu 5. stav 1. Zakona, radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma preduzimaju se pre, u toku i nakon vršenja transakcije ili uspostavljanja poslovnog odnosa. Prema stavu 3. istog člana Zakona, obveznik je dužan da u vezi sa stavom 1. ovog člana sačini odgovarajuća unutrašnja akta kojima će radi efikasnog upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma obuhvatiti radnje i mere definisane u ovom članu. Unutrašnja akta moraju biti srazmerna prirodi i veličini obveznika i moraju biti odobrena od strane najvišeg rukovodstva.

Ističemo da obveznik može napred navedeni postupak utvrditi internim aktom, u skladu sa smernicama koje donosi organ nadležan za nadzor nad primenom ovog zakona kod tog obveznika, u konkretnom slučaju Narodna banka Srbije.

Napominjemo još i to da, shodno članu 11. stav 9. Zakona pružalac platnih usluga nije dužan da proveri tačnost prikupljenih podataka o platiocu na način propisan u čl. 17–23. ovog zakona, što podrazumeva i pribavljanje kopije, odnosno očitanog izvoda ličnog dokumenta platioca ako ne postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma, iznos prenosa novčanih sredstava, uključujući i iznos platnih transakcija koje su povezane s tim prenosom, nije viši od 1.000 evra ili dinarske protivvrednosti ovog iznosa i pružalac platnih usluga nije primio novčana sredstva koja je potrebno preneti u gotovom novcu ili anonimnom elektronskom novcu.

Na pitanje da li bi trebalo da obveznik odbije izvršenje transakcije u vreme vanrednog stanja koje je proglašeno u Republici Srbiji 16. marta 2020.godine, ako na propisani način pribavi sve podatke iz ličnog dokumenta, ali nije u mogućnosti da pribavite kopiju ličnog dokumenta, smatramo da se shodno odredbama Zakona koje se odnose na utvrđivanje i proveru identiteta stranke, kopijom, odnosno očitanim izvodom ličnog dokumenta smatra i digitalizovani dokument, koji sadrži kvalifikovani elektronski pečat, odnosno kvalifikovani elektronski potpis, sa pridruženim vremenskim žigom. Uvođenje vanrednog stanja ne oslobađa platnu instituciju obaveze da poštuje i primenjuje odredbe Zakona. U vezi navoda u obraćanju da je na dnevnom nivou broj transakcija koje se izvrše u platnoj instituciji značajan, da korisnici platnih usluga nisu ograničeni u izboru lokacije na kojoj će realizovati svoje transakcije, kao i broj lokacija na kojima zastupnici pružaju navedene platne usluge, ovom prilikom ukazujemo da platna institucija, shodno odredbama Zakona o platnim uslugama („Službeni glasnik RS“, br. 139/2014 i 44/2018) ima mogućnost da sa korisnicima platnih usluga zaključi okvirni ugovor i na taj način, između ostalog, smanji prekomerno gomilanje dokumentacije u papiru, ali i značajno umanji izloženost različitim rizicima od kojih ste neke i naveli u dopisu. Predloženi način pribavljanja kopije ličnog dokumenta korisnika novčane doznake ima elemente postupka zaključivanja okvirnog ugovora o pružanju platnih usluga iz člana 16. Zakona o platnim uslugama, koji predstavlja način da obveznik utvrdi i proveri identitet stranke na način propisan čl. 17 – 23. Zakona, te na osnovu tako uspostavljenog poslovnog odnosa sa strankama kojima pruža jednokratne platne usluge, nastavi da izvršava platne transakcije bez pribavljanja kopije ličnog dokumenta korisnika platne usluge prilikom izvršavanja svake pojedinačne transakcije, jer bi u svojim evidencijama već imao neophodnu dokumentaciju i podatke koji su pribavljeni prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa, naravno uz obavezu da te podatke i dokumentaciju periodično proverava i ažurira, a u skladu sa članom 29. Zakona. Na osnovu navedenog, smatramo da je predloženi način pribavljanja kopija ličnih dokumenata prihvatljiv ako su ispunjeni  propisani uslovi za zaključenje okvirnog ugovora o platnim usluga.

 

Na pitanje da li se kao izuzeće, shodno članu 15. stav 1. tačka 2) podtačka (2) Zakona mogu smatrati i računi banaka otvoreni za naplatu mesečnih obaveza po karticama i kreditima, kao i namenski računi osiguravajućih društava otvorenih za naplatu polisa  po osnovu životnog i neživotnog osiguranja, obaveštavamo vas sledeće:

Shodno članu 15.  stav 1. tačka 2) Zakona, odredbe čl. 11–14. ovog zakona ne primenjuju se u slučajevima kada se prenosom novčanih sredstava vrši plaćanje primaocu plaćanja po osnovu pruženih telekomunikacionih usluga, usluga snabdevanja električnom energijom, gasom, parom ili vodom, usluga skupljanja, tretmana i odlaganja otpada, usluga održavanja stambenih objekata ili drugih sličnih trajnih usluga, pod uslovima  da iznos prenosa novčanih sredstava nije viši od 60.000 dinara, da se naplate usluga iz ove tačke izvršavaju odobrenjem platnog računa primaoca plaćanja koji se koristi isključivo za te naplate, da pružalac platnih usluga primaoca plaćanja može da putem ovog lica, na osnovu jedinstvene oznake transakcije ili drugog podatka koji prati prenos novčanih sredstava, dođe do podataka o licu koje ima zaključen ugovor s primaocem plaćanja za pružanje usluga iz ove tačke i da pružalac platnih usluga platioca i pružalac platnih usluga primaoca plaćanja imaju sedište u Republici Srbiji.

Napred navedeni uslovi su kumulativni, što znači da se svi moraju ispuniti da bi se izuzetak primenio.

Iz napred navedenog sledi da se računi banaka otvoreni za naplatu mesečnih obaveza po karticama i kreditima, kao i namenski računi osiguravajućih društava otvorenih za naplatu polisa  po osnovu životnog i neživotnog osiguranja ne mogu smatrati izuzetkom predviđenim članom 15.  stav 1. tačka 2) Zakona.

 

Pitanje:

Koje stranke revizorske kuće podležu obavezi poznavanja i praćenja stranke, da li je potrebno identifikovati trast u vlasničkoj strukturi  u procentu manjem od 25% i da li je za svaki novi ugovor sa istom strankom potrebno izvršiti identifikaciju?

 

 

 

Odgovor:

U vezi sa pitanjem koje stranke revizorske kuće podležu obavezi poznavanja i praćenja stranke, ističemo da su u skladu sa članom 4. stav 1. tačka 9), 14) i 15) Zakona kao obveznici predviđena društva za reviziju i samostalni revizor, preduzetnici i pravna lica koja se bave pružanjem računovdstvenih usluga, kao i poreski savetnici. Dakle, sva fizička i pravna lica registrovana u Agenciji za privredne registre za obavljanje delatnosti koja prema Uredbi o klasifikaciji delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 54/2010) nosi naziv računovdstveni, knjigovodstveni, revizorski poslovi; poresko savetovanje jesu obveznici Zakona, a stranke sa kojima navedeni obveznici uspostavljaju poslovni odnos su stranke u odnosu na koje se primenjuju radnje i mere poznavanja i praćenja stranke predviđene Zakonom.

 U skladu sa članom 25. stav 1. Zakona obveznik je dužan da utvrdi identitet stvarnog vlasnika koja je pravno lice ili lice stranog prava u skladu sa članom 3. stav 1. tač. 11) i 12) Zakona i pribavi podatke iz člana 99. stav 1. tačka 13) Zakona. Dakle, ukoliko u vlasničkoj strukturi stranke učestvuje više lica, obveznik je dužan da identifikuje svakog od njih i utvrdi osnov učestvovanja u vlasničkoj strukturi, kako bi na taj način došao do fizičkog lica koje je zapravo stvarni vlasnik stranke. 

 Uzimajući u obzir navode iz zahteva za davanje mišljenja koje se odnose na situaciju u praksi kada obveznik sa strankom sukcesivno i sa određenim razmacima zaključuje više različitih ugovora, ističemo da je u skladu sa članom 3. stav 1. tačka 13) Zakona definisan pojam poslovnog odnosa kao poslovni, profesionalni ili komercijalni odnos između stranke i obveznika koji je u vezi sa vršenjem delatnosti obveznika i koji se u trenutku uspostavljanja očekuje da će trajati. Dakle, obveznik će prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa sa strankom preduzeti radnje i mere iz člana 7. stav 1. tač. 1)-5) Zakona koje se odnose na utvrđivanje i proveru identiteta stranke, dok je nakon uspostavljanja poslovnog odnosa obveznik dužan da u skladu sa članom 29. Zakona prati poslovanje stranke sa dužnom pažnjom koje između ostalog uključuje i praćenje i ažuriranje, odnosno periodičnu proveru pribavljenih informacija, podataka i dokumentacije o stranci i njenom poslovanju.

 Napominjemo da je obveznik dužan da sve radnje i mere iz člana 29. Zakona vrši u u obimu i učestalosti koja odgovara stepenu rizika utvrđenom u analazi rizika iz člana 6. Zakona koja obuhvata pored analize rizika u odnosu na celokupno poslovanje obveznika i analizu rizika za svaku grupu rizika ili vrstu stranke, odnosno poslovnog odnosa, odnosno usluge koje obveznik pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno transakcije.

 

 

Pitanje:

Da li se fizičko lice, koje je direktor u zavisnim privrednim društvima gde je matično društvo u većinskom vlasništvu Republike Srbije, smatra funkcionerom Republike Srbije u smislu Zakona?

  

 

Odgovor:

Shodno članu 3. stav 1. tačka 27) alineja (7) Zakona, funkcioner Republike Srbije je fizičko lice koje obavlja ili je u poslednje četiri godine obavljalo visoku javnu funkciju u zemlji, i to, između ostalog, kao član organa upravljanja u javnom preduzeću ili privrednom društvu u većinskom vlasništvu države.

Konkretno, a.d. Telekom Srbija, je u većinskom vlasništvu procesom akvizicije preuzeo određeni broj privrednih društava i na taj način indirektna vlasnička struktura je promenjena u korist Republike Srbije kroz udele Telekoma, koja prelazi 50 %.

Shodno članu 62. stav 4. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019), većinsko učešće u osnovnom kapitalu postoji ako jedno lice, samostalno ili sa drugim licima koja sa njim deluju zajedno, poseduje više od 50% prava glasa u društvu.

Na osnovu svega napred navedenog, Uprava za sprečavanje pranja novca je mišljenja da se u konkretnom slučaju radi o privrednom društvu u većinskom vlasništvu države, a da je direktor istog funkcioner Republike Srbije u smislu Zakona, s obzirom da obavlja funkciju člana organa upravljanja. 

S tim u vezi, neophodno je razlikovati dve situacije:

Prvu, u kojoj član organa upravljanja u javnom preduzeću ili društvu u većinskom vlasništvu države, koji ima status zastupnika takvog preduzeća, odnosno društva, istupa u privatnom svojstvu (npr. otvara lični račun kod banke) i smatra se funkcionerom (shodno članu 3. stav 1. tačka 27. pod 7) Zakona), u kom slučaju je potrebno primeniti radnje i mere poznavanja i praćenja stranke propisane članom 38. Zakona.

U drugoj situaciji, stranka je javno preduzeće ili društvo u većinskom vlasništvu države, koje se, prema Pravilniku o metodologiji za izvršavanje poslova u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“ br. 19/2018), svrstava u kategoriju niskog rizika od pranja novca i finansiranja terorizma.

  

 

Pitanje:

„Generali“ grupa na globalnom nivou namerava da uspostavi program koji omogućava jedinstveni pristup proceni rizika stranaka jer je na to obavezana zakonodavstvom Evropske unije i propisima koje donosi italijanski suprevizor nad radom osiguravajućih društava. Uspostavljanjem jedinstvenog pristupa proceni rizika stranaka, članice grupe bi razmenjivale podatke o relevantnim strankama i tako bi se omogućio homogen pristup klasifikaciji stranaka na osnovu rizika. Odnosno kompanije „Generali“ grupe osnovane u Republici Srbiji bi na taj način slale podatke matičnoj kompaniji putem posebnog alata i tako ih činile dostupnim relevantnim funkcijama odgovornim za poslove sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma u grupi.

Da li je u skladu sa članom 48. Zakona mogućnost da se unutar „Generali“ grupe razmenjuju podaci o svim visokorizičnim strankama kako bi se na taj način obezbedio jedinstven pristup u proceni rizika stranke.

  

 

Odgovor:

Član 48. stav 2. Zakona propisuje da obveznik koji je član finansijske grupe primenjuje programe i procedure koji važe za celu grupu, uključujući procedure za razmenu informacija za potrebe poznavanja i praćenja stranke, smanjenja i otklanjanja rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, postupke za upravljanje usklađenošću poslovanja u vezi sa ovim rizicima na nivou grupe, postupak utvrđivanja i provere uslova pri zapošljavanju kod obveznika, kako bi se obezbedili visoki standardi pri zapošljavanju, postupak sprovođenja redovnog stručnog obrazovanja, osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih u skladu s programom godišnjeg stručnog obrazovanja, osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, obaveze vršenja redovne unutrašnje kontrole i organizovanja nezavisne unutrašnje revizije u skladu sa zakonom, kao i drugih radnji i mera u cilju sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Dalje, stav 4. navedenog člana propisuje da obveznik koji je član finansijske grupe čije najviše matično društvo ima sedište u inostranstvu može primenjivati program ove grupe samo ako se tim programom obezbeđuje ispunjenje svih njegovih obaveza u skladu sa ovim zakonom, drugim propisima i međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i ako taj program nije suprotan propisima Republike Srbije.

S tim u vezi, mišljenja smo da je, načelno posmatrano, razvoj programa i procedure koji će se primenjivati na nivou finansijske grupe, a koji uključuje razmenu podataka o strankama visokog rizika, u skladu sa propisima Republike Srbije u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, s obzirom da se radi o proceduri koja ima za cilj razmenu informacija za potrebe poznavanja i praćenja stranke, smanjenja i otklanjanja rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, kao i o postupku za upravljanje usklađenosti poslovanja u vezi sa rizicima od pranja novca i finansiranja terorizma na nivou grupe.

Podsećamo vas da se prema članu 91. stav 3. Zakona ne smatra da je obveznik povredio obavezu čuvanja poslovne, bankarske ili profesionalne tajne kada razmenjuje informacije ili dokumentaciju u okviru grupe u skladu sa članom 48. Zakona.

Takođe, saglasno članu 175. stav 3. tačka 3) Zakona o osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 139/2014), obaveza čuvanja poverljivih podataka koje društvo za osiguranje sazna u poslovanju sa osiguranikom, odnosno drugim korisnikom osiguranja ne postoji, ako je to određeno zakonom kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.

  

 

Pitanje:

Da li pojam poslovni odnos obuhvata pojedinačni proizvod koji stranka ima kod obveznika ili sve proizvode stranke kod obveznika, a sve u cilju pravilne primene člana 95. st.1. i 3. Zakona?

  

 

Odgovor:

U skladu sa članom 3. stav 1. tačka 13) Zakona definisan je pojam poslovnog odnosa kao poslovni, profesionalni ili komercijalni odnos između stranke i obveznika koji je u vezi sa vršenjem delatnosti obveznika i koji se u trenutku uspostavljanja očekuje da će trajati.

S tim u vezi, kada obveznik jednom uspostavi poslovni odnos sa strankom, isti se odnosi na delatnost obveznika koja može obuhvatati pružanje više usluga.

Na osnovu napred navedenog, obveznik je dužan da u skladu sa članom 95. stav 1. Zakona podatke i dokumentaciju u vezi sa strankom, uspostavljenim poslovnim odnosom sa strankom, izvršenom analizom rizika i izvršenom transakcijom, pribavljene u skladu sa Zakonom, čuva najmanje deset godina od dana okončanja poslovnog odnosa, izvršene transakcije, odnosno od poslednjeg pristupa sefu ili ulaska u igračnicu.                

U konkretnom slučaju, pod okončanjem poslovnog odnosa podrazumevalo bi se da je obveznik stranci prestao da pruža usluge iz svoje delatnosti, tako da se rok od deset godina računa od dana kada je obveznik prestao da pruža poslednju uslugu, odnosno od dana kada je stranka prestala da koristi poslednji proizvod.

  

 

Pitanje:

Mišljenje u vezi sa primenom člana  52. stav 3. Zakona kada nije imenovano odgovorno lice za primenu Zakona već samo ovlašćeno lice i njegov zamenik. Da li je u tom slučaju generalni direktor, kao zakonski zastupnik obveznika, ujedno i odgovorno lice u smislu člana 52. stav 3. Zakona.

  

 

Odgovor:

Obveznik dostavlja podatke o ličnom imenu i nazivu radnog mesta člana najvišeg rukovodstva odgovornog za primenu Zakona, kao i svaku promenu tih podataka.

Ukoliko nije imenovan član najvišeg rukovodstva odgovoran za primenu Zakona, smatraće se da je lice koje vodi i organizuje poslovanje obveznika i koje je odgovorno za obezbeđivanje zakonistosti rada odgovorno lice u smislu člana 52. stav 3. Zakona.

To dalje znači da generalni direktor ne mora biti odgovorno lice u smislu člana 52. stav 3. Zakona ukoliko  pravno lice u svojoj organizaciji ima neku užu poslovnu jedinicu u čijem delokrugu poslovanja se nalazi oblast sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Dakle, odgovorno lice u smislu člana 52. stav 3. Zakona će biti lice koje se nalazi na čelu te uže poslovne jedinice, odnosno u konkretnom slučaju potrebno je da lice koje je kod obveznika odgovorno za primenu Zakona bude član najvišeg rukovodstva, odnosno član izvršnog odbora.

  

 

Pitanje:

Kako identifikovati zastupnika pravnog lica, u situacijama kada u praksi zastupnici finansijskih institucija, pre svega korespondentskih banaka odbijaju dostavljanje kopije ličnog dokumenta zastupnika, pozivajući se  na to da je lokalnim propisima zabranjeno deljenje ovakvih podataka sa drugim pravnim licima, s obzirom da se navedeno smatra narušavanjem privatnosti fizičkih lica čiji su podaci u pitanju?

  

 

Odgovor:

Izmenama i dopunama Zakona koje su stupile na snagu i primenjuju se od 1. januara 2020. godine članom 21. predviđeno je da se identitet zastupnika pravnog lica utvrđuje uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz registra koji vodi nadležni organ države sedišta pravnog lica ili neposrednim uvidom u zvanični javni registar, odnosno akta kojim se određuje lice ovlašćeno za zastupanje ukoliko u dokumentaciji iz registra nije naveden ovaj podatak. 

Shodno tome,  navedena zakonska odredba obavezuje sve subjekte na koje se odnosi na obaveznu  primenu iste bez izuzetka.

Konačno, napred pomenuto zakonsko rešenje je u potpunosti u skladu sa preporukama Financial Action Task Force on Money Laundering (FATF).

  

 

Pitanje:

Može li banka poveriti vršenje radnji i mera iz člana 7. stav 1. tač. 1)-5) ovog zakona licima koja su zaposlena kod prodavca automobila, a koje bi banka angažovala po osnovu ugovora van radnog odnosa (ugovor o privremenim i povremenim poslovima, odnosno ugovor o dopunskom radu), u smislu čl. 197. i 202. Zakona o radu

Odgovor:

Shodno članu 30. stav 1. Zakona, kod uspostavljanja poslovnog odnosa, obveznik može, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, poveriti vršenje radnji i mera iz člana 7. stav 1. tač. 1)-5) ovog zakona trećem licu, dok je stav 2. između ostalih u tački 1) Zakona predviđeno da je treće lice iz stava 1. ovog člana obveznik iz člana 4. stav 1. tač. 1), 3), 4), 7), 9)–11), 13) i 16) ovog zakona društva za osiguranje koja imaju dozvolu za obavljanje životnih osiguranja i zastupnici u životnom osiguranju.

Prema članu 33. stav 1. tačka 1) Zakona obveznik ne sme uspostaviti poslovni odnos, ako je radnje i mere poznavanja i praćenja stranke izvršilo lice koje nije treće lice iz člana 30. stav 2. ovog zakona. 

Zakon ne propisuje izričito u kakvoj vrsti radnog anagažovanja je potrebno da bude lice koje je angažovano kod obveznika. Međutim, angažovanje ovog lica podrazumeva da je to lice u potpunosti osposobljeno za preduzimanje svih radnji i mera u skladu sa Zakonom i da ne postoji razlika u odnosu na druge zaposlene koji su u radnom odnosu kod obveznika angažovani na tim poslovima (koristi softver te banke, prepoznaje i prijavljuje sumnjive transakcije ovlašćenom licu, poštuje zabranu dojavljivanja, na odgovarajući način čuva dokumentaciju). Pritom je veoma važno obezbediti nadzor nad obavljanjem tih poslova i poštovanje unutrašnjih kontrola obveznika, a naročito sprečavanje da interesi prodavca automobila koji nije obveznik pretegnu nad interesom preduzimanja radnji i mera praćenja stranke. U svakom slučaju, angažovanje ovog lica je potrebno i posebno dokumentovati kako bi se obezbedili dokazi da je obveznik u ovoj situaciji upravljao rizicima od pranja novca i finansiranja terorizma na odgovarajući način.

Budući da je podnosilac molbe naveo da planira uvođenje novog proizvoda – kredite za finansiranje kupovine novih i polovnih automobila, kod kojih bi se identifikacija stranke kao i prikupljanje relevantne dokumentacije, obavljali na samom prodajnom mestu, pri čemu bi identifikaciju i prikupljanje podataka (koji bi obavezno bili dostavljeni banci) vršilo lice koje je zaposleno kod prodavca automobila, mišljenja smo da ne postoje zakonske prepreke da banka angažuje to lice za vršenje radnji i mera iz člana 7. stav 1. tač. 1)-5) Zakona, ukoliko sa istim zaključi ugovor van radnog odnosa u smislu člana 197. i 202. Zakona o radu („Službeni  glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), obaveštavamo Vas o sledećem:

I na kraju, podsećamo da se banka ni kom u slučaju ne oslobađa odgovornosti za pravilno vršenje radnji i mera poznavanja i praćenja stranke u skladu sa Zakonom

Pitanje:

Molba za davanje mišljenja na Zakon u delu identifikacije zastupnika pravnog lica, prema članu 21.stav 2. Zakona, u situacijama kada u praksi zastupnici finansijskih institucija, pre svega korespondentskih banaka odbijaju dostavljanje kopije ličnog dokumenta zastupnika, pozivajući se  na to da je lokalnim propisima zabranjeno deljenje ovakvih podataka sa drugim pravnim licima, obzirom da se navedeno smatra narušavanjem privatnosti fizičkih lica čiji su podaci u pitanju

Odgovor:

Odredbama člana 21. Zakona propisana je dužnost za obveznika da bez izuzetka utvrđuje identitet zastupnika pravnog lica (korespodentne banke) uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz registra koji vodi nadležni organ države sedišta pravnog lica ili neposrednim uvidom u zvanični javni registar, odnosno akta kojim se određuje lice ovlašćeno za zastupanje ukoliko u dokumentaciji iz registra nije naveden ovaj podatak, pri čemu je propisano i obavezno pribavljanje kopije ličnog dokumenta zastupnika pravnog lica (korespodentne banke).

 

S tim u vezi, naglašavamo da je odredbama člana 35. Zakona propisana obaveza primene pojačanih radnjih i mera poznavanja i praćenja stranke (korespodentne banke) kod uspostavljanja korespondentskog odnosa sa bankama i drugim sličnim institucijama drugih država, a što obuhvata i dodatne radnje i mere propisane ovim zakonom koje obveznik vrši.

 

Iz  napred navedenog zakonskog okvira nedvosmisleno proističe dužnost obveznika da obavezno primenjuje pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke (korespodentne banke) kod uspostavljanja korespondentskog odnosa sa bankama i drugim sličnim institucijama drugih država, a što nesporno uključuje i obavezu obveznika da pribavi kopiju ličnog dokumenta zastupnika pravnog lica (korespodentne banke).

 

Dalje, u vezi postavljenog pitanja u pogledu toga da li se može kao zastupnik tretirati lice koje je zaposleno u pravnom licu i ovlašćeno odlukom pravnog lica da preduzima određene poslove u njegovo ime (npr. direktor određenog organizacionog dela u čijoj je nadležnosti poslovanje sa drugim finansijskim institucijama) ističemo da je članom 22. Zakona propisan postupak utvrđivanja identiteta prokuriste i punomoćnika pravnog lica, ako u ime pravnog lica poslovni odnos uspostavlja prokurista ili punomoćnik. U tom slučaju, obveznik utvrđuje identitet punomoćnika, odnosno prokuriste iz pismenog ovlašćenja koje je izdao zastupnik pravnog lica, čiju kopiju čuva u skladu sa zakonom. Međutim, i u tom slučaju se na proveru identiteta prokuriste ili punomoćnika i pribavljanje podataka iz člana 99. stav 1. tačka 2) ovog zakona shodno primenjuju odredbe člana 17. st. 2. i 6. Zakona. Pored toga, i ovde je potrebno pribaviti podatke iz člana 99. stav 1. tačka 2) Zakona o zastupniku tog pravnog lica.

 

Dodatno, ukazujemo i na mogućnost primene člana 18. Zakona kojim je propisan postupak utvrđivanja i provere identiteta zakonskog zastupnika pravnog lica putem kvalifikovanog elektronskog sertifikata (ako je zastupnik fizičko lice), ako su ispunjeni uslovi uz stava 2. tog člana. Napominjemo i da je obveznik dužan da obavesti Upravu i Narodnu banku Srbije da će utvrđivanje i proveru identiteta stranke vršiti na taj način.

 

Napominjemo još i to da prema članu 84. stav 1. tačka 4) Zakona Uprava priprema i daje mišljenja o primeni ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, u saradnji sa nadzornim organom. U konkretnom slučaju, pomenuto mišljenje dato je uz konsultacije i saradnju Narodne banke Srbije u čijem predlogu odgovora stoji još i to da u dosadašnjem radu Centra za posebnu kontrolu-AML nije bilo evidentiranih obraćanja drugih poslovnih banaka povodom eventualnih poteškoća prilikom utvrđivanja identiteta zastupnika pravnog lica (korespodentne banke), odnosno pribavljanja kopije ličnog dokumenta zastupnika pravnog lica (korespodentne banke), iz čega proističe utemeljen zaključak da se predmetni navodi konkretne banke nikako ne mogu smatrati kao eventualni problem opšteg karaktera u poslovanju banaka u Srbiji.

Pitanje:

Da li ovlašćeno lice može da bude angažovano na osnovu ugovora o dopunskom radu iz razloga što bi taj službenik bio zaposlen na puno radno vreme u nekoj drugoj finansijskoj instituciji

Odgovor:

Saglasno članu 49. Zakona, obveznik je dužan da za vršenje pojedinih radnji i mera sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma imenuje ovlašćeno lice i njegovog zamenika, a u slučaju da ima jednog zaposlenog, taj zaposleni se smatra ovlašćenim licem.

 

Pored navedenog, a u skladu sa članom 50. stav 1. tačka 1) Zakona, ovlašćeno lice je lice koje, između ostalog, ispunjava uslov da je zaposleno kod obveznika na radnom mestu sa ovlašćenjima koja tom licu omogućavaju delotvorno, brzo i kvalitetno izvršavanje zadataka propisanih Zakonom, dok su članom 51. Zakona definisane obaveze ovlašćenog lica, odnosno njegovog zamenika, kao i da ovlašćeno lice samostalno vrši zadatke i neposredno je odgovorno najvišem rukovodstvu.

 

S tim u vezi, u slučaju zaključenja ugovora o dopunskom radu,  uz angažovanje navedenog službenika na puno radno vreme u nekoj drugoj finansijskoj instituciji, ovlašćeno lice ne bi bilo u mogućnosti da u potpunosti i adekvatno ispunjava sve obaveze propisane Zakonom.

 

Kako se napred navedeno smatra dopunskim radom u smislu člana 202. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje), ne bi bio ispunjen uslov iz člana 50. stav 1. tačka 1) Zakona kojim je propisano da ovlašćeno lice treba da bude zaposleno kod obveznika.

 

Takođe, u smislu Zakona o radu, zaposlenim se smatra lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca.

Pitanje:

Mišljenje o primeni člana. 8. stav 1. tačka 3) Zakona, tačnije da li radnje i mere poznavanja i praćenja stranke iz člana 7. ovog zakona obveznik vrši i kada je u pitanju iznos od 1.000 evra, kako prepoznati povezane transakcije u iznosu višem od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, kada poslovni odnos nije uspostavnjen, kao i kako primeniti član 41. Zakona, s obzirom da JP „Pošta Srbije“ ne vrši matičenje korisnika i sve transakcije se vrše bez otvaranja računa

Odgovor:

Shodno članu 8. stav 1. tačka 3) Zakona, radnje i mere iz člana 7. ovog zakona obveznik vrši pri prenosu novčanih sredstava u iznosu višem od 1.000 evra ili dinarskoj protivvrednosti tog iznosa, bez obzira na to da li se radi o jednoj ili više međusobno povezanih transakcija, u slučaju kada poslovni odnos nije uspostavljen. To znači da se odredba ne bi odnosila na transakciju koja iznosi tačno 1.000 evra ili koja predstavlja dinarsku protivvrednost tog iznosa.

 

Ako iznos prenosa novčanih sredstava, uključujući i iznos platnih transakcija koje su povezane s tim prenosom, nije viši od 1.000 evra ili dinarske protivvrednosti ovog iznosa, pružalac platnih usluga platioca ne vrši radnje i mere predviđene članom 8. stav 1. tačka 3) Zakona, ali je dužan da, shodno članu 11. stav 6. Zakona obezbedi da prenos novčanih sredstava sadrži najmanje sledeće podatke o platiocu:

1) ime i prezime, odnosno naziv platioca;

2) broj platnog računa, odnosno jedinstvenu oznaku transakcije ako se prenos novčanih sredstava vrši bez otvaranja platnog računa.

 

Prema članu 11. stav 9. Zakona, pružalac platnih usluga nije dužan da proveri tačnost prikupljenih podataka o platiocu na način propisan u čl. 17-23. ovog zakona ako ne postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma, iznos prenosa novčanih sredstava, uključujući i iznos platnih transakcija koje su povezane s tim prenosom, nije viši od 1.000 evra ili dinarske protivvrednosti ovog iznosa i pružalac platnih usluga nije primio novčana sredstva koja je potrebno preneti u gotovom novcu ili anonimnom elektronskom novcu.

 

U skladu sa članom 12. stav 4. Zakona, ako iznos prenosa novčanih sredstava, uključujući i vrednost s tim prenosom povezanih platnih transakcija, nije viši od 1.000 evra ili dinarske protivvrednosti ovog iznosa, pružalac platnih usluga primaoca plaćanja nije dužan da proveri tačnost prikupljenih podataka o primaocu plaćanja, osim ako se novčana sredstva stavljaju na raspolaganje primaocu plaćanja u gotovom novcu ili anonimnom elektronskom novcu ili postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma.

 

Iz navedenog sledi da je pružalac platnih usluga pošiljaoca, odnosno pružalac platnih usluga primaoca plaćanja, ako se plaćanje, odnosno prijem novčanih sredstava vrši u gotovom novcu (npr. međunarodna novčana doznaka), dužan da u skladu sa čl. 17 – 23. Zakona utvrdi i proveri identitet pošiljaoca, odnosno primaoca plaćanja, što uključuje i pribavljanje kopije ili očitanog izvoda ličnog dokumenta pošiljaoca, odnosno primaoca plaćanja. Posebno naglašavamo da se sve navedene odredbe primenjuju na sve platne usluge koje se odnose na prenos novčanih sredstava bez obzira na iznos i da nije u skladu sa Zakonom da se utvrđivanje identiteta platioca, odnosno primaoca plaćanja vrši samo kod međunarodne novčane doznake, kako je obveznik naveo u dopisu.

 

U prilog napred navedenom ističemo činjenicu da JP „Pošta Srbije“, kao jedini ovlašćeni poštanski operator,pored platnih usluga vrši i poštanske usluge (poštanske uputnice u unutrašnjem i međunarodnom poštanskom saobraćaju po Zakonu o poštanskim uslugama), koje se isključivo obavljaju u gotovom novcu, a nad kojim nadzor vrši Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacije.

 

Što se tiče pitanja kako prepoznati povezane transakcije u iznosu višem od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, kada poslovni odnos nije uspostavljen, obaveštavamo vas da se transakcije mogu smatrati povezanim u slučaju da jedan isti platilac (pravno ili fizičko lice) iz jedne pošte više puta uplati novčana sredstva jednom licu u toku jednog ili više dana, ili da jedan platilac uplati jednom istom licu u toku jednog ili više dana iz više pošta novčana sredstva, ili da više platioca jednom istom licu iz jedne ili više pošta uplate novčana sredstva.Ove primere ne treba shvatiti kao iscrpnu listu primera povezanih transakcija, već samo kao jedan od načina na koji transakcije mogu biti povezane. Prepoznavanje ovih i sličnih povezanih transakcija mogu se utvrditi upoređivanjem podataka iz platnih naloga, kao i podacima koji su pribavljeni na osnovu sprovođenja radnji i mera iz čl. 17-23. Zakona u skladu sa pomenutim odredbama čl. 11. i 12. Zakona. Pretpostavljamo da su sve pošte umrežene računarskom opremom preko više servera sa centralnim serverom, pa će na taj način informatičari pristupiti izradi aplikacije koja će prepoznati sve ovakve slučajeve, a obveznik dalje postupati po Zakonu.  

 

Shodno članu 41. stav 1. Zakona, obveznik je dužan da kada uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakciju kada poslovni odnos nije uspostavljen, sa strankom iz države koja ima strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, primeni pojačane radnje i mere iz stava 2. ovog člana. Dakle, obveznik će uvek primeniti pojačane radnje i mereiz stava 2. ovog člana, kada uspostavlja poslovni odnos sa strankom stranke iz države koja ima strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma ili kada vrši transakciju,bez obzira na iznos transakcije.

 

Gore opisan način pristupanja izradi aplikacije obveznik će primeniti i u slučaju prepoznavanja stranke iz države koja ima strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Pitanje:

Da li Tenfore, odnosno njeni zastupnici moraju da pribave kopiju ličnog dokumenta korisnika, odnosno očitanu ličnu kartu za sve korisnike Vestern Union novčanih doznaka bez obzira na iznos novčane doznake, odnosno da pribave kopije/očitane izvode i za novčane doznake čiji je iznos niži od 1.000 evra ili dinarske protivvrednosti ovog iznosa, shodno čl. 11. st. 7. i čl. 12. st. 4. Zakona

Odgovor:

Prema članu 11. stav 7. Zakona, pružalac platnih usluga dužan je da proveri tačnost prikupljenih podataka o platiocu na način propisan u čl. 17–23. ovog zakona, pre prenosa novčanih sredstava, osim u slučaju, da ne postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma; da iznos prenosa novčanih sredstava, uključujući i iznos platnih transakcija koje su povezane s tim prenosom, nije viši od 1.000 evra ili dinarske protivvrednosti ovog iznosa i da pružalac platnih usluga nije primio novčana sredstva koja je potrebno preneti u gotovom novcu ili anonimnom elektronskom novcu, a sve prema članu 11. stav 9. Zakona.

 

Shodno članu 12. stav 4. Zakona, ako iznos prenosa novčanih sredstava, uključujući i vrednost s tim prenosom povezanih platnih transakcija nije viši od 1.000 evra ili dinarske protivvrednosti ovog iznosa, pružalac platnih usluga primaoca plaćanja nije dužan da proveri tačnost prikupljenih podataka o primaocu plaćanja na način propisan u čl. 17–23. ovog zakona, osim ako se novčana sredstva stavljaju na raspolaganje primaocu plaćanja u gotovom novcu ili anonimnom elektronskom novcu i postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma.

 

Iz navedenih odredaba čl. 11. i 12. Zakona sledi da je pružalac platnih usluga pošiljaoca, odnosno pružalac platnih usluga primaoca plaćanja, ako se plaćanje, odnosno prijem novčanih sredstava vrši u gotovom novcu, dužan da u skladu sa čl. 17 – 23. Zakona utvrdi i proveri identitet pošiljaoca, odnosno primaoca plaćanja, što uključuje i pribavljanje kopije ili očitanog izvoda ličnog dokumenta pošiljaoca, odnosno primaoca plaćanja.   

 

Izuzetak od ove obaveze je propisan u slučaju kada je identitet utvrđen i proveren na propisani način pri uspostavljanju poslovnog odnosa. Ukoliko prilikom pružanja platnih usluga obveznik ne uspostavlja poslovni odnos sa strankama, ukazujemo na to da u skladu sa Zakonom o platnim uslugama („Sl.glasnik RS“, br. 139/14 i 44/18) može biti zaključen okvirni ugovor o pružanju platnih usluga na osnovu koga bi pružaoci platnih usluga uspostavili poslovni odnos i s korisnicima novčanih doznaka u smislu Zakona, što podrazumeva utvrđivanje i proveru identiteta na način propisan čl. 17 – 23. Zakona samo prilikom zaključivanja okvirnog ugovora, uz praćenje poslovanja stranke u skladu sa članom 29. Zakona. Na osnovu tog ugovora, pružalac platnih usluga bi nastavio da izvršava platnu uslugu novčane doznake na način na koji je to činio pre izmena i dopuna Zakona (bez pribavljanja kopije ličnog dokumenta stranke prilikom svake transakcije), jer bi u svojim evidencijama već imao neophodnu dokumentaciju i podatke koji su pribavljeni prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa, uz obavezu da te podatke i dokumentaciju periodično proverava i ažurira, a sve u skladu sa analizom rizika svake stranke i članom 29. Zakona.

Pitanje:

Mišljenje o primeni čl. 11. st. 7. i 9. i čl. 12. st. 4. Zakona, koje se odnosi na proveru tačnosti prikupljenih podataka o platiocu i/ili primaocu plaćanja u skladu sa čl. 17 – 23. Zakona za platne transakcije koje nisu više od 1000 evra ili dinarske protivvrednosti ovog iznosa i da li se zastupnik platne institucije smatra posrednikom u prenosu novčanih sredstava u smislu odredbe člana 3. stav 1. tačka 36) Zakona.

Odgovor:

Shodno članu 11. stav 6. Zakona, ako iznos prenosa novčanih sredstava, uključujući i iznos platnih transakcija koje su povezane s tim prenosom, nije viši od 1.000 evra ili dinarske protivvrednosti ovog iznosa, pružalac platnih usluga platioca dužan je da obezbedi da prenos novčanih sredstava sadrži najmanje sledeće podatke o platiocu: ime i prezime, odnosno naziv platioca i broj platnog računa, odnosno jedinstvenu oznaku transakcije ako se prenos novčanih sredstava vrši bez otvaranja platnog računa.

 Prema članu 11. stav 7. Zakona, pružalac platnih usluga dužan je da proveri tačnost prikupljenih podataka o platiocu na način propisan u čl. 17–23. ovog zakona, pre prenosa novčanih sredstava, osim u slučaju da ne postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma, da iznos prenosa novčanih sredstava, uključujući i iznos platnih transakcija koje su povezane s tim prenosom, nije viši od 1.000 evra ili dinarske protivvrednosti ovog iznosa i da pružalac platnih usluga nije primio novčana sredstva koja je potrebno preneti u gotovom novcu ili anonimnom elektronskom novcu, što je propisano stavom 8. istog člana Zakona.

 Shodno članu 12. stav 4. Zakona, ako iznos prenosa novčanih sredstava, uključujući i vrednost s tim prenosom povezanih platnih transakcija nije viši od 1.000 evra ili dinarske protivvrednosti ovog iznosa, pružalac platnih usluga primaoca plaćanja nije dužan da proveri tačnost prikupljenih podataka o primaocu plaćanja na način propisan u čl. 17–23. ovog zakona, osim ako se novčana sredstva stavljaju na raspolaganje primaocu plaćanja u gotovom novcu ili anonimnom elektronskom novcu i ako postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma.

 Iz navedenih odredaba čl. 11. i 12. Zakona sledi da je pružalac platnih usluga pošiljaoca, odnosno pružalac platnih usluga primaoca plaćanja, ako se plaćanje, odnosno prijem novčanih sredstava vrši u gotovom novcu, dužan da u skladu sa čl. 17 – 23. Zakona utvrdi i proveri identitet pošiljaoca, odnosno primaoca plaćanja, što uključuje i pribavljanje kopije ili očitanog izvoda ličnog dokumenta pošiljaoca, odnosno primaoca plaćanja. 

 Izuzetak od ove obaveze je propisan u slučaju kada je identitet utvrđen i proveren na propisani način pri uspostavljanju poslovnog odnosa. S obzirom na to da je u zahtevu navedeno da prilikom pružanja platnih usluga obveznik ne uspostavljate poslovni odnos sa strankama, ukazujemo na to da u skladu sa Zakonom o platnim uslugama („Sl.glasnik RS“, br. 139/14 i 44/18) može biti zaključen okvirni ugovor o pružanju platnih usluga na osnovu koga bi pružaoci platnih usluga uspostavili poslovni odnos i s korisnicima novčanih doznaka u smislu Zakona, što podrazumeva utvrđivanje i proveru identiteta na način propisan čl. 17 – 23. Zakona samo prilikom zaključivanja okvirnog ugovora, uz praćenje poslovanja stranke u skladu sa članom 29. Zakona. Na osnovu tog ugovora, pružalac platnih usluga bi nastavio da izvršava platnu uslugu novčane doznake na način na koji je to činio pre izmena i dopuna Zakona (bez pribavljanja kopije ličnog dokumenta stranke prilikom svake transakcije), jer bi u svojim evidencijama već imao neophodnu dokumentaciju i podatke koji su pribavljeni prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa, uz obavezu da te podatke i dokumentaciju periodično proverava i ažurira, a sve u skladu sa analizom rizika svake stranke i članom 29. Zakona.

 Shodno članu 3. stav 1. tačka 36) Zakona posrednik u prenosu novčanih sredstava je pružalac platnih usluga koji nije u ugovornom odnosu sa platiocem, niti sa primaocem plaćanja, a učestvuje u izvršenju prenosa novčanih sredstava.

 S obzirom na činjenicu koju je podnosilac zahteva naveo da je zastupnik platne institucije Tenfore doo Beograd sa kojom ima zaključen ugovor na osnovu kojeg pruža platne usluge i to usluge izvršavanja novčane doznake kroz sistem Vestern Union i usluge prenosa novčanih sredstava na platni račun, isti se ne može smatrati posrednikom u prenosu novčanih sredstava u smislu odredbe člana 3. stav 1. tačka 36) Zakona.

Pitanje:

Da li je u skladu sa članom 30. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma poveravanje poslova identifikacije klijenata fizičkih i pravnih lica od strane lizing kuće banci, koja je ujedno i vlasnik lizing kuće?

Odgovor:

Prema članu 30. pomenutog Zakona, prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa, obveznik može, poveriti vršenje radnji i mera poznavanja i praćenja stranke trećem licu. Zakon, dalje u stavu 2. navedenog člana, definiše koji se obveznici mogu smatrati trećim licem, u svrhe poveravanja vršenja određenih mera i radnji poznavanja i praćenja stranke.               

Mišljenja smo da u konkretnom slučaju, lizing kuća može poveriti vršenje poslova identifikacije stranaka, fizičkih i pravnih lica, banci, koja je obveznik po Zakonu. Napominjemo da se obveznik poveravanjem vršenja pojedinih mera i radnji poznavanja i praćenja stranke  trećem licu ne oslobađa odgovornosti za pravilno vršenje radnji i mera u skladu sa Zakonom.

  

 

Pitanje:

Stupanjem na snagu novog Zakona od 1.4.2018 godine, obveznik je dužan da prilikom stupanja u poslovni odnos, odnosno sklapanja faktoring posla – a primenjujući pojednostavljene radnje i mere utvrdi vlasničku strukturu i identitet krajnjeg vlasnika i za ustupioca potraživanja i za dužnika. Navedeno rešenje svakako otežava poslovanje imajući u vidu da banka/faktoring kuća nije u kontaktu sa dužnikom, već zaključuje ugovor, isključivo sa ustupiocem potraživanja. 

S tim u vezi, zamolili bismo Vas za mišljenje, da li je prihvatljivo da se smatra poslovnim odnosom, odnos samo sa ustupiocem potraživanja, imajući u vidu definiciju poslovnog odnosa u Zakonu, (poslovni odnos jeste poslovni, profesionalni ili komercijalni odnos između stranke i obveznika koji je u vezi sa vršenjem delatnosti obveznika i za koji se u trenutku uspostavljanja očekuje da će trajati), i činjenicu da banka/faktoring kuća, ne dolazi u kontakt sa dužnikom? 

Veza sa dužnikom ogleda se u obavezi ustupioca duga da banci dostavi, u skladu sa Zakonom o Faktoringu (član 23 stav 1, tačka 2), obaveštenje dužniku da je potraživanje prodato faktoru. Dodatno, isto pitanje se odnosi i na obrnuti faktoring, tj identifikaciju poverioca u skladu sa članom 18. Zakona o Faktoringu. 

Međutim, ukoliko ipak smatrate da poslovni odnos uključuje i odnos banke/faktoring kuće sa dužnikom, zamolili bismo Vas za mišljenje da li je prihvatljivo za banku/faktoring kuću da koristi pojednostavljene radnje i mere u skladu sa Zakonom, kao i mere u Smernicama za utvrđivanje stvarnog vlasnika stranke i smernicama za evidentiranje stvarnog vlasnika registrovanog subjekta u centralnu evidenciju, u delu ’Postupak utvrđivanja stvarnog vlasnika pravnog lica i lica stranog prava’ ( strane 10-13). 

Na pomenutim stranicama je opisano da banka/faktoring kuća koristi predefinisane korake za utvrđivanje stvarnog vlasnika, međutim zamolili bismo Vas za mišljenje da li bi, (u skladu sa svim navedenim), bilo dovoljno da, za potrebe identifikacije dužnika, koristimo samo prvi i treći korak? Odnosno, ukoliko iz izvoda (izvod iz APR-a, Centralna evidencija krajnjih vlasnika) nije moguće pribaviti tražene podatke, vršio bi se uvid u komercijalne ili druge dostupne baze i izvore podataka.

Dodatno, zamolili bismo Vas za mišljenje, da li je adekvatno vršiti prikupljanje podataka krajnjeg vlasnika i statusa funkcionera putem komercijalnih baza koje banka koristi (npr, uvidom i proverom kroz bazu World Complance), kao i prikupljanje podataka na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, a sa druge strane da se od stvarnog vlasnika dužnika ne prikuplja Izjava o status funkcionera, kao ni kopija lične karte? 

U okvirima postojećeg Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, postojeći proces funkcionisanja KLIK 3 mreže, odnosno finansiranja malih i srednjih preduzeća (e-funding), koje uključuje aktivnosti banke, kao što su identifikacije ustupioca duga i dužnika u isto vreme, je moguć samo ukoliko insistiramo da se za sve učesnike u transakciji računi otvore u Erste Bank.

Takođe, u skladu sa gore navedenim procesom, mišljenja smo da je proizvod koji bi banka upotrebila za finasiranje ustupioca duga ili dužnika već postojeći proizvod, tj faktoring i obrnuti faktoring. Klik 3 mreža bi u tom slučaju za banku bila samo dodatni kanal preko koga se podnosi zahtev za finansiranje. Imajuću u vidu da se proces odobrenja zahteva za finansiranjem ne razlikuje u odnosu na postojeći proces odobrenja zahteva za sve ostale proizvode ukjučujući i sve vrste faktoringa, mišljenja smo da je nije potrebno sprovesti proces uvođenja novog proizvoda i njegovu prijavu.

  

 

Odgovor:

Što se tiče pitanja da li je prihvatljivo da se poslovnim odnosom smatra samo odnos sa ustupiocem potraživanja, imajući u vidu da banka/faktoring kuća ne dolazi u kontakt sa dužnikom, smatramo nespornim da faktor zaključenjem ugovora o faktoringu uspostavlja poslovni odnos sa ustupiocem potraživanja, te da je u skladu sa članom 8. stav 1. tačka 1) Zakona dužan da primeni radnje i mere poznavanja i praćenja stranke propisane članom 7. Zakona. Međutim, to ne znači da faktor nije u obavezi da preduzme određene radnje i mere propisane Zakonom i prema dužniku.

Članom 3. stav 1. tačka 5) Zakona pod pojmom stranka se podrazumeva fizičko lice, preduzetnik, pravno lice, lice stranog prava i lice građanskog prava koje vrši transakciju ili uspostavlja poslovni odnos, dok je članom 3. stav 1. tačka 7) Zakona propisano da je transakcija prijem, davanje, zamena, čuvanje, raspolaganje ili drugo postupanje sa imovinom kod obveznika.

S tim u vezi, faktor će dužnika posmatrati kao stranku, s obzirom da u skladu sa članom 26. Zakona o faktoringu („Službeni glasnik RS“, br.62/2013 i 30/2018) nakon prijema obaveštenja iz člana 24. istog Zakona, nastaje obaveza dužnika prema faktoru da po dospelosti, isplati potraživanje odnosno izvrši transakciju.

U skladu sa napred navedenim, faktor je dužan da postupi u skladu sa članom 8. stav 1. tačka 2), 4)-5) Zakona i preduzme radnje i mere propisane članom 7. Zakona, a ukoliko utvrdi da je dužnik ili stvarni vlasnik dužnika funcioner, preduzima i radnje i mere propisane članom 38. Zakona.

Napominjemo još i to da, ukoliko je ustupilac potraživanja obveznik prema zakonu koji reguliše oblast sprečavanja pranja novca, na osnovu kojeg je dužan da preduzme odgovarajuće radnje i mere poznavanja i praćenja stranke prema dužniku, faktor iste ne mora ponavljati, već ih može uvažiti, u kom slučaju se ne oslobađa odgovornosti za pravilno vršenje radnji i mera poznavanja i praćenja stranke u skladu sa Zakonom.

U vezi sa molbom u delu koji se odnosi na postupak utvrđivanja stvarnog vlasnika stranke, ističemo da prilikom utvrđivanja stvarnog vlasnika stranke koja je pravno lice ili lice stranog prava, postupate na način propisan članom 25. Zakona, u kojem je tačno propisan redosled utvrđivanja stvarnog vlasnika stranke, od kojeg obveznik ne može odstupati.

Takođe, ističemo i to da Smernice za utvrđivanje stvarnog vlasnika stranke i smernice za evidentiranje stvarnog vlasnika registrovanog subjekta u centralnu evidenciju br. OP-000329-0019/2019 od 8. januara 2019. godine (u daljem tekstu: Smernice) predstavljaju jedan vid uputstva koji može biti od pomoći obveznicima prilikom izvršavanja obaveza utvrđenih Zakonom, ali koje kao takve nemaju pravno obavezujući karakter.

Gore navedeni zauzeti stavovi odnose se na sve vrste faktoringa predviđeni članom 11. i 18. Zakona o faktoringu („Službeni glasnik RS“, br.62/2013 i 30/2018).

 

  

 

Pitanje:

Da li poslove zamenika ovlašćenog lica  Raiffeisen Future AD Beograd može da obavlja lice koje je u radnom odnosu kod Raiffeisen banke AD Beograd, a koje bi funkciju zamenika ovlašćenog lica vršilo na osnovu ugovora o poslovnoj saradnji, shodno članu 50. Zakona?

  

 

Odgovor:

Prema članu 50. stav 1. tačka 1) Zakona, ovlašćeno lice može biti lice koje je, između ostalog zaposleno kod obveznika na radnom mestu sa ovlašćenjima koja tom licu omogućavaju delotvorno, brzo i kvalitetno izvršavanje zadataka propisanih ovim zakonom, dok je stavom 2. istog člana Zakona predviđeno da zamenik ovlašćenog lica mora da ispunjava iste uslove kao i ovlašćeno lice.

Poslove zamenika ovlašćenog lica  Raiffeisen Future AD Beograd ne može da obavlja lice koje je u radnom odnosu kod Raiffeisen banke AD Beograd, bez obzira što su u pitanju obveznici koji su povezana pravna lica u skladu sa članom 62. stav 2. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/11, 99/11, 83/14-dr.zakon, 5/15 i 44/2018), odnosno, bez obzira što je banka 100% vlasnik društva.

Naime, Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – olduka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenja) u članu 5. je propisano da zaposleni jeste fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca, a članom 30. da se radni odnos zasniva ugovorom o radu. 

Stoga smatramo da ugovorom o poslovnoj saradnji na osnovu kojeg bi lice obavljalo funkciju zamenika ovlašćenog lica, ne bi bio ispunjen uslov predviđen članom 50. stav 1. tačka 1) Zakona, s obzirom da se lice koje je angažovano na osnovu ugovora o poslovnoj saradnji ne može smatrati zaposlenim.

  

 

Pitanje:

Da li se pri uspostavljanju nostro korespondentskog odnosa, inostrana banka treba tretirati kao stranka, shodno članu 8. stav 1 tačka 1) Zakona?

  

 

Odgovor:

Prema članu 3. stav 1. tačka 14) Zakona korespondentski odnos jeste odnos između dve banke ili druge slične institucije, koji nastaje otvaranjem računa jedne banke ili druge slične institucije kod druge banke u cilju vršenja poslova međunarodnog platnog prometa. Polazeći od toga da je stranka, između ostalog, pravno lice kome banka pruža proizvode/usluge odnosno koje uspostavlja poslovni odnos sa bankom, a da poslovni odnos jeste poslovni, profesionalni ili komercijalni odnos između stranke i banke koji je u vezi sa vršenjem delatnosti banke i za koji se u trenutku uspostavljanja očekuje da će trajati, to se poslovnim odnosom u slučaju uspostavljanja korespondentnog odnosa sa stranom bankom može smatrati odnos između dve banke kod kojih korespondentna banka pruža usluge respondentnoj banci. Ovo znači da je kod uspostavljanja loro korespondentnog odnosa obaveza banke (pružaoca usluge) da u odnosu na stranku (respondentna banka) primeni radnje i mere iz člana 7. Zakona i odredbe člana 36. Zakona.

 

Međutim, ističemo da se kod uspostavljanja nostro korespondentnog odnosa pribavljanje relevantnih informacija o banci propisanih odredbama člana 36. Zakona podrazumeva sa stanovišta opreznog bankarskog poslovanja, kao i težnje banke da čuva svoj poslovni ugled i poverenje svojih klijenata.

 

  

 

Pitanje:

Na osnovu člana 124. stav 1. Zakona, obveznik je dužan da radnje i mere iz čl. 5. i 6. ovog zakona izvrši u odnosu na stranke sa kojima je poslovna saradnja uspostavljena pre stupanja na snagu ovog zakona u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

 U slučaju dobrovoljnog penzijskg fonda, poslovni odnos u fazi akumulacije, između obveznika uplate i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom se uspostavlja u trenutku zaključenja ugovora o članstvu u dobrovoljnom penzijskom fondu, a poslovni odnos u fazi povlačenja sredstava, između društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom  i člana dobrovoljnog penzijskog fonda se uspostavlja u trenutku podnošenja zahteva za isplatu akumuliranih sredstava i/ili delimičan ili transfer ukupnih akumuliranih sredstava u drugi fond.

Molimo za mišljenje da se radnje i mere poznavanja i praćenja stranke mogu sprovoditi prilikom prvog kontakta sa strankom podnošenje zahteva za isplatu akumuliranih sredstava i/ili delimičan transfer ukupnih akumuliranih sredstava u drugi fond).

  

 

Odgovor:

Shodno članu 124. stav 1. Zakona, radnje i mere poznavanja i praćenja stranke koja nije istovremeno i član fonda i obveznik uplate (slučajevi iz člana 41. stav 1. tač. 2) i 3) ZDPFPP), vrše pri uspostavljanju poslovnog odnosa, što znači da se u tom slučaju radnje i mere poznavanja i praćenja stranke – obveznika uplate vrše prilikom zaključenja ugovora s društvom za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom i tokom trajanja ugovornog odnosa, a  radnje i mere poznavanja i praćenja stranke - člana fonda vrše se prilikom podnošenja zahteva za isplatu akumuliranih sredstava  i/ili zahteva za delimičan ili transfer ukupnih akumuliranih sredstava u drugi fond. Ako obveznik na osnovu analize rizika utvrdi da je potrebno izvršiti radnje i mere u ranijoj fazi —  poslovni odnos se uspostavlja i pre ovog zahteva za isplatu, odnosno transfer akumuliranih sredstava.

  

 

Pitanje:

Koje lice se smatra strankom društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom u smislu Zakona u slučajevima kada su obveznici uplate penzijskog doprinosa lica navedena u članu 41. stav 1. Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005 i 31/2011, u daljem tekstu: ZDPFPP)?

  

 

Odgovor:

Na osnovu člana 41. stav 1. ZDPFPP utvrđeno je da penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond uplaćuje:

1) fizičko lice, ili drugo fizičko, odnosno pravno lice za račun fizičkog lica;

2) organizator, u svoje ime i za račun zaposlenog, odnosno člana sindikata, u skladu sa penzijskim planom;

3) poslodavac, u ime i za račun zaposlenog, u skladu sa ugovorom o članstvu između člana dobrovoljnog penzijskog fonda i društva za upravljanje.

U slučaju kada fizičko lice u svoje ime i za svoj račun uplaćuje penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, poslovni odnos se i u fazi akumulacije i u fazi povlačenja sredstava uspostavlja sa istim licem i to lice se smatra strankom u smislu člana 3. stav 1. tačka 5) Zakona.

U slučaju kada fizičko lice u svoje ime, a za račun drugog fizičkog lica uplaćuje penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, poslovni odnos sa fizičkim licem koje vrši uplate u korist drugog fizičkog lica u fazi akumulacije se uspostavlja u trenutku zaključenja Ugovora o članstvu u dobrovoljnom penzijskom fondu i to lice se smatra strankom u smislu člana 3. stav 1. tačka 5) Zakona.

Član fonda na čiji individualni račun su vršene uplate od strane drugog fizičkog lica postaje stranka u fazi povlačenja sredstava.

U slučaju kada pravno lice u svoje ime, a za račun drugog fizičkog lica uplaćuje penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, poslovni odnos sa pravnim licem koje vrši uplate u korist fizičkog lica, npr svog zaposlenog u fazi akumulacije se uspostavlja u trenutku zaključenja Ugovora o članstvu u dobrovoljnom penzijskom fondu i to pravno lice se smatra strankom u smislu člana 3. stav 1. tačka 5) Zakona.

Član fonda na čiji individualni račun su vršene uplate od strane pravnog lica postaje stranka u fazi povlačenja sredstava.

U slučaju kada organizator, u svoje ime i za račun zaposlenog, odnosno člana sindikata, u skladu sa penzijskim planom uplaćuje penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, poslovni odnos sa Organizatorom penzijskog plana u fazi akumulacije se uspostavlja u trenutku zaključenja Ugovora o penzijskom planu i dobijanja saglasnosti nadležnog ministarstva i to pravno lice, odnosno sindikat se smatra strankom u smislu člana 3. stav 1. tačka 5) Zakona.

Član fonda na čiji individualni račun su vršene uplate od strane Organizatora penzijskog plana postaje stranka u fazi povlačenja sredstava.

U slučaju kada poslodavac, u ime i za račun zaposlenog, u skladu sa ugovorom o članstvu između člana dobrovoljnog penzijskog fonda i društva za upravljanje uplaćuje penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, poslovni odnos sa istim članom uspostavlja se i u fazi akumulacije i u fazi povlačenja sredstava i to lice se smatra strankom u smislu člana 3. stav 1. tačka 5) Zakona.

  

 

Pitanje:

Da li je prihvatljivo da stranka, imajući u vidu dužnost obveznika da utvrdi da li je stranka ili stvarni vlasnik stranke funkcioner, pribavi izjavu o imovini od stranke koja to jeste, kao i obavezu stranke da svojeručno potpiše dokumenta koja služe u navedenu svrhu, te dokumente potpiše elektronskim potpisom na elektronskom uređaju akcionarskog društva za osiguranje – računaru, tablet računaru, pametnom telefonu ili uređaju za elektronsko potpisivanje – pločici, elektronskom olovkom?

  

 

Odgovor:

Prema članu 37. stav 1. Zakona, obveznik je dužan da proceni rizik od pranja novca i finansiranja terorizma u odnosu na novu uslugu koju pruža u okviru svoje delatnosti, novu poslovnu praksu, kao i načine pružanja nove usluge, i to pre uvođenja nove usluge. Takođe, obveznik je dužan da proceni rizik od korišćenja savremenih tehnologija u pružanju postojećih ili novih usluga, u skladu sa stavom 2. pomenutog člana Zakona

 Prema članu 38. stav 1. Zakona, postupak utvrđivanja da li je stranka ili stvarni vlasnik stranke funkcioner obveznik uređuje internim aktom u skladu sa Odlukom o smernicama za primenu odredaba Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma za obveznike nad kojima Narodna banka Srbije vrši nadzor („Službeni glasni RS“, br. 13/2018 i 103/2018 – u daljem tekstu: Odluka). Ovom odlukom propisano je da je pribavljanje pismene izjave stranke o tome da li je stranka ili njen stvarni vlasnik funkcioner – jedna od mera koje su na raspolaganju obvezniku, a koja obvezniku treba da omogući verodostojno utvrđivanje da li je stranka ili stvarni vlasnik stranke funkcioner, član uže porodice funkcionera ili bliski saradnik funkcionera. Takođe, kada je reč o pribavljanju izjave stranke, odnosno stvarnog vlasnika stranke, koja je funkcioner, član uže porodice funkcionera ili bliski saradnik funkcionera, o poreklu imovine koja je predmet poslovnog odnosa ili transakcije – Zakon u pogledu forme propisuje da se takva izjava daje u pismenom obliku.  

Članom 7. Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju („Službeni glasnik RS“, br. 94/2017) propisano je da se elektronskom dokumentu ne može osporiti punovažnost, dokazna snaga i pismena forma samo zato što je u elektronskom obliku.

 Ukazujemo i na dopis Ministarstva pravde 035-02-2361/2018-05 od 5. oktobra 2018. izdat na zahtev Narodne banke Srbije, u vezi s korišćenjem dinamičkog biometrijskog potpisa, o kome je, prema našem razumevanju, i ovde reč, a koji pomenutim zakonom nije izričito regulisan. U tom dopisu navedeno je, između ostalog, da takav potpis ostavlja istovetan trag na trajnom nosaču podataka (računaru, tablet uređaju, mobilnom telefonu i dr) kao i svojeručan potpis i da trajni nosač podataka predstavlja materijalnu podlogu koja je podobna za ispunjenost zahteva pismene forme.

 S obzirom na to da je u ovom slučaju i reč o novoj aktivnosti u vezi s procesima i sistemima, ukazujemo i na obaveze koje su propisane  članom 37. stav 2. Zakona, i tačkom 15b Odluke o sistemu upravljanja u društvu za osiguranje/reosiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 51/2015 i 29/2018). 

Takođe, ukazujemo na to da je tom prilikom potrebno da budu ispunjeni svi uslovi predviđeni Odlukom o minimalnim standardima upravljanja informacionim sistemom finansijske institucije („Službeni glasnik RS“, br. 23/2013, 113/2013 i 2/2017). Posebno skrećemo pažnju da je, u skladu s tačkom 21. te odluke, potrebno obezbediti postojanje operativnih i sistemskih zapisa kako bi se obezbedili neporecivost i dokazivost radnji u vezi sa pomenutim poslovima.

Takođe, neophodno je obezbediti brisanje svih podataka sa elektronskog uređaja obveznika nakon prebacivanja potpisanog dokumenta u informacioni sistem. S obzirom da se potpisani dokumenti čuva u informacionom sistemu obveznika, potrebno je obezbediti da se prilikom inoviranja, zamene ili migriranja na drugi sistem za upravljanje dokumentima obezbedi čitljivost svih dokumenata potpisanih dinamičkim biometrijskim potpisom. Dodatno treba obezbediti nemogućnost prenosa digitalizovanog biometrijskog potpisa sa dokumenta koji je potpisan na drugi dokument, odnosno da se u unutrašnjoj formi dokumenta potpis čuva enkriptovan.

 

Pitanje:

Kako odrediti stvarnog vlasnika stranke čiji je jedan od osnivača akcionarsko društvo?

  

 

Odgovor:

U skladu sa članom 4. stav 1. tačka 1) Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 113/17 - u daljem tekstu: Zakon), banke su obveznici po navedenom Zakonu. S tim u vezi, banke su dužne da u svim situacijama propisanim članom 8. stav 1. Zakona primene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke iz člana 7. Zakona, među kojima je u članu 7. stav 1. tačka 3) Zakona navedena i radnja utvrđivanja identiteta stvarnog vlanika stranke i provera njegovog identiteta u slučajevima propisanim Zakonom.

Prilikom utvrđivanja identiteta stvarnog vlasnika stranke koja je pravno lice ili lice stranog prava, obveznici Zakona su dužni da u svemu postupaju na način i prema redosledu predviđenim članom 25. Zakona. Napominjemo da se odredbe člana 25. Zakona ne primenjuju kada je stranka u skladu sa članom 42. stavom 1. tačka 3) državni organ, organ autonomne pokrajne, organ jedinice lokalne samouprave, javna agencija, javna služba, javni fond, jvni zavod ili komora ili kada je stranka u skladu sa članom 42. stavom 1. tačka 4) privredno društvo čije su izdate hartije od vrednosti uključene na organizovano tržište hartija od vrednosti koje se nalazi u Republici Srbiji ili državi u kojoj se primenjuju međunarodni standardi na nivou standarda Evropske unije ili viši, a koji se odnose na podnošenje izveštaja i dostavljanje podataka nadležnom regulatornom telu.

Imajući u vidu navode iz Vaše molbe i to da je jedan od osnivača Vašeg klijenta akcionarsko društvo, obaveštavamo Vas da banka tražeći podatke o stvarnom vlasniku Vašeg klijenta, odnosno stranke sa kojom uspostavlja poslovni odnos, postupa u skladu sa članom 25. Zakona.

Ukoliko obveznik nakon preduzimanja svih radnji propisanih navedenim članom nije u mogućnosti da utvrdi stvarnog vlasnika, dužan je da utvrdi identitet jednog ili više fizičkih lica koja obavljaju funkciju najvišeg rukovodstva u stranci u skladu sa članom 25. stav 5. Zakona. 

 

Pitanje:

Članom 25. zakona predviđena je obaveza banke da utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke koja je pravno lice. Banka je od klijenta advokatske kancelarije (domaćeg pravnog lica) tražila sledeću dokumentaciju:

1.       Izvode iz relevantnih registara za sva pravna lica u nizu vlasničke strukture, ne starije od 3 meseca, iako je zakonom predviđeno da izvodi ne mogu biti stariji od 6 meseci;

2.       Izjavu zakonskog zastupnika klijenta – domaćeg pravnog lica, o vlasničkoj strukturi, koja će sadržati niz svih pravnih lica iz vlasničke strukture;

3.       Izjavu stvarnog vlasnika stranke (u konkretnom slučaju pravnog lica koje se kotira na Njujorškoj berzi).

Iako je klijent dostavio sve izvode i izjavu stvarnog vlasnika, te potom čekao još da banka izradi izjavu zakonskog zastupnika za potpisivanje (od banke smo dobili informaciju da nacrt pomenute izjave treba da izradi sama banka), banka nas je nedavno obavestila da će blokirati račun iz sledećih razloga:

1.       Dostavljena izjava stvarnog vlasnika sadrži jedan pogrešan podatak, a takođe umesto matičnih brojeva društava sadrži njihove poreske identifikacione brojeve, iako je ista izrađena po uzoru na izjavu koju je banka ranije prihvatila (koja se odnosi na istu vlasničku strukturu), a koja takođe sadrži poreske identifikacione umesto matičnih brojeva;

2.       Dostavljeni izvodi su sada stariji od 3 meseca, a banka tvrdi da smo dužni da im, bez obzira na zakonsku odredbu koja govori o 6 meseci, dostavimo izvode koji nisu stariji od 3 meseca jer je to u skladu sa internim pravilima banke.

Imajući u vidu navedeno, imamo sledeća pitanja:

1.       Po kom osnovu banka ima pravo da blokira račun klijenta?

2.       Po kom osnovu banka ima pravo da zahteva od klijenta da postupa u skladu sa njenim internim pravilima, koja se ne tiču klijenta, bez obzira na zakonske odredbe?

3.       S obzirom na to da zakon daje mogućnost banci, koja je i obveznik u ovom slučaju, da pribavi sve informacije i neposrednim uvidom u zvanični javni registar, da li banka može zahtevati od klijenta da, bez obzira na to što svaka od država u ovom slučaju ima zvanične javne registre koji su svima dostupni, dostavi dokumentaciju u papirnoj formi?

4.       Imajući u vidu da su načini pribavljanja informacija alternativno postavljeni u članu 25, da li banka može da zahteva svaki tip dokumentacije koji se pominje u članu 25. (izvode iz registara, uz izjavu zakonskog zastupnika stranke – domaćeg pravnog lica, i izjavu stvarnog vlasnika stranke – stranog pravnog lica), te da u suprotnom stavlja u izgled blokadu računa? U konkretnom slučaju smatramo da je izjava stvarnog vlasnika stranke suvišna, imajući u vidu da se radi o stranom pravnom licu, koje svakako ne može biti odgovorno za odnos između banke i domaćeg pravnog lica, koje je (posredno) zavisno društvo tog stranog pravnog lica. Naročito ističemo da u multinacionalnim kompanijama nije jednostavno pribaviti izjavu stvarnog vlasnika (koja je u ovom slučaju čak i dostavljena, uz navođenje poreskih identifikacionih brojeva umesto matičnih brojeva, što je banci neprihvatljivo).

Odgovor:

Obveznik je dužan da utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke koja je pravno lice ili lice stranog prava pribavljanjem podataka iz člana 99. stav 1. tačka 13) ovog zakona, tačnije  ime, prezime, datum i mesto rođenja i prebivalište ili boravište stvarnog vlasnika stranke na način i onim redosledom koji je naveden u članu 25. Zakona:

-          uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz registra koji vodi nadležni organ države sedišta stranke, koja ne sme biti starija od šest meseci od dana izdavanja, a podaci se mogu pribaviti i neposrednim uvidom u zvanični javni registar u skladu sa odredbama člana 20. stav 4. i 6. ovog zakona;

-          ako iz zvaničnog javnog registra, odnosno registra koji vodi nadležni organ države sedišta, nije moguće pribaviti sve podatke o stvarnom vlasniku stranke, obveznik je dužan da podatke koji nedostaju pribavi iz originalnog dokumenta ili overene kopije dokumenta ili druge poslovne dokumentacije, koju mu dostavlja zastupnik, prokurista ili punomoćnik stranke;

-          podatke koje iz objektivnih razloga nije moguće pribaviti na način utvrđen u ovom članu, obveznik može pribaviti i uvidom u komercijalne ili druge dostupne baze i izvore podataka ili iz pismene izjave zastupnika, prokuriste ili punomoćnika i stvarnog vlasnika stranke. 

Dakle, načini pribavljanja podataka nisu kumulativno, već alternativno postavljeni u navedenom članu, tačnije ako obveznik ne može potrebne podatke da pribavi na način predviđen stavom 2, podatke koji nedostaju dužan je da pribavi iz dokumentacije koju mu dostavlja zastupnik, prokurista ili punomoćnik stranke. Ako iz objektivnih razloga obveznik nije uspeo da pribavi podatke ni na način predviđen u stavu 3, dužan je da izvrši uvid u dostupne baze i izvore podataka, a na kraju će uzeti pismenu izjavu zastupnika, prokuriste ili punomoćnika i stvarnog vlasnika stranke. Takođe je potrebno da dokumentuje radnje i mere preduzete na osnovu ovog člana.

Podaci o stvarnom vlasniku stranke obveznik ne pribavlja ako je u pitanju stranka iz člana 42. stav 1. tačka 3) i 4) ovog zakona.

Shodno članu 7. stav 2. Zakona obveznik je dužan da odbije ponudu za uspostavljanje poslovnog odnosa, kao i izvršenje transakcije ako ne može, između ostalog da utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke i proveri njegov identitet u slučajevima propisanim ovim zakonom, a ako je poslovni odnos već uspostavljen dužan je da ga raskine, osim u slučaju kada je račun blokiran na osnovu postupka nadležnog državnog organa u skladu sa zakonom.

Obveznik je dužan da u vezi sa stavom 1. člana 5. Zakona sačini odgovarajuća unutrašnja akta kojima će radi efikasnog upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma obuhvatiti radnje i mere definisane u ovom članu. Unutrašnja akta moraju biti srazmerna prirodi i veličini obveznika i moraju biti odobrena od strane najvišeg višeg rukovodstva.

Pitanje:

Da li se v.d. direktora Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“ doo Beograd smatra funcionerom Republike Srbije u smislu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 113/17)

Odgovor:

Shodno članu 3. stav 1. tačka 25) alineja (7) Zakona funkcioner Republike Srbije je fizičko lice koje obavlja ili je u poslednje četiri godine obavljalo visoku javnu funkciju u zemlji, i to između ostalog kao član organa upravljanja u javnom preduzeću ili privrednom društvu u većinskom vlasništvu države,

Podnosilac zahteva je u dopisu naveo da je osnivač Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“ doo Beograd Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ Beograd.

Prema članu 3. stav 1. Zakona o javnim preduzećima („Sl.glasnik RS“, br. 15/2016) javno preduzeće je preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

Kako se u konkretnom slučaju radi o privrednom društvu u većinskom vlasništvu države, Uprava je mišljenja da se v.d. direktora Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“ doo Beograd smatra funcionerom Republike Srbije, jer obavlja funkciju člana organa upravljanja u istom.    

Pitanje:

Poveravanje vršenja pojedinih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke trećem licu, koje nije iz kruga trećih lica iz člana 30. stav 2. tačka 1) Zakona

  

 

Odgovor:

Upravi za sprečavanje pranja novca podnet je zahtev za mišljenje da li banka može poveriti vršenje pojedinih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke trećem licu, koje nije iz kruga trećih lica iz člana 30. stav 2. tačka 1) Zakona.

Kako je u zahtevu navedeno, zaposleni u domaćem poštanskom operatoru JU PD Ekspres doo, koji bi od strane zaposlenih u banci bili obučavani za sprovođenje radnji i mera poznavanja i praćenja stranke, sprovodili bi identifikaciju stranaka u ime i za račun banke, a na osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji, pri čemu bi odgovornost za eventualne nepravilnosti bila na banci.

Shodno članu 30. stav 1. Zakona, kod uspostavljanja poslovnog odnosa, obveznik može, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, poveriti vršenje radnji i mera iz člana 7. stav 1. tač. 1)-5) ovog zakona trećem licu, dok je stav 2. tačka 1) istog člana Zakona predviđeno da je treće lice iz stava 1. ovog člana obveznik iz člana 4. stav 1. tač. 1), 3), 4), 7), 9)-11), 13) i 16) i društva koja imaju dozvolu za obavljanje poslova životnog osiguranja.

Poštanski operator JU PD Ekspres doo nije treće lice iz člana 30. stav 2. tačka 1) Zakona, a takođe nije ni obveznik prema Zakonu, s obzirom da se ne radi se o javnom poštanskom operatoru sa sedištem u Republici Srbiji, osnovanom u skladu sa zakonom kojim se uređuju poštanske usluge iz člana 4. stav 1. tačka 16). Zakona.

Prema članu 33. stav 1. tačka 1) Zakona obveznik ne sme uspostaviti poslovni odnos, ako je radnje i mere poznavanja i praćenja stranke izvršilo lice koje nije treće lice iz člana 30. stav 2. ovog zakona.  

Poveravanje poslova na osnovu jasnih i preciznih ugovornih odredaba, na osnovu kojih bi se pružalac usluga smatrao delom banke, ne spada u kategoriju vršenja radnji i mera poznavanja i praćenja stranke preko trećih lica.

 

 

 

Pitanje:

Da li uz ugovor o posredovanju na kome stoje podaci nalogodavca tj, vlasnika nepokretnosti mora biti priložena i fotokopija lične karte vlasnika nepokretnosti ukoliko postoji kopija ovlašćenja overenog kod javnog beležnika gde su jasno vidljivi i utvrđeni svi lični podaci i gde je javni beležnik izvršio identifikaciju vlasnika nepokretnosti, odnosno davaoca punomoćja?

Da li je neophodno da se uz ugovor o posredovanju priloži i fotokopiju ličnog dokumenta, ukoliko nalogodavac ne želi da priloži i to potvrdi svojim potpisom, a agent je izvršio identifikaciju ličnim uvidom u dokument vlasnika nepokretnosti i u ugovoru upisao podatke (br.l.k., jmbg, ime i prezime, adresu nalogodavca)?

Da li da obveznik (posrednik u prometu i zakupu nepokretnosti) ne uspostavlja poslovni odnos sa takvim klijentom pošto ne želi da ostavi fotokopiju ličnog dokumenta?

Da li je dovoljno da obveznik napiše službenu belešku o nemogućnosti pribavljanja fotokopije ličnog dokumenta?

  

 

Odgovor:

U skladu sa članom 17. stav 4. Zakona, ako u ime stranke koja je fizičko lice, transakciju vrši ili poslovni odnos uspostavlja punomoćnik ili zakonski zastupnik, obveznik je dužan da, pored identiteta stranke, utvrdi i proveri identitet punomoćnika i zakonskog zastupnika, pribavi podatke iz člana 99. stav 1. tačka 3) ovog zakona na način koji je propisan u stavu 2. ovog člana, kao i da traži overeno pismeno ovlašćenje (punomoćje), ili druge javne isprave kojim se dokazuje svojstvo zakonskog zastupnika, čije kopije čuva u skladu sa zakonom. Pri tom, obveznik je dužan da primeni mere iz člana 39. ovog zakona.

Prema članu 39. Zakona, ako prilikom utvrđivanja i provere identiteta, stranka ili zakonski zastupnik, odnosno lice koje je ovlašćeno za zastupanje pravnog lica ili lica stranog prava nije fizički prisutna kod obveznika, obveznik je dužan da osim radnji i mera iz člana 7. stav 1. tač. 1)-5) ovog zakona preduzme neke od dodatnih mera, i to:

1) pribavljanje dodatnih isprava, podataka ili informacija, na osnovu kojih proverava identitet stranke ;

2) dodatnu proveru podnetih isprava ili dodatno potvrđivanje podataka o stranci;

3) da se prva uplata na račun koji je ta stranka otvorila kod obveznika izvrši sa računa te stranke, otvorenog kod banke ili slične institucije u skladu sa članom 17. st. 1. i 2. ovog zakona, a pre izvršenja drugih transakcija stranke kod obveznika;

4) pribavi podatke o razlozima odsustva stranke;

5) druge mere koje odredi organ iz člana 104. ovog zakona.

            Na osnovu svega napred navedenog smatramo da je obveznik dužan da pribavi fotokopiju ličnog dokumenta stranke (nalogodavca, odnosno vlasnika nepokretnosti) pre uspostavljanja poslovnog odnosa sa strankom, odnosno pre zaključenja Ugovora o posredovanju, s obzirom da u konkretnom slučaju uspostavlja poslovni odnos bez fizičkog prisustva stranke. Fotokopija lične karte stranke predstavlja dodatnu ispravu na osnovu koje obveznik proverava identitet stranke, odnosno dodatno potvrđivanje podataka o stranci.

Shodno članu 7. stav 2. Zakona, obveznik je dužan da odbije ponudu za uspostavljanje poslovnog odnosa, kao i izvršenje transakcije ako ne može da izvrši radnje i mere iz stava 1. tač. 1)-5) ovog člana, a ako je poslovni odnos već uspostavljen dužan je da ga raskine, osim u slučaju kada je račun blokiran na osnovu postupka nadležnog državnog organa u skladu sa zakonom, dok u stavu 3. ovog člana Zakona stoji da u slučajevima iz stava 2. ovog člana obveznik je dužan da sačini službenu belešku u pismenoj formi, kao i da razmotri da li postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma i da postupi u skladu sa odredbama člana 47. ovog zakona. Službenu belešku obveznik čuva u skladu sa zakonom.

  

 

Pitanje:

Primena člana 38. stav 2. tačka 2) Zakona, konkretno obveznik nije u mogućnosti da pribavite podatke o celokupnoj imovini koju poseduju stvarni vlasnici koji imaju status funkcionera.

 

  

 

Odgovor:

Shodno članu 35. stav 1. tačka 3) Zakona, pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, pored radnji i mera iz člana 7. stav 1. ovog zakona, obuhvataju i dodatne radnje i mere propisane ovim zakonom koje obveznik vrši, između ostalog i pri uspostavljanju poslovnog odnosa sa strankom koja je funcioner ili vršenja transakcije u iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, odnosno pri prenosu novčanih sredstava u iznosu od 1.000 evra kada poslovni odnos nije uspostavljen, sa strankom koja je funkcioner.           

Ako je stranka ili stvarni vlasnik stranke funkcioner, osim radnji i mera iz člana 7. stav 1. ovog zakona, obveznik je dužan da, između ostalog pribavi i podatke o celokupnoj imovini koju poseduje funkcioner, i to iz javno dostupnih i drugih izvora, kao i neposredno od stranke, a sve u skladu sa članom 38. stav 2. tačka 2) Zakona. 

Kako se u konkretnom slučaju radi o odobravanju novog zahteva za finansiranje postojećoj stranci, što bi praktično značilo nastavljanje poslovnog odnosa, obveznik je dužan da ažurira pribavljene informacije, podatke i dokumentaciju o stranci i njenom poslovanju. 

Takođe, s obzirom da je u zahtevu navedeno da je, prilikom ažuriranja pribavljenih informacija, podataka i dokumentacije o stranci i njenom poslovanju utvrđeno da nema  promena za stvarne vlasnike koji imaju status funkcionera, ali da proverom iz javno dostupnih i drugih izvora podataka o celokupnoj imovini stvarnih vlasnika, iste obveznik nije mogao utvrditi, kao i da je stranka pisanim putem odgovorila da ne poseduje i da nije u mogućnosti da navedeno dostavi, u skladu sa analizom rizika obveznik će proceniti da li zbog prirode poslovnog odnosa, oblika i načina vršenja transakcije, poslovnog profila stranke, odnosno drugih okolnosti povezanih sa strankom postoji ili bi mogao postojati rizik za pranje novca ili finansiranje terorizma. 

  

 

Pitanje:

 

 Da li obveznik nakon izvršene analize rizika mora svrstati domaće pravno lice u čijoj se strukturi nalazi of-šor pravno lice u visok stepen rizika iako je primenio pojačane radnje i mere propisane u članu 40. a analizom rizika obveznika ustanovljeno da ova lica nisu visoko rizična?

Odgovor:

U skladu sa članom 35. st. 1. tač. 5) Zakona, obveznik je dužan da primenjuje pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, kada je stranka ili pravno lice koje se javlja u vlasničkoj strukturi stranke of-šor pravno lice.

Obveznik je dužan da utvrdi postupak po kome utvrđuje da li je stranka ili pravno lice koje se javljau njenoj vlasničkoj strukturi of šor pravno lice. Ukoliko je na osnovu sprovedenog postupka utvrdio da je stranka ili pravno lice koje se javlja u vlasničkoj strukturi stranke of šor pravno lice, obveznik je dužan da pored opštih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke preduzme i dodatne mere, a sve shodno članu 40. Zakona.

Kada primenjuje pojačane radnje i mere, obveznik svrstava stranku u visok rizik od pranja novca i finansiranja terorizma u skladu sa članom 6. stav 5. tačka 3) Zakona.

 

Uprava za sprečavanje pranja novca smatra da kada obveznik procenjuje rizike, treba da razmotri sve relevantne faktore rizika pre nego što donese odluku o tome koliki je nivo ukupnog rizika i koji je odgovarajući nivo ublažavanja koji treba primeniti.

Primera radi, prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa sa strankom u čijoj se vlasničkoj strukturi nalazi of-šor pravno lice, obveznik će primeniti pojačane radnje i mere i svrstati istu u visok rizik.

Dalje, prilikom praćenja poslovanja stranke sa dužnom pažnjom, shodno članu 29. Zakona i ažuriranja analize rizika, shodno članu 6. stav 1. Zakona obveznik mora proceniti da li stranku može svrstati u drugu kategoriju rizika i odrediti adekvatne radnje i mere za tu kategoriju rizika.

 

Pitanje:

Da li je Nadzorni odbor organ upravljanja u javnom preduzeću ili je organ upravljanja Upravni ili Izvršni odbor?

  

 

Odgovor:

Javno preduzeće je preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, shodno članu 3. stav 1. Zakona o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS“, br. 15/2016).

Prema članu 15. stav 1. Zakona o javnim preduzećima, organi javnog preduzeća su nadzorni odbor i direktor. Poslove koje vrši nadzorni odbor predviđeni su članom 22. istog zakona.

Ukoliko na osnovu navedenih poslova nadzorni odbor obavlja funkciju organa upravljanja u javnom preduzeću, članovi nadzornih odbora javnih preduzeća smatraju se funkcionerom u smislu člana 3. stav 1. tačka 25) Zakona.

Ističemo još i to da je na obvezniku, da na osnovu analize rizika iz člana 6. Zakona, svako lice koje obavlja visoku javnu funkciju, a koja nije taksativno navedena u članu 3. stav 1. tačka 25) Zakona, svrsta u određenu kategoriju rizika i na osnovu toga primeni odgovarajuće radnje i mere poznavanja i praćenja stranke.

  

 

Pitanje:

Da li je predsednik opštine ili gradonačelnik funkciner prema Zakonu?

  

 

Odgovor:

Prema članu 180. stav 2. Ustava Republike Srbije („Sl.glasnik RS“, br. 98/2006) skupštinu jedinice lokalne samouprave čine odbornici. Gradonačelnika bira Skupština grada iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine grada, u skladu sa članom 51. stav 1. Statuta grada Beograda („Sl.glasnik RS“, br. 39/08), dok Skupština gradske opštine ima predsednika koga na predlog najmanje jedne trećine odbornika bira iz sastava odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika, prema članu 81. stav 1. Statuta.

Pojmom funkcioner u smislu člana 3. stav 1. tačka 25) Zakona obuhvaćen je narodni poslanik, ne i odbornik, pa se predsednik opštine i gradonačelnik ne smatraju funkcionerom prema definiciji Zakona.

Ističemo još i to da je na obvezniku, da na osnovu analize rizika iz člana 6. Zakona, svako lice koje obavlja visoku javnu funkciju, a koja nije taksativno navedena u članu 3. stav 1. tačka 25) Zakona, svrsta u određenu kategoriju rizika i na osnovu toga primeni odgovarajuće radnje i mere poznavanja i praćenja stranke.

  

 

Pitanje:

Da li lica koja se nalaze na rukovodećim mestima u Vladi AP Vojvodine ili Izvršnom veću AP Vojvodine potpadaju pod funkcionere prema Zakonu?

  

 

Odgovor:

Prema članu 46. stav 1. Statuta Autonomne pokrajine Vojvodine („Sl. list AP Vojvodine“, br. 20/2014), pokrajinsku vladu čine predsednik, jedan ili više potpredsednika i članovi Pokrajinske vlade koje, u skladu sa članom 48. stav 4. Statuta bira Skupština većinom glasova od ukupnog broja poslanika. Prema navedenom Statutu, organ AP Vojvodine nije Izvršno veće, već Pokrajinska uprava koja u skladu sa članom 55. Statuta za svoj rad odgovorna Pokrajinskoj vladi i Skupštini, a poslove pokrajinske uprave obavljaju pokrajinski sekretarijati i pokrajinske posebne upravne organizacije. Pokrajinskim sekretarijatom rukovodi član Pokrajinske vlade, a pokrajinskim posebnim upravnim organizacijama direktor koga postavlja Pokrajinska vlada.

Shodno navedenom, napred navedena lica nisu funkcioneri u smislu člana 3. stav 1. tačka 25) Zakona. 

Ističemo još i to da je na obvezniku, da na osnovu analize rizika iz člana 6. Zakona, svako lice koje obavlja visoku javnu funkciju, a koja nije taksativno navedena u članu 3. stav 1. tačka 25) Zakona, svrsta u određenu kategoriju rizika i na osnovu toga primeni odgovarajuće radnje i mere poznavanja i praćenja stranke.

  

 

 

Pitanje:

Pojašnjenje člana 3. stav 1.tačka 25)  Zakona  koji propisuje da je funkcioner Republike Srbije i član organa upravljanja u javnom preduzeću ili privrednom društvu u većinskom vlasništvu države.

Da li se pod funkcionerom Republike Srbije podrazumevaju, u smislu ovog Zakona, i direktori javnih komunalnih preduzeća čiji su osnivači lokalne samouprave i članovi Nadzornih odbora tih komunalnih preduzeća?

Odgovor:

U skladu sa članom 3. stav 1. tačka 25) Zakona, funcioner Republike Srbije je fizičko lice koje obavlja ili je u poslednje četiri godine obavljalo visoku javnu funciju, između ostalih i kao član organa upravljanja u javnom preduzeću ili privrednom društvu u većinskom vlasništvu države.

Javno preduzeće je preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, shodno članu 3. stav 1. Zakona o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS“, br. 15/2016). U članu 25. stav 3. istog zakonom predviđeno je da je direktor javnog preduzeća funcioner koji obavlja javnu funkciju. 

Na osnovu svega napred navedenog, Uprava ističe da se direktori javnih komunalnih preduzeća smatraju organom upravaljanja u javnom preduzeću, pa shodno tome predstavljaju funcionere u smislu Zakona.

Pitanje:

Da li je potrebno da supružnik prodavca kao davalac saglasnosti prilikom selemnizacije ugovora o kupoprodaji nepokretnosti koja ima za predmet imovinu koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku, popunjava i potpisuje upitnik za politički izložene ličnosti, imajući u vidu da ovo lice ne prima nikakva novčana sredstva, već samo daje saglasnost za prodaju?

 

Odgovor:

Supružnik prodavca, kao davalac saglasnosti prilikom solemnizacije ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, koja ima za predmet imovinu koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku, ne treba da popunjava i potpisuje upitnik za funcionere, s obzirom da davalac saglasnosti u postupku kupoprodaje nepokretnosti nije ugovorna strana.

 

 

 

 

Pitanje:

Da li javni beležnik koji overava specijalno punomoćje za promet nepokretnosti (npr. za prodaju, zamenu, poklon i dr.) treba da utvrđuje da li je vlastodavac politički izložena ličnost ili tu proveru vrši beležnik koji overava ugovor o prometu nepokretnosti?

Odgovor:

Javni beležnik koji overava specijalno punomoćje za promet nepokretnosti (npr. za prodaju, zamenu, poklon i dr.) ne treba da utvrđuje da li je vlastodavac funcioner, s obzirom da se specijalna punomoć za promet nepokretnosti ne smatra transakcijom u smislu člana 3. stav 1. tačka 7) Zakona.

To će učiniti javni beležnik koji overava ugovor o prometu nepokretnosti, iz razloga što se promet nepokretnosti smatra transakcijom u smislu napred navedenog člana zakona;

Pitanje:

Da li je prilikom solemnizacije ugovora o ustanovljavanju prava službenosti (stvarnih i ličnih), naslednih izjava, izjava o odricanju od prava doživotnog plodouživanja i drugih privatnih isprava u kojima ne dolazi do transfera novčanih sredstava, potrebno da svaki potpisnik, odnosno svaka ugovorna strana popunjava i potpisuje obrasce za procenu rizika i uputnik za politički izložene ličnosti?

Odgovor:

Prilikom solemnizacije ugovora o ustanovljavanju prava službenosti (stvarnih i ličnih), naslednih izjava, izjava o odricanju od prava doživotnog plodouživanja i drugih privatnih isprava u kojima ne dolazi do transfera novčanih sredstava, nije potrebno da svaki potpisnik, odnosno svaka ugovorna strana popunjava i potpisuje obrasce za procenu rizika i upitnik za funcionere, ukoliko se napred navedene radnje ne smatraju transakcijom u smislu člana 3. stav 1. tačka 7) zakona.

Pitanje:

 

Da li je potrebno da direktor pravnog lica (ili njegov statutarni tastupnik) prilikom solemnizacije ugovora (bez obzira na vrstu ugovora) popunjava i potpisuje upitnik za politički izložene ličnosti?

Odgovor:

Direktor pravnog lica (ili njegov statutarni zastupnik) prilikom solemnizacije ugovora (bez obzira na vrstu istog) ne treba da popunjava i potpisuje upitnik za funkcionere, s obzirom da se zakonski zastupnik pravnog lica ne smatra strankom.

Prilikom sastavljanja javnobeležničkog zapisa i potvrđivanja privatne isprave (solemnizacije) koja se odnosi na transakciju, a pod kojom se u smislu člana 3. stav 1. tačka 7) zakona smatra prijem, davanje, zamena, čuvanje, raspolaganje ili drugo postupanje sa imovinom kod obveznika, javni beležnik je dužan da uzme izjavu od direktora pravnog lica da li je stvarni vlasnik pravnog lica funcioner.

 

Pitanje:

Da li davalac lizinga može poveriti vršenje poslova propisanih Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma svom osnivaču – banci (takođe obveznik Zakona) u celosti, ili delimično na taj način što bi ovlašćeno lice i njegov zamenik imali podeljeno radno vreme kod dva poslodavca i to banke i davaoca lizinga?

Obrazloženje:

Član 50. Zakona propisuje uslove koje ovlašćeno lice i njegov zamenik moraju da ispunjavaju, pa tako tačka 1) u prvom stavu pomenutog člana navodi: „da je zaposleno kod obveznika na radnom mestu sa ovlašćenjima koja tom licu omogućavaju delotvorno, brzo i kvalitetno izvršavanje zadataka propisanih ovim zakonom“.

S druge strane, Zakon o radu predviđa mogućnost zasnivanja radnog odnosa sa nepunim radnim vremenom na neodređeni vremenski period, kako sledi:

Član 39. Zakona o radu navodi „Radni odnos može da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na neodređeno ili određeno vremenom“.

Član 42. stav 2. Zakona o radu navodi: „Poslodavac je dužan da zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom obezbedi iste uslove rada kao i zaposlenom sa punim radnim vremenom koji radi na istim ili sličnim poslovima“.

Član 43. Zakona o radu navodi: „Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme“.

Imajući u vidu citirane odredbe dva zakona, zanima nas da li bi jedno lice moglo da bude zaposleno sa nepunim radnim vremenom kod dva poslodavca, oba obveznika ZOSPNIFT i to tako što bi kod jednog poslodavca (banka) obavljalo poslove sprečavanja pranja novca, dok bi kod drugog poslodavca (davalac lizinga) takođe obavljalo poslove iz oblasti sprečavanja pranja novca i bilo imenovano za ovlašćeno lice? Broj radnih sati bio bi podeljen u ugovorima o radu shodno obimu poslova kod jednog, odnosno drugog poslodavca, tako da bi zaposleni u ukupnom zbiru ostvarivao puno radno vreme od 40 časova nedeljno.

Odgovor:

Shodno članu 50. stav 1. tačka 1) Zakona, ovlašćeno lice, koji je od strane obveznika imenovan za vršenje pojedinih radnji i mera za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, može biti lice koje je zaposleno kod obveznika na radnom mestu sa ovlašćenjima koja tom licu omogućavaju delotvorno, brzo i kvalitetno izvršavanje zadataka propisanih ovim zakonom.

Kako je članom 41. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-odluka US, 113/2017) predviđeno da zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme, Uprava za sprečavanje pranja novca smatra da ne postoji smetnja da jedno lice bude zaposleno sa nepunim radnim vremenom kod dva poslodavca, tako što bi i kod jednog poslodavca (banka)  i kod drugog poslodavca (davalac lizinga) obavljalo poslove iz oblasti sprečavanja pranja novca finansiranja terorizma i bilo imenovano za ovlašćeno lice, ukoliko takav način rada ne utiče da zadatke propisane ovim zakonom obavlja delotvorno, brzo i kvalitetno.

Sve napred navedeno važi i za zamenika ovlašćenog lica.

Pitanje:

 

Članom 29. stav 2. tačka 4) Zakona definisano je da je obveznik dužan da prati poslovanje stranke sa dužnom pažnjom što između ostalog uključuje praćenje i ažuriranje pribavljenih informacija, podataka i dokumentacije o stranci i njenom poslovanju. Radnje i mere iz ovog člana, obveznik je dužan da vrši u obimu i učestalosti koja odgovara stepenu rizika stranke.

Šta se podrazumeva pod ažuriranjem pribavljenih informacija, podataka i dokumentacije o stranci u dinamici i obimu koji odgovara analizi rizika kao i šta može da bude adekvatan dokaz da je banka izvršila radnje i mere iz ovog člana.

Da li je npr u periodu koji odgovara analizi rizika, a na osnovu utvrđenog stepena rizika stranke,  dovoljno tražiti od stranke samo potpisanu izjavu da nije bilo promena u dokumentaciji ili je potrebno pribavljati ponovo svu dokumentaciju, ili vršiti proveru dokumentacije na osnovu javno dostupnih registara/komercijhalnih baza?

Odgovor:

Članom 29. stav 2. tačka 4) Zakona predviđeno je da praćenje poslovanja stranke sa dužnom pažnjom uključuje i praćenje i ažuriranje pribavljenih informacija, podataka i dokumentacije o stranci i njenom poslovanju, koju je obveznik dužan da vrši u obimu i učestalosti koja odgovara stepenu rizika utvrđenom u analizi iz člana 6. ovog zakona.

 Na obvezniku je da proceni u kom obimu i periodu će napred pomenutu radnju i meru vršiti, u zavisnosti od stepena rizika. Primera radi, ukoliko stranka prilikom prvog kontakta sa obveznikom izjavi da je bilo promena i o tome dostavi dokaz, obveznik će istu evidentirati i to konstatovati službenom beleškom. Ukoliko se radi o strankama prema kojima se primenjuju pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja, obveznik će povremeno pratiti stranku i ukoliko, preko komercijalnih baza i drugih javno dostupnih izvora informacija utvrdi da je došlo do nekih promena, tražiće od stranke dokaz o tome i evidentiraće promenu.

Pitanje:

Postupajući u skladu sa članom 23. stav 1. tačka 2) Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma; Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd pri otvaranju računa stambenih zajednica, kao lica građanskog prava, od zakonskog zastupnika - upravnika stambene zajednice, zahteva da Banci za dosije klijenta dostavi i Zapisnik sa sednice na kojoj je doneta odluka stambene zajednice o izboru upravnika.

Imajući u vidu učestale prigovore klijenata – upravnika stambenih zajednica – na obim dokumentacije koja se podnosi pri otvaranju računa, naročito na zahtev da podnesu i original ili overenu kopiju odluke o svom izboru ili zapisnika sa sednice stambene zajednice, kao i to da je odluka o izboru/zapisnik sa sednice stambene zajednice na kojoj je doneta odluka o izboru upravnika deo neophodne dokumentacije koja se podnosi pri upisu u Registar stambenih zajednica i da je u Rešenju o upisu stambene zajednice naveden upravnik i njegov JMBG, potrebno je vaše zvanično mišljenje:

-da li je Banka obavezna da pri identifikaciji klijenata stambenih zajednica kao lica građanskog prava traži i ovaj dokument, odnosno,

-da li će se smatrati da je Banka ispunila svoju obavezu iz član 23. stav 1. tačka 2) ukoliko podatke o zakonskom zastupniku prikupi iz Rešenja o upisu stambene zajednice u Registar stambenih zajednica bez podnošenja Banci same odluke stambene zajednice o izboru upravnika.

Budući da je Registar stambenih zajednica javan, Banka uvek može da izvrši proveru ispravnosti Rešenja i podataka o zakonskom zastupniku uvidom u Registar.

Odgovor:

Na osnovu člana 16. st. 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrade (“Sl.glasnik RS“, br. 104/16) stambena zajednica ima status pravnog lica, a ne lica građanskog prava. Iz tog razloga, prilikom utvrđivanja i provere identiteta pravnog lica i zastupnika pravnog lica, shodno se primenjuje odredbe člana 20. i člana 21. Zakona.

 Za otvaranje računa Stambene zajednice, zakonski zastupnik iste, u konkretnom slučaju upravnik Stambene zajednice, banci dostavlja:

-          lični dokument upravnika,

-          rešenje nadležnog Odeljenja Uprave gradske opštine o upisu Stambene zajednice i upravnika u Registar stambenih zajednica, uz napomenu da banka podatke o pravnom licu, može pribaviti neposrednim uvidom u registar Jedinstvene evidencije stambenih zajednica i

-          potvrdu o Poreskom identifikacionom broju (PIB) izdatu od strane Poreske uprave, s obzirom da napred navedeno rešenje ne sadrži ovaj podatak.

Pitanje:

Utvrđivanje identiteta stranke fizičkog lica, vrši se u skladu sa članom 17. Zakona, uvidom u lični dokument sa slikom, uz obavezno prisustvo lica čija se identifikacija vrši. Pri tome, Banka je u obavezi da utvrdi podatake iz člana 99, stav 1. tačka 3. Navedene radnje obavljaju se u skladu sa članom 8., prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa sa strankom.

Kako postupiti u situaciji kada je klijent - fizičko lice već identifikovan u skladu sa Zakonom, a istekla je važnost ličnog dokumenta na osnovu kojeg je izvršena identifikacija.
Da li je potrebno vršiti ponovnu identifikaciju na način opisan u članu 17. Zakona, ili je dovoljno pribaviti kopiju novog ličnog dokumenta bez fizičkog prisustva stranke i na osnovu tako pribavljenog dokumenta ažurirati podatak u sklopu mera praćenja poslovanja stranke, u skladu sa članom 29., stav 2. tačka 4. Zakona?

Ovo pitanje je naročito značajno imajući u vidu da se određeni broj klijenata nalazi u inostranstvu i da su iz opravdanih razloga sprečeni da se pojave u prostorijama banke

Odgovor:

Ukoliko je identifikacija stranke, koja je fizičko lice utvrđena shodno članu 17. Zakona, a lični dokument na osnovu kojeg je ista utvrđena istekao u toku trajanja poslovnog odnosa, obveznik će nakon pribavljanja fotokopije novog ličnog dokumenta ažurirati podatke, odnosno uneti promene.

Ako se stranka nalazi u inostarnstvu, obveznik će u svakom konkretnom slučaju proceniti na koji način će pribaviti novi lični dokument bez fizičkog prisustva stranke.

Uprava za sprečavanje pranja novca nije ovlašćena da daje mišljenja na konkretne primere iz poslovne prakse obveznika, već samo mišljenje o primeni odredaba ovog zakona

Pitanje:

Da li je u skladu sa napred navedenim članom Zakona, limit za primenu radnji i mera iz člana 7. Zakona dinarska protivrednost 5.000 evra po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan transakcije?

Odgovor:

Obveznik koji vrši menjačke poslove dužan je da radnje i mere iz člana 7. ovog zakona izvrši prilikom vršenja transakcije u iznosu od 5.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan izvršenja transakcije, bez obzira na to da li se radi o jednoj ili više međusobno povezanih transakcija, što znači da je shodno navedenom članu, limit i 5.000 evra i 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan izvršenja transakcije. 

Pitanje:

Primena člana 7. stav 1. tačka 4) Zakona, koji se odnosi na obavezu obveznika da pribavi i proceni verodostojnost informacija o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transakcije, konkretno šta je adekvatan dokaz da je banka izvršila procenu verodostojnosti prikupljenih informacija o svrsi i nameni poslovnog odnosa, odnosno transakcije

Odgovor:

Obveznik može pribaviti informaciju o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transakcije na osnovu izjave stranke. Primera radi, stranka izjavljuje da je svrha i namena otvaranja računa u banci uplata zarade od strane poslodavca. Dokaz da je obveznik izvršio procenu verodostojnosti informacija o istom je potpisana i overena potvrda poslodavca, kojom potvrđuje da je zaposleni zasnovao radni odnos i da će zaradu uplaćivati na račun zaposlenog, otvorenog kod obveznika - banke.

Pitanje:

 

Da li je Državna lutrija Srbije doo Beograd obveznik Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma u situaciji kada priređuje klasične igre na sreću putem interneta?

Odgovor:

Članom 4. st. 1. tač. 8) Zakona predviđeno je da su obveznici, u smislu ovog zakona, priređivači posebnih igara na sreću u igračnicama i priređivači igara na sreću preko sredstava elektronske komunikacije.

 Navedena definicija u citiranoj zakonskoj odredbi ne poznaje termin klasične igre na sreću, već se uopšteno odnosi na one obveznike koji igre na sreću priređuju preko sredstava elektronske komunikacije.

 Ukoliko Državna lutrija Srbije klasične igre na sreću priređuje preko interneta, a ista to pravo ima shodno članu 22. st. 2. Zakona o igrama na sreću („Sl.glasnik RS, br. 88/2011, 93/2012-dr.zakon i 30/2018), jeste obveznik u smislu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Pitanje:

Da li se članovi izvršnog odbora banke koja je registrovana i ima sedište u Republici Srbiji i koja je u većinskom vlasništvu strane banke, koja je u 100% vlasništvu strane države, smatraju za funkcionere druge države?

Odgovor:

Funcioner druge države je fizičko lice koje obavlja ili je u poslednje četiri godine obavljalo visoku javnu funciju u drugoj državi, i to između ostalog i kao član upravnog i nadzornog organa pravnog lica koje je u većinskom vlasništvu strane države, shodno članu 3. stav 1. tačka 23) alineja (6) Zakona.

 Na osnovu člana 2. Zakona o bankama („Službeni glasnik RS“, br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015) banka je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom. Banku mogu osnovati domaća i strana pravna i fizička lica, u skladu sa članom 10. istog zakona.

Na osnovu svega napred navedenog smatramo da se članovi izvršnog odbora banke koja je registrovana i ima sedište u Republici Srbiji, a koja je u većinskom vlasništvu strane banke sa sedištem u drugoj državi ne smatraju funkcionerom druge države, shodno navedenom članu, s obzirom da u konkretnom slučaju članovi izvršnog odbora banke obavljaju svoju funciju u Republici Srbiji, a ne u drugoj državi.

Pitanje:

Da li je posrednik u prometu i zakupu nepokretnosti u obavezi da identifikuje i pribavi fotokopiju ličnog dokumenta lica zainteresovanog za kupovinu ili iznajmljivanje nepokretnosti koje zakazuje gledanje nepokretnosti radi čije prodaje ili davanja u zakup posrednik posreduje?

Odgovor:

Na osnovu člana 17. stav 6. Zakona, prilikom identifikacije stranke koja je fizičko lice i zakonskog zastupnika te stranke, obveznik je dužan da pribavi fotokopiju ličnog dokumenta tog lica, na kojoj upisuje datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid i čuva je u skladu sa zakonom.

 U radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, spada, između ostalih i utvrđivanje identiteta stranke, shodno članu 7. stav 1. tačka 1) Zakona, koju obveznik vrši i pri uspostavljanju poslovnog odnosa sa strankom, shodno članu 8. stav 1. tačka 1) Zakona.

 U skladu sa članom 3. stav 1. tačka 13) poslovni odnos jeste poslovni, profesionalni ili komercijalni odnos između stranke i obveznika koji je u vezi sa vršenjem delatnosti obveznika i za koji se u trenutku uspostavljanja očekuje da će trajati.

 Na osnovu svega napred navedenog smatramo da se gledanje nepokretnosti radi čije prodaje ili davanja u zakup posrednik posreduje ne smatra poslovnim odnosom u smislu Zakona, pa prilikom gledanja nepokretnosti posrednik može samo da identifikuje stranku uvidom u lični dokument.

 Posrednik u prometu i zakupu nepokretnosti će, shodno članu 17. stav 6. Zakona utvrditi identitet i pribaviti fotokopiju ličnog dokumenta fizičkog lica i zakonskog zastupnika tog lica prilikom zaključivanja ugovora o prometnu ili zakupu nepokretnosti, jer se zaključivanje istih smatra poslovnim odnosom u smislu ovog zakona. 

 

 

Pitanje:

Da li članovi Školskog odbora osnovnih i srednjih škola potpadaju pod funkcionere u smislu Zakona?

  

 

Odgovor:

Prema članu 115. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017), organ upravljanja u školi jeste školski odbor. Članom 116. istog zakona predviđeno je da članove organa upravljanja ustanove imenuje i razrešava skupština jedinice lokalne samouprave, a predsednika biraju članovi većinom glasova od ukupnog broja članova organa upravljanja.

Shodno navedenom, članovi školskih odbora osnovnih i srednji škola nisu funkcioneri u smislu člana 3. stav 1. tačka 25) Zakona.

Ističemo još i to da je na obvezniku, da na osnovu analize rizika iz člana 6. Zakona, svako lice koje obavlja visoku javnu funkciju, a koja nije taksativno navedena u članu 3. stav 1. tačka 25) Zakona, svrsta u određenu kategoriju rizika i na osnovu toga primeni odgovarajuće radnje i mere poznavanja i praćenja stranke.

  

 

 

Pitanje:

Da li je direktor Doma zdravlja prema Zakonu funkcioner?

  

 

Odgovor:

Dom zdravlja u državnoj svojini osniva opština, odnosno grad, u skladu sa članom 94. Zakona o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 72/2009 - dr. zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 - dr. zakon, 93/2014, 96/2015, 106/2015, 113/2017 - dr. zakon i 105/2017 - dr. zakon). Prema članu 130. istog zakona direktora, zamenika direktora, članove upravnog odbora i nadzornog odbora zdravstvene ustanove imenuje i razrešava osnivač.

Shodno navedenom, direktor Doma zdravlja nije funkcioner u smislu člana 3. stav 1. tačka 25) Zakona.

Ističemo još i to da je na obvezniku, da na osnovu analize rizika iz člana 6. Zakona, svako lice koje obavlja visoku javnu funkciju, a koja nije taksativno navedena u članu 3. stav 1. tačka 25) Zakona, svrsta u određenu kategoriju rizika i na osnovu toga primeni odgovarajuće radnje i mere poznavanja i praćenja stranke.

  

  

 

Pitanje:

Da li se član Upravnog odbora ili direktor Centra za socijalni rad prema Zakonu smatra funkcionerom, budući da centar za socijalni rad osniva isključivo lokalna samouprava?

  

 

Odgovor:

Prema članu 14. stav 2. Zakona o socijalnoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 24/2011) centar za socijalni rad osniva jedinica lokalne samouprave. Članom 123. navedenog zakona predviđeno je da članove upravnog i nadzornog odbora centra za socijalni rad imenuje osnivač, na četiri godine, a članom 124. zakona predviđeno je da direktora centra za socijalni rad imenuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave, na osnovu konkursa, po pribavljenom mišljenju upravnog odbora centra za socijalni rad.

Shodno navedenom, član upravnog odbora i direktor centra za socijalni rad nije funkcioner u smislu člana 3. stav 1. tačka 25) Zakona.

Ističemo još i to da je na obvezniku, da na osnovu analize rizika iz člana 6. Zakona, svako lice koje obavlja visoku javnu funkciju, a koja nije taksativno navedena u članu 3. stav 1. tačka 25) Zakona, svrsta u određenu kategoriju rizika i na osnovu toga primeni odgovarajuće radnje i mere poznavanja i praćenja stranke.

  

 

Pitanje:

Zadruga računovođa Konto obavlja samo knjigovodstvene poslove za svoje klijente direktnim vođenjem poslovnih knjiga i angažovanjem zadrugara po Ugovoru o delu.

1.  Da li je zadruga računovođa Konto obveznik po Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma?

2. Ovlašćena lica u zadruzi su svi zadrugari koji imaju aktivne ugovore. Kako u tom slučaju da zadruga dostavlja spisak ovlašćenih lica i koliko puta godišnje?

3. Zadruga vodi poslovne knjige za Srpsku naprednu stranku od osnivanja. I ovde se radi samo o knjigovodstvenim poslovima. U koju grupu rizika bi zadruga trebala da svrsta političke stranke, s obzirom da su zakonski zastupnici funkcioneri?

  

 

Odgovor:

1. Članom 4. stav 1. tačka 14) Zakona kao obveznici su predviđeni preduzetnici i pravna lica koja se bave pružanjem računovodstvenih usluga. Neposrednim uvidom u registar Agencije za privredne registre, Zadruga računovođa „Konto“ (u daljem tekstu: Zadruga) sa sedištem u Beogradu-Vračar, ul. Bulevar Kralja Aleksandra br. 86-90, MB:17252364 ima svojstvo pravnog lica registrovanog za obavljanje pretežne delatnosti koja nosi naziv računovodstveni, knjigovodstveni i revizorski poslovi, poresko savetovanje, pod šifrom 6920.

S tim u vezi, mišljenja smo da Zadruga jeste obveznik u smislu člana 4. stav 1. tačka 14) Zakona, s obzirom da je ista registrovana za obavljanje računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova, kao i za poresko savetovanje.

2.Zadruga je dužna da postupa u skladu sa članom 49. Zakona i imenuje ovlašćeno lice i njegovog zamenika za vršenje pojedinih radnji i mera za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranje terorizma koje ispunjava uslove iz člana 50. Zakona. U skladu su članom 52. stav 3. Zakona, Zadruga je dužna da Upravi dostavi podatke o ličnom imenu i nazivu radnog mesta ovlašćenog lica i njegovog zamenika, kao i podatke o ličnom imenu i nazivu radnog mesta člana najvišeg rukovodstva odgovornog za primenu Zakona, kao i svaku promenu navedenih podataka najkasnije u roku od 15 dana od dana imenovanja.

3.Političke stranke prema članu 5. Zakona o političkim strankama („Službeni glasnik RS“, br.36/2009 i 61/2015-odluka US) stiču status pravnog lica upisom u Registar političkih stranaka. Iz tog razloga, identitet političke stranke i zastupnika političke stranke obveznik utvrđuje i proverava u skladu sa članom 20. i 21. Zakona.  

U koju će kategoriju rizika obveznik svrstati stranku zavisi od analize rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, koju je obveznik dužan da izradi i detaljno ažurira u skladu sa smernicama koje donosi organ nadležan za vršenje nadzora nad primenom ovog zakona, shodno članu 6. Zakona.

  

 

Pitanje:

Da li se kod utvrđivanja vlasničke strukture pravnih lica koje se nalaze u državnom vlasništvu  primenjuje drugačiji postupak  i na šta u tom slučaju treba obratiti posebnu pažnju?

  

 

  

 

Odgovor:

Radnje i mere poznavanja i praćenja stranke se uvek sprovode kako bi se utvrdilo stvarno vlasništvo u privrednom društvu, odnosno kako bi se utvrdio procenat udela Republike Srbije u vlasničkoj strukturi, kao i način na koji Republika Srbija učestvuje u vlasništvu takvog pravnog lica. Članom 43. stav 1. tačka 1) alineja (2) i tačka 2) alineja (2) Zakona utvrđeno je kada obveznik nije dužan da prikuplja podatke o stvarnom vlasniku stranke.

  

 

Pitanje:

Da li su dokumenti koji sadrže faksimil umesto svojeručenog potpisa zakonskog zastupnika prihvatljivi za osiguravača kao obveznika po Zakonu?

  

 

Odgovor:

Upotreba faksimila nije uređena propisima, što znači da propisi ne određuju ni stepen pouzdanosti potpisa faksimilom. Iz tog razloga mišljenja smo da bi obveznik trebalo svojim internim aktima, korišćenjem pristupa zasnovanog na proceni rizika, da utvrdi u kojim slučajevima će se dokument potpisan faksimilom smatrati prihvatljivim.

  

 

Pitanje:

Da li Društvo za osiguranje može prihvatiti identifikaciju stranke koje je izvršilo Društvo za posredovanje u osiguranju?

  

 

Odgovor:

Shodno članu 4. stav 1. tačka 6) Zakona, obveznici u smislu istog jesu društva za osiguranje, društva za posredovanje u osiguranju, društva za zastupanje u osiguranju i zastupnici u osiguranju, koji imaju dozvolu za obavljanje poslova osiguranja života, osim društava za zastupanje i zastupnika u osiguranju za čiji rad odgovara društvo za osiguranje u skladu sa zakonom.

Prema članu 30. stav 1. Zakona, kod uspostavljanja poslovnog odnosa, obveznik može, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, poveriti vršenje radnji i mera iz člana 7. stav 1. tač. 1)-5) ovog zakona trećem licu.

Treće lice prema tački 1) stav. 2. istog člana Zakona su, između ostalih i društva koja imaju dozvolu za obavljanje poslova životnog osiguranja.

Prema tome, društvo za osiguranje može prihvatiti identifikaciju stranke koje je izvršilo društvo za posredovanje u osiguranju, s obzirom da su oba društva obveznici Zakona.

  

 

Pitanje:

Koja lica se smatraju članovima organa upravljanja političke stranke s obzirom da su isti obuhvaćeni pojmom funkcioner Republike Srbije shodno članu 3. stav 1. tačka 25) alineja 8) Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma?

Odgovor:

Svaka politička stranka u skladu sa članom 14. stav 3. Zakona o političkim strankama („Službeni glasnik RS“, br.36/2009 i 61/2015-odluka US) donosi statut kojim, između ostalog uređuje organizaciju po teritorijalnom principu i unutrašnju organizaciju, organe, njihova ovlašćenja, sastav, način izbora i opoziva, trajanje mandata i način odlučivanja.


Prema članu 84. tačka 4) Zakona, Uprava za sprečavanje pranja novca priprema i daje mišljenje o primeni ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona u saradnji sa nadzornim organima.


Tumačenje unutrašnje strukture i organizacije političkih stranaka nije u domenu nadležnosti Uprave, pa Vam iz tog razloga odgovor na pitanje koja lica se smatraju članovima organa upravljanja političke stranke može dati isključivo politička stranka u konkretnom slučaju.

Pitanje:

Da li se direktor i registratori Agencije za privredne registre smatraju funcionerom Republike Srbije?

Odgovor:

Shodno članu 3. stav 1. tačka 25) alineja (1) Zakona, funcioner Republike Srbije je fizičko lice koje obavlja ili je u poslednje četiri godine obavljalo visoku javnu funciju u zemlji, i to: predsednik države, predsednik Vlade, ministar, državni sekretar, posebni savetnik ministra, pomoćnik ministra, sekretar ministarstva, direktor organa u sastavu ministarstva i njegovi pomoćnici, i direktor posebne organizacije, kao i njegov zamenik i njegovi pomoćnici.
Prema članu 34. stav 1. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 47/2018 i 30/2018-dr.zakon), vrste posebnih organizacija su sekretarijati i zavodi, a zakonom se mogu obrazovati i posebne organizacije s drugačijim nazivom. Članom 35. stav 1. ovog zakona, posebnom organizacijom rukovodi direktor, koji za svoj rad odgovara Vladi, a stavom 2. istog člana zakona, direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog predsednika Vlade, prema zakonu kojim se uređuje položaj državnih službenika.
Javna agencija je, prema članu 1. stav 1. Zakona o javnim agencijama („Sl.glasnik RS“, br. 18/2005 i 81/2005-ispr.) organizacija koja se osniva za razvojne, stručne ili regulatorne poslove od opšteg interesa.
U skladu sa članom 10. stav 1. Zakona o agenciji za privredne registre („Sl.glasnik RS“, br. 55/2004, 111/2009 i 99/2011), direktora Agencije imenuje i razrešava Vlada, na predlog upravnog odbora, a stavom 2. istog člana ovog zakona, direktor se imenuje na period od pet godina i može ponovo biti imenovan.
S obzirom da Agencija za privredne registre, na osnovu svega napred navedenog predstavlja posebnu organizaciju, direktor Agencije za privredne registre, koga imenuje Vlada Republike Srbije se smatra funcionerom u smislu člana 3. stav 1. tačka 25) alineja (1) Zakona, dok registratori iste nisu obuhvaćeni ovim pojmom.             

Pitanje:

Da li se vanbračni partner funkcionera smatra užim članom porodice funkcionera u smislu ZSPNFT ukoliko ne postoji zajednica života?

Odgovor:

Prema Porodičnom zakonu („Službeni glasnik RS“ br. 18/05, 72/11 – dr. zakon) članom 4. vanbračna zajednica definisana je kao  trajnija zajednica života žene i muškarca, između kojih nema bračnih smetnji, u kojoj vanbračni partneri imaju prava i dužnosti supružnika, pod uslovima koji su određeni tim Zakonom. U slučaju prestanka vanbračne zajednice, vanbračni partneri moraju definisati imovinske odnose, način vršenja roditeljskog prava kao i eventualno izdržavanje supružnika. Prema Pordičnom zakonu ovi odnosi se mogu regulisati sporazumom ili odlukom suda, koji se u pravnom saobraćaju tretiraju kao dokaz prestanka vanbračne zajednice.

               

Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“ br. 113/2017 – u daljem tekstu: Zakon) članom 3. stav 1. tačka 26) definiše da je član uže porodice funkcionera bračni drug ili vanbračni partner, roditelji, braća i sestre, deca, usvojena deca i patorčad i njihovi bračni i vanbračni partneri.

 

U vezi sa tim, mišljenja smo da je na obvezniku koji u konkretnom slučaju postupa i primenjuje radnje i mere poznavanja i praćenja stranke propisane Zakonom da utvrdi da je vanbračna zajednica prestala da postoji, uvidom u pomenuta dokumenta. Ukoliko obveznik ne može da utvrdi postojanje odluke suda ili sporazum kojim se u slučaju prestanka vanbračne zajednici regulišu njihova međusobna prava i obaveze, može zatražiti od stranke izjavu overenu kod notara, kojom pod krivičnom i materijalnom odgovornošću tvrdi da je vanbračna zajednica prestala da postoji.

  

 

Pitanje:

 Da li je dozvoljena razmena podataka u okviru grupacije o klijentima čije su transakcije prijavljene Upravi, odnosno da li banka može centrali banke dostavljati podatke o klijentima i transakcijama za koje je obaveštena Uprava?

 

 

Odgovor:

U skladu sa članom 48. stav 2. Zakona obveznik koji je deo međunarodne grupacije primenjuje programe i procedure koji važe za celu grupaciju, uključujući procedure za razmenu informacija za potrebe poznavanja i praćenja stranke, smanjenja i otklanjanja rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, kao i drugih radnji i mera u cilju sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Obveznik koji je deo međunarodne grupacije može sa drugim članicama te grupacije da razmenjuje podatke i informacije o transakcijama i licima za koje postoje osnovi sumnje na pranje novca i finansiranja terorizma i koje su kao takve prijavljene Upravi, osim ako Uprava ne zahteva drugačije postupanje.

Napred navedeno znači da, banka koja je deo međunarodne grupacije može centrali banke dostavljati podatke i informacije o transakcijama i licima za koje postoje osnovi sumnje na pranje novca i finansiranje terorizma, a koje su kao takve prijavljene Upravi, osim u slučaju da Uprava ne dozvoli razmenu istih.

 

 

Pitanje:

Da li se pod funcionerom Republike Srbije podrazumevaju direktori javnih komunalnih preduzeća čiji su osnivači lokalne samouprave i članovi nadzornog odbora tih komunalnih preduzeća?

 

 

Odgovor:

Uprava ostaje pri mišljenju da se direktori javnih komunalnih preduzeća smatraju organom upravaljanja u javnom preduzeću i predstavljaju funcionere u smislu Zakona i isto dopunjuje sledećem:

Shodno članu 15. stav 1. Zakona o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS“, br. 15/2016), organi javnog preduzeća su nadzorni odbor i direktor.

Poslove koje vrši nadzorni odbor predviđeni su članom 22. istog zakona.

Ukoliko na osnovu navedenih poslova nadzorni odbor obavlja funkciju organa upravljanja u javnom preduzeću, članovi nadzornih odbora javnih komunalnih preduzeća smatraju se funcionerom u smislu člana 3. stav 1. tačka 25) alineja (7) Zakona.

Napominjemo još i to da Uprava, prema članu 84 stav 1. tačka 4) Zakona daje mišljenja o primeni Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i propisa donetih na osnovu ovog zakona i nije nadležna za tumačenje drugih zakona, kao i pomenutog Zakona o javnim preduzećima.

Pitanje:

Član 3. stav 1. tačka 25) alineja (7) definiše domaćeg funkcionera kao člana organa upravljanja u javnom preduzeću ili privrednom društvu u većinskom vlasništvu države.

Imajući u vidu to da Zakon ne definiše „većinsko vlasništvo države“, postoje nedoumice da li se u ovom slučaju, prilikom tumačenja koji procenat vlasništva države je opredeljujuć u definiciji funcionera, primenjuju odredbe Zakona o privrednim društvima, koji definiše da je 50% procenat koji opredeljuje većinsko učešće u osnovnom kapitalu ili se primenjuje procenat od 25% određen članom 3. stav 1. tačka 11. Zakona, a koji je opredeljujući za određivanje stvarnog vlasnika u određenom privrednom društvu, odnosno da li se „većinsko vlasništvo“ tumači od slučaja do slučaja, a u poređenju sa procentom vlasništva ostalih udeličara/akcionara.

Prema komercijalnim bazama koje banke koriste u ove svrhe (World Chek, Lexis Nexsis), fizička lica – članovi organa upravljanja u privrednim društvima u kojima država ima određeni procenat kapitala koji je manji od 50%, najčešće imaju status  PEP (politicaly exposed person).

Odgovor:

Povezanim licem u smislu člana 62. stav 2. tačka 4) Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/11, 99/11, 83/14-dr.zakon, 5/15 i 44/2018) u odnosu na određeno pravno lice, smatra se lice koje u tom pravnom licu poseduje značajno učešće u kapitalu, ili pravo da takvo učešće stekne iz konvertibilnih obveznica, varanata, opcija i slično.

Većinsko učešće u osnovnom kapitalu, prema stavu 4. istog člana Zakona postoji ako jedno lice, samostalno ili sa drugim licima koja sa njim deluju zajedno, poseduje više od 50% prava glasa u društvu.

 Shodno navednom, kada država u osnovnom kapitalu učestvuje sa više od 50% prava glasa u društvu, takvo društvo se smatra privrednim društvom u većinskom vlasništvu države, a proverom preko registra privrednih subjekata Agencije za privredne registre, može se utvrditi da li je isto registrovano kao takvo.

 Utvrđivanje da li je stranka ili stvarni vlasnik stranke funkcioner je postupak koji je nezavistan od postupka utvrđivanja stvarnog vlasnika privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica.

2011 Uprava za sprečavanje pranja novca