APML logo
Српски Srpski English
Početna > Propisi > Stručna Mišljenja

Stručna Mišljenja

Pitanje:

Dostavljam Vam tipove transakcija za koje u praksi postoji dilema koje učesnike transakcije je neophodno prijaviti nakon izvršenja gotovinskih transakcija u iznosu od 15 000 rsd ili vise, u dinarskoj protivvrednosti.

1. Uplata pazara (šifra osnova 165) - Primalac sredstava je uvek pravno lice, međutim uplatioci sredstava (lica koja donose nalog) mogu biti različita fizička lica - vlasnik, ovlašćeno lice, ali i vozači, kuriri.. koji ne moraju biti ovlašćeni, niti u ugovornom odnosu sa pravnim licem.

2. Isplata sa računa pravnog lica (šifra osnova 166) - Davalac je uvek pravno lice, međutim fizičko lice koje podiže sredstva može biti vlasnik, ovlašćeno lice.. kao i lice koje samo vrši uslugu podizanja sredstava (npr. kurir) i za to ne mora biti ovlašćeno.

3. Uplata i povraćaj pozajmice osnivača (šifra osnova 181/182) - Kod transakcija uplate i povraćaja pozajmice, transakcije mogu izvršavati fizička lica koja nisu osnivači, već lica koje vrše uslugu uplate odnosno podizanje sredstava (npr. kuriri, vozači..)

Molim Vas za mišljenje i stav koje lice je potrebno evidentirati u gore navedenim situacijama, kada nalog donosi i fizički izvršava transakciju lice koje nije ovlašćeno, već vrši uslugu uplate, odnosno podizanja sredstava za pravno lice.

Odgovor:

U skladu sa članom 37. st. 1 i 2 Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10 - u daljem tekstu: Zakon) obveznik je dužan da Upravi za sprečavanje pranja novca dostavi odgovarajuće podatke iz člana 81. stav 1. Zakona  o svakoj gotovinskoj transakciji u iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, kao i uvek kada u vezi sa transakcijom ili strankom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Na osnovu člana 15. stav 1. Zakona obveznik utvrđuje i proverava identitet stranke koja je pravno lice pribavljanjem odgovarajućih podataka iz člana 81. Zakona, odnosno poslovnog imena, adrese, sedišta, matičnog broja i poreskog identifikacionog broja pravnog lica koje uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakciju, odnosno za koje se uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakcija. Navedeni podaci pribavljaju se uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz registra koji vodi nadležni organ države sedišta pravnog lica, a koja ne sme biti starija od tri meseca od dana predaje obvezniku, kao i neposrednim uvidom u Registar privrednih subjekata ili drugi zvanični javni registar.

Članom 16. Zakona propisano je da obveznik utvrđuje i proverava identitet zastupnika i pribavlja podatke o imenu i prezimenu, datumu i mestu rođenja, prebivalištu ili boravištu, jedinstvenom matičnom broju građana, zastupnika koji u ime i za račun stranke-pravnog lica uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakciju, kao i vrstu i broj ličnog dokumenta, datum i mesto izdavanja, uvidom u lični dokument zastupnika u njegovom prisustvu. Ako iz tog dokumenta nije moguće pribaviti propisane podatke, podaci koji nedostaju pribavljaju se iz druge službene isprave, koju podnosi zastupnik. Istim članom propisano je i da ako obveznik kod utvrđivanja i provere identiteta zastupnika posumnja u istinitost pribavljenih podataka, dužan je da o tome pribavi i njegovu pismenu izjavu.

Kada je reč o licima koja vrše uslugu uplate, odnosno podizanja novčanih sredstava za pravno lice, a ne spadaju u kategoriju ovlašćenih lica već se radi o kuririma, vozačima, itd, smatramo da identifikacija ovih lica spada u delokrug interne procedure obveznika, imajući u vidu da ovakvi slučajevi nisu od neposrednog značaja u smislu povišenog rizika od pranja novca i finansiranja terorizma već eventualno prevare ili nekih drugih krivičnih dela te kao takvi nisu regulisani Zakonom.

Pitanje:

Obratio nam se stečajni upravnik u nameri da otvori račun stečajne mase. Kao dokument za identifikaciju stečajne mase dostavljeno je reшenje Trgovinskog suda od 24.11.2008 o obustavi stečajnog postupka (pravnosnažno dana 02.02.2009.godine) nad stečajnim dužnikom i nastavku stečajnog postupka u odnosu na stečajnu masu. Kako je za konkretno pravno lice stečajni postupak pokrenut po starom Zakonu o stečajnom postupku, po kojem nije postojala obaveza registracije stečajne mase kod APR-a, to i nije moguće izvrшiti neposredan uvid u registar stečajnih masa.

Kako smo u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma u obavezi da pravna lica identifikujemo na osnovu izvoda iz zvaničnog registra koji nije stariji od 3 meseca,  na koji način u gore opisanom slučaju izvrшiti identifikaciju stečajne mase? Drugim rečima, poшto je slučaj specifičan, da li možemo da prihvatimo gore pomenuto Rešenje Trgovinskog suda i da na osnovu tog dokumenta idenfiikujemo stečajnu masu?   

Odgovor:

Na osnovu člana 15. stav 1. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10 - u daljem tekstu: Zakon) obveznik utvrđuje i proverava identitet stranke koja je pravno lice pribavljanjem odgovarajućih podataka iz člana 81. Zakona.

Navedeni podaci pribavljaju se uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz registra koji vodi nadležni organ države sediшta pravnog lica, a koja ne sme biti starija od tri meseca od dana predaje obvezniku, kao i neposrednim uvidom u Registar privrednih subjekata ili drugi zvanični javni registar.

Ukoliko nije moguće pribaviti sve podatke iz zvaničnog, javnog registra, obveznik je dužan da podatke koji nedostaju pribavi iz originalnog ili overenog dokumenta ili druge poslovne dokumentacije koju dostavlja stranka, odnosno na osnovu pismene izjave stranke ako podatke koji nedostaju, iz objektivnih razloga, nije moguće utvrditi na propisani način.

Imajući u vidu prethodne odredbe, kao i to da prema članu 27. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/2009, 99/2011 - dr. zakon i 71/2012 - odluka US) stečajni upravnik zastupa stečajnog dužnika, odnosno stečajnu masu u pokretanju i vođenju sudskih, upravnih i drugih postupaka, te da stečajna masa poseduje stranačku sposobnost, odnosno pravni subjektivitet, ali ne i svojstvo pravnog lica, smatramo da se u konkretnom slučaju može izvrшiti identifikacija stečajne mase na osnovu reшenja Trgovinskog suda, uz mogućnost da obveznik podatke koji nedostaju, a koje iz objektivnih razloga nije moguće utvrditi na propisani način pribavi na osnovu pismene izjave stranke, u konkretnom slučaju stečajnog upravnika kao zakonskog zastupnika stranke.

Pitanje:

Saglasno čl. 15 Zakona, Utrvrđivanje i provera identiteta pravnog lica, propisano je da se podaci pribavljaju  uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz registra (ili neposrednim uvidom u zvanični javni registar), kao i da dokumentacija ne sme biti starija od 3 meseca. Ako nije moguće pribaviti podatke na taj način, podaci koji nedostaju se pribavljaju iz originala ili overene kopije dr. poslovne dokumentacije. Ako podatke koji nedostaju, iz objektivnih razloga nije moguće utvrditi na propisani način , podaci se utvrđuju na osnovu pisane izjava klijenta.

Ukoliko se uspostavlja poslovni odnos sa pravnim licem,  u čijoj vlasničkoj strukturi su druga  pravna lica koja su i u vlasničkoj strukturi pravnih lica koja su već klijenti banke i dokumetaciju banka poseduje ali je starija od 3 meseca u ovom momentu, može li se poslovni odnos uspostaviti sa postojećom raspoloživom dokumentacijom (iako je starija od 3 meseca)?

Ukoliko može da li bi se mogla pribaviti samo pisana izjava stranke da nije bilo promena?

Molimo za odgovor i na sledeće pitanje, kao dopunu pitanja iz prethodnog mail-a:

Ukoliko se uspostavlja poslovni odnos sa pravnim licem u čijoj vlasničkoj strukturi su pravna lica koja su već  klijenti banke i za koje je prilikom utvrđivanja vlasničke strukture pribavljena dokumentacija u ranijem periodu tako da je trenutno starija od tri meseca, da li je potrebno pribaviti novu dokumentaciju (ne stariju od 3 meseca) za ta pravna lica-klijente-vlasnike i njihove vlasnike ili se poslovni odnos može uspostaviti na osnovu već pribavljene dokumentacije u ranijem periodu?

Odgovor:

Na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10 – u daljem tekstu: Zakon) obveznici preduzimaju radnje i mere poznavanja i praćenja stranke pri uspostavljanju poslovnog odnosa sa strankom.

Obveznik, prilikom upostavljanja poslovnog odnosa sa strankom, može da koristi dokumentaciju koju ima u svom posedu na osnovu ranije uspostavljenih poslovnih odnosa. Na osnovu člana 22.  Zakona, obveznik je dužan da prati poslovanje stranke sa posebnom pažnjom, što uključuje praćenje i ažuriranje pribavljenih isprava i podataka o stranci, a sve u obimu i učestalosti koja odgovara stepenu rizika utvrđenom u analizi iz člana 7. tog zakona. Odredbe člana 22. primenjuju se na sve poslovne odnose, a posebno u slučaju uspostavljanja poslovnog odnosa sa strankom na osnovu prethodno pribavljene dokumentacije koja je starija od tri meseca, te smatramo da je neophodno izvršiti ažuriranje tih podataka.   

 

 

Pitanje:

Molimo Vas za stav po sledećem pitanju: u slučajevima kada je privrednom društvu koje uspostavlja poslovni odnos sa bankom član (osnivač) to samo privredno društvo (sopstveni udeo društva), kako postupiti u pogledu utvrđivanja stvarnog vlasnika, tj. fizičkog lica? Da li se u tom slučaju, kada privredno društvo poseduje sopstveni većinski udeo, i kada nema fizičkih lica koja učestvuju sa više od 25% u kapitalu, smatra da je identifikacija vlasničke strukture tog privrednog društva potpuna konstatacijom (i potvrdom kroz izvod) sopstvenog udela društva?

Odgovor:

Na osnovu člana 8. stav 1. tačke 3. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10 – u daljem tekstu: Zakon), obveznik je dužan da utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke i proveri njegov identitet u slučajevima propisanim ovim zakonom.

Pošto u ovom konkretnom slučaju privredno društvo poseduje većinski vlasnički udeo u privrednom društvu sa kojim uspostavljate poslovni odnos, potrebno je utvrditi vlasničku strukturu privrednog društva sa većinskim vlasničkim udelom. S druge strane, postoji obaveza utvrđivanja vlasništva nad ostatkom vlasničkog udela jer, hipotetički, postoji mogućnost da je fizičko lice vlasnik 25 ili više procenata privrednog društva, i to dela koje nije obuhvaćeno većinskim vlasničkim udelom.

Stvarni vlasnik stranke je uvek fizičko lice. Ovde treba imati u vidu i to da je obveznik dužan da na osnovu procene rizika za pranje novca i finansiranje terorizma vrši proveru identiteta stvarnog vlasnika pravnog lica i lica stranog prava tako da zna vlasničku i upravljačku strukturu stranke i da zna ko su stvarni vlasnici stranke.

Pitanje:

Molim Vas za mišljenje da li u postupku utvrđivanja stvarnog vlasnika (član 20. Zakona) za osnivače nerezidente pravna lica koji imaju Registrovane zastupnike društva (registracione agente)  možemo prihvatiti dokaz o osnivanju firme (sertifikat) izdat od strane zvaničnog javnog registra I potvrdu registrovanog zastupnika o postojanju kompanije i  stvarnim vlasnicima ne stariju od 3 meseca.

Klijent tvrdi da na Sejšelima zvanični registar ne izdaje potvrde sa trenutnim podacima iz registra već isključivo sertifikat prilikom registracije kompanije, a da agenti/zastupnici izdaju sve potrebne potvrde nakon registracije.

Odgovor:

Na osnovu člana 20. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10 – u daljem tekstu: Zakon), obveznik je dužan da utvrdi identitet stvarnog vlasnika pravnog lica i lica stranog prava. Obveznik podatke o stvarnom vlasniku pribavlja uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz zvaničnog javnog registra, koja ne sme biti starija od tri meseca. Ako to nije moguće, obveznik je dužan da pribavi podatke koji nedostaju uvidom u original ili overenu kopiju isprave ili druge poslovne dokumentacije. To mogu biti ugovori o osnivanju, razna ovlašćenja, odluke upravnih i nadzornih odbora i slično. Smatramo da se prilikom identifikacije pravnog lica i stvarnog vlasnika tog pravnog lica mogu koristiti registri koje vode registracioni agenti/zastupnici koji imaju dozvolu za rad u svojim državama, pod uslovom da se iz ovih registara nesumnjivo može utvrditi ko su stvarni vlasnici stranke.

Obveznik je dužan da, na osnovu procene rizika za pranje novca i finansiranje terorizma, vrši proveru identiteta stvarnog vlasnika pravnog lica i lica stranog prava tako da zna vlasničku i upravljačku strukturu stranke i da zna ko su stvarni vlasnici stranke.Na osnovu člana 8. stav 2. Zakona obveznik je dužan da odbije ponudu za uspostavljanje poslovnog odnosa, kao i izvršenje transakcije ako ne može da izvrši opšte radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, to jest da utvrdi i proveri identitet stranke, utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke i izvrši druge radnje propisane u ovom članu.

Pitanje:

Molim Vas za odgovor na sledeće pitanje:

Članom 23 Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma predviđena je mogućnost poveravanja vršenja pojedinih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke trećem licu, kod uspostavljanja poslovnog odnosa (iz člana 8 stav 1, tačke 1-4).

Stavom 2 ovog člana definisano je da je treće lice obveznik iz člana 4, stav 1, tačke 1,3,4 i 8.

Pitanje glasi: da li obveznik iz člana 4, tačka 8 (brokersko-dilersko društvo) može poveriti vršenje radnji i mera iz člana 8 stav 1, tačke 1-4 obvezniku iz člana 4, tačka 1 (banci)?

Konkretno, da li banka kao obveznik Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma može kao treće lice vršiti deo obaveza iz člana 8 za brokersko dilersko društvo ( poslovni partner, registrovano brokersko-dilersko društvo sa kojim ima zaključen ugovor o poslovnoj saradnji), i to:

1)  Utvrdi identitet stranke;

2)  proveri identitet stranke na osnovu dokumenata, podataka ili informacija pribavljenih iz pouzdanih i verodostojnih izvora;

3)  utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke i proveri njegov identitet u slučajevima propisanim ovim zakonom;

4)  pribavi informacije o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transakcije i druge podatke u skladu sa ovim zakonom.

Odgovor:

Članom 23. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma    („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10- u daljem tekstu: Zakon) predviđena je mogućnost da obveznik, pod uslovima utvrđenim Zakonom, prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa poveri vršenje radnji i mera poznavanja i praćenja stranke iz člana 8. stav 1. tač. 1-4 Zakona trećem licu koje je istovremeno i obveznik iz člana 4. stav 1. tač. 1, 3, 4. i 8. Zakona.

S obzirom na odredbe člana 23. Zakona, jasno je da brokersko-dilersko društvo može banci poveriti vršenje pojedinih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke.

Međutim, u svakom konkretnom slučaju neophodno je imati u vidu i ostale odredbe člana 23. Zakona, a naročito one koje govore o tome da je obveznik dužan da prethodno proveri da li treće lice ispunjava uslove propisane Zakonom, kao i to da se poveravanjem vršenja pojedinih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke trećem licu obveznik ne oslobađa odgovornosti za pravilno vršenje radnji i mera poznavanja i praćenja stranke u skladu sa Zakonom. Takođe, ukazujemo i na odredbu člana 24. stav 1. po kojoj obveznik ne sme da poveri vršenje pojedinih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke trećem licu, ako je stranka of-šor pravno lice ili anonimno društvo.

 

Pitanje:

Naše preduzeće se uglavnom bavi prodajom keramičkih pločica, i ima organizovanu sopstvenu računovodstvenu službu.
Pošto imamo jedno povezano pravno lice, koje nema svoju službu računovodstva, nameravamo da mu uslužno pružamo knjigovodstvene usluge.
Da li smo u ovom slučaju obveznici zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, po  Članu 4. Zakona?

Odgovor:

Na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (“Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10 – u daljem tekstu: Zakon) obveznicima se smatraju preduzetnici i pravna lica koja se bave pružanjem računovodstvenih usluga.

Računovodstvena služba pravnog lica koja vodi poslovne knjige samo za to pravno lice nije obveznik po Zakonu. Takođe, računovođe zaposlene u pravnim licima za koje sastavljaju finansijske izveštaje i vode poslovne knjige za to pravno lice nisu obveznici po Zakonu. Ukoliko je  pravno lice za koje nameravate da vodite poslovne knjige deo organizacione strukture preduzeća Enmon d.o.o, „sopstvena računovodstvena služba“, kako stoji u vašem dopisu, se neće smatrati obveznikom po Zakonu.

Ukoliko računovodstvena služba vašeg preduzeća pruža računovodstvene usluge drugim pravnim subjektima kao uslužnu delatnost, smatra se obveznikom po ovom zakonu.

Pitanje:

Obraćamo Vam se, kao nadležnom organu, sa molbom za mišljenjem i tumačenjem Odredbe koja se odnosi na poznavanje i praćenje stranke, a u vezi sa Odredbom o međunarodnom faktoringu u dvofaktorskom sistemu (Zakon o faktoringu). Imajući u vidu da u međunarodnom faktoringu koji funkcioniše u dvofaktorskom sistemu Uvozni faktor postaje vlasnik potraživanja i uplata koja bude stizala u momentu dospeća potraživanja stizaće sa računa Uvoznog faktora, mišljenja smo da Mere i radnje poznavanja stranke treba da se zadrže na Uvoznom faktoru.

Odgovor:

Kada je reč o međunarodnom faktoringu u dvofaktorskom sistemu, domaća banka (domaći/izvozni faktor) uspostavlja poslovni odnos sa ino/uvoznim faktorom. Ino/uvozni faktor vrši plaćanje izvoznom faktoru, to jest banci na dan dospeća potraživanja. Na osnovu člana 14. stav 2. Zakona o faktoringu („Službeni glasnik RS“, br. 62/2013), faktor koji obavlja međunarodni faktoring u dvofaktorskom sistemu u obavezi je da preuzme radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, u skladu sa propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Nesumnjivo je da se navedena odredba upućuje na Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10 – u daljem tekstu: Zakon).

Sama priroda ovog pravnog posla ga svrstava u visoki rizik. Zbog toga je neophodno sprovoditi pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke. Jedna od mera je da obveznik u interfaktorskom ugovoru, analogno sa članom 29. stav 5. Zakona, posebno utvrdi i dokumentuje obavezu svake ugovorne strane u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma. Ovim će se osigurati da će ino/uvozni faktor preduzeti adekvatne mere u smislu preduzimanja radnji i mera poznavanja i praćenja svoje stranke, u ovom slučaju uvoznika-dužnika.

 Banka kao obveznik vrši sve radnje i mere propisane u Zakonu potrebne za identifikaciju stranke koji vrši transakciju kod banke kao i analizu rizika stranke. Pošto je stranka sa kojom banka stupa u poslovni odnos ino/uvozni faktor, neophodno je izvršiti identifikaciju ino/uvoznog faktora kao i analizu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma koji nosi navedena stranka. Po opšteprihvaćenim međunarodnim standardima obveznici u svim državama koje primenjuju standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma  su, na prvom mestu, banke i slične finansijske institucije. Zbog toga je neophodno u okviru analize rizika stranke utvrditi da li je stranka iz države koja primenjuje standarde u ovoj oblasti koji su na nivou standarda Evropske unije ili šire, kao i da li je u državi u kojoj posluje dužna da preduzima radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, to jest da li je obveznik po zakonu te države koji reguliše ovu oblast. Ukoliko je ovo slučaj, može se pretpostaviti da će ino/uvozni faktor izvršiti identifikaciju svoje stranke, to jest uvoznika-nerezidenta.

Ukoliko  je stranka iz države koja ne primenjuje standarde u ovoj oblasti koji su na nivou standarda Evropske unije ili šire, ili u državi u kojoj posluje nije dužna da preduzima radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, to jest nije obveznik po zakonu te države koji reguliše ovu oblast, domaća banka (domaći/izvozni faktor) je dužna da preduzme dodatne mere za umanjenje rizika od pranja novca, to jest da ovaj rizik svede na mininum. Jedna od mogućih radnji je identifikovanje kupca-dužnika direktnim traženjem dokumentacije od strane domaće banke.

Pitanje:

Molim Vas za odgovor na sledeća pitanja:

1) da li je obaveza banke da prijavljuje  gotovinske transakcije ovlašćenih menjača u iznosu EUR 15.000 i više i ako jeste, koje gotovinske transakcije: polaganje i podizanje efektive na i sa deviznog namenskog računa menjača ili otkup i prodaju efektivnog stranog novca?

2) da li je obaveza banke da prijavljuje zbirno transakciju podizanja stare devizne štednje sa računa u CRHoV-u , u slučaju kada se u istom trenutku  vrši isplata za više godina unazad, a svaka pojedinačna transakcija koja se vezuje za godinu dospeća je ispod iznosa  EUR 15.000?

Odgovor:

Jedan od uslova pod kojima obveznici za određene stranke nisu dužni da Upravi prijave gotovinske transakcije, a koji je propisan u Pravilniku o metodologiji za izvršavanje poslova u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 7/2010 i 41/2011), je da te transakcije vrše stranke za koje se u skladu sa Zakonom primenjuju pojednostavljene mere poznavanja i praćenja stranke. Pojednostavljene mere poznavanja i praćenja stranke se na osnovu člana 32. Zakona mogu primeniti prilikom vršenja transakcije u iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivrednosti, ako je stranka jedno od lica ili obveznika iz člana 4. stav 1. tačke 1-8. Među ovim strankama su i ovlašćeni menjači.

Ako je stranka jedna od pobrojanih u članu 32. Zakona, u vašem slučaju ovlašćeni menjač, i ukoliko obveznik proceni da se ova stranka može svrstati u nisko rizičnu grupu i da se prema njoj mogu primeniti pojednostavljene mere poznavanja i praćenja stranke, obveznik nije u obavezi da prijavi gotovinsku transakciju u iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivrednosti. U slučaju kada se proceni da postoji ili bi mogao postojati viši stepen rizika za pranje novca i finansiranje terorizma,  to jest kada je stranka iz člana 32. Zakona svrstana u viši rizik, primenjuju se pojačane radnje i mere i obveznik je dužan da prijavljuje sve gotovinske transakcije.

Što se tiče odgovora na drugo pitanje, procedurom je propisano da stranka koja želi da unovči svoje obveznice prilaže potvrdu o stanju računa u Centralnom registru, depo i kliring hartija od vrednosti. Ukoliko banka na osnovu izvoda iz Centralnog registra isplaćuje stranci iznos od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivrednosti, bez obzira što iznos za svaku pojedinačnu godinu ne prelazi iznos od 15.000 evra, dužna je da Upravi prijavi gotovinsku transakciju.

 

Pitanje:

Molimo Vas za stručno mišljenje vezano za obavezu obveznika u skladu sa članom 42. Zakona o sprečavanju pranja novca i finanisranja terorizma, da ovlašćenom licu obezbedi odgovarajuće kadrovske, materijalne, informacionotehničke i druge uslove za rad; odnosno odgovarajuće prostorne i tehničke mogućnosti koje obezbeđuju odgovarajući stepen zaštite poverljivih podataka kojima raspolaže ovlašćeno lice i zaštitu u smislu zabrane odavanja podataka o njemu neovlašćenim licima, kao i zaštitu od drugih postupaka koji mogu uticati na neometano vršenje njegovih dužnosti.

Da li u tom smislu ovlašćeno lice kod obveznika može obavljati i druge poslove, koji uključuju svakodnevni direktan kontakt sa klijentima ili je neophodno obezbediti uslove za rad gde ne bi postojao neposredan svakodnevni kontakt ovlašćenog lica za SPN i FT sa klijentima.

Odgovor:

Na osnovu člana 42. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10 – u daljem tekstu: Zakon) obveznik je dužan da ovlašćenom licu obezbedi odgovarajuće kadrovske, materijalne, informaciono-tehničke i druge uslove za rad, odgovarajuće prostorne i tehničke mogućnosti koje obezbeđuju odgovarajući stepen zaštite poverljivih podataka kojima raspolaže ovlašćeno lice kao i zaštitu od drugih postupaka koji mogu uticati na neometano vršenje njegovih dužnosti.

Zakon se odnosi na sve obveznike. Uslovi su propisani na uopšten način, a na obvezniku je da odredi konkretan sistem i organizaciju poslova za izvršavanje mera i radnji propisanih ovim zakonom. Smatramo da pojedine grupe obveznika koje imaju veliki broj zaposlenih, veći broj filijala i poslovnica i čiji je obim poslovanja mnogo veći nego, na primer, kod menjača gde je vlasnik ujedno i jedini zaposleni i gde obavlja ulogu ovlašćenog lica, treba da imaju kompleksniju organizaciju u cilju borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Ovlašćeno lice treba da koordinira radom svih zaposlenih koji su u direktnom kontaktu sa klijentima i koji izvrašavaju radnje i mere poznavanja i praćenja klijenta, da pravovremeno reaguje na svaku njihovu prijavu o sumnjivom ponašanju klijenta, da budu u kontaktu sa nadzornim i nadležnim organima. Verujemo da će ove obaveze na najbolji način vršiti ovlašćeno lice koje nije u svakodnevnom kontaktu sa strankama, već koje prati rad zaposlenih vezan za ispunjavanje obaveza po Zakonu i koje, samim tim, ima sveobuhvatnu sliku o funkcionisanju ovog sistema u okviru obveznika u kojem je zaposleno na poslovima ovlašćenog lica. 

Pitanje:

Da li se lice koje je dobavljač banke, odnosno banci pruža određene usluge (npr. usluge hotelskog smeštaja, obuke, itd) na osnovu ugovora o pružanju takvih usluga ili fakture, koje pri torn nema otvoren račun u banci, a jedine transakcije između njega i banke su plaćanja banke tom licu za izvršene usluge, smatra strankom u smislu člana 3. stav 1. tačka 4) Zakona, a prema kojoj se primenjuju mere propisane članom 8. Zakona?

Odgovor:

Prema članu 3. stav 1. tačka 4) Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (u daljem tekstu: Zakon) stranka je fizičko lice, preduzetnik, pravno lice i lice građanskog prava koje vrši transakciju ili uspostavlja poslovni odnos sa obveznikom. Dalje, u članu 3. Stav 1. Tačka 5) Zakona definisana je transakcija kao prijem, davanje, zamena, čuvanje, raspolaganje ili drugo postupanje sa imovinom kod obveznika. Član 3. stav 1. tačka 14) Zakona definiše poslovni odnos kao odnos između stranke i obveznika zasnovan na ugovoru u vezi sa vršenjem delatnosti obveznika, te je prilikom zasnivanja poslovnog odnosa obveznik dužan da preduzima mere i radnje praćenja i poznavanja stranke, koje su predviđene članom 8. Zakona.

U skladu sa gore navedenim, mišljenja smo da u slučaju pitanja koje ste nam poslali, banka nema dužnost da prema dobavljaču preduzima mere i radnje koje je u obavezi da preduzima u skladu sa Zakonom prema strankama prilikom zasnivanja poslovnog odnosa ili vršenja transakcija, jer dobavljač nije stranka kojoj banka pruža usluge koje su u vezi sa vršenjem delatnosti obveznika.

Pitanje:

Klijent – predstavništvo stranog pravnog lica iz Delavera se osnovalo u Srbiji i registrovalo kod Agencije za privredne registre. Prilikom registracije kod Agencije za privredne registre klijent je predao Izvode iz Delavera u originalu.

Radi otvaranja računa predstavništva Banci je dostavljena fotokopija Izvoda za strano pravno lice iz Delavera na koji je Agencija za privredne registre stavila pečat da je kopija istovetna sa originalnim primerkom koji se nalazi kod Agencije u predmetu.

Molim Vas za odgovor da li Banka može da prihvati Izvod stranog pravnog lica iz Delavera u fotokopiji, overenoj od strane Agencije za privredne registre radi utvrđivanja krajnjeg vlasnika.

 

Odgovor:

U skladu sa članom 20. Zakona o sprečavanju  pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br.20/09, 72/09 i 91/10, u daljem tekstu: Zakon) obveznik je dužan da utvrdi identitet stvarnog vlasnika pravnog lica i lica stranog prava. Identitet stvarnog vlasnika utvrđuje se na osnovu podataka iz evidencija čija je sadržina propisana članom 81. stavom 1. tačkom 14. Zakona.

Podaci se utvrđuju uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz zvaničnog javnog registra, koja ne sme biti starija od tri meseca. Ako je nemoguće pribaviti podatke iz zvaničnog javnog registra, obveznik je dužan da pribavi podatke koji nedostaju uvidom u original ili overnu kopiju isprave ili druge poslovne dokumentacije, koju mu dostavlja zastupnik, prokurista ili punomoćnik stranke.

Napominjemo da je obveznik dužan da na osnovu procene rizika za pranje novca i finansiranje terorizma vrši proveru identiteta stvarnog vlasnika pravnog lica i lica stranog prava tako da zna vlasničku i upravljačku strukturu,jer obveznik mora da zna ko su stvarni vlasnici stranke.

U skladu sa članom 65. Zakona Uprava je nadležna za pripremanje i davanje mišljenja o primeni ovog Zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona u neograničenom broju slučajeva. U vezi sa vašim slučajem, Uprava nije nadležna da daje uputstva za postupanje u konkretnom slučaju, jer ne raspolaže dokumentacijom i informacijama o konkretnom predmetu.

Pitanje:

Naša banka je uvela proizvod ,koji je kombinacija  devizne orocene štednje i dozvoljenog minusa, tj klijent dobija kratkorocni kredit po osnovu depozita.Depozit je orocen na godinu dana,a klijent dinarska sredstva podiže sa tekuceg racuna gde se obracunava odredena kamata.

Ovaj proizvod (GOTOVINSKE UPLATE-ISPLATEpo tekucem racunu), SVAKODNEVNO koriste fizicka lica, koja su istovremeno i vlasnici Menjacnica i STR.

Na dnevnom nivou u odredenim slucajevima promet po tekucem racunu,dostiže vrednost od nekoliko miliona dinara,što je niže od 15.000 EUR-a u dinarskoj protivvrednosti.

Kako se radi o svakodnevnim-ucestalim transakcijama, potrebno nam je  Vaše mišljenje, kako postupati sa navedenim transakcijama u smislu sprečavanja pranja novca.

Odgovor:

Član 8. i 9. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10, u daljem tekstu: Zakon) uvode obavezu preduzimanja radnji i mera poznavanja i praćenja stranke kao i preciziranje kada se ove mere i radnje trebaju preduzeti. Ove mere i radnje odnose se na sve obveznike po Zakonu.

Naime, Zakon predviđja da je obveznik dužan da utvrdi identitet stranke, pribavi informacije o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transakcije prilikom zasnivanja poslovnog odnosa, prilikom vršenja transakcije u iznosu od 15.000 evra u dinarskoj protivvrednosti ili više, ili ukoliko u vezi sa strankom ili transakcijom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

U vezi sa vašim pitanjem, mišljenja smo da je banka obavezna da utvrdi identitet stranke i pribavi određene informacije prilikom zasnivanja poslovnog odnosa sa strankom, koji je ujedno i osnov za korišćenje određenih usluga banke. Ukoliko banka prilikom vršenja kasnijih transakcija utvrdi da u vezi sa strankom ili transakcijom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma dužna je da izvrši prijavu sumnjive transakcije i da podatke o licu i transakciji dostavi Upravi za sprečavanje pranja novca kako bi preduzela mere iz njene nadležnosti.

Sa stanovišta Zakona i mera koje se preduzimaju radi sprečavanja pranja novca, ne vidimo nikakvu razliku između ovog i bilo kog drugog instrumenta plaćanja banke koji bi zahtevao drugačije postupanje banke u skladu sa obavezama koja proizilaze iz Zakona.

Pitanje:

Imajući u vidu da su rokovi čuvanja poslovne dokumentacije različito definisani u Zakonu o računovodstvu i reviziji, Zakonu o PDV, Zakonu o fiskalnim kasama i Zakonu o privrednim društvima, koji propisuju rok od 5 godina za čuvanje poslovne dokumentacije, u odnosu na Zakon o sprečavanju pranja novca i finasiranja terorizma, koji propisuje rok čuvanja od najmanje 10 godina za podatke i dokumentaciju vezanu za izvršene transakcije , molimo Vas za mišljenje da li se rok čuvanja od najmanje 10 godina, koji je propisan članom 77.  Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, i koji se odnosi na podatke i dokumentaciju  vezanu za izvršene transakcije, odnosi i na uplatne, isplatne naloge i naloge za prenos ili samo na dokumentaciju na osnovu koje je izvršena transakcija – ugovori, rešenja i sl.

Odgovor:

Na osnovu člana 77. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10 – u daljem tekstu: Zakon) obveznik je dužan da podatke i dokumentaciju u vezi sa strankom, uspostavljenim poslovnim odnosom i izvršenom transakcijom, pribavljene u skladu sa Zakonom, čuva najmanje deset godina od okončanja poslovnog odnosa ili izvršenja transakcije.

Zakon ne propisuje čuvanje podataka i dokumentacije koja se odnosi na uplatne i isplatne naloge kao i naloge za prenos, već samo obavezu čuvanja evidencije podataka iz člana 81. Zakona. Na osnovu toga niste u obavezi da ove podatke čuvate u roku od deset godina predviđenom po ovom zakonu, već u roku definisanim u zakonima navedenim u vašem dopisu.

Pitanje:

Kako je ispravno postupiti u slucaju da se u vlasničkoj strukturi pojavljuju pravna i fizička lica od kojih niko nema više od 25%?

Po našem mišljenju, kada u vlasničkoj strukturi njie moguće izdvojiti imaoca 25% i više vlasničkih i/ili upravljačkih prava, potrebno je (saglasno pristupu na osnovu analize rizika) utvrditi koja fizička lica (ili grupe lica) se nalaze na kraju osnivačkog lanca i zaključiti da li između tih lica postoji neki odnos, da li neko lice posredno kontroliše ili poseduje 25% i sl.  U slučaju da se među tim licima izdvoji neko lice za koje se može reći da stvarno kontroliše kompaniju (klijenta) u smislu ZSPNFT, onda će se za to lice pribaviti neophodni podaci. U slučaju da se ni za jedno lice ne može reći da poseduje i većinski kontroliše stranku (ali tek nakon što se utvrde lica) onda pribavljanje dodatnih podataka nije potrebno već je dovoljno identifikovati upravljače.

U tom smislu, da li je ispravno koristiti izjavu sadržine „...nema fizičkog lica koje poseduje preko 25 %....“? Mi smatramo da se takva izjava može koristiti samo izuzetno kod specifičnih pravnih formi privrednih društava gde je velika disperzija vlasništva, a mogu se identifikovati upravljači.

Odgovor:

Na osnovu člana 3. stav 1. tačka 12. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10 – u daljem tekstu: Zakon) stvarni vlasnik privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica je fizičko lice, koje je posredno ili neposredno imalac 25% ili više poslovnog udela, akcija, prava glasa ili drugih prava, na osnovu kojih učestvuje u upravljanju pravnim licem, odnosno učestvuje u kapitalu pravnog lica sa 25% ili više udela ili ima dominantan položaj u upravljanju imovinom pravnog lica. Takođe, stvarni vlasnik privrednog društva je fizičko lice, koje privrednom društvu posredno obezbedi ili obezbeđuje sredstva i time bitno utiče na donošenje odluka organa upravljanja privrednim društvom prilikom odlučivanja o finansiranju i poslovanju.

Na osnovu člana 20. Zakona obveznik je dužan da utvrdi identitet stvarnog vlasnika pravnog lica i lica stranog prava pribavljanjem podataka (ime, prezime, datum i mesto rođenja i prebivalište ili boravište stvarnog vlasnika stranke, a u slučaju stvarnog vlasnika lica stranog prava-fizičko lice ili grupa lica u čijem interesu je lice stranog prava osnovano ili posluje pod uslovom da je to lice ili grupa lica odrediva-i podatke o kategoriji lica u čijem interesu je lice stranog prava osnovano ili posluje). Obveznik je dužan da ove podatke pribavi uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz zvaničnog javnog registra koja ne sme biti starija od tri meseca. Podaci se mogu pribaviti i neposrednim uvidom u Registar privrednih subjekata ili drugi zvanični javni registar tako što će na odštampanom izvodu iz tog registra upisati datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid, a ukoliko obveznik posumnja u istinitost pribavljenih podataka dužan je da o tome pribavi pismenu izjavu stranke. Ukoliko iz zvaničnog javnog registra nije moguće pribaviti sve podatke o stvarnom vlasniku stranke, obveznik je dužan da pribavi podatke koji nedostaju uvidom u original ili overenu kopiju isprave i druge poslovne dokumentacije, koju mu dostavlja zastupnik, prokurista ili punomoćnik stranke ili iz pismene izjave zastupnika, prokuriste ili punomoćnika stranke.

U svakom slučaju, odgovor na Vaše pitanje da li je ispravno koristiti izjavu sadržine „nema fizičkog lica koje poseduje preko 25%...“ odgovor je da nije, jer je Vaša poslovna banka kao obveznik po Zakonu  dužna da, na osnovu procene rizika za pranje novca i finansiranje terorizma, vrši proveru identiteta stvarnog vlasnika pravnog lica i lica stranog prava tako da zna vlasničku i upravljačku strukturu stranke i da zna ko su stvarni vlasnici stranke. 

Pitanje:

Da li se sa stanovišta novog Zakona o privrednim društvima može smatrati da izvršni odbor banke (koja je po sili zakona akcionarsko društvo) predstavlja najviše rukovodstvo, nezavisno od toga da li je banka javno ili „nejavno“ društvo (s obzirom da to ni po prethodnim propisima nije bio kriterijum jer su i kotirana i nekotirana društva potpadala pod pojam otvorenog akcionarskog društva)?

Odgovor:

Na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10 – u daljem tekstu: Zakon) najviše rukovodstvo jeste izvršni odbor, odnosno upravni odbor – u zavisnosti od toga da li je obveznik organizovan u formi otvorenog, odnosno zatvorenog akcionarskog društva.

Pošto važeći Zakon o privrednim društvima ne definiše otvoreno i zatvoreno akcionarsko društvo, već govori o akcionarskom društvu i javnom akcionarskom društvu, može se smatrati da izvršni odbor banke predstavlja najviše rukovodstvo banke kao obveznika na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Prilikom budućih izmena Zakona ova situacija biće uzeta u obzir i uticaće na promenu definicije najvišeg rukovodstva u obvezniku.

Pitanje:

Banka je uspostavila poslovni odnos sa klijentom rezidentom i zaključila ugovor o faktoringu, na osnovu kojeg je klijent preneo (cedirao), svoje potraživanje prema nerezidentu na Banku kao faktora. Da li je postupak identifikacije stranke, pravnog lica - nerezidenta koji vrši transakciju kod Banke kao obveznika i postupak analize rizika stranke, isti kao i u svim drugim slučajevima utvrđivanjem identiteta stranke, odnosno stvarnog vlasnika stranke pravnog lica i utvrđivanje rizičnosti stranke/transakcije? Pitanje je da li postoji neka specifičnost u postupku, s obzirom na specifičnost pravnog posla (faktoring) i odnosa između Banke i pravnog lica nerezidenta, koje po osnovu otkupljenog potraživanja vrši transakciju i po tom osnovu postaje stranka u smislu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma?

Odgovor:

Zaključivanjem ugovora o faktoringu sa klijentom rezidentom, banka preuzima potraživanje svoga klijenta koje je ovaj imao prema nerezidentu. Samim tim  nerezident postaje stranka banci kao faktoru, koja je u isto vreme obveznik na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10 – u daljem tekstu: Zakon).

Banka kao obveznik vrši sve radnje i mere propisane u Zakonu potrebne za identifikaciju stranke koji vrši transakciju kod banke kao i analizu rizika stranke. Pošto se u ovom slučaju radi o nerezidentu, mišljenja smo da identifikaciju treba izvršiti sa većom pažnjom nego, na primer, kada je stranka rezident sa kojom banka ima od ranije uspostavljen poslovni odnos i upoznata je sa njenim poslovanjem

Pitanje:

U pokušaju kompletiranja statusne dokumentacije, kolege iz Corporate su kontaktirale klijenta koji je u stecaju i od stecajnog upravnika dobili odgovor da su pokretanjem stecajnog postupka sva prava i ovlascenja vlasnika kapitala prestala i da on kao stecajni upravnik nije u mogucnosti da nam dostavi dokumentaciju za identifikaciju vlasnika (u pitanju su 2 fizicka lica).

Nas generalno zanima kako da se postavljamo u ovakvoj situaciji.

Odgovor:

Na osnovu Zakona o stečaju (“Sl. glasnik RS“, br. 104/2009 i 99/2011 – dr. zakon) pravne poslove u ime i za račun pravnih lica koja su u stečaju ili likvidaciji, obavlja stečajni, odnosno likvidacioni upravnik i u poslovno ime pravnog lica  dodaje se oznaka „u stečaju”. Imajući u vidu to da se tačno zna koja su  pravna lica u stečaju, odnosno likvidaciji, i da stvarni vlasnici pravnog lica ne mogu ni na koji način uticati na poslovanje pravnog lica kada je stečajni postupak već pokrenut, mišljenja smo da je dovoljno pribaviti izvod iz javnog registra za pravno lice u stečaju i rešenje o imenovanju stečajnog upravnika ili rešenje nadležnog suda o pokretanju stečajnog postupka, čiji je obavezni deo i odluka o imenovanju stečajnog upravnika.

Pitanje:

U slučaju kada se na kraju složene vlasničke strukture klijenta pravnog lica nalazi ograničeno partnerstvo iz SAD (US Limited partnership), u kojem generalni partner poseduje zanemarljiv udeo manji od 2% i u kojem su ograničeni partneri nekoliko manjih Trust-ova, pri čemu svaki od Trust-ova poseduje  manje od 12%, i fizička lica od kojih niko nema više od 5%, a klijent je spreman da potpiše izjavu da nema fizičkih lica stvarnih vlasnika po osnovu Zakona  o  sprečavanju pranja ovca i finanisranja terorima (član 11, 12, 13), da li je Banka u obavezi da od klijenta zahteva dodatne informacije u postupku utvrđivanja stvarnih vlasnika i na koja lica bi se te informacije odnosile imajući u vidu subjekte trust pravnog posla (trustor, trustee, beneficiary)



2. Ukoliko je zastupnik klijenta pravnog lica drugo pravno lice da li je neophodno utvrđivanje stvarnih vlasnika zastupnika (drugog pravnog lica) ili ga je  dovoljno identifikovati u skladu sa članom 15. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (Utvrđivanje i provera identiteta pravnog lica)?

Odgovor:

Na osnovu člana 8. stav 1. tačke 3. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10 – u daljem tekstu: Zakon), obveznik je dužan da utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke i proveri njegov identitet u slučajevima propisanim ovim zakonom. Stvarni vlasnik stranke je uvek fizičko lice. Na osnovu člana 20. Zakona obveznik podatke o stvarnom vlasniku pribavlja uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz zvaničnog javnog registra, koja ne sme biti starija od tri meseca. Ako to nije moguće, obveznik je dužan da pribavi podatke koji nedostaju uvidom u original ili overenu kopiju isprave ili druge poslovne dokumentacije. Ako iz objektivnih razloga nije moguće pribaviti podatke na pomenuti način, obveznik ih pribavlja iz pismene izjave zastupnika, prokuriste ili punomoćnika stranke.

Obveznik je dužan da vrši proveru identiteta stvarnog vlasnika pravnog lica i lica stranog prava tako da zna vlasničku i upravljačku strukturu stranke i da zna ko su stvarni vlasnici stranke.

Uprava za sprečavanje pranja novca nije ovlašćena da daje tumačenje na konkretne primere iz vaše poslovne prakse, već samo preporuke i mišljenja u vezi tumačenja odredbi iz Zakona.

U vezi sa vašim drugim pitanjem, odgovor je da nije potrebno utvrđivati stvarne vlasnike zastupnika, to jest drugog pravnog lica, već je dovoljno utvrditi identitet tog pravnog lica.

Pitanje:

Da li je davalac finansijskog lizinga dužan da preduzima radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, propisane odredbama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma prilikom zaključenja svakog Ugovora o isporuci predmeta lizinga, ukoliko je sa stankom već uspostavljen poslovni odnos ili je dovoljno periodično ažurirati dokumentaciju u skladu sa procenom rizika. Da li je u toj situaciji kod stranke niskog rizika sa kojom je već uspostavljena poslovna saradnja moguće primeniti pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke?

Obzirom da je prilikom uspostavljanja poslovne saradnje za većinu isporučilaca predmeta lizinga identifikacija vršena pre 2009. godine da li je neophodno primeniti mere poznavanja i praćenja stranke i utvrditi vlasničku strukturu za sve postojeće isporučioce predmeta lizinga ili samo za isporučioce koji žele da obnove poslovni odnos?

Odgovor:

Na osnovu člana 8. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10 – u daljem tekstu: Zakon) obveznik je dužan da utvrdi identitet stranke. Ako obveznik vrši usluge za stranku na osnovu prethodno uspostavljenog poslovnog odnosa, obveznik je dužan da utvrdi podatke koji nedostaju.

Obveznik je u obavezi da izvrši analizu rizika za svaku stranku i na osnovu te procene kao i odredbi iz ovog zakona stranku svrsta u određeni stepen rizika. Obvezniku je dato diskreciono pravo da proceni nivo rizika i na osnovu njega preduzme određeni obim mera i radnji poznavanja i praćenja stranke. Ako je stranka svrstana u nizak rizik i prema njoj se primenjuju pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja,  dovoljno je povremeno proveriti dokumentaciju i ažurirati je sa podacima koji su do tada nedostajali ili za koje je obveznik u međuvremenu saznao, bilo od obveznika bilo na neki drugi način.

Potrebno je utvrditi vlasničku strukturu za sve isporučioce predmeta lizinga sa kojima vaše pravno lice kao davalac finansijskog lizinga, a samim tim i obveznik po Zakonu, ima nameru da nastavi saradnju kao i sa kojima trenutno sarađuje.

Pitanje:

Da li banka nalogodavca u inostranstvu, u slucaju da pogrešno navede nalogodavca u swift poruci ( navela je potpuno nekog drugog nalogodavca), ispravku, odnosno dostavljanje naziva pravog nalogodavca, može izvršiti šifrovanom porukom, koju dostavlja direktno domaćoj banci, bez dostavljanja iste korespondentskoj banci u lancu naplate?

Odgovor:

Na osnovu člana 12a Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10 – u daljem tekstu: Zakon) lice koje pruža usluge plaćanja i naplate dužno je da prikupi tačne i potpune podatke o nalogodavcu i da ih uključi u obrazac ili poruku koja prati elektronski transfer. Ti podaci moraju pratiti elektronski transfer tokom celog puta kroz lanac plaćanja, bez obzira na to da li posrednici u lancu plaćanja postoje i bez obzira na njihov broj. Član 12b Zakona propisuje da kada elektronski transfer ne sadrži tačne i potpune podatke o nalogodavcu elektronskog treansfera, lice koje pruža usluge plaćanja ili naplate dužno je da u roku od tri dana od prijema transfera pribavi podatke koji nedostaju ili da odbije izvršenje tog transfera.

U Zakonu ne postoji odredba koja obavezuje lice koje pruža usluge plaćanja i naplate da obavesti sva lica koja su uključena u transfer o ispravci podataka o nalogodavcu. Ipak, mišljenja smo da  obaveštenje svih posrednika u lancu plaćanja može biti stvar dobrih poslovnih običaja i poslovne prakse.

Pitanje:

Prilikom utvrđivanja da li je vlasnik pravnog lica strani funkcioner, ko potpisuje izjavu o tome?

 

Izjavu o tome da li je vlasnik pravnog lica strani funkcioner, može potpisati punomoćnik, prokurista ili zastupnik.

 

Koje podatke treba da sadrži pismena izjava stranke o tome da li je ona strani funkcioner?

 

Podaci koje sadrži izjava propisani su zakonom (da li jeste ili nije strani funkcioner, poreklo imovine itd). Forma takve izjave je slobodna, i svaka banka svojim procedurama propisuje formu.

 

Da li se za privredno društvo koje je organizovano kao društvo sa ograničenom odgovornošću za koje se može utvrditi vlasnička struktura do fizičkog lica uvidom u javni registar mogu primenjivati pojednostavljene mere poznavanja i praćenja stranke?

 

Ne. Naime, članom 32. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma je propisano da se pojednostavljene mere poznavanja i praćenja stranke mogu primeniti samo na privredno društvo čije su izdate hartije od vrednosti uključene na organizovano tržište hartija od vrednosti koje se nalazi u Republici Srbiji ili državi u kojoj se primenjuju međunarodni standardi na nivou standarda Evropske unije ili viši, a koji se odnose na podnošenje izveštaja i dostavljanje podataka nadležnom regulatornom telu. Jedino privredno društvo koje je u formi akcionarskog društva može izdavati hartije od vrednosti.

 

Član 10. stav 2. predviđa da obveznik svojim aktom utvrđuje ovlašćenja i odgovornosti organa upravljanja, organizacionih jedinica, ovlašćenih lica i drugih subjekata u obvezniku u vršenju kontrole, kao i način i raspored vršenja kontrole. Da li navedeni akt izrađuje Odeljenje za sprečavanje pranja novca?

 

To je pitanje unutrašnjeg uređenja banke.

 

Šta podrazumeva rok od tri dana prilikom dostavljanja izveštaja o transakcijama? Da li se računaju subota i nedelja, koji predstavljaju bankarske neradne dane, ili oni ulaze u rok i ako ulaze u kojim slučajevima?

 

Osnovna stvar koju treba znati kod računanja rokova koji su izraženi u danima,  je da je prvi dan roka naredni dan u odnosu na događaj od kog počinje računanje rokova. Da li je dan kada počinje teći rok neradan ili ne, nije relevantno za računanje rokova u pravu. Ako završetak roka pada u neradan dan, rok ističe prvog narednog radnog dana. Dakle, ako je transakcija izvršena u sredu, prvi dan roka je četvrtak, a poslednji dan roka je ponedeljak.

 

Da li je negde publikovana (na domaćim sajtovima) lista off shore teritorija?

 

Takva lista ne postoji i ne može biti publikovana, s obzirom na to da postoje različiti kriterijumi za to da li je neka država off shore ili nije.

 

Da li će biti publikovana lista zemalja koje primenjuju standarde u oblasti trgovanja hartijama od vrednosti?

 

Takva lista ne postoji, već je potrebno da obveznik u svakom pojedinačnom slučaju utvrdi da konkretno tržište hartijama od vrednosti ispunjava propisane standarde (podnošenje izveštaja i dostavljanje podataka nadležnom regulatornom telu) koji su na nivou Evropske unije ili viši.

 

Definisati za koja dokumenta je potrebna sudska overa prepisa, a za koje je dovoljna overa u opštini.

 

Potpuno je svejedno da li je neki dokument overen u opštini ili sudu.

 

Da li bi poslovna banka trpela izvesne posledice, u smislu sankcije regulatornog tela, ukoliko „e-banking“ klijent ne dostavi neophodnu dokumentaciju u roku od 24 sata?

 

Narodna banka Srbije, na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca vrši nadzor nad primenom Zakona. Ako NBS, u postupku kontrole uoči nepravilnosti u primeni Zakona o tome obaveštava Upravu koja podnosi prijavu za privredni prestup nadležnom javnom tužilaštvu. Konačnu odluku o povredi zakona i izricanju sankcije za privredni prestup donosi nadležni sud, a ne regulatorno telo. Kako rok za dostavljanje dokumentacije nije 24 sata od davanja naloga ne može se očekivati izricanje sankcija ako klijent ne dostavi dokumentaciju u tom roku.

 

Na koji način banka treba da vrši ažuriranje podataka o identitetu klijenta?

 

Na koji način će se podaci ažurirati kod svakog pojedinačnog obveznika je predmet analize tog obveznika i predmet regulisanja u internim procedurama. Ne može se formulisati jedinstveni način vršenja tih obaveza jer postoje značajne razlike u veličini ili organizaciji različitih obveznika. U svakom slučaju podaci se ažuriraju kada dođe do njihove promene dok se provere i redovne kontrole ažurnosti podataka u obvezniku vrše na osnovu unutrašnjih procedura.

 

S obzirom da je na seminaru „Palić – april 2006“ predstavnik Narodne banke Srbije uputio predstavnike poslovnih banaka da iste mogu da izvrše transakciju koja premašuje iznos od 15.000 EUR po nalogu stranke koji je upućen putem „e.banking“-a, s tim da je stranka u obavezi da u roku od 24 časa, od trenutka davanja naloga, dostavi banci dokumentaciju u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca (u daljem tekstu: Zakon), molimo Vas da nam, u cilj što doslednijeg sprovođenja odredbi Zakona, dostavite odgovor na sledeća pitanja:

Šta bi poslovna banka trebala da uradi u slučaju da „e-banking“ klijent ne dostavi neophodnu dokumentaciju u navedenom roku?

 

Rok od 24 časa za dostavljanje dokumentacije u navedenim slučajevima nije propisan u Zakonu, kao ni u podzakonskim aktima donesenim na osnovu Zakona. Uprava za sprečavanje pranja novca i drugi nadležni organi zauzeli su stav da rok u kome treba dostaviti neophodnu dokumentaciju bude pravni standard – razuman rok. Koji rok je razuman treba ceniti u svakom konkretnom slučaju. U slučaju da klijent u razumnom roku ne dostavi banci potrebnu dokumentaciju na osnovu koje se vrši predmetna transakcija, smatramo da banka treba da prijavi takvu transakciju kao sumnjivu Upravi za sprečavanje pranja novca. Mišljenja smo da bi banka takve situacije trebalo da uvrsti u listu indikatora sumnjivih transakcija, kao i da u ovakvim situacijama obezbedi primenu odredbe iz stava 3. član 7. Zakona.

 

Da li se podaci o nalogodavcu kod dolazećeg elektronskog transfera mogu prikupiti od korisnika?

 

Ne, jer takvi podaci moraju pratiti elektronski transfer tokom celog puta kroz lanac plaćanja.

 

Precizirati pojam „učestalo“ u tački 5 člana 12b Zakona.

 

„Učestalo“ je pravni standard, pa se ne može precizno utvrditi koliko puta je potrebno da se neka radnja ponovi, da bi se smatralo da se učestalo ponavlja i mora se ceniti od slučaja do slučaja.

 

Kada fizičko lice da drugom fizičkom licu ovlašćenje da umesto njega otvori račun, da li se tada radi o otvaranju računa bez fizičkog prisustva stranke (Član 31. Zakona koji glasi: Utvrđivanje i provera identiteta bez fizičkog prisustva stranke)?

 

Da. Kada se račun otvara preko punomoćnika radi se o otvaranju računa bez fizičkog prisustva stranke.

 

U vezi odredbi Zakona, člana 23. i 24. kojim se definiše poveravanje vršenja radnji i mera poznavanja i praćenja stranke trećem licu, da li treće lice može biti prodavac ili agent sa kojim je Banka zaključila Ugovor o poslovnoj saradnji, koja obuhvata i identifikaciju klijenta?

 

Ne može imati status trećeg lica, ali mogu se ugovorom između banke i prodavca poveriti prodavcu vršenje odrećenih radnji i mera iz Zakona. Ipak, odgovornost za primenu Zakona je na banci. S obzirom na to da su u citiranoj odredbi apostrofira neophodnost provere osuđivanosti za određena krivična dela, molimo da precizirate da li je prilikom zasnivanja radnog odnosa sa konkretnim licima potrebno pribaviti potvrdu da se protiv određenog lica ne vodi krivični postupak (izdaje je mesno nadležni opštinski sud), potvrdu o osuđivanosti (izdaje je mesno nadležni organizacioni deo MUP RS) ili obe. Molimo da prilikom davanja odgovora na ovo pitanje razmotrite realnu neophodnost pribavljanja konkretne potvrde za određena lica.

Zahtev iz člana 44a se odnosi na neosuđivanost, što znači da je dovoljno da se potvrda pribavi iz MUP.

 

Član 8. stav 1. tačka 3. u vezi sa stvarnim vlasnikom privrednog društva. Šta u situaciji ako domaće pravno lice ima 5 osnivača pravnih lica znači li to da se ne ide dalje jer svi imaju 20 posto osnivačkog uloga.

 

Ide se u vlasničku strukturu svih tih pravnih lica. Stvarni vlasnik može biti samo fizičko lice i ide se do fizičkog lica.

 

Ukoliko banka poveri utvrđivanje i proveru identiteta pod uslovima iz Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma da li je dovoljan dopis odnosno potvrda trećeg lica o utvrđivanju i proveri identiteta sa detaljima ili je neophodno da treće lice pošalje kompletnu dokumentaciju o utvrđivanju i proveri identiteta?

 

Ovde se radi o utvrđivanju identiteta preko trećeg lica a Zakon zahteva da se dokumentacija pošalje.

 

U članu 19. je propisano da se pri svakom pristupu stanke sefu vrši utvrđivanje identiteta stranke. Zašto se to ponovo radi?

 

U tim slučajevima se u stvari vrši provera identiteta stranke. Mora da se utvrdi da li je došlo do promene podataka. Vrši se samo uvid u ličnu kartu.

 

Da li se pismena izjava stranke uzima nakon pribavljenog originala ili overene kopije dokumentacije iz zvaničnog javnog registra i poslovne dokumentacije iz koje nije moguće utvrditi potpune podatke ili stvarno vlasništvo?

 

Da, pismena izjava se uzima nakon pribavljanja ove dokumentacije tj. nakon uverenja da tih podataka u toj dokumentaciji nema.

 

Prema članu 27. Zakona uređeno je da se «osim opštih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke» u posebnim slučajevima preduzimaju i posebni oblici mera i to pojačane i pojednostavljene mere. S obzirom da su članom 33. uređeni konkretni podaci koji se pribavljaju u okviru pojednostavljenih mera, kako shvatiti ove odredbe u odnosu na navedeni član 27. Mišljenja smo da se u slučajevima pojednostavljenih mera utvrđuju samo podaci koji su navedeni u članu 33, a ne preduzimaju se sve radnje i mere iz člana 8. stav 1. Zakona.

 

Da, prikupljaju se samo oni podaci koji su navedeni u članu 33, s tim što su to ipak sve one mere iz člana 8. stav 1, ali samo sa manje pojedinosti.

 

Da li ovlašćenje za zastupanje fizičkog lica ili punomoćje koje je izdalo fizičko lice, mora biti overeno kod nadležnog suda (ili opštine), ili je dovoljno izvršiti poređenje potpisa sa odnosnih zapisa i deponovanih potpisa banci?

 

Da, to je dovoljno u svakodnevnim poslovima. Kada fizičko lice da drugom fizičkom licu ovlašćenje da otvori račun, tada se radi o otvaranju računa bez prisustva stranke i primenjuju se pojačane mere praćanja stranke, što znači treba prikupljati dodatne informacije i tražiti, eventualno, i overeno punomoćje. Ovaj odgovor je dat iz perspektive ZSPNFT, ali je potrebno voditi računa i o primeni Zakona o platnom prometu i Zakona o deviznom poslovanju i o eventualno drugačijim odredbama iz tih zakona.

 

Član 17. stav 2. traži da se podaci o zastupniku pravnog lica pribave iz pismenog ovlašćenja koje je prokuristi ili punomoćniku izdao zastupnik. S obzirom da su ovlašćenja prokuriste jasno definisana zakonom, a podaci o prokuristi i zastupniku se registruju u APR da li se smatra da je neophodno pribavljanje pismene prokure?

 

Ukoliko je prokura registrovana u APR-u nije neophodno pribavljanje pismene prokure. Za punomoćnika je potrebno pribaviti pismeno ovlašćenje koje ne mora biti overeno u sudu. U slučaju da domaće pravno lice dokumentaciju pošalje preko kurira, punomoćje ne treba da bude overeno u sudu.

 

Kako se identifikuje zastupnik kada se pojavi prokurista jer u zakonu piše da se uzimaju podaci o zastupniku? Problem je kada u prokuri ili punomoćju nema svih podataka, ne postoje svi podaci koji su propisani za identifikaciju zastupnika.

 

Onda se podaci pribavljaju na drugi način kako stoji u članu 17. U tom slučaju ne traži se fizičko prisustvo zastupnika već samo da se utvrde njegovi podaci. U situaciji kada punomoćje daje strano pravno lice potrebno je utvrditi legitimnost potpisnika punomoćja.

 

Ako poslovnu saradnju u ime i za račun pravnog lica uspostavlja prokurista ili punomoćnik, da li se tada primenjuju mere utvrđivanja i provere identiteta bez fizičkog prisustva stranke odosno da li se primenjuje član 31. Zakona?

 

Bez fizičkog prisustva stranke može se otvoriti račun samo stranci koja je fizičko lice

 

U slučaju da pravno lice ima više zakonitih zastupnika da li je dovoljno identifikovati samo jednog zakonitog zastupnika prilikom uspostavljanja poslovne saradnje?

 

Dovoljno je identifikovati jednog, pri čemu samo taj zakonski zastupnik koji je identifikovan može i da vrši transakcije.

 

Članovi 16. i 17. Zakona propisuju obavezu da se utvrđivanje i provera identiteta zastupnika pravnog lica, prokuriste i punomoćnika pravnog lica vrši uvidom u lični dokument stranke u njegovom ličnom prisustvu kako bi se pribavili podaci iz člana 81. stav 1. tačka 2. Ako iz ličnog dokumenta nije moguće pribaviti sve podatke, podaci koji nedostaju pribavljaju se iz druge službene isprave.Taksativno nam navedite koje su to druge službene isprave.

 

Propisom ih je nemoguće odrediti. Radi o svakoj ispravi koju je izdao državni organ ili organ kome su poverena javna ovlašćenja u okvirima svoje nadležnosti. Primer: lična karta, različiti izvodi, uverenja, zdravstvena knjižica, indeks, itd.

 

Pitanje o pismenoj izjavi stranke član 15 stav 6 kada postoji sumnja o verodostojnosti dokumentacije.

 

Ta izjava se ne uzima uvek već samo kad postoji sumnja da je ta dokumentacija falsifikovana ili da nije verodostojna. Stranka priznaje pod moralnom i materijalnom odgovornošću da je ta dokumentacija verodostojna.

 

Šta se smatra uvidom u Registar privrednih subjekata ili drugi javni registar (čl. 15. i 20. st. 2.)? Da li je dovoljan uvid u zvaničnu internet stranicu? Šta se smatra odštampanim izvodom iz tog registra? Da li je dovoljno odštampati internet stranicu na kojoj se nalaze relevantni podaci?

 

Dovoljan je uvid u zvaničnu internet stranicu javnog registra. Izvodom se smatra odštampana internet stranica na kojoj se nalaze relevantni podaci i koja je potpisana od strane lica koje je vršilo uvid u podatke i na kojoj je konstatovan datum vršenja uvida.

 

Da li je potrebno da i zaposleni koji vrši identifikaciju pravnog lica upisuje datum i vreme na izvodu iz APR-a na kojem to već postoji?

 

Dovoljno je da se službenik samo potpiše.

 

Da li treba ponovo prikupljati svu dokumentaciju ako klijent ima otvoren račun pa otvara još neki račun ili vrši transakciju?

 

Sve od dokumentacije što banke imaju može da se koristi pri identifikaciji, ali ako je došlo do bilo kakvih promena, to se mora evidentirati. Svaku promenu vlasnik računa je u obavezi da prijavi a banka da notira.

 

Na koji način prikupljati informacije o poreklu imovine sa kojom stranka posluje (član 22.)

 

Informacije o imovini kojom klijent posluje pribavljaju se na sve raspoložive načine, iz svih javno dostupnih podataka, kao i na osnovu izjave klijenta.

 

Informacija o poreklu imovine se prikupljaju samo kada postoji visok rizik ili kada postoji sumnja na pranje novca i finansiranje terorizma?

 

Da, informacije o poreklu imovine se prikupljaju samo kada postoji visok rizik ili kada postoji sumnja na pranje novca i finansiranje terorizma. Član 22. Zakona koji reguliše praćenje poslovanja stranke sa posebnom pažnjom, govori i o prikupljanju informacija o poreklu imovine ali eksplicitno napominje u stavu 3. istog člana da se te mere vrše u skladu sa stepenom rizika.

 

Čl. 28, 29. i 30. Zakona, koji se odnose na primenu pojačanih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke, propisuju obavezu da se pre uspostavljanja korespodentskog odnosa sa bankama i drugim sličnim institucijama stranih država i poslovnog odnosa sa stranim fukcionerom pribavi pismeno odobrenje - saglasnost odgovornog lica u banci. Molimo vas za tumačenje ove odredbe, ko je odgovorno lice u navedenim slučajevima?

 

Internim aktom banke određuje se (rukovodeće) lice u banci koje daje takvu saglasnost. Predsednik ili određeni član izvršnog odbora ili drugog najvišeg organa u banci je primer takvog lica. Ne može se navedena odredba tumačiti na način da se odgovornim licem smatra rukovodilac organizacione jedinice koji je direktno nadređen ovlašćenom licu za sprečavanje pranja novca (na primer rukovodilac odeljenja za usklađenost poslovanja kada je ovlašćeno lice organizaciono u tom odeljenju).

 

Ko je odgovorno lice kod pojačanih radnji i mera? Da li su to Direktori filijala, ekspozitura ili Izvršni odbor i članovi izvršnog odbora?

 

Izvršni odbor i Predsednik izvršnog odbora, neko iz izvršnog odbora ako postoji akt ko je iz izvršnog odbora zadužen za sprečavanje pranja novca. Dakle nikako ne može biti direktor filijale ili ekspoziture.

 

Koja se druga lica građanskog prava, osim skupštine stanara, mogu pojaviti kao stranke u banci?

 

To su sva udruženja pojedinaca koja udružuju novac ili imovinu za određenu svrhu. Kao jedan od primera navodi se i djačka ekskurzija. Ne mogu se taksativno nabrojati svi oblici udruživanja novca ili imovine tako da se takvi oblici moraju prepoznati na osnovu opšte definicije iz Zakona.

 

Šta se podrazumeva pod „licima građanskog prava“?

 

To su svi oni koji nisu pravna lica, preduzetnici ili fizička lica a mogu da imaju račun u banci. Ova definicija lica građanskog prava važi samo za ovaj Zakon. Sindikat nije lice građanskog prava, kao što to nije ni politička partija, jer po Zakonu o političkim strankama partija se mora registrovati kao pravno lice.

 

Da li kod lica građanskog prava, skupštine stanara treba da se obezbede lične karte svih stanara?

 

To nije potrebno kada se zna ko ih zastupa. Isto važi i za konzorcijum. Mišljenja smo da svi konzorcijumi treba da se nađu u grupi rizičnih klijenata koji treba da se malo više prate. Međutim, u članu 81. ZOSPNFT stoji da je neophodno prikupiti i „podatke za članove.” Zakon o izgradnji stambenih zgrada kaže ko čini skupštinu - predstavnik jedne stambene jedinice, a po zakonu se skupština konstituiše na sastanku kojem treba da prisustvuje više od polovine članova stambenih jedinica u toj zgradi. To je Zakon o održavanju stambenih zgrada iz devedesetih godina. Kućni savet ne postoji, to je samo izvršni organ skupštine stanara. Dakle, evidencija ne obuhvata spisak svih stanara već spisak predstavnika stambenih jedinica.

 

U praksi se javlja problem kod prikupljanja podataka o članovima lica građanskog prava, član 81. tačka 15. kaže - „naziv lica građanskog prava, ime, mesto, datum rođenja, itd...” Na primer, u ugovoru o konzorcijumu stoji ime i prezime ali ne stoje svi ovi drugi podaci. Kako postupiti u ovom slučaju?

 

Treba tražiti spisak članova sa svim podacima.

 

Da li se pri svakoj transakciji od 15.000 evra ili više, odnosno više povezanih transakcija u tom iznosu, na kopiji dokumenata pribavljenih od klijenta mora upisivati datum i vreme i stavljati potpis lica koje je izvršilo proveru, ili je ovo upisivanje potrebno samo prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa, a da se provera vrši samo uvidom u dokumentaciju?

 

Kada se vrši transakcija od 15.000,00 evra ili više na osnovu već uspostavljenog odnosa, prikupljaju se samo podaci koji nedostaju.

 

Član 36. Zakona propisuje ograničenja gotovinskog poslovanja za lica koja prodaju robu ili vrše usluge na teritoriji Republike Srbije. Da li postoje i kakve su obaveze banaka po ovom članu Zakona?

 

Lice koje prodaje robu ili pruža usluge u vrednosti od preko 15.000 evra, dužno je da odbije svog klijenta i pošalje ga u banku. Slučajeve kada, na primer, kupac automobila koji vredi više od 15.000 evra, npr. 17.000 evra želi da na blagajni prodavca uplati 14.500 eura, a preostalih 2.500 evra donese u banku treba tretirati kao slučajeve sa povišenim rizikom, te bi u tom slučaju trebalo tražiti dokumentaciju kao što je ugovor, fakura ili sličan dokument. Ovo je primer situacije gde se može pojaviti zloupotreba prava (zaobilaženje zakona) tako što se 14.500 evra uplaćuje u kešu na blagajni a 2.500 evra u banci. Što je rizik veći, banke moraju da budu pažljivije i dužne su da traže dodatnu dokumentaciju. Dakle u gore navedenom primeru, neophodno je tražiti ugovor ne uvek nego samo kada obveznik proceni da postoji visok rizik. Kada je u pitanju kontrola gotovinskog poslovanja u smislu člana 36. Zakona, nadzor će vršiti Poreska uprava i Tržišna inspekcija i u okviru svojih ovlašćenja sprečavati moguće zloupotrebe prava.

 

Članom 37. Zakona ukida se obaveza prijavljivanja povezanih gotovinskih transakcija Upravi za sprečavanje pranja novca. Kako banka da postupa u slučaju kada klijent tokom jednog dana izvrši nekoliko transakcija od kojih ni jedna pojedinačno ne prelazi 15.000 evra, ali koje u ukupnom iznosu prelaze 15.000 evra. Da li se ove transakcije prijavljuju Upravi?

 

Jedan od indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija je vršenje transakcija u iznosima nižim od 15.000 eura koje u zbirnom iznosu prelaze taj iznos a koje nisu uobičajene za poslovanje klijenta. Dakle, nije svaka povezana transakcija sumnjiva, nego samo one koje nisu uobičajene za klijenta, i one se kao sumnjive prijavljuju Upravi.

Primer: Ako stranka u toku jednog dana donese tri puta pazar onda to nije sumnjiva transakcija ali ako donosi samo jednom pazar u toku tri godne a onda u toku jednog dana počne da donosi na svaka dva-tri sata onda je to sumnjiva transakcija.

 

Da li treba da se evidentiraju i arhiviraju ugovori na osnovu kojih su izvršene transakcije?

 

Ne, osim u slučaju procene da se radi o visokom riziku kada je potrebno pribavljati dodatna dokumenta i dodatne informacije.

 

Prema članu 37. obaveza obaveštavanja Uprave se odnosi i na planirane transakcije. Molimo Vas za pojašnjenje planirane transakcije. Naime da li se misli na najavljene prilive iz inostranstva koji su izvesni u smislu postojanja realnih osnova naplate, a do koje ne mora da dođe?

 

Svaka transakcija za koju se zna da treba da se izvrši u ordeđenom roku predstavlja planiranu transakciju. Napominje se da sistem TMIS ne dozvoljava unošenje datuma unapred, i da banke takve slučajeve mogu da prijave telefonom.

 

Da li se može uplatiti gotov novac ako se proda stan fizičkom licu?

 

Može, za banke nema nikakvog ograničenja gotovinskog poslovanja. Banke treba da nastave da postupaju kao i do sada u ovom pogledu.

 

Da li banka sme da primi gotovinu od lica koje je za gotov novac prodalo nekretninu drugom fizičkom licu?

 

Da to je dozvoljeno, jer banka nije subjekt nikakve restrikcije ili ograničenja po članu 36. ZOSPNFT. Mišljenja smo da bi takvu transakciju trebalo prijaviti kao sumnjivu, jer se očigledno radi o zaobilaženju propisa. Kad god je u saznanju ili ima sumnju da je neko prekršio neki propis, banka to treba da prijavi USPN, kako ne bi imala nedoumicu da li je slučaj možda u nadležnosti Poreske uprave, Deviznog inspektorata ili Sektora tržišne inspekcije. Ali, banka uvek treba i može da primi gotovinu - zamisao člana 36. jeste da se gotovina uključi u zvanične novčane tokove.

 

Kada fizičko lice kupuje automobil koji košta 17.000 evra, dolazi u banku i uplaćuje novac, ali kome?. Da li uplaćuje auto-kući ili uplaćuje na svoj račun pa se sa tog računa vrši plaćanje auto kući?

 

Za banku je potpuno nebitno da li će uplatiti na svoj račun pa prebaciti na račun prodavca ili uplatiti direktno na račun prodavca automobila.

 

Član 8. stav 2. Zakona, propisuje da je obveznik dužan da raskine poslovni odnos ukoliko ne može da izvrši mere i radnje iz stava 1. tog člana (mere poznavanja i praćenja stranke) ukoliko je poslovni odnos već uspostavljen. Da li postoji rok u kome se poslovni odnos mora raskinuti ili obveznik taj rok reguliše svojim internim procedurama?

 

Zakonom predviđen rok (član 92) je jedna godina. U tom roku je potrebno pribaviti dokumentaciju i podatke koji nedostaju. U protivnom poslovni odnos se raskida. U navedenom roku obveznik treba da dopuni mere i radnje koje je izvršio po prethodnom Zakonu tj izvršiće samo one mere kod kojih je novi Zakon otišao dalje tj. predvideo vršenje novih mera odnosno prikupljanje dodatnih podataka. Kako je novi Zakon u velikom broju slučajeva znatno olakšao proceduru uspostavljanja poslovnog odnosa, u smislu potrebnih podataka i dokumentacije, slučajeva preduzimanja novih mera u navedenom roku neće biti mnogo. Takođe je neophodno napomenuti da navedeni rok ne može biti ni na koji način upotrebljen za vršenje mera koje su bile obavezne po prethodnom Zakonu a obveznik ih nije izvršio. Ako obveznik nije primenio taj zakon izvršen je privredni prestup ili prekršaj a odredba o roku iz člana 92. novog Zakona ga ne može osloboditi odgovornosti. Rok od godinu dana predviđen je u slučajevima kada se klijent ne pojavljuje u banci. Međitim, ukoliko klijent u ovom periodu želi da obavi transakciju na osnovu već uspostavljenog poslovnog odnosa, banka je dužna da odbije izvršenje iste ukoliko ne može da izvrši radnje i mere iz člana 8. stav 1. tačka 1-4.

Kada je u pitanju odgovornost za raskidanje poslovnog odnosa, treba napomenuti da u ovom slučaju važi opšti pravni princip lex specialis derogat legi generali. Dakle, budući da je ZSPNFT lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima, to znači da banka ne može odgovarati zbog toga što primenjuje odredbe ZSPNFT. Uz navedeno, postoji još jedna odredba u Zakonu kojom se obveznik direktno i eksplicitno oslobađa obaveze odgovornosti za štetu ako sprovodi odredbe ovog Zakona.

Odgovor:

Pitanje:

Da li postoji neka pojednostavljena procedura kod utvrđivanja vlasničke strukture kada se radi o preduzećima koja se kotiraju na međunarodnim i domaćim berzama?

 

Odgovor:

Zakon o sprečavanju pranja novca  i finansiranja terorizma („Sl. glasnik RS“, br. 20/2009 i 72/2009, 91/2010 – u daljem tekstu: Zakon) je usklađen sa evropskim standardima, a između ostalih sa Direktivom  2005/60/ES Evropskog parlamenta i Saveta o sprečavanju korišćenja finansijskog sektora u svrhe pranja novca i finansiranja terorizma. Navedena obaveza  se odnosi na utvrđivanje stvarnog vlasnika pravnog lica i lica stranog prava. Ova obaveza je propisana u „40 preporuka FATF“ koje se odnose na sprečavanje pranja novca.

            Član 32. Zakona predviđa pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke od strane obveznika ako je obveznik na osnovu analize rizika utvrdio da njegova stranka, poslovni odnos, usluga koju pruža u okviru svoje delatnosti ili transakcija potpadaju pod nisko rizičnu grupu za pranje novca i finansiranja terorizma. U stavu 1. tački 4. navedenog člana stoji da se pojednostavljene mere mogu izvršiti u slučaju ako je stranka „privredno društvo čije su izdate hartije od vrednosti uključene na organizovano tržište hartija od vrednosti koje se nalazi u Republici Srbiji ili državi u kojoj se primenjuju standardi na nivou standarda Evropske unije...“ gde se podrazumevaju i akcionarska društva koja se kotiraju na berzama. U tom slučaju banke su u obavezi da prikupe sledeće podatke: poslovno ime, adresu i sedište pravnog lica, namenu i pretpostavljenu prirodu poslovnog odnosa i datum uspostavljanja poslovnog odnosa. Dakle, ne postoji obaveza utvrđivanja stvarnog vlasnika akcionarskog duštva čije se akcije kotiraju na organizovanom tržištu hartija od vrednosti koje je na nivou standarda Evropske unije.

 

Pitanje:

Kome da se obratimo u vezi sa oduzetim novcem i ko je legitimisan za vođenje postupka kao i kod koga se propratna dokumentacija nalazi?

Odgovor:

Na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10), svako fizičko lice koje prelazi državnu granicu i pri tom prenosi fizički prenosiva sredstva plaćanja u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarima ili stranoj valuti, dužno je da to prijavi nadležnom carinskom organu. Nadležni carinski organ, u vršenju carinske kontrole u skladu sa zakonom, kontroliše ispunjavanje ove obaveze. Na osnovu člana 70. pomenutog Zakona, nadležni carinski organ dužan je da Upravi za sprečavanje pranja novca dostavi podatke o prijavljenim i neprijavljenim prenosima fizički prenosivih sredstava plaćanja, koje Uprava koristi za analiziranje moguće povezanosti sa pranjem novca i finansiranjem terorizma, što je u skladu sa njenom finansijsko-obaveštajnom delatnošću.  Uprava je primila dopis od Carinarnice Subotica, ali u svrhu obrade podataka vezane za njenu nadležnost. Uprava  nema ovlašćenja za vođenje prekršajnog  postupka, pa samim tim nije nadležna ni za ovaj slučaj.

Pre donošenja Zakona o prekršajima, organ nadležan za ovu vrstu postupaka bio je Devizni ispektorat, a sada su ovi postupci  u nadležnosti prekršajnih sudova.

 

 

Pitanje:

1. Da li se obaveza prikupljanja tačnih i potpunih podataka o nalogodavcu iz člana 12a Zakona odnosi samo na klijente-fizička lica, za koje su propisani obavezni i dodatni podaci koji se moraju prikupiti i uključiti u elektronsku poruku ili se odnosi i na klijente pravna lica. za koje nisu propisani podaci koje je obavezno prikupiti ?

2. Na koji način banka dokazuje da je izvršila pribavljanje nedostajućih podataka o nalogodavcu elektronskog transfera, koji su propisani tačkom 4 iz člana 12b Zakona, obzirom da Banka nema pravo da te pribavljene podatke uključi u primljenu poruku druge banke (ne može da menja sadržaj primljene poruke o transferu iz druge banke) ?

3. Članom 44a Zakona propisana je obaveza da Banka utvrdi postupak pri zasnivanju radnog odnosa, sa proverom da li je zaposleni osuđivan za krivična dela kojima se pribavlja protivpravna imovinska korist ili krivična dela povezana sa terorizmom. Da li se odredba ovog člana odnosi samo na novozaposlene od dana stupanja na snagu Zakona, ili se odnosi i na zaposlene koji su ranije zasnovali radni odnos u Banci na radnim mestima na kojima se primenjuju odredbe Zakona i propisa donetih na osnovu Zakona ? Ukoliko se obaveze odnose i na već zaposlene radnike, koji je rok za izvršenje ove obaveze?

 

Odgovor:

1) Obaveza prikupljanja tačnih i potpunih podataka o nalogodavcu elektronskog transfera se odnosi i na pravno i na fizičko lice, a s obzirom na definiciju nalogodavca elektronskog transfera datu u članu 3. stav 1. tačka 31. Zakona, po kome je nalogodavac elektronskog transfera jeste lice koje ima otvoren račun kod lica koje vrši usluge platnog prometa i daje nalog za prenos sredstava sa tog računa, ili lice koje daje nalog za prenos sredstava kod lica koje vrši usluge prenosa novca. Podaci koji se prikupljaju kada se radi o nalogodavcu elektronskog transfera pravnom licu su naziv, sedište i broj računa.

2) Tačka 4. člana 12b govori o situaciji u kojoj elektronski transfer ne sadrži potpune podatke. Obveznik je dužan da pribavi neophodne podatke ili da odbije izvršenje transfera. Kako banka ne može da menja sadržaj poruke druge banke, a ne može ni da pribavi podatke o nalogodavcu elektronskog transfera bez saradnje banke nalogodavca, mišljenja smo da poruku o transferu treba da vrati banci nalogodavcu sa zahtevom za upisivanje podataka koji nedostaju.

3) Sve obaveze propisane Zakonom su stupile na snagu od trenutka stupanja na snagu samog zakona, s obzirom na činjenicu da se zakoni po pravilu ne primenjuje retroaktivno. To praktično znači da će se odredbe člana 44a primenjivati na zaposlene koji zasnivaju radni odnos od 11. decembra 2010. godine, kada je Zakon i stupio na snagu. Ipak, ako se u okviru banke vrši premeštaj nekog lica koje je pre stupanja na snagu Zakona zasnovalo radni odnos za rad na radnom mestu na kome se ne primenjuje Zakon, a posle stupanja na snagu Zakona se premešta na radno mesto na kome se primenjuje Zakon, obaveza propisana članom 44a važi.

 

Pitanje:

Da li je moguće uspostaviti loro korespodentski odnos sa stranom bankom ili poslovni odnos sa stranim funkcionerom na osnovu saglasnosti Izvršnog odbora banke uz uslov da se na prvoj redovnoj ili vanrednoj sednici upravnog odbora verifikuje odluka Izvršnog odbora, kao i da se u slučaju da upravni odbor ne verifikuje odluku Izvršnog odbora, uspostavljeni poslovni odnos raskine? Takođe da li postoji mogućnost da se saglasnost Izvršnog dobora pribavi naknadno tj. po uspostavljanju loro korespodenstkog odnosa sa stranom bankom ili poslovnog odnosa sa stranim funkcionerom, na prvoj sednici Izvršnog odbora koje se po pravilu održavaju jednom nedeljno ?

Odgovor:

Član 29. stav 2. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09,72/09 i 91/10 - u daljem tekstu: Zakon) propisuje obavezu pribavljanja pismenog odobrenja  najvišeg rukovodstva u obvezniku, prilikom uspostavljanja loro korespondentskog odnosa. Zakon još navodi da se saglasnost pribavlja pre uspostavljanja tog odnosa.

Zbog toga smo mišljenja da se ne može dati naknadna saglasnost članova upravnog odbora, niti naknadna verifikacija takve saglasnosti.

Ipak, ostaje mogućnost da članovi upravnog odbora banke daju ovlašćenje članovima izvršnog odbora banke za davanje saglasnosti koja je uslov za uspostavljanje loro korespondentskog odnosa.

 

Pitanje:

Koje je lice kod obveznika merodavno da proceni da li je neka transakcija ili lice sumnjivo?

Odgovor:

Na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma obveznik je dužan da izradi analizu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma. Na osnovu člana 7. analiza sadrži procenu rizika za svaku grupu ili vrstu stranke, poslovnog odnosa, usluge koju obveznik pruža u okviru svoje delatnosti ili transakcije. Obveznik treba da izradi listu indikatora (pokazatelja) za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Obveznik je dužan da obezbedi redovno stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih, koje se sastoji i u upoznavanju sa odredbama zakona i propisa donetih na osnovu njega kao i internih akata  koje donosi obveznik.

Dakle, u odgovoru na Vaše pitanje, banka je u obavezi da odredi da li u pogledu nekog lica ili transakcije postoji sumnja ili ne, a koje će lice u banci biti merodavno utvrđuje svojim internim aktima. S obzirom na to da za vršenje pojedinih radnji i mera za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma obveznik imenuje ovlašćeno lice i njegovog zamenika kao i da ovlašćeno lice, između ostalog, treba da poznaje prirodu poslovanja u oblastima koja su podložna riziku pranja novca i finansiranja terorizma kao i da poseduje licencu za obavljanje tih poslova, smatramo da je logično da to bude ovlašćeno lice.

 

Pitanje:

Da li je potrebno upravi dostaviti obaveštenje o licu koje je određeno kao ovlašćeno lice u novootvorenoj menjačnici?

Odgovor:

U skladu sa članom 39. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09, 91/10), obveznik je dužan da imenuje ovlašćeno lice i njegovog zamenika, dok je u skladu sa članom 42. Zakona, obveznik dužan da podatke (lično ime i naziv radnog mesta) o ovlašćenom licu dostavi Upravi, najkasnije u roku od 15 dana od dana njegovog imenovanja

Pitanje:

Da li je potrebno prikupiti podatke o nalogodavcu elektronskog transfera koji se vrši sa računa otvorenog kod lica koje pruža usluge plaćanja i naplate i ako su mere poznavanja i praćenja stranke već izvršene u skladu sa Zakonom?

Odgovor:

Na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma lice koje pruža usluge plaćanja i naplate dužno je da prikupi tačne i potpune podatke o nalogodavcu i da ih uključi u obrazac ili poruku koja prati elektronski transfer sredstava poslatih ili primljenih, bez obzira na valutu. Član 12v. stav 1. tačka 1) koji se odnosi na izuzetke od obaveze prikupljanja podataka o nalogodavcu elektronskog transfera kaže da lice koje pruža usluge plaćanja i naplate nije dužno da prikupi podatke o nalagodavcu elektronskog transfera kada se elektronski transfer vrši sa računa otvorenog kod lica koje pruža usluge plaćanja i naplate i ako su mere poznavanja i praćenja stranke već izvršene u skladu sa Zakonom.

Ukoliko ste postupili po navedenim odredbama, niste u obavezi da prikupite podatke o nalogodavcu.

 

Pitanje:

  1. Koliki je rok za prijavu transakcije preko 15,000.00 eur ? 2.
  2. Zakon se odnosi na prijem gotovog novca preko 15,000.00 eur. Da li moram prijaviti svaki ugovor koji podrazumeva gotovinsku transakciju veću od navedenog iznosa ili samo ako se transakcija, tj primopredaja obavlja u prostorijama agencije ?
  3. U slučaju da je potrebno izvršiti prijavu, stoji da je potrebno popuniti Obrazac br.1

 (Izveštaj o gotovinskim i sumnjivim transakcijama ), pa s obzirom da on ima 15-ak strana, zanima me koje sam strane u obavezi da popunim, osim prve 3 i poslednje, jer se ostale uglavnom odnose na transakcije preko računa u bankama. Naime, ukoliko se ne popuni neka od ovih stranica npr. Polaganje novca, ne znam gde bi se moglo naglasiti koliki se iznos prijavljuje.

4. I konačno, na koji mejl se šalje izveštaj?

Odgovor:

1. Svaku gotovinsku transakciju u iznosu od 15.000,00 evra treba prijaviti Upravi odmah, a najkasnije u roku od tri dana od dana izvršenja transakcije, u skladu sa članom 37. Zakona.

2. Gotovinska transakcija je, u skladu sa Zakonom, fizički prijem ili davanje stranci gotovog novca. U skladu sa članom 36. Zakona, zabranjeno je primiti gotov novac na ime kupoprodajne cene robe ili usluga, što praktično znači da je zabranjeno platiti stan u gotivini (naravno, ako kupoprodajna cena stana prelazi iznos od 15.000 evra).  Dakle, ako Vaša stranka-kupac nepokretnosti plaća kupoprodajnu cenu preko banke, Vi nemate obavezu prijavljivanja gotovinske transakcije, jer će to učiniti banka. To praktično znači da će se vaša obaveza uglavnom svoditi na prijavu tzv. sumnjivih transakcija, odnosno transakcija za koji postoji osnov sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma  (ili ako za lice koja obavlja transakciju postoji takav osnov sumnje). Takve transakcije se prijavljuju Upravi bez obzira na iznos (dakle, i kada je transakcija u iznosu koji je niži od 15.000 evra).

3. Prijava transakcija se može vršiti na više načina, koji su opisani u Pravilniku o metodologiji za izvršavanje poslova u skladu sa Zakonom. Ovaj pravilnik možete preuzeti na veb sajtu Uprave www.apml.org.rs. Prijava se može izvršiti telefonom, faksom, preporučenom pošiljkom, dostavom preko kurira i elektronskim putem. Obrazac koji možete koristiti je Obrazac broj 4.  koji je sastavni deo navedenog Pravilnika.

4.  Izveštaj o transakcijama se ne šalje mejlom, već postoji poseban zaštićeni sajt kome obveznici, kojima Uprava izdaje sertifikat, mogu pristupiti i dostaviti podatke o transakcijama.

 

Pitanje:

Molimo Vas za stručno mišljenje vezano za klasifikaciju prema stepenu izloženosti riziku od pranja novca i finansiranja terorizma, s obzirom da HYPO ALPE-ADRIALEASING DOO posluje od kraja 2002. godine i da imamo veliki broj ugovora, da li smo u obavezi da klasifikujemo i koliko unazad stare klijente. Takođe Vas molimo za stručno mišljenje, a vezano je za prijavljivanje transakcija u visini od 15.000,00 eur i više u dinarskoj protivvrednosti (član 37. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma) - kako HYPO ALPE ADRIALEASING DOO Beograd nije banka, sve uplate naših klijenata idu preko njihovih poslovnih banaka koje po gore navedenom članu Zakona imaju obavezu prijavljivajna gotovinskih transakcija u roku od 3 dana od dana izvršenja transakcije. Da li smo u obavezi da prijavljujemo takve transakcije koje Uprava već dobija od banaka ?

Odgovor:

Povodom zahteva za mišljenje o primeni Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (u daljem tekstu: Zakon), obaveštavamo Vas da je Zakon koji je uveo pristup zasnovan na proceni rizika od pranja novca i finansiranja terorizma stupio na snagu 27. marta 2009. godine. Zakon se, osim u izuzetnim slučajevima, ne primenjuje retroaktivno. Klasifikacija, koju Vi u svom dopisu pominjete, se odnosi na obavezu propisanu članom 7. Zakona, i zapravo predstavlja analizu rizika od pranja novca ili finansiranja terorizma, koju je obveznik dužan da izradi za svaku grupu ili vrstu stranke, poslovnog odnosa ili transakcije, a ne za svaku transakciju pojedinačno.

Kako se u svom poslovanju ne susrećete sa gotovinskim transakcijama, već se one obavljaju preko računa banaka, nemate obavezu prijavljivanja takvih transakcija. Ipak, ostaje Vam obaveza propisana članom 37. stav 2. Zakona, odnosno prijavljivanje transakcija u kojima postoji osnov sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

 

Pitanje:

Da li licencu za obavljanje brokersko-dilerskih poslova izdaje Uprava za sprečavalje pranja novca i šta mi je  potrebno za polaganje stručnog ispita i dobijanje licence?

Odgovor:

Na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10) obveznici, među kojima su i brokersko-dilerska društva, su dužni da imenuju ovlašćeno lice i njegovog zamenika. Prema članu 40. stav 1. tačka 5. Zakona, ovo ovlašćeno lice mora imati licencu za obavljanje poslova ovlašćenog lica.

Na osnovu Pravilnika o metodologiji za izvršavanje poslova u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. glasnik RS“, br. 7/2010 i 41/2011) licencu za obavljanje poslova ovlašćenog lica stiče lice koje je položilo stručni ispit za obavljanje poslova ovlašćenog lica. Ispit se polaže pred Komisijom za polaganje stručnog ispita koju obrazuje direktor Uprave za sprečavanje pranja novca. Kandidatu koji je položio stručni ispit, direktor Uprave izdaje licencu.

Sve ostale informacije možete pronaći na sajtu Uprave za sprečavanje pranja novca.

 

 

Pitanje:

Obraćamo Vam se sa pitanjem da li je prilikom identifikacije stranog fizičkog lica koji je zakonski zastupnik (punomoćnik, prokurista) privrednog društva koje otvara račun u banci, pored identifikacionog dokumenta - pasoša potrebno tražiti i dokumentaciju o osnovu boravka u Republici Srbiji ili ne? Kako Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, podzakonskim aktima (Sl.glasnik RS br.20/09, 72/09, 91/10), Zakonom o registraciji privrednih subjekata (SI. glasnik RS broj 55/2004, 61/2005), Odlukom Narodne banke Srbije o uslovima i načinu otvaranja, vođenja i gašenja računa kod banke(Sl.glasnik RS br.33/2005, 25/2009), nije predviđen dokument prijava boravka za strance, već samo fotokopija ličnog dokumenta,  ali polazeći od toga da Banka od klijenta može da traži i drugu dokumentaciju u skladu sa propisima Republike Srbije, da li je neophodno od stranog fizičkog lica koje je zastupnik (punomoćnik, prokurista) privrednog društva koje otvara račun u banci tražiti dokumentaciju o osnovu boravka u Republici Srbiji?

Odgovor:

Član 16. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (u daljem tekstu: Zakon), propisuje da obveznik utvrđuje i proverava identitet  zastupnika  prikupljanjem podataka iz člana 81. stav 1. tačka 2. Zakona, i to uvidom u lični dokument ili iz neke druge službene isprave. Podaci koji se prikupljaju su sledeći: ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište ili boravište i jedinstveni matični broj zastupnika.

Dakle, jedan od podataka koji se pribavlja je prebivalište, ili, ako iz nekog razloga nije moguće pribaviti podatke o prebivalištu, boravište.

Način na koji se pribavlja ovaj podatak je takođe propisan članom 16. Zakona-to je pre svega, uvidom u lični dokument, što je, kada je u pitanju stranac, svakako pasoš.

A ako nije, hipotetički gledano, moguće pribaviti podatke o prebivalištu stranca iz njegovog pasoša, ili ako se stranac nastanio u Republici Srbiji, sa namerom da trajno živi u njoj, podatak o prebivalištu se može pribaviti iz druge službene isprave, što je u ovom slučaju odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje stranca.

 

 

 

Pitanje:

Da li je neophodno kod izvršenja transakcija u visini jednakoj ili većoj od 15.000 eura koju lica koja nisu klijenti banke vrše u banci (npr. uplata u gotovini fizičkog lica nalogom za uplatu na račun pravnog lica po osnovu kupovine nekretnine) izvršiti procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma pre izvršenja ove transakcije, odnosno da li je banka u obavezi da to izvrši pre izvršenja transakcije?

 

Odgovor:

1) Obveznik je, na osnovu člana 8. Zakona, dužan da izvrši radnje i mere poznavanja i praćenja stranke i to u slučajevima propisanim članom 9. Zakona. Jedan od takvih slučajeva je obavljanje transakcije u iznosu preko 15. 000 evra. Dakle, banka je i u ovom slučaju  dužna da preduzme sve one radnje i mere propisane u članu 8. Zakona: da utvrdi i da proveri identitet stranke, da utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke i da pribavi informacije o svrsi transakcije. Analiza rizika se, pak, vrši na osnovu smernica koje donosi Narodna banka Srbije, kada je reč o bankama, i sadrži procenu rizika za svaku grupu ili vrstu stranke, poslovnog  odnosa, usluge koju obveznik pruža u okviru svoje delatnosti ili transakcije. Dakle, analiza rizika se ne vrši u odnosu na svaku pojedinačnu transakciju, već na grupu ili vrstu transakcija.

2) Član 21. Zakona nam govori koje podatke je potrebno prikupiti u situacijama propisanim članom 9. Zakona. U slučaju obavljanja transakcije preko 15.000 evra, potrebno je prikupiti podatke iz člana 81. stav 1. tač. 1-4, tač. 8-11. i tač. 14. i 15. Zakona, što znači da nije potrebno pribaviti podatke o poreklu novca. Ipak, banka može svojim internim aktima propisati i obavezu prikupljanja podataka o poreklu novca.

 

 

Pitanje:

Da li je obveznik pravno lice koje se bavi izgradnjom i prodajom nepokretnosti, ali ne i prometom nepokretnosti?

Odgovor:

Članom 4. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma određeno je ko su obveznici, odnosno ko je sve dužan da primenjuje navedeni Zakon. Kao obveznici su, između ostalih, odeđena fizička i pravna lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti. Kako se vaše privredno društvo bavi izgradnjom i prodajom nepokretnosti, a ne posredovanjem u prodaji, niste obveznici u smislu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Pitanje:

Zakon daje mogućnost bankama da fizička lica svrstaju u niskorizične klijente . Navedeno mišljenje zasniva se na tumačenju člana 32. stav 3. koji govori o strankama (t.j. o fizičkim licima). Pitanje je: da li poštujući ovu analogiju banka može, ako proceni - "na osnovu poslovnog profila stranke " svrstati i pravna lica u kategoriju niskorizičnih klijenata i primeniti pojednostavljene radnje i mere.

Članom 12b pređviđeno je da lice koje pruža usluge plaćanja i naplate proveri identitet nalogodavca elektronskog transfera u skladu sa Čl.13. zakona. U stavu 2 istog člana navodi se da ova obaveza ne postoji ako se vrši bez otvaranja računa i ako je vrednost manja od 1.000. Eur-a. Da li to znači da na sva plaćanja/naplate koje su manje od 1.000. Eur-a banka nije dužna da utvrdi identitet nalogodavca uz izuzeće u slučaju sumnje na pranje novca i finansiranja terorizma?

Odgovor:

U vezi sa Vašim zahtevom za mišljenje na Zakon o sprečavanju pranja novca i finanisiranja terorizma, dostavljamo Vam sledeće odgovore:

1) Banka može svrstati i pravna lica u kategoriju niskog rizika i na osnovu toga primeniti pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke.

2) Banka nije dužna da prikupi podatke o nalogodavcu elektronskog transfera ako je iznos manji od 1.000 evra, osim u slučaju sumnje na pranje novca ili finansiranje terorizma.

 

 

Pitanje:

Da li su ovlašćena lica u bankama u obavezi da Upravu za sprečavanje pranja novca obaveštavaju o zatvaranju organizacionog dela poslovne mreže banke?

Odgovor:

U Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10) nije propisana obaveza obaveštavanja Uprave za sprečavanje pranja novca od strane ovlašćenih lica kod obveznika o zatvaranju organizacionog dela poslovne mreže.

 

Pitanje:

Molimo za Vaše mišljenje da li član 13. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (Sl. glasnik RS 20/09 i 72/09 i 91/2010) obavezuje Banke da prilikom identifikacije fizičkog lica čuvaju fotokopije ličnih karata bez obzira da li se radi o čipovanim ličnim kartama ili onima bez čipa.

Odgovor:

Član 13. Zakona, koji propisuje način utvrđivanja identiteta fizičkog lica, propisuje da se podaci utvrđeni članom 81. stav 1. tačka 3. i 4. Zakona utvrđuju uvidom u lični dokument.  Lični dokument je, u skladu sa članom 3. Zakona, važeća isprava sa fotografijom izdata od strane nadležnog državnog organa  - dakle, to može biti, osim lične karte i neki drugi dokument. Dokument iz koga je se pribavljaju propisani podaci obveznik je dužan da fotokopira, upiše datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid.

 

 

 

 

Pitanje:

Koja dokumentacija je potrebna kao dokaz da ovlašćeno lice nije pravnosnažno osuđivano ili da se protiv njega ne vodi krivični postupak, a na osnovu člana 40. stav 1. tačka 2. Zakona?

Odgovor:

Na osnovu člana 40. stav 1. tačka 2) Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10), ovlašćeno lice mora ispunjavati i uslov da nije pravosnažno osuđivano a kazna nije brisana ili se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti i krivična dela protiv privrede, protiv službene dužnosti i finansiranja terorizma. Uverenje iz kaznene evidencije (tj. da lice nije osuđivano) izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova, dok uverenje da protiv nekog lica nije pokrenuta istraga, niti je podignuta optužnica izdaje nadležni sud, pa na osnovu toga treba pribaviti uverenje i od MUP-a i od nadležnog suda.

 

 

Pitanje:

Pravno lice koje je osnovano i čije je sedište u inostranstvu (tačnije u Parizu, Francuska) će uplatiti meni kao fizičkom licu, na moj tekući račun u Srbiji kod Banca Intesa AD Beograd izvesna sredstva (iznos preko 10.000) EUR-a, a po osnovu isplate dividendi. Svi porezi na dividende i prenos sredstava su plaćeni u Francuskoj.  Moje pitanje glasi, da li ja kao fizičko lice koje je primalac ovih sredstava imam obavezu prema Republici Srbiji bilo u vidu plaćanja neke vrste poreza, bilo u vidu postupka dokazivanja porekla sredstava?

Odgovor:

Povodom Vašeg pitanja, a u vezi sa uplatom dividendi na Vaš račun u Republici Srbiji, obaveštavamo Vas da Uprava za sprečavanje pranja novca nije nadlažna da daje odgovore na pitanja u vezi sa porezima.

U skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09, 91/10), obaveštavamo Vas da nemate nikakvih obaveza da dokazujete poreklo sredstava kada se radi o iznosu koji navodite.

Kako biste dobili mišljenje i u vezi poreza, potrebno je da se obratite Ministarstvu finansija, Sektoru za fiskalni sistem.

 

Pitanje:

Na vašem sajtu, u delu Publikacije- Stručna mišljenja pronašli smo odgovor na pitanje - Uspostavljanje novog poslovnog odnosa i dokumentacija starija od tri meseca.

S tim u vezi, malo ćemo proširiti pitanje.  U postavljenom pitanju, reč je o starom klijentu koji otvara novi račun, a naše pitanje je da li se dati odgovor  odnosi i na slučaj kada je u pitanju otvaranje računa za novog klijenta, a čiji su osnivači ista lica koja su i osnivači “starom” klijentu. U momentu kada je dokumentacija za te osnivače pribavljena, nije bila starija od tri meseca, ali sada kada otvaramo račun novom klijentu, ista dokumentacija jeste starija od tri meseca.  

Takođe, u vezi sa prethodnim pitanjem : da li je i u kojim slučajevima neophodno  da ažuriramo dokumentaciju i za stare klijente  domaća pravna lica , njihova povezana lica,  kao i  pravna lica čiji su osnivači strana pravna lica,  a čija dokumentacija je starija od godinu dana ? Da li je prihvatljivo da nam klijent godišnje dostavi Izjavu, (na memorandumu firme imaoca računa sa pečatom i potpisom lica ovlašćenog za zastupanje) da nije bilo izmene u osnivačkoj strukturi od momenta otvaranja racuna ?

Odgovor:

Na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10 – u daljem tekstu: Zakon) obveznici preduzimaju radnje i mere poznavanja i praćenja stranke pri uspostavljanju poslovnog odnosa sa strankom. Uspostavljanje poslovnog odnosa sa novim klijentom predstavlja uspostavljanje novog poslovnog odnosa i samim tim je potrebno pribaviti dokumentaciju koja nije starija od tri meseca. Obveznik može iskoristiti ranije pribavljenu dokumentaciju koja se odnosi na osnivače pod uslovom da prilikom provere utvrdi da nije bilo novih okolnosti koje bi morale biti unete u dokumentaciju. Svaka promena u poslovanju i strukturi stranke mora biti dokumentovana, a podaci i dokumentacija koji nedostaju moraju biti pridodati uz postojeću dokumentaciju.

Ažuriranje dokumentacije se sastoji iz pribavljanja podataka koji nedostaju, kao i unošenja svih promena koje su se desile kod stranke, a za koje se sazna prilikom redovnog praćenja poslovanja stranke i proveravanja podataka u okviru radnji i mera poznavanja i praćenja stranke koje obveznici vrše u toku uspostavljanja poslovnog odnosa kao i pri vršenju transakcije.  Način i dinamiku ažuriranja dokumentacije utvrđuje obveznik svojim internim aktima, u skladu sa izvršenom procenom rizika od pranja novca i finansiranja terorizma.

Pitanje:

Da li je dozvoljeno i moguće da Upravni odbor banke delegira nadležnost za davanje prethodnog pismenog odobrenja za uspostavljanje poslovnog odnosa, u smislu odredbi člana 3. tačke 25, 26 i 28. i člana 30. Zakona, na posebnu komisiju formiranu u okviru banke u čijem sastavu bi bili i članovi izvršnog odbora banke?

Odgovor:

Članovi upravnog odbora predstavljaju najviše rukovodstvo u smislu Zakona, kada je reč o Vašoj banci, ali oni svakako mogu ovlastiti članove izvršnog odbora da daju saglasnost iz člana 30. stav 3. Zakona.

 

 

Pitanje:

Interesuje me kakve su obaveze advokata prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, koji je napisao ugovor o kupoprodaji nekretnine čija je vrednost preko 25000 evra. Da li je advokat dužan poslati izveštaj Upravi za sprečavanje pranja novca ukoliko je prisustvovao takvoj transakciji sa kupca na prodavca i da li je obavezno takvu transakciju obaviti preko bankovnih računa.

Odgovor:

U skladu sa članom 5.  Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09, 91/10 – u daljem tekstu: Zakon), advokat i advokatsko ortačko društvo su dužni da primenjuju mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma.

          Član 46. Zakona propisuje kada su advokati dužni da primenjuju radnje i mere propisane Zakonom, i jedna od tih situacija je i ona u kojoj advokat pomaže u planiranju i izvršavanju transakcije u vezi sa kupovinom ili prodajom nepokretnosti. Dakle, odgovor na Vaše pitanje bi glasio da su advokati dužni da dostave Upravi podatke o transakciji ili licu, ako  postoji osnov sumnje na pranje novca ili finansiranje terorizma.

 

Pitanje:

Šta se podrazumeva pod „objektivnim razlozima“ iz člana 15. Zakona, kada nije moguće pribaviti podatke iz zvaničnog javnog registra koji vodi nadležni državni organ, kao i druge poslovne dokumentacije na osnovu koje bi se mogao utvrditi identitet stranke?

Odgovor:

Objektivni razlozi na koje se misli u Zakonu o sprečavanju pranja novca postoje u situacijama kada podaci u zvaničnom javnom registru koji vodi nadležni organ države sedišta stranke ne postoje, kao i kada druga poslovna dokumentacija na osnovu koje bi se mogao utvrditi identitet stranke ne postoji.

 

Pitanje:

Potrebna mi je informacija da li smo mi kao društvo za osiguranje u obavezi da vršimo godišnje testiranje zaposlenih u društvima za zastupanje i posredovanje u osiguranju, koji prodaju naše polise, s obzirom, da su po Zakonu i oni obveznici i treba da sprovode radnje i mere za sprečavanje pranja novca I finanasiranja terorizma.

Odgovor:

Povodom pitanja koja ste postavili Upravi za sprečavanje pranja novca, a u vezi sa obavezom godišnjeg testiranja zaposlenih u društvima za zastupanje i posredovanje u osiguranju, obaveštavamo Vas da je, u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, svaki obveznik dužan da obezbedi redovno stručno usavršavanje, obrazovanje i osposobljavanje zaposlenih koji obavljaju poslove sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Način na koji će se organizovati stručno usavršavanje tih zaposlenih je na obvezniku, a Zakonom je samo propisano koje su oblasti u kojima treba obučavati zaposlene, kao i obaveza izrade programa stručnog osposobljavanja.

Kako su obveznici i društva koja posreduju ili zastupaju u osiguranju, mišljenja smo da nemate obavezu obuke zaposlenih u društvima za posredovanje i zatupanje u osiguranje. Ipak, u ugovoru koji je Vaše društvo potpisalo sa posrednicima i zastupnicima u osiguranju, može biti ugovoreno i drugačije.

 

 

Pitanje:

Da li se dokumentacija pravnih lica sa sedištem u zemljama čija zakonodavstva predviđaju mogućnost registracije pravnih lica od strane registracionih agenata koji nisu državni organi i izdavanja izvoda iz registra od strane istih, može smatrati validnom dokumentacijom na osnovu člana 15. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma

Odgovor:

Na osnovu člana 15. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10 – u daljem tekstu: Zakon), obveznik utvrđuje i proverava identitet stranke koja je pravno lice uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz zvaničnog javnog registra, koja ne sme biti starija od tri meseca. Ako to nije moguće, obveznik je dužan da pribavi podatke koji nedostaju uvidom u original ili overenu kopiju isprave ili druge poslovne dokumentacije. Ako iz objektivnih razloga nije moguće pribaviti podatke na pomenuti način, obveznik ih pribavlja iz pismene izjave zastupnika, prokuriste ili punomoćnika stranke.

Dokumentacija o pravnim licima izdata i overena od strane registracionog agenta koji nije državni organ, ne može se smatrati dokumentacijom iz registra koji vodi nadležni organ. Ova dokumentacija spada u drugu poslovnu dokumentaciju iz koje obveznik utvrđuje identitet stranke kada iz objektivnih razloga to ne može utvrditi iz zvaničnog javnog registra koji vodi nadležni organ države sedišta pravnog lica. Objektivni razlozi na koje se misli u Zakonu o sprečavanju pranja novca postoje u situacijama kada podaci u zvaničnom javnom registru koji vodi nadležni organ države sedišta stranke ne postoje, kao i kada druga poslovna dokumentacija na osnovu koje bi se mogao utvrditi identitet stranke ne postoji.

 

 

Pitanje:

U članu 29. stav 5. predviđen je ugovor na osnovu kog se uspostavlja loro korespodentski odnos, ali nije jasno precizirano da li se ovaj ugovor odnosi na sve banke ili samo na banke koje imaju sedište u državi koja nije na listi država koje primenjuju međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. S obzirom da ceo član 29. govori o loro korespodentskim odnosima sa bankama i pripada poglavlju 2.2.4.1-  Pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, a imajući u vidu podzakonska akta NBS - Odluku o uslovima otvaranja i načinu vođenja računa nerezidenata (na osnovu koje NBS vrši kontrolu otvaranja računa inobanaka) u kojoj se kaže " banka nerezidentu-banci otvara nerezidentni račun na način uobičajen u bankarskoj praksi, kao i na osnovu razmenjenih kontrolnih dokumenata u skladu sa utvrđenim sistemom komunikacije između banaka ",  mišljenja smo da se stav 5. odnosi samo na banke koje su iz država koje ne primenjuju međunarodne standarde

Odgovor:

Odredbe člana 29. stav 5. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma odnose se na loro korespodentske odnose sa svim bankama, bez obzira na to u kojoj su državi registrovane. Isto se odnosi i na odredbe člana 29. stav 6. Zakona. Dokumentovanje obaveza na planu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma svake ugovorne strane u korespondentskom odnosu, kao i zabrana tzv. „payable through accounts“ korespondentskih odnosa je minimum dodatne pažnje koja se mora posvetiti korespondentskim odnosima kao rizičnoj kategoriji u oblasti pranja novca i finansiranja terorizma, bez obzira na to iz koje države banka dolazi.

Pitanje:

Poštovani molim Vas za tumačenje Zakona:

- koja je literatura potrebna za dobijanje licence za računovođu?

- moja kancelarija ima 30 klijenata i 5 zaposlenih. Da li je dovoljno da samo ja imam licencu?

- da li je dovoljna literatura koja se može preuzeti sa Vašeg sajta?

- pošto sam i stalni sudski veštak ekonomske struke da li je i za taj deo potrebna određena licenca?                             

Odgovor:

Na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10 – u daljem tekstu: Zakon) obveznici, među kojima su i pravna lica koja se bave pružanjem računovodstvenih usluga, su dužni da imenuju ovlašćeno lice i njegovog zamenika. Na osnovu člana 40. stav 1. Zakona, ovlašćeno lice i njegov zamenik moraju imati licencu za obavljanje poslova ovlašćenog lica. Ova obaveza važi bez obzira na broj zaposlenih kod obveznika.

Što se tiče stručnog ispita, on se sastoji iz opšteg i posebnog dela. Opšti deo se odnosi na poznavanje materije sadržane u Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. U posebnom delu stručnog ispita se proverava znanje kandidata o specifičnostima rizika za pranje novca i finansiranja terorizma u odnosu na oblast koja je posebna za svakog obveznika. Program za polaganje opšteg dela stručnog ispita, kao i program za polaganje posebnog dela stručnog ispita odštampani su uz Pravilnik o metodologiji za izvršavanje poslova u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. glasnik RS“, br. 7/2010 i 41/2011 – u daljem tekstu: Pravilnik), koji se nalazi na sajtu Uprave (www.apml.gov.rs),  i čini njegov sastavni deo. Literatura za polaganje ispita se može preuzeti besplatno sa sajta Uprave i u njoj se nalazi celokupna materija potrebna za polaganje stručnog ispita.

U listi obveznika se  ne nalaze  lica koja se bave poslovima sudskog veštačenja i zbog toga Vam nije potrebna licenca za obavljanje delatnosti sudskog veštaka.

 

 

Pitanje:

Da li je u skladu  sa propisima da se dokumentacija o vlasničkoj strukturi prilikom otvaranja računa, a u skladu sa zahtevom klijenta,  dostavi najužem krugu lica u banci koja bi izvršila pregled te dokumentacije i nakon toga je kovertiranu dostavilo trećem licu (advokatskoj kancelariji) na čuvanje. U slučaju zahteva Uprave, Narodne banke Srbije ili drugih ovlašćenih organa, dokumentacija bi se dostavila direktno tužiocu?

 

Odgovor:

Na osnovu člana 77. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10 – u daljem tekstu: Zakon), obveznik je taj koji je dužan da podatke i dokumentaciju u vezi sa strankom, uspostavljenim poslovnim odnosom sa strankom i izvršenom transakcijom pribavljene u skladu sa ovim zakonom, čuva najmanje 10 godina od dana okončanja poslovnog odnosa, odnosno izvršene transakcije, a ne neko treće lice. Osim toga, obveznik je dužan da redovno prati poslovanje i proverava usklađenost aktivnosti stranke sa prirodom poslovnog odnosa i uobičajenim obimom i vrstom poslovanja stranke, da vrši proveru usaglašenosti poslovanja stranke sa pretpostavljenom svrhom i namenom poslovnog odnosa koji je stranka uspostavila sa obveznikom. Praćenje poslovanja stranke uključuje i praćenje i proveru usaglašenosti poslovanja stranke sa njenim uobičajenim obimom poslovanja, kao i praćenje i ažuriranje pribavljenih isprava i podataka o stranci. To podrazumeva između ostalog i stalno upoređivanje pribavljenih dokumenata sa postojećim stanjem.

Mišljenja smo da je za ispunjavanje svih ovih obaveza po osnovu Zakona neophodno da prikupljena dokumentacija u svakom trenutku bude dostupna zaposlenim  kod obveznika koji rade na poslovima praćenja i poznavanja stranke, a u cilju sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, i to za sve vreme trajanja poslovnog odnosa. Zakon ne sadrži odredbu o broju lica kod obveznika kojima se dostavlja dokumentacija na osnovu koje se vrši identifikacija klijenta.

 

 

Pitanje:

Da li ste izvršili odgovarajuće provere i kakav je vaš nalaz po mojoj prijavi?

Odgovor:

Na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10), Uprava za sprečavanje pranja novca obavlja finansijsko-informacione poslove: prikuplja, obrađuje i analizira informacije, podatke i dokumentaciju koju dobija od obveznika iz člana 4. Zakona kao i od nadležnih državnih organa. Obrađene informacije, podatke i dokumentaciju Uprava prosleđuje nadležnim organima, pre svih Ministarstvu unutrašnjih poslova i nadležnom javnom tužilaštvu, koji preduzimaju radnje i mere iz svoje nadležnosti.

Pošto Uprava nije državni organ koji ima nadležnost da se bavi istražnim radnjama, niti radnjama gonjenja, upućujemo vas da se obratite Ministarstvu unutrašnjih poslova ili nadležnom javnom tužilaštvu. Uprava na osnovu svoje zakonske obaveze sve podneske za čiji prijem nije nadležna prosleđuje nadležnom državnom organu. Informacije do kojih Uprava dođe u toku svog analitičkog rada može dostavljati jedino nadležnim državnim organima. Ne postoji mogućnost dostavljanja ovih informacija fizičkim licima.

Pitanje:

Molimo Vas da nas uputite u postupak za dobijanje stručnog mišljenja od Uprave. Takođe Vas molimo da nas obavestite o visini eventualne naknade i o roku u kojem možemo očekivati dobijanje stručnog mišljenja.

Odgovor:

Na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10 – u daljem tekstu: Zakon) Uprava za sprečavanje pranja novca (u daljem tekstu: Uprava) priprema i daje mišljenje o primeni ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, a takođe priprema i daje preporuke u cilju jedinstvene primene ovog zakona od strane svih obveznika.

Uprava kao organ državne uprave dužna je da na traženje fizičkih ili pravnih lica da mišljenje o primeni odredaba zakona i drugih opštih akata  u roku od 30 dana. Mišljenja organa državne uprave, pa samim tim i Uprave, nisu obavezujuća. Što se tiče načina na koji će biti postavljeno pitanje Upravi od strane obveznika, on nije posebno propisan. Pitanje se može postaviti preporučenim pismom, redovnom poštom ili elektronskim putem.

Pitanje:

Imajući u vidu cenu tih obuka, kao i činjenicu da svaka knjigovodstvena firma mora imati dva zaposlena radnika sa položenim ispitom, odnosno licencom,  molimo Vas da nam odgovorite:

 -  da li je obuka (koju nude razne privatne firme) uslov za izlazak na ispit za dobijanje licence?

- Odnosno, da li je propisima regulisana obaveza pohađanja obuke kod određenih firmi i ako nije, da li se obuka  može organizovati i na druge (prihvatljivije) načine koji ne zahtevaju angažovanje enormnih sredstava?

 Takođe,

-da li se sertifikat dobijen na seminaru (N.Sad, 2010.) u organizaciji Uprave za sprečavanje pranja novca i USAID-a smatra adekvatnim dokumentom u smislu Zakona koji je u primeni? 

Odgovor:

Na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10 – u daljem tekstu: Zakon) obveznici, među kojima su i pravna lica koja se bave pružanjem računovodstvenih usluga, su dužni da imenuju ovlašćeno lice i njegovog zamenika. Na osnovu člana 40. stav 1. Zakona, ovlašćeno lice mora imati licencu za obavljanje poslova ovlašćenog lica.

Uprava za sprečavanje pranja novca ne organizuje obuke za polaganje stručnog ispita, niti ovlašćuje privatne firme da to vrše u njeno ime, a u smislu priprema za polaganje stručnog ispita. Na sajtu Uprave se nalazi literatura kao i ostale informacije vezane za polaganje stručnog ispita i za dobijanje licence. Nije propisano pohađanje nikakve obuke organizovane od strane privatnih firmi, niti je to predviđeno kao uslov za izlazak na stručni ispit za dobijanje licence.

Sertifikat koji navodite ne smatra se adekvatnim dokumentom za obavljanje poslova ovlašćenog lica.

Pitanje:

Da li računovodstvena agencija treba da ima ovlašćeno lice i zamenika ovlašćenog lica ako ima tri zaposlena radnika?

 

Odgovor:

Na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09, 72/09 i 91/10) obveznici, među kojima su i pravna lica koja se bave pružanjem računovodstvenih usluga, su dužni da imenuju ovlašćeno lice i njegovog zamenika. Prema članu 40. stav 1. tačka 5. Zakona, ovo ovlašćeno lice mora imati licencu za obavljanje poslova ovlašćenog lica. Ova obaveza važi bez obzira na broj zaposlenih kod obveznika.

 

Pitanje:

Ukoliko banka ima licencu za bankare po Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, da li mora imati licencu za brokere ako je ta delatnost organizovana u okviru banke? Ukoliko je neophodno imati i tu licencu, da li je potrebno da ih pored ovlašćenog lica ima i zamenik ovlašćenog lica? Da li interni revizor treba da ima licencu?

Odgovor:

Banka, koja u okviru svojih poslova obavlja više delatnosti za koje je predviđeno licenciranje mora imati ovlašćeno lice koje ima licence iz svih oblasti. Npr, ako banka osim bankarskih, obavlja brokersko-dilerske poslove, poslove posredovanja u osiguranju i menjačke poslove, ovlašćeno lice mora imati položen stručni ispit i za bankarske poslove, brokersko-dilerske poslove, poslove posredovanja u osiguranju i menjačke poslove.

Kako u članu 40. stav 2. Zakona o sprečavanju pranja novca (u daljem tekstu: Zakon) stoji da zamenik ovlašćenog lica mora da ispunjava iste uslove kao ovlašćeno lice, mišljenja smo da i zamenik ovlašćenog lica mora imati licencu za obavljanje delatnosti kojom se obveznik bavi. Pri tom, za pravilnu primenu Zakona je potrebno da postoji broj licenci koji odgovara broju poslova kojima se banka bavi, što znači da je na obvezniku da odluči da li će jedno ovlašćeno lice i njegov zamenik imati sve licence, ili će se obveznik odlučiti za imenovanje ovlašćenog lica i njegovog zamenika za svaku delatnost kojom se bavi.

Zakon ne propisuje obavezu da i interni revizor mora imati licencu, ali ni ne isključuje mogućnost da i ostala zainteresovana lica, koja nisu ovlašćena lica i njihovi zamenici, polažu stručni ispit i dobiju licencu.

Pitanje:

Uvodi se pojam nova tehnološka dostignuća koja omogućavaju anonimnost stranke, npr. elektronsko bankarstvo, bankomati i sl. Kako se nova tehnološka dostignuća koja omogućavaju anonimnost stranke odnose na ove usluge kada je  za korišćenje svake od njih obavezna prethodna identifikacija i poznavanje stranke?

Na šta se pojam odnosi i navedite primer mera za otklanjanje rizika i sprečavanje zloupotreba novih tehnoloških dostignuća u svrhu pranja novca koje treba implementirati u procedure?

Odgovor:

Rizik novih tehnoloških dostignuća ne leži u samom uspostavljanju poslovnog odnosa, već upravo u obavljanju transakcija kada stranka nije fizički prisutna, iako je poslovni odnos uspostavljen tek nakon izvršene identifikacije klijenta u skladu sa Zakonom.

Primer mera za otklanjanje rizika može biti  češće praćenje sranke u cilju utvrđivanja da li poslovanje stranke odgovora realnim očekivanjima, imajući u vidu poznavanje stranke, njenih prihoda i sl.

 

Pitanje:

Osnovni podaci koji se prikupljaju su ime, prezime, adresa, broj računa ili jedinstvena identifikaciona oznaka.

Adresa je podatak koji se može zameniti jedinstvenom identifikacionom oznakom, ili mestom i datumom rođenja ili nacionallnim identifikacionim brojem nalogodavca elektronskog transfera.

Dakle, u situaciji u kojoj se adresa zamenjuje jedinstvenom identifikacionom oznakom, podaci koji se prikupljaju su broj računa nalogodavca (obavezan podatak) + jedinstvena identifikaciona oznaka (umesto adrese).

Odgovor:

Kao izuzetak od obaveze prikupljanja podataka o nalogodavcu elektronskog transfera navodi se slučaj kada se elektronski transfer vrši sa računa otvorenog kod lica koje pruža usluge plaćanja i naplate i ako su mere poznavanja i praćenja stranke već izvršene u skladu sa ovim zakonom - da li to znači da su domaće i strane banke, kao lica ovlašćena za usluge plaćanja i naplate i koje su obavezne da sprovode mere identifikacije, izuzete od ove obaveze i da banka ne mora da proverava da li transfer ima sve obavezne navedene podatke? Molimo navedite jedan primer pravnog lica koje vrši transfer a da nije banka.

Pitanje:

Kada fizičko lice da drugom fizičkom licu ovlašćenje da  umesto njega otvori račun, da li se tada  radi o otvaranju računa bez  fizičkog prisustva stranke (Član 31. Zakona koji glasi: Utvrđivanje i provera identiteta bez fizičkog prisustva stranke).

 

Odgovor:

Da. Kada se račun otvara preko punomoćnika radi se o otvaranju računa bez fizičkog prisustva stranke.

Pitanje:

Kako banke mogu da provere da li transfer sadrži obavezne podatke kao što je adresa, kada su to opisna polja, a znamo da u toku dana postoje hiljade transfera koje prođu preko računa banaka?

Odgovor:

Zakon propisuje obavezu koja se odnosi i na banke, a na bankama je da tu obavezu izvrše.

Pitanje:

U skladu sa članom 8. Zakona, u slučajevima da obveznik ne može da proveri identitet stranke, dužan je da raskine već uspostavljeni poslovni odnos, tj. klasifikuje klijenta u kategoriju neprihvatljvog rizika.

Da li u ovim slučajevima obveznik može da ugasi račun klijenta bez njegovog zahteva (uz pismeno obaveštenje na poslednju poznatu adresu), a eventualna sredstva prenese na privremeni račun sa odgovarajućom analitikom, kako bi sredstva mogla biti isplaćena klijentu na njegov zahtev. Pitanje se odnosi i na tekuće račune i na štedne račune (štednja po viđenju ili oročena štednja).

Odgovor:

Kada se ne može utvrditi identitet stranke, banka je dužna da raskine poslovni odnos. Način na koji će to uraditi nije predmet regulisanja ovog zakona. Još jedna obaveza koja je uvedena izmenama zakona je dužnost obveznika da kada raskine poslovni odnos, zbog toga što nije mogao izvršiti identifikaciju, o tome sačini službenu belešku i razmotri da li postoji sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Pitanje:

Da li se podaci o nalogodavcu koje je banka dužna da prikupi odnose samo na plaćanja koja banka obavlja po nalogu klijenata ili se prikupljaju i u slučaju naplata?

Odgovor:

Podaci o nalogodavcu se prikupljaju u skladu sa čl. 13. do 18. Zakona u slučajevima tzv. odlazećeg transfera. Pored toga, banka proverava da li podaci propisani u članu 12a. st. 2. i 3. prate tzv. dolazeći transfer.

Pitanje:

Da li se obaveza prikupljanja podataka o nalogodavcu odnosi na sve klijente ili samo na fizička lica?

Odgovor:

Obaveza se odnosi i na fizička i na pravna lica.

Pitanje:

Da li je prilikom identifikacije stranog fizičkog lica koji je zakonski zastupnik (punomoćnik, prokurista) privrednog društva koje otvara račun u banci, pored identifikacionog dokumenta - pasoša potrebno tražiti i dokumentaciju o osnovu boravka u Republici Srbiji ili ne?

Zakonom o strancima („Sl.glasnik RS", br 97/2008) uređeni su uslovi, kretanje i boravak stranaca i nadležnost i poslovi organa državne uprave RS u vezi sa ulaskom, kretanjem i boravkom stranaca na teritoriji RS.

Boravak stranaca u smislu ovog Zakona je: boravak do 90 dana, privremeni boravak i stalno nastanjenje.

Privremeni boravak može da se odobri strancu koji namerava da boravi u RS duže od 90 dana zbog rada, zapošljavanja, obavljanja privredne ili druge profesionalne delatnosti.

Članom 64. ovog zakona propisano je da stranac u Republici Srbiji dokazuje svoj identitet stranom putnom ispravom, ličnom kartom za stranca, posebnom ličnom kartom i drugom javnom ispravom koja sadrži fotografiju.

Takođe, zakon definiše i pojam prebivališta i boravišta, te tako boravište je, u smislu ovog zakona, mesto u kome stranac kome je odobren boravak u Republici Srbiji, ima nameru da boravi duže od 24 časa.

Prebivalište je, u smislu ovog zakona, mesto u kome stranac kome je odobreno stalno nastanjenje ima nameru trajno da živi na određenoj adresi.

Napominjemo da je Zakonom o strancima, članom 80. predviđeno da nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrše ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i ministarstvo nadležno za spoljne poslove, svako u delu koji se odnosi na nadležnost tog ministarstva.

Kako Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, podzakonskim aktima, Zakonom o registraciji privrednih subjekata, Odlukom Narodne banke Srbije o uslovima i načinu otvaranja, vođenja i gašenja računa kod banke, nije predviđen dokument - prijava boravka za strance, već samo fotokopija ličnog dokumenta, ali polazeći od toga da Banka od klijenta može da traži i drugu dokumentaciju u skladu sa propisima Republike Srbije, da li je neophodno od stranog fizičkog lica koje je zastupnik (punomoćnik, prokurista) privrednog društva koje otvara račun u banci tražiti dokumentaciju o osnovu boravka u Republici Srbiji?

Odgovor:

Član 16. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (u daljem tekstu: Zakon), propisuje da obveznik utvrđuje i proverava identitet  zastupnika  prikupljanjem podataka iz člana 81. stav 1. tačka 2. Zakona, i to uvidom u lični dokument ili iz neke druge službene isprave. Podaci koji se prikupljaju su sledeći: ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište ili boravište i jedinstveni matični broj zastupnika.

Dakle, jedan od podataka koji se pribavlja je prebivalište, ili, ako iz nekog razloga nije moguće pribaviti podatke o prebivalištu, boravište.

Način na koji se pribavlja ovaj podatak je takođe propisan članom 16. Zakona - to je pre svega, uvidom u lični dokument, što je, kada je u pitanju stranac, svakako pasoš.

A ako nije, hipotetički gledano, moguće pribaviti podatke o prebivalištu stranca iz njegovog pasoša, ili ako se stranac nastanio u Republici Srbiji, sa namerom da trajno živi u njoj, podatak o prebivalištu se može pribaviti iz druge službene isprave, što je u ovom slučaju odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje stranca.

 

Pitanje:



Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, član  29. dopunjen je sa 2 nova stava (5) i (6).

U stavu (5) predviđen je ugovor na osnovu kog se uspostavlja lorokorespodentski odnos, ali nije jasno precizirano da li se ovaj ugovor odnosi na sve banke ili samo pa banke koje imaju sedište u državi koja nije na listi država koje primenjuju međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

S obzirom da ceo član 29. govori o lorokorespodentskim odnosima sa bankama i pripada poglavlju 2.2.4.1 Pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, a imajući u vidu podzakonska akta, odnosno Odluku o uslovima otvaranja i načinu vođenja računa nerezidenata  u kojoj se kaže da banka nerezidentu - banci otvara nerezidentni račun na način uobičajen u bankarskoj praksi, kao i na osnovu razmenjenih kontrolnih dokumenata u skladu sa utvrđenim sistemom komunikacije između banaka; mišljenja smo da se stav (5) odnosi samo na banke koje su iz država koje ne primenjuju međunarodne stanadarde. Molimo Vaše mišljenje na koje loro korespodentske odnose se primenjuje stav (5) člana 29. Zakona.

Odgovor:

Odredbe člana 29. stav 5. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma odnose se na loro korespodentske odnose sa svim bankama, bez obzira na to u kojoj su državi registrovane. Isto se odnosi i na odredbe člana 29. stav 6. Zakona. Dokumentovanje obaveza na planu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma svake ugovorne strane u korespondentskom odnosu, kao i zabrana tzv. „payable trough accounts“ korespondentskih odnosa je minimum dodatne pažnje koja se mora posvetiti korespondentskim odnosima kao rizičnoj kategoriji u oblasti pranja novca i finansiranja terorizma, bez obzira na to iz koje države banka dolazi.

 

Pitanje:

Da li banka, koja osim bankarskih, obavlja i brokersko-dilerske poslove i poslove zastupanja u osiguranju, može imati jedno ovlašćeno lice u smislu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma? Ako je odgovor potvrdan, da li polaže jedan stručni ispit i koji?    

Odgovor:

Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (u daljem tekstu: Zakon) obavezuje obveznika da imenuje ovlašćeno lice i njegovog zamenika. Ako u okviru banke, postoji posebna organizaciona jedinica koja se bavi brokersko - dilerskim poslovima, nema smetnje da jedno ovlašćeno lice bude odgovorno i za bankarske poslove i za brokersko-dilerske poslove. Uslov za to će od 1. januara 2012. godine biti posedovanje licenci iz svih oblasti u kojima banka posluje. Konkretno, u slučaju koji opisujete, jedno lice, da bi bilo ovlašćeno lice na nivou cele banke, mora imati položen stručni ispit za banke, poslove osiguranja i za brokersko - dilerske poslove.

Naravno, i drugačije rešenje je moguće – nema smetnje da banka ima tri ovlašćena lica koja bi bila nadležna za sprovođenje mera iz Zakona u različitim organizacionim jedinicama banke.

Pitanje:

Molim Vas za mišljenje o praktičnoj primeni člana 15. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Naime, stav 4. člana 15. Zakona propisuje da se podaci iz stava 1. ovog člana mogu pribaviti neposrednim uvidom u registar privrednih subjekata ili drugi zvanični javni registar, s tim što je obveznik dužan da na odštampanom izvodu iz tog registra upiše datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid i da ga čuva u skladu sa zakonom. Ukoliko banka ima pristup stranom zvaničnom registru podataka putem interneta (bilo da je taj pristup slobodan ili se zahteva naknada za pristup), da li je takav štampani izvod validan u smislu Zakona, naravno ukoliko se na takvom štampanom izvodu upiše datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid i ukoliko se čuva u skladu sa zakonom?Dodatno, ukoliko sama banka za stranku od stranog zvaničnog registra naruči original izvoda iz istog, da li takav izvod mora biti apostiliran?

 

Odgovor:

Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, u članu 15. stav 4. izjednačava Registar privrednih subjekata i druge zvanične javne registre pravnih lica iz Republike Srbije i drugih država, tako da se podaci o pravnim licima mogu pribaviti neposrednim uvidom u strani javni registar, u skladu sa zakonom. Ako banka pribavi originalni izvod iz zvaničnog javnog registra, takav izvod nije potrebno overavati. Overa je potrebna kada se provera identiteta stranke koja je pravno lice vrši uvidom u kopiju dokumentacije iz registra.

 

Pitanje:

Molimo za mišljenje o načinu sprovođenja obaveze predviđene stavom 2. i stavom 4. tačka 2. člana 29., kao i stavom 2. tačka 2. člana 30. Zakona, da je zaposleni koji vodi postupak uspostavljanja loro korespodentskog odnosa ili poslovnog odnosa sa stranim funkcionerom pre uspostavljanja ovih odnosa dužan da pribavi pismenu saglasnost najvišeg rukovodstva. Shodno članu 3. tačka 28., alineja druga, najvišim rukovodstvom kod zatvorenog akcionarskog društva smatra se - upravni odbor.

Način sazivanja sednica upravnog odbora, kako redovnih i vanredih, regulisan je Zakonom o bankama i Zakonom o privrednim društvima.

Zakon o bankama u članu 74. predviđa da se sednice upravnog odbora održavaju po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca. Pomenutim članom 74. stav 4. predviđeno je da predstavnik Narodne banke Srbije može prisustvovati sednici, u stavu 5. se propisuje da upravni odbor obaveštava Narodnu banku Srbije o datumu, mestu i vremenu održavanja sednice u roku predviđenom za obaveštavanje članova upravnog odobora.

Zakon o privredim društima u članu 315. stav 3. propisuje da se pisani poziv za sednicu upravnog odbora akcionarskog društva dostavlja svim članovima upravnog odbora najkasnije osam dana pre održavanja vanredne sednice, osim ako se sednica zakazuje u  hitnim slučajevima predviđenim statutom, kada taj rok može biti i kraći.

S obzirom na to da je banka  organizovana u formi zatvorenog akcionarskog društva, shodno napred pomenutim zakonskim propisima koji regulišu način obaveštavanja članova upravnog odbora i Narodne banke Srbije o zakazivanju sednice upravnog odbora Banke, molimo za Vaše mišljenje o sledećem:

- da li je moguće uspostaviti loro korespodentski odnos sa stranom bankom ili poslovni odnos sa stranim funkcionerom na osnovu saglasnosti Izvršnog odobora banke uz uslov da se na prvoj redovnoj ili vanrednoj sednici upravnog odbora verifikuje odluka Izvršnog odbora, kao i da se u slučaju da upravni odbor ne verifikuje odluku Izvršnog odbora, uspostavljeni poslovni odnos raskine?

- takođe da li postoji mogućnost da se saglasnost Izvršnog dobora pribavi naknadno tj.

po uspostavljanju loro korespodenstkog odnosa sa stranom bankom ili poslovanog odnosa

sa stranim funkcionerom, na prvoj sednici Izvršnog odbora koje se po pravilu

održavaju jednom nedeljno?

Odgovor:

Član 29. stav 2. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“, br. 20/09,72/09 i 91/10 - u daljem tekstu: Zakon) propisuje obavezu pribavljanja pismenog odobrenja  najvišeg rukovodstva u obvezniku, prilikom uspostavljanja loro korespondentskog odnosa. Zakon još navodi da se saglasnost pribavlja pre uspostavljanja tog odnosa.

Zbog toga smo mišljenja da se ne može dati naknadna saglasnost članova upravnog odbora, niti naknadna verifikacija takve saglasnosti.

Ipak, ostaje mogućnost da članovi upravnog odbora banke daju ovlašćenje članovima izvršnog odbora banke za davanje saglasnosti koja je uslov za uspostavljanje loro korespondentskog odnosa.

Pitanje:

U skladu sa Preporukama za prijavljivanje sumnjivih transakcija, poznavanja i praćenja stranke i zabrane dojavljivanja, ukoliko je prisutan neki od indikatora sumnjivih transakcija, banka analizira transakciju i ukoliko analizom utvrdi da nema osnova za sumnju o tome sačinjava službenu belešku.

U ovom procesu, da li je u slučaju pozajmica osnivača moguće primeniti pristup zasnovan na riziku i uvesti minimum iznosa transakcije ispod kojeg se transakcije neće analizirati i o njima sačinjavati službena beleška.

Odgovor:

Pozajmica osnivača je jedan od indikatora za sumnju na pranje novca. Ipak, ne mora svaka pozajmica osnivača da ukazuje da postoji osnov sumnje da se  pere novac.  Zbog toga treba imati na umu očekivano poslovno delovanje stranke, i treba vršiti dalju analizu. Ne može se uvesti iznos ispod koga ne treba analizirati pozajmicu osnivača, već to treba ceniti u svakom pojedinačnom slučaju, u zavisnosti od drugih okolnosti koje mogu ukazati na sumnju da se radi o pranju novca.

Pitanje:

Članom 3. tačka 31. Zakona definisano je da je nalogodavac elektronskog transfera lice koje ima otvoren račun kod lica koje vrši usluge platnog prometa i daje nalog za prenos sredstava sa tog računa,  ili lice koje daje nalog za prenos sredstava kod lica koje vrši usluge prenosa novca.

U vezi sa napred iznetim proizilazi da nalogodavac elektronskog transfera može biti samo lice koje ima otvoren račun u Banci.

 

Odgovor:

Nalogodavac elektronskog transfera može biti i lice koje nema otvoren račun u banci.

Pitanje:

Da li fizičko lice može biti svrstano u kategoriju niskog rizika?

Odgovor:

Član 7. Zakona propisuje pravo i obavezu obveznika da u skladu sa smernicama koje donosi organ nadležan za vršenje nadzora, izradi analizu, i procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma za svaku grupu ili vrstu stranke, poslovnog odnosa ili usluge koju obveznik pruža u okviru svoje delatnosti; dok član 32. Zakona govori o pojednostavljenim radnjama i merama, i u stavu 3. govori da obveznik može da izvrši pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke i u slučaju kada, u skladu sa odredbama člana 7. Zakona, proceni da postoji neznatan ili nizak rizik za pranje novca ili finansiranje terorizma. Zakon, dakle, izjednačuje „nizak rizik“ i „pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke“.

Smatramo da Zakon daje mogućnost obveznicima da fizička lica svrstaju u niskorizičnu grupu od pranja novca i finansiranja terorizma. Naime, član 7. stav 3. Zakona, daje ovlašćenje ministru da propiše kriterijume za svrstavanje stranke u niskorizičnu grupu, osim slučajeva navedenih u Zakonu (a Zakon u članu 32. stav 3. daje ovlašćenje obvezniku da na lica primeni pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke).  Što znači da je Zakon (koji ima veću pravnu snagu od Pravilnika) ovlastio obveznika da primeni pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke kada stranku svrsta u niskorizičnu grupu.  Ako se gramatičkim tumačenjem Zakona ne može doći do ovakvog razumevanja odredaba 32. i 7. Zakona, ovo svakako proizilazi iz primene metode logičkog tumačenja, imajući  u vidu nameru zakonodavca.

Najnovijim izmenama Pravilnika o metodologiji za izvršavanje poslova u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, koji je dana 10. juna 2011. godine objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 41/11, ova dilema je otklonjena, dodavanjem novog člana 5a Pravilnika, koji glasi:

„Stranka za koju postoji nizak stepen rizika i na koju se primenjuju pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke može biti i svako drugo lice kome je taj stepen rizika utvrđen analizom rizika koju obveznik izrađuje na osnovu člana 7. stav 1. Zakona.“

Pitanje:

Članom 12a Zakona propisano je da je lice koje pruža usluge plaćanja i naplate dužno da prikupi tačne i potpune podatke o nalogodavcu i da ih uključi u obrazac ili poruku koja prati elektronski transfer sredstava poslatih ili primljenih, bez obzira na valutu. Ti podaci moraju pratiti elektronski transfer tokom celog puta kroz lanac plaćanja, bez obzira na to da li posrednici u lancu plaćanja postoje i bez obzira na njihov broj. Podaci koje treba pribaviti su ime i prezime nalogodavca elektronskog transfera, adresa nalogodavca elektronskog transfera, broj računa nalogodavca elektronskog transfera ili jedinstvenu identifikacionu oznaku. Ukoliko je nemoguće prikupiti podatke o adresi nalogodavca elektronskog transfera, lice koje pruža usluge plaćanja i naplate dužno je da, umesto podatka o adresi, prikupi neke od sledećih podataka - jedinstvenu identifikacionu oznaku, mesto i datum rođenja nalogodavca elektronskog transfera ili nacionalni identifikacioni broj nalogodavca elektronskog transfera.

 Članom 12b propisano je da je lice koje pruža usluge plaćanja i naplate dužno da utvrdi i proveri identitet nalogodavca elektronskog transfera pre vršenja tog transfera, i to na način propisan u članovima 13. do 18. Zakona (puna identifikacija uz fizičko prisustvo nalogodavca). Ako se elektronski transfer vrši bez otvaranja računa, navedene obaveze vrše se samo ako taj transfer iznosi 1.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti.

Postavlja se pitanje neophodnosti izvršenja obaveza iz člana 12b Zakona kada su u pitanju transferi novca bez otvaranja računa, pri čemu novac šalje nalogodavac iz inostranstva primaocu sredstava u Republici Srbiji. U tom smislu, a uz osvrt na član 12a Zakona, smatramo da član 12b reguliše samo odlazeće transfere i da je obaveza banke u Republici Srbiji, da prilikom prijema sredstava kada je u pitanju transfer novca iz inostranstva u Republiku Srbiju bez otvaranja računa (npr. Western Union i MoneyGram), utvrdi podatke nalogodavca propisane u članu 12a, a ne i ostale podatke iz člana 12b (na način propisan u članovima 13. do 18. Zakona).

 

Odgovor:

Član 12a Zakona je opšti član, koji uvodi obavezu prikupljanja podataka o nalogodavcu elektronskog transfera i navodi koji su to podaci. Član 12 b precizira obaveze, razdvajajući transfere koji se vrše kada je račun već otvoren, i one koje se vrše bez otvranja računa. Stav 1.  i 2. člana 12 b se odnosi na tzv. odlazeće transfere (i preciziraju obaveze za obveznike), dok se odredba stava 4. ovog člana odnosi na tzv. dolazeće transfere, jer postoji obaveza banke da u roku od tri dana od dana prijema transfera pribavi podatke koji nedostaju ili da odbije izvršenje tog transfera.

Pitanje:

Članom 44a stav 1 Zakona propisano je da je obveznik dužan da utvrdi postupak kojim se pri zasnivanju radnog odnosa na radnom mestu na kome se primenjuju odredbe ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, kandidat za to radno mesto proverava da li je osuđivan za krivična dela kojima se pribavlja protivpravna imovinska korist ili krivična dela povezana sa terorizmom.

Molimo da pojasnite da li se ova odredba odnosi samo na zaposlene u organizacionom delu banke zaduženom za sprečavanje pranja novca ili se navedena odredba odnosi i na druge zaposlene banke, npr. šalterske radnike, zaposlene koji rade na otvaranju računa i uspostavljanju poslovnog odnosa.

Postavlje se pitanje da li se ovakva odredba, ukoliko se šire tumači, primenjuje i na zaposlene u organizacionom delu Banke u čijoj je nadležnosti kontrola usklađenosti poslovanja, ukoliko su organizacioni delovi banke koji se bave sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma i kontrolom usklađenosti poslovanja organizaciono potpuno razdvojeni.

Odgovor:

Odredba se odnosi na one koji neposredno primenjuju zakon, šalterske radnike, one koji zaključuju ugovore u ime banke...

Kada se radi o zaposlenim u odeljenju za kontrolu usklađenosti poslovanja, ako ne primenjuju Zakon u pojedinačnim slučajevima, već samo uopšteno proveravaju da li je poslovanje usklađeno za zakonskim propisima, tako da se na njih ne odnosi odredba člana 44a.

 

Pitanje:

Članom 7. stav 3. Zakona propisano je da ministar, na predlog Uprave propisuje kriterijume na osnovu kojih obveznik svrstava stranku, poslovni odnos, uslugu koju pruža u okviru svoje delatnosti ili transakciju u nisko rizičnu grupu za pranje novca ili finansiranje terorizma, te na osnovu toga vrši pojednostavljene mere poznavanja i praćenja stranke, osim slučajeva navedenih u ovom zakonu, a u skladu sa tehničkim kriterijumima propisanim u priznatim međunarodnim standardima i mišljenjem organa iz člana 82. ovog zakona, nadležnog za nadzor nad primenom ovog zakona kod obveznika koji vrši procenu rizika za tu stranku, poslovni odnos, uslugu koju pruža u okviru svoje delatnosti ili transakciju. Šta podrazumeva mišljenje nadzornog organa iz člana 82. Zakona, odnosno povodom čega  - u kojim situacijama se zapravo pribavlja ovo mišljenje.

Odgovor:

Mišljenje pribavlja ministar finansija, prilikom izrade podzakonskog akta. Ova obaveza se ne odnosi na obveznike.

Pitanje:

Da li se razmatra mogućnost da se prilikom zasnivanja poslovne saradnje sa privrednim društvom identifikacija može izvršiti na osnovu uvida (štampa i overa) sa web sajta Agencije za privredne registre, ili se kao i do sada od klijenta mora zahtevati original (ili overena kopija) Rešenja o registraciji koji nije stariji od 3 meseca?

Odgovor:

Takva mogućnost je uvedena još 27. marta 2009. godine, kada je Zakon stupio na snagu. Naime, stav 4. člana 15. daje pravo obveznicima da identifikaciju izvrše neposrednim uvidom u registar privrednih subjekata.

Pitanje:

Da li je ispravno tumačenje da se član 44a Zakona odnosi na zaposlene u sektoru za sprečavanje pranja novca odnosno na ovlašćeno lice i njegovog zamenika?

Odgovor:

Ne, obaveza se odnosi na sve koji primenjuju Zakon-vrše identifikaciju, zaključuju ugovore ili na drugi način dolaze u vezu sa klijentima, transakcijama ili podacima i dokumentaciji o tim klijentima ili transakcijama.

Pitanje:

U vezi odredbi Zakona, člana 23. i 24.  kojim se definiše poveravanje vršenja radnji i mera poznavanja i praćenja stranke trećem licu,da li treće lice može biti prodavac ili agent sa kojim je Banka zaključila Ugovor o poslovnoj saradnji, koja obuhvata i identifikaciju klijenta?

Odgovor:

Ne može imati status trećeg lica, ali se mogu ugovorom između banke i  prodavca poveriti prodavcu vršenje određenih radnji i mera iz Zakona. Ipak, odgovornost za primenu Zakona je na banci.

Pitanje:

Da li se obaveze koje je obveznik dužan da utvrdi i dokumentuje  ugovorom na osnovu kojeg se uspostavlja loro korespodentski odnos odnose na dokumentaciju iz člana 29. stav 1. tačka 1-6. Zakona?

Odgovor:

Ne. Kada se radi o loro korespondentskim odnosima nova obaveza se odnosi na sve banke, bez obzira da li dolaze iz zemlje koja primenjuje AML standarde ili ne. Obaveza se sastoji u tome da se ugovorom utvrde obaveze dve banke o tome ko će obavljati poslove sprečavanja i otkrivanja pranja novca ili finansiranja terorizma.

Pitanje:

Članom 12a propisano je da je banka u obavezi da prikupi tačne i potpune podatke o nalogodavcu za svaki elektronski transfer, bez obzira na iznos, a članom 12b tačka 3. propisano je da je banka dužna da izvrši obaveze iz člana 12a stav 1. uvek kada postoje osnovi sumnje da se radi o  pranju novca ili finansiranju terorizma, bez obzira na iznos elektronskog transfera. Da li je u članu 12b, stav 3 greškom naveden član 12a stav 1., umesto člana 12b stav 1? Ukoliko nije greška smatramo da je član 12b stav 3. suvišan jer se navedeni podaci utvrđuju za svaki elektonski transfer.

Odgovor:

Član 12b stav 3 nije pogrešan, jer kada se radi o elektronskim transferima bez otvaranja računa, ne postoji obaveza prikupljanja podataka, ako je transfer manji od 1000 evra. Ali, i tada postoji obaveza prikupljanja podataka, ako postoji sumnja u pranje novca ili finansiranje terorizma, o čemu i govori stav 3 člana 12b.

Pitanje:

Da li nalogodavac elektronskog transfera može biti pravno lice? Ako je odgovor potvrdan koji se podaci uključuju u obrazac ili poruku koja prati elektronski transfer?

Odgovor:

Da, odnosi se na sva lica, kako fizička, tako i pravna. Prikupljaju se: naziv i sedište i broj računa ili jedinstvena identifikaciona oznaka.

Pitanje:

Članom 12b stav 2. propisano je da ako se elektronski transfer vrši bez otvaranja računa banka je u obavezi da identifikuje nalogodavca samo ako transfer iznosi 1000 evra ili više. S tim u vezi postavlja se pitanje koji broj računa se uključuje u obrazac ili poruku koja prati elektronski transfer, saglasno članu 12a?

Odgovor:

Ako nema broja računa, jer račun nije ni otvoren, propisana je alternativna zakonska obaveza (član 12a, stav 2, alineja 3 Zakona), odnosno pribavlja se jedinstevena identifikaciona oznaka.

Pitanje:

Prilikom prvog uspostavljanja poslovnog odnosa npr. otvaranje računa ili odobravanja kredita klijentu se utvrđuje stvarni vlasnik stranke - fizičko lice u skladu sa Zakonom, na osnovu dokumentacije koja nije starija od 3 meseca.

Ako se isti klijent obrati banci za uspostavljanje novog ugovornog odnosa, odobravanje drugog kredita ili izdavanje bankarske garancije, ali nakon 95 dana (prošlo je više od 3 meseca od uspostavljanja prvog poslovnog odnosa), da li je potrebno pribaviti - insistirati na dostavljanju nove dokumentacije koja nije starija od 3 meseca, a kojom bi ponovo utvrdili stvarnog vlasnika ili se može koristiti prethodno pribavljena dokumentacija uz izjavu stranke da nije bilo promena stvarnog vlasnika.

Odgovor:

U situaciji kada je već uspostavljen poslovni odnos i utvrđen stvarni vlasnik, a klijent se javi sa željom za uspostavljanje poslovnog odnosa druge vrste nakon isteka roka od tri meseca, može se preuzeti dokumantacija iz dosijea klijenta koji je već formiran.

Ipak, to ne znači da periodično, u skladu sa stepenom rizika za tog klijenta, ne treba vršiti proveru utvrđenog identiteta stvarnog vlasnika.

2011 Uprava za sprečavanje pranja novca