APML logo
Српски Srpski English
Početna > Propisi > Stručna Mišljenja > Poveravanje vršenja radnji i mera poznavanja i praćenja stranke licima koja bi obveznik angažovao po osnovu ugovora van radnog odnosa

Poveravanje vršenja radnji i mera poznavanja i praćenja stranke licima koja bi obveznik angažovao po osnovu ugovora van radnog odnosa

Pitanje:

Može li banka poveriti vršenje radnji i mera iz člana 7. stav 1. tač. 1)-5) ovog zakona licima koja su zaposlena kod prodavca automobila, a koje bi banka angažovala po osnovu ugovora van radnog odnosa (ugovor o privremenim i povremenim poslovima, odnosno ugovor o dopunskom radu), u smislu čl. 197. i 202. Zakona o radu

Odgovor:

Shodno članu 30. stav 1. Zakona, kod uspostavljanja poslovnog odnosa, obveznik može, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, poveriti vršenje radnji i mera iz člana 7. stav 1. tač. 1)-5) ovog zakona trećem licu, dok je stav 2. između ostalih u tački 1) Zakona predviđeno da je treće lice iz stava 1. ovog člana obveznik iz člana 4. stav 1. tač. 1), 3), 4), 7), 9)–11), 13) i 16) ovog zakona društva za osiguranje koja imaju dozvolu za obavljanje životnih osiguranja i zastupnici u životnom osiguranju.

Prema članu 33. stav 1. tačka 1) Zakona obveznik ne sme uspostaviti poslovni odnos, ako je radnje i mere poznavanja i praćenja stranke izvršilo lice koje nije treće lice iz člana 30. stav 2. ovog zakona. 

Zakon ne propisuje izričito u kakvoj vrsti radnog anagažovanja je potrebno da bude lice koje je angažovano kod obveznika. Međutim, angažovanje ovog lica podrazumeva da je to lice u potpunosti osposobljeno za preduzimanje svih radnji i mera u skladu sa Zakonom i da ne postoji razlika u odnosu na druge zaposlene koji su u radnom odnosu kod obveznika angažovani na tim poslovima (koristi softver te banke, prepoznaje i prijavljuje sumnjive transakcije ovlašćenom licu, poštuje zabranu dojavljivanja, na odgovarajući način čuva dokumentaciju). Pritom je veoma važno obezbediti nadzor nad obavljanjem tih poslova i poštovanje unutrašnjih kontrola obveznika, a naročito sprečavanje da interesi prodavca automobila koji nije obveznik pretegnu nad interesom preduzimanja radnji i mera praćenja stranke. U svakom slučaju, angažovanje ovog lica je potrebno i posebno dokumentovati kako bi se obezbedili dokazi da je obveznik u ovoj situaciji upravljao rizicima od pranja novca i finansiranja terorizma na odgovarajući način.

Budući da je podnosilac molbe naveo da planira uvođenje novog proizvoda – kredite za finansiranje kupovine novih i polovnih automobila, kod kojih bi se identifikacija stranke kao i prikupljanje relevantne dokumentacije, obavljali na samom prodajnom mestu, pri čemu bi identifikaciju i prikupljanje podataka (koji bi obavezno bili dostavljeni banci) vršilo lice koje je zaposleno kod prodavca automobila, mišljenja smo da ne postoje zakonske prepreke da banka angažuje to lice za vršenje radnji i mera iz člana 7. stav 1. tač. 1)-5) Zakona, ukoliko sa istim zaključi ugovor van radnog odnosa u smislu člana 197. i 202. Zakona o radu („Službeni  glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), obaveštavamo Vas o sledećem:

I na kraju, podsećamo da se banka ni kom u slučaju ne oslobađa odgovornosti za pravilno vršenje radnji i mera poznavanja i praćenja stranke u skladu sa Zakonom

2011 Uprava za sprečavanje pranja novca