Милијарда се опере и у смећу

ИЗВОР: „Вечерње новости“, недеља, 27. новембар 2011. године, В.Ц.Спасојевић

МИЛИЈАРДА СЕ ОПЕРЕ И У СМЕЋУ

Српски криминалци стално откривају нове начине за убацивање динара у легалне токове.

Годишње се открије око 4.000 сумњивих трансакција које достижу астрономске износе

Илустрација Тоше Борковића

НИКО нема ни најблажу представу колико пара од криминала је до сада опрано у Србији. Да је реч о невероватним сумама, како кажу у Управи за спречавање прања новца, види се и по количини одузете имовине у неким поступцима који су спроведени од усвајања Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Према неким проценама, у нашој земљи се годишње опере између милијарду и две милијарде евра, што је пет одсто бруто друштвеног производа. За увођење криминалних пара у легалне токове годинама је била погодна приватизација друштвених фирми, а перачи су били и домаћи и страни мафијаши. Омиљене дестинације српских "перача" свих ових година били су Кипар, Сејшели, Кајманска острва, Лихтенштајн...

Мада је Управа основана још 2002, до пре три године није било ниједне пресуде за прање новца. Данас их има 17 правоснажних, а број истрага је у сталном порасту. Према подацима Републичког јавног тужилаштва, само у 2010. поднете су кривичне пријаве за прање новца против 122 лица, против три особе захтеви за истражне радње, против 97 захтеви за спровођење истраге, оптужено је 88, а осуђено 28.

ОБАВЕШТАЈЦИ

УПРАВА за спречавање прања новца је финансијско - обавештајна служба и њена основна делатност је да прикупља финансијске податке и информације од обвезника по Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма, да их анализира и да, у случају да постоји основ сумње да је реч о прању новца или финансирању тероризма, извештај проследи полицији или тужилаштву. До сада Управа је потписала 30 споразума о сарадњи са државама региона и Европе, али и са Русијом, САД, Канадом, Украјином, Мексиком...

Начини убацивања прљавих пара у легалне токове стално се мењају, јер криминалци користе слабости одређених сектора у држави, кажу у Управи. Зато је у току израда типологија прања новца код нас. Типологије су подељене у осам одељака и указују на специфичности начина прања новца кроз банкарство, ревизију и рачуноводство, мењачке послове, осигурање, адвокатуру и на тржишту капитала и некретнина.

Током прошле године Управи су стигла укупно 242.803 извештаја које су послале банке, лизинг компаније, ПТТ и остале финансијске институције које су имају обавезу да шаљу извештаје по закону. Оне морају да пријављују све готовинске трансакције у износу од 15.000 евра и више, и највећи број извештаја односио се управо на то. Мањи број, али значајан, њих 4.537, односио се на сумњиве трансакције.

Управа је отворила 72 предмета. Од државних органа због сумње на прање новца примила је више 300 захтева за доставу података, а страним државама послала је 185 захтева, пре свега, Аустрији, Мађарској и Хрватској.

- Типични методи прања новца у Србији јесу позајмице између физичких или правних лица за куповину некретнина, локација за стамбену изградњу или земљишта, као и трансфери новца преко фантомских компанија, и плаћања по основу фиктивних фактура - објашњавају у Управи.

Један од метода је и преузимање предузећа (акционарских друштава), када понуде за куповину акција дају тек основана предузећа или она која немају финансијску снагу. Карактеристично је и када више инвеститора са спорном пословном и личном репутацијом повезано делују у формирању нереалне тржишне цене акција одређеног акционарског друштва, при чему им је очигледна намера да то друштво касније преузиму.

"Перачи" су претходних година често подизали кеш са рачуна фирме да би наводно откупљивали пољопривредне производе (воће, поврће, стоку, лековито биље) и секундарне сировине. Сада се ово смањује због строге контроле готовинских трансакција.

Код спољнотрговинског пословања постоји и тренд увећања увозних фактура, односно умањења извозних.

- Нове методе плаћања дају корисницима могућност плаћања директно, коришћењем техничких уређаја - компјутера, мобилног телефона или картице са електронским записом. Код њих често није обавезно поседовати рачун у банци и кориснику обезбеђују анонимност. Тако су могуће различите врсте злоупотреба - поручују из Управе.

Пример успешног потеза је забрана готовинског плаћања од 15.000 евра и више, чиме је смањена такозвана "кеш економија", која представља нарочит ризик за прање новца.

НЕМАЈУ КАНЦЕЛАРИЈЕ

ПОСЛЕДЊИМ изменама Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, Управи је дата додатна надлежност за надзор над спровођењем овог закона код неких обвезника (рачуновођа и ревизора). Међутим, ангажман још 15 предвиђених стручњака за ову област није могућ због недостатка канцеларијског простора у садашњој згради Управе.