APML logo
Српски Srpski English
Почетна > Прописи > Стручна мишљења

Стручна мишљења

Питање:

Да ли је платна институција као пружалац платних услуга платиоца дужна да утврди и провери идентитет и прибави копију личног докумета платиоца, сходно члану 17. Закона који врши уплату у готовом новцу примаоцу на рачун, односно физичком или правном лицу које има отворен рачун код неке од банака у Републици Србији, а износ уплате (једне или више повезаних) није виши од 1.000 евра или динарске противвредности тог износа

 


 

Одговор:

Сходно члану 11. став 9. Закона, пружалац платних услуга није дужан да провери тачност прикупљених података о платиоцу, ако су испуњени следећи услови:

1)            не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма;

2)            износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа;

3)            пружалац платних услуга није примио новчана средства која је потребно пренети у готовом новцу или анонимном електронском новцу.

 

На основу наведеног мишљења смо да, према члану 11. став 9. тачка 3) Закона платна институција као пружалац платних услуга платиоца није дужна да утврди и провери идентитет и прибави копију личног докумета платиоца, сходно члану 17. Закона,  који врши уплату у готовом новцу примаоцу на рачун, односно физичком или правном лице које има отворен рачун код неке од банака у Републици Србији, а износ уплате (једне или више повезаних) није виши од 1.000 евра или динарској противвредности тог износа, с обзиром да се новчана средства, која су примљена у готовом новцу, примаоцу уплаћују на рачун.

 

Напомињемо да је обвезник увек дужан да провери тачност прикупљених података о платиоцу када постоји сумња у прање новца или финансирање тероризма.

 

 

Питање:

Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма је прописана обавеза прибављања копије личног документа пре извршења сваке трансакције која се врши у готовом новцу што ће у пракси резултирати огромним бројем прикупљених копија личних докумената на дневном нивоу. Како би се избегло гомилање документације у папиру, молимо вас да размотрите могућност да се утврђивање и провера идентитета корисника врши на следећи начин:

 1) Заступник ПИ утврђује и проверава идентитет корисника пре вршења трансакције прибављањем копије личног документа корисника и уносом свих података из документа корисника у информациони систем ПИ, кроз апликацију која му је за те потребе доступна;

2) прибављена копија личног документа, на којој су наведени прописани подаци (датум, време и име лица које је извршило увид у лични документ) електронски се похрањује у базу података ПИ;

3) копија личног документа је, у информационом систему ПИ, повезана са ЈМБГ корисника, односно бројем личног документа (уколико ЈМБГ није доступан) и даном истека важења личног документа, што омогућава брзо претраживање тих података по наведеним критеријумима;

4) у случају да корисник поново врши трансакцију, заступник уноси ЈМБГ или број личног документа корисника у апликацију ПИ. Апликација на екрану заступника приказује раније прибављену копију личног документа, са наведеним подацима (датум и време увида и име лица које је извршило увид у лични диокумент) а коју заступник упоређује са личним документом корисника у који има увид у датом тренутку.

Напомињемо и да наведено информационо решење подразумева и да прибављена копија личног документа неће бити доступна на увид заступнику по истеку важења личног документа, као и да ће заступник кроз апликацију ПИ увек добијати и обавештење о обавези прибављања фотокопије личног документа.

Такође, молимо вас и за одговор да ли заступник мора да одбије извршење трансакције у време ванредног стања које је проглашено у Републици Србији 16. марта 2020.године, ако на прописани начин прибави све податке из личног документа али није у могућности да прибави копију личног документа због тога што нису сви заступници опремљени читачима личних карата као ни довољном количином папира за штампу а у овом тренутку ограниченог кретања и препоручене социјалне дистанце и изолације није могуће заступницима обезбедити наведене услове.

Законом  о спречавању  прања новца и финансирању тероризма у члану  15. прописана су изузећа од обавезе провере прикупљених података о платиоцу  и то, у тачки  2. изузећем се сматра и када се пренсом  новчаних средсатва врши плаћање примаоцу плаћања по основу пружених телекомуникационих услуга ....  или других сличних трајних услуга , под дефинисаним  условима. Један од дефинисаних услова наведен је у подтачки 2. и то : да се наплате извршавају одобрењем платног рачуна примаоца плаћања који се користи искључиво за те наплате.

Имајући у виду наведено, мислимо да, као изузећа можемо сматрати и  рачуне банака отворене за наплату месечних обавеза по картицама и кредитима, као и наменске рачуне осигуравајућих друштава отворених за наплату полиса  по основу животног и неживотног осигурања. Ове врсте платних трансакције испуњавају наведене критеријуме, бројне су и понављају се сваког месеца.

 

 


 

Одговор:

Сходно члану 5. став 1. Закона, радње и мере за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма предузимају се пре, у току и након вршења трансакције или успостављања пословног односа. Према ставу 3. истог члана Закона, обвезник је дужан да у вези са ставом 1. овог члана сачини одговарајућа унутрашња акта којима ће ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма обухватити радње и мере дефинисане у овом члану. Унутрашња акта морају бити сразмерна природи и величини обвезника и морају бити одобрена од стране највишег руководства.

Истичемо да обвезник може напред наведени поступак утврдити интерним актом, у складу са смерницама које доноси орган надлежан за надзор над применом овог закона код тог обвезника, у конкретном случају Народна банка Србије.

Напомињемо још и то да, сходно члану 11. став 9. Закона пружалац платних услуга није дужан да провери тачност прикупљених података о платиоцу на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, што подразумева и прибављање копије, односно очитаног извода личног документа платиоца ако не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма, износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа и пружалац платних услуга није примио новчана средства која је потребно пренети у готовом новцу или анонимном електронском новцу.

На питање да ли би требало да обвезник одбије извршење трансакције у време ванредног стања које је проглашено у Републици Србији 16. марта 2020.године, ако на прописани начин прибави све податке из личног документа, али није у могућности да прибавите копију личног документа, сматрамо да се сходно одредбама Закона које се односе на утврђивање и проверу идентитета странке, копијом, односно очитаним изводом личног документа сматра и дигитализовани документ, који садржи квалификовани електронски печат, односно квалификовани електронски потпис, са придруженим временским жигом. Увођење ванредног стања не ослобађа платну институцију обавезе да поштује и примењује одредбе Закона. У вези навода у обраћању да је на дневном нивоу број трансакција које се изврше у платној институцији значајан, да корисници платних услуга нису ограничени у избору локације на којој ће реализовати своје трансакције, као и број локација на којима заступници пружају наведене платне услуге, овом приликом указујемо да платна институција, сходно одредбама Закона о платним услугама („Службени гласник РС“, бр. 139/2014 и 44/2018) има могућност да са корисницима платних услуга закључи оквирни уговор и на тај начин, између осталог, смањи прекомерно гомилање документације у папиру, али и значајно умањи изложеност различитим ризицима од којих сте неке и навели у допису. Предложени начин прибављања копије личног документа корисника новчане дознаке има елементе поступка закључивања оквирног уговора о пружању платних услуга из члана 16. Закона о платним услугама, који представља начин да обвезник утврди и провери идентитет странке на начин прописан чл. 17 – 23. Закона, те на основу тако успостављеног пословног односа са странкама којима пружа једнократне платне услуге, настави да извршава платне трансакције без прибављања копије личног документа корисника платне услуге приликом извршавања сваке појединачне трансакције, јер би у својим евиденцијама већ имао неопходну документацију и податке који су прибављени приликом успостављања пословног односа, наравно уз обавезу да те податке и документацију периодично проверава и ажурира, а у складу са чланом 29. Закона. На основу наведеног, сматрамо да је предложени начин прибављања копија личних докумената прихватљив ако су испуњени  прописани услови за закључење оквирног уговора о платним услуга.

 

На питање да ли се као изузеће, сходно члану 15. став 1. тачка 2) подтачка (2) Закона могу сматрати и рачуни банака отворени за наплату месечних обавеза по картицама и кредитима, као и наменски рачуни осигуравајућих друштава отворених за наплату полиса  по основу животног и неживотног осигурања, обавештавамо вас следеће:

Сходно члану 15.  став 1. тачка 2) Закона, одредбе чл. 11–14. овог закона не примењују се у случајевима када се преносом новчаних средстава врши плаћање примаоцу плаћања по основу пружених телекомуникационих услуга, услуга снабдевања електричном енергијом, гасом, паром или водом, услуга скупљања, третмана и одлагања отпада, услуга одржавања стамбених објеката или других сличних трајних услуга, под условима  да износ преноса новчаних средстава није виши од 60.000 динара, да се наплате услуга из ове тачке извршавају одобрењем платног рачуна примаоца плаћања који се користи искључиво за те наплате, да пружалац платних услуга примаоца плаћања може да путем овог лица, на основу јединствене ознаке трансакције или другог податка који прати пренос новчаних средстава, дође до података о лицу које има закључен уговор с примаоцем плаћања за пружање услуга из ове тачке и да пружалац платних услуга платиоца и пружалац платних услуга примаоца плаћања имају седиште у Републици Србији.

Напред наведени услови су кумулативни, што значи да се сви морају испунити да би се изузетак применио.

Из напред наведеног следи да се рачуни банака отворени за наплату месечних обавеза по картицама и кредитима, као и наменски рачуни осигуравајућих друштава отворених за наплату полиса  по основу животног и неживотног осигурања не могу сматрати изузетком предвиђеним чланом 15.  став 1. тачка 2) Закона.

 

Питање:

 

 

Које странке ревизорске куће подлежу обавези познавања и праћења странке, да ли је потребно идентификовати траст у власничкој структури  у проценту мањем од 25% и да ли је за сваки нови уговор са истом странком потребно извршити идентификацију?

 


 

Одговор:

У вези са питањем које странке ревизорске куће подлежу обавези познавања и праћења странке, истичемо да су у складу са чланом 4. став 1. тачка 9), 14) и 15) Закона као обвезници предвиђена друштва за ревизију и самостални ревизор, предузетници и правна лица која се баве пружањем рачуновдствених услуга, као и порески саветници. Дакле, сва физичка и правна лица регистрована у Агенцији за привредне регистре за обављање делатности која према Уредби о класификацији делатности ("Сл. гласник РС", бр. 54/2010) носи назив рачуновдствени, књиговодствени, ревизорски послови; пореско саветовање јесу обвезници Закона, а странке са којима наведени обвезници успостављају пословни однос су странке у односу на које се примењују радње и мере познавања и праћења странке предвиђене Законом.

 У складу са чланом 25. став 1. Закона обвезник је дужан да утврди идентитет стварног власника која је правно лице или лице страног права у складу са чланом 3. став 1. тач. 11) и 12) Закона и прибави податке из члана 99. став 1. тачка 13) Закона. Дакле, уколико у власничкој структури странке учествује више лица, обвезник је дужан да идентификује сваког од њих и утврди основ учествовања у власничкој структури, како би на тај начин дошао до физичког лица које је заправо стварни власник странке. 

 Узимајући у обзир наводе из захтева за давање мишљења које се односе на ситуацију у пракси када обвезник са странком сукцесивно и са одређеним размацима закључује више различитих уговора, истичемо да је у складу са чланом 3. став 1. тачка 13) Закона дефинисан појам пословног односа као пословни, професионални или комерцијални однос између странке и обвезника који је у вези са вршењем делатности обвезника и који се у тренутку успостављања очекује да ће трајати. Дакле, обвезник ће приликом успостављања пословног односа са странком предузети радње и мере из члана 7. став 1. тач. 1)-5) Закона које се односе на утврђивање и проверу идентитета странке, док је након успостављања пословног односа обвезник дужан да у складу са чланом 29. Закона прати пословање странке са дужном пажњом које између осталог укључује и праћење и ажурирање, односно периодичну проверу прибављених информација, података и документације о странци и њеном пословању.

 Напомињемо да је обвезник дужан да све радње и мере из члана 29. Закона врши у у обиму и учесталости која одговара степену ризика утврђеном у аналази ризика из члана 6. Закона која обухвата поред анализе ризика у односу на целокупно пословање обвезника и анализу ризика за сваку групу ризика или врсту странке, односно пословног односа, односно услуге које обвезник пружа у оквиру своје делатности, односно трансакције.

 

 

Питање:

Да ли се физичко лице, које је директор у зависним привредним друштвима где је матично друштво у већинском власништву Републике Србије, сматра функционером Републике Србије у смислу Закона?

  

 

Одговор:

Сходно члану 3. став 1. тачка 27) алинеја (7) Закона, функционер Републике Србије је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у земљи, и то, између осталог, као члан органа управљања у јавном предузећу или привредном друштву у већинском власништву државе.

Конкретно, а.д. Телеком Србија, је у већинском власништву процесом аквизиције преузео одређени број привредних друштава и на тај начин индиректна власничка структура је промењена у корист Републике Србије кроз уделе Телекома, која прелази 50 %.

Сходно члану 62. став 4. Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС“, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - др. закон, 5/2015, 44/2018, 95/2018 и 91/2019), већинско учешће у основном капиталу постоји ако једно лице, самостално или са другим лицима која са њим делују заједно, поседује више од 50% права гласа у друштву.

На основу свега напред наведеног, Управа за спречавање прања новца је мишљења да се у конкретном случају ради о привредном друштву у већинском власништву државе, а да је директор истог функционер Републике Србије у смислу Закона, с обзиром да обавља функцију члана органа управљања. 

С тим у вези, неопходно је разликовати две ситуације:

Прву, у којој члан органа управљања у јавном предузећу или друштву у већинском власништву државе, који има статус заступника таквог предузећа, односно друштва, иступа у приватном својству (нпр. отвара лични рачун код банке) и сматра се функционером (сходно члану 3. став 1. тачка 27. под 7) Закона), у ком случају је потребно применити радње и мере познавања и праћења странке прописане чланом 38. Закона. 

У другој ситуацији, странка је јавно предузеће или друштво у већинском власништву државе, које се, према Правилнику о методологији за извршавање послова у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“ бр. 19/2018), сврстава у категорију ниског ризика од прања новца и финансирања тероризма.

  

 

Питање:

„Generali“ група на глобалном нивоу намерава да успостави програм који омогућава јединствени приступ процени ризика странака јер је на то обавезана законодавством Европске уније и прописима које доноси италијански супревизор над радом осигуравајућих друштава. Успостављањем јединственог приступа процени ризика странака, чланице групе би размењивале податке о релевантним странкама и тако би се омогућио хомоген приступ класификацији странака на основу ризика. Односно компаније „Generali“ групе основане у Републици Србији би на тај начин слале податке матичној компанији путем посебног алата и тако их чиниле доступним релевантним функцијама одговорним за послове спречавања прања новца и финансирања тероризма у групи.

Да ли је у складу са чланом 48. Закона могућност да се унутар „Generali“ групе размењују подаци о свим високоризичним странкама како би се на тај начин обезбедио јединствен приступ у процени ризика странке.

  

 

Одговор:

Члан 48. став 2. Закона прописује да обвезник који је члан финансијске групе примењује програме и процедуре који важе за целу групу, укључујући процедуре за размену информација за потребе познавања и праћења странке, смањења и отклањања ризика од прања новца и финансирања тероризма, поступке за управљање усклађеношћу пословања у вези са овим ризицима на нивоу групе, поступак утврђивања и провере услова при запошљавању код обвезника, како би се обезбедили високи стандарди при запошљавању, поступак спровођења редовног стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених у складу с програмом годишњег стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, обавезе вршења редовне унутрашње контроле и организовања независне унутрашње ревизије у складу са законом, као и других радњи и мера у циљу спречавања прања новца и финансирања тероризма.

Даље, став 4. наведеног члана прописује да обвезник који је члан финансијске групе чије највише матично друштво има седиште у иностранству може примењивати програм ове групе само ако се тим програмом обезбеђује испуњење свих његових обавеза у складу са овим законом, другим прописима и међународним стандардима у области спречавања прања новца и финансирања тероризма и ако тај програм није супротан прописима Републике Србије.

С тим у вези, мишљења смо да је, начелно посматрано, развој програма и процедуре који ће се примењивати на нивоу финансијске групе, а који укључује размену података о странкама високог ризика, у складу са прописима Републике Србије у области спречавања прања новца и финансирања тероризма, с обзиром да се ради о процедури која има за циљ размену информација за потребе познавања и праћења странке, смањења и отклањања ризика од прања новца и финансирања тероризма, као и о поступку за управљање усклађености пословања у вези са ризицима од прања новца и финансирања тероризма на нивоу групе.

Подсећамо вас да се према члану 91. став 3. Закона не сматра да је обвезник повредио обавезу чувања пословне, банкарске или професионалне тајне када размењује информације или документацију у оквиру групе у складу са чланом 48. Закона.

Такође, сагласно члану 175. став 3. тачка 3) Закона о осигурању („Службени гласник РС“, бр. 139/2014), обавеза чувања поверљивих података које друштво за осигурање сазна у пословању са осигураником, односно другим корисником осигурања не постоји, ако је то одређено законом којим се уређује спречавање прања новца и финансирање тероризма.

  

 

Питање:

Да ли појам пословни однос обухвата појединачни производ који странка има код обвезника или све производе странке код обвезника, а све у циљу правилне примене члана 95. ст.1. и 3. Закона?

  

 

Одговор:

У складу са чланом 3. став 1. тачка 13) Закона дефинисан је појам пословног односа као пословни, професионални или комерцијални однос између странке и обвезника који је у вези са вршењем делатности обвезника и који се у тренутку успостављања очекује да ће трајати.

С тим у вези, када обвезник једном успостави пословни однос са странком, исти се односи на делатност обвезника која може обухватати пружање више услуга.

На основу напред наведеног, обвезник је дужан да у складу са чланом 95. став 1. Закона податке и документацију у вези са странком, успостављеним пословним односом са странком, извршеном анализом ризика и извршеном трансакцијом, прибављене у складу са Законом, чува најмање десет година од дана окончања пословног односа, извршене трансакције, односно од последњег приступа сефу или уласка у играчницу.       

У конкретном случају, под окончањем пословног односа подразумевало би се да је обвезник странци престао да пружа услуге из своје делатности, тако да се рок од десет година рачуна од дана када је обвезник престао да пружа последњу услугу, односно од дана када је странка престала да користи последњи производ.

  

 

Питање:

Мишљење у вези са применом члана  52. став 3. Закона када није именовано одговорно лице за примену Закона већ само овлашћено лице и његов заменик. Да ли је у том случају генерални директор, као законски заступник обвезника, уједно и одговорно лице у смислу члана 52. став 3. Закона.

  

 

Одговор:

Обвезник доставља податке о личном имену и називу радног места члана највишег руководства одговорног за примену Закона, као и сваку промену тих података.

Уколико није именован члан највишег руководства одговоран за примену Закона, сматраће се да је лице које води и организује пословање обвезника и које је одговорно за обезбеђивање законистости рада одговорно лице у смислу члана 52. став 3. Закона.

То даље значи да генерални директор не мора бити одговорно лице у смислу члана 52. став 3. Закона уколико  правно лице у својој организацији има неку ужу пословну јединицу у чијем делокругу пословања се налази област спречавање прања новца и финансирања тероризма.

Дакле, одговорно лице у смислу члана 52. став 3. Закона ће бити лице које се налази на челу те уже пословне јединице, односно у конкретном случају потребно је да лице које је код обвезника одговорно за примену Закона буде члан највишег руководства, односно члан извршног одбора.

  

 

Питање:

Како идентификовати заступника правног лица, у ситуацијама када у пракси заступници финaнсиjских институциja, прe свeгa кoрeспoндeнтских бaнакa одбијају достављање кoпиje личнoг дoкумeнтa зaступникa, позивајући се  на то да је лoкaлним прoписимa зaбрaњeнo дeљeњe oвaквих пoдaтaкa сa другим прaвним лицимa, с oбзирoм дa сe нaвeдeнo смaтрa нaрушaвaњeм привaтнoсти физичких лицa чиjи су пoдaци у питaњу?

  

 

Одговор:

Изменама и допунама Закона које су ступиле на снагу и примењују се од 1. јануара 2020. године чланом 21. предвиђено је да се идентитет заступника правног лица утврђује увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта правног лица или непосредним увидом у званични јавни регистар, односно акта којим се одређује лице овлашћено за заступање уколико у документацији из регистра није наведен овај податак.

Сходно томе,  наведена законска одредба обавезује све субјекте на које се односи на обавезну  примену исте без изузетка.

Коначно, напред поменуто законско решење је у потпуности у складу са препорукама Financial Action Task Force on Money Laundering (FATF).

  

 

Питање:

 Може ли банка поверити вршење радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)-5) овог закона лицима која су запослена код продавца аутомобила, а које би банка ангажовала по основу уговора ван радног односа (уговор о привременим и повременим пословима, односно уговор о допунском раду), у смислу чл. 197. и 202. Закона о раду?

 

Одговор:

Сходно члану 30. став 1. Закона, код успостављања пословног односа, обвезник може, под условима утврђеним овим законом, поверити вршење радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)-5) овог закона трећем лицу, док је став 2. између осталих у тачки 1) Закона предвиђено да је треће лице из става 1. овог члана обвезник из члана 4. став 1. тач. 1), 3), 4), 7), 9)–11), 13) и 16) овог закона друштва за осигурање која имају дозволу за обављање животних осигурања и заступници у животном осигурању.

Према члану 33. став 1. тачка 1) Закона обвезник не сме успоставити пословни однос, ако је радње и мере познавања и праћења странке извршило лице које није треће лице из члана 30. став 2. овог закона. 

Закон не прописује изричито у каквој врсти радног анагажовања је потребно да буде лице које је ангажовано код обвезника. Међутим, ангажовање овог лица подразумева да је то лице у потпуности оспособљено за предузимање свих радњи и мера у складу са Законом и да не постоји разлика у односу на друге запослене који су у радном односу код обвезника ангажовани на тим пословима (користи софтвер те банке, препознаје и пријављује сумњиве трансакције овлашћеном лицу, поштује забрану дојављивања, на одговарајући начин чува документацију). Притом је веома важно обезбедити надзор над обављањем тих послова и поштовање унутрашњих контрола обвезника, а нарочито спречавање да интереси продавца аутомобила који није обвезник претегну над интересом предузимања радњи и мера праћења странке. У сваком случају, ангажовање овог лица је потребно и посебно документовати како би се обезбедили докази да је обвезник у овој ситуацији управљао ризицима од прања новца и финансирања тероризма на одговарајући начин.

Будући да је подносилац молбе навео да планира увођење новог производа – кредите за финансирање куповине нових и половних аутомобила, код којих би се идентификација странке као и прикупљање релевантне документације, обављали на самом продајном месту, при чему би идентификацију и прикупљање података (који би обавезно били достављени банци) вршило лице које је запослено код продавца аутомобила, мишљења смо да не постоје законске препреке да банка ангажује то лице за вршење радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)-5) Закона, уколико са истим закључи уговор ван радног односа у смислу члана 197. и 202. Закона о раду („Службени  гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење).

И на крају, подсећамо да се банка ни ком у случају не ослобађа одговорности за правилно вршење радњи и мера познавања и праћења странке у складу са Законом.

 

Питање:

Молба за давање мишљења на Закон у делу идентификације заступника правног лица, према члану 21.став 2. Закона, у ситуацијама када у пракси заступници финaнсиjских институциja, прe свeгa кoрeспoндeнтских бaнакa одбијају достављање кoпиje личнoг дoкумeнтa зaступникa, позивајући се  на то да је лoкaлним прoписимa зaбрaњeнo дeљeњe oвaквих пoдaтaкa сa другим прaвним лицимa, oбзирoм дa сe нaвeдeнo смaтрa нaрушaвaњeм привaтнoсти физичких лицa чиjи су пoдaци у питaњу

Одговор:

Одредбама члана 21. Закона прописана је дужност за обвезника да без изузетка утврђује идентитет заступника правног лица (коресподентне банке) увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта правног лица или непосредним увидом у званични јавни регистар, односно акта којим се одређује лице овлашћено за заступање уколико у документацији из регистра није наведен овај податак, при чему је прописано и обавезно прибављање копије личног документа заступника правног лица (коресподентне банке).

 

С тим у вези, наглашавамо да је одредбама члана 35. Закона прописана обавеза примене појачаних радњих и мера познавања и праћења странке (коресподентне банке) код успостављања кореспондентског односа са банкама и другим сличним институцијама других држава, а што обухвата и додатне радње и мере прописане овим законом које обвезник врши.

 

Из  напред наведеног законског оквира недвосмислено проистиче дужност обвезника да обавезно примењује појачане радње и мере познавања и праћења странке (коресподентне банке) код успостављања кореспондентског односа са банкама и другим сличним институцијама других држава, а што неспорно укључује и обавезу обвезника да прибави копију личног документа заступника правног лица (коресподентне банке).

 

Даље, у вези постављеног питања у погледу тога да ли се мoжe кao зaступник трeтирaти лицe кoje je зaпoслeнo у прaвнoм лицу и oвлaшћeнo oдлукoм прaвнoг лицa дa прeдузимa oдрeђeнe пoслoвe у њeгoвo имe (нпр. дирeктoр oдрeђeнoг oргaнизaциoнoг дeлa у чиjoj je нaдлeжнoсти пoслoвaњe сa другим финaнсиjским институциjaмa) истичемо да је чланом 22. Закона прописан поступак утврђивања идентитета прокуристе и пуномоћника правног лица, ако у име правног лица пословни однос успоставља прокуриста или пуномоћник. У том случају, обвезник утврђује идентитет пуномоћника, односно прокуристе из писменог овлашћења које је издао заступник правног лица, чију копију чува у складу са законом. Међутим, и у том случају се на проверу идентитета прокуристе или пуномоћника и прибављање података из члана 99. став 1. тачка 2) овог закона сходно примењују одредбе члана 17. ст. 2. и 6. Закона. Поред тога, и овде је потребно прибавити податке из члана 99. став 1. тачка 2) Закона о заступнику тог правног лица.

 

Додатно, указујемо и на могућност примене члана 18. Закона којим је прописан поступак утврђивања и провере идентитета законског заступника правног лица путем квалификованог електронског сертификата (ако је заступник физичко лице), ако су испуњени услови уз става 2. тог члана. Напомињемо и да је обвезник дужан да обавести Управу и Народну банку Србије да ће утврђивање и проверу идентитета странке вршити на тај начин.

 

Напомињемо још и то да према члану 84. став 1. тачка 4) Закона Управа припрема и даје мишљења о примени овог закона и прописа донетих на основу овог закона, у сарадњи са надзорним органом. У конкретном случају, поменуто мишљење дато је уз консултације и сарадњу Народне банке Србије у чијем предлогу одговора стоји још и то да у досадашњем раду Центра за посебну контролу-АML није било евидентираних обраћања других пословних банака поводом евентуалних потешкоћа приликом утврђивања идентитета заступника правног лица (коресподентне банке), односно прибављања копије личног документа заступника правног лица (коресподентне банке), из чега проистиче утемељен закључак да се предметни наводи конкретне банке никако не могу сматрати као евентуални проблем општег карактера у пословању банака у Србији.

Питање:

Да ли овлашћено лице може да буде ангажовано на основу уговора о допунском раду из разлога што би тај службеник био запослен на пуно радно време у некој другој финансијској институцији

Одговор:

Сагласно члану 49. Закона, обвезник je дужан да за вршење појединих радњи и мера спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма именује овлашћено лице и његовог заменика, а у случају да има једног запосленог, тај запослени се сматра овлашћеним лицем.

 

Поред наведеног, а у складу са чланом 50. став 1. тачка 1) Закона, овлашћено лице је лице које, између осталог, испуњава услов да је запослено код обвезника на радном месту са овлашћењима која том лицу омогућавају делотворно, брзо и квалитетно извршавање задатака прописаних Законом, док су чланом 51. Закона дефинисане обавезе овлашћеног лица, односно његовог заменика, као и да овлашћено лице самостално врши задатке и непосредно је одговoрно највишем руководству.

 

С тим у вези, у случају закључења уговора о допунском раду,  уз ангажовање наведеног службеникa на пуно радно време у некој другој финансијској институцији, овлашћено лице не би било у могућности да у потпуности и адекватно испуњава све обавезе прописане Законом.

 

Како се напред наведено сматра допунским радом у смислу члана 202. Закона о раду ("Службени гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење), не би био испуњен услов из члана 50. став 1. тачка 1) Закона којим је прописано да овлашћено лице треба да буде запослено код обвезника.

 

Такође, у смислу Закона о раду, запосленим се сматра лице које је у радном односу код послодавца.

Питање:

Мишљење о примени члана. 8. став 1. тачка 3) Закона, тачније да ли радње и мере познавања и праћења странке из члана 7. овог закона обвезник врши и када је у питању износ од 1.000 евра, како препознати повезане трансакције у износу вишем од 1.000 евра у динарској противвредности, када пословни однос није успоставњен, као и како применити члан 41. Закона, с обзиром да ЈП „Пошта Србије“ не врши матичење корисника и све трансакције се врше без отварања рачуна

Одговор:

Сходно члану 8. став 1. тачка 3) Закона, радње и мере из члана 7. овог закона обвезник врши при преносу новчаних средстава у износу вишем од 1.000 евра или динарској противвредности тог износа, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција, у случају када пословни однос није успостављен. То значи да се одредба не би односила на трансакцију која износи тачно 1.000 евра или која представља динарску противвредност тог износа.

 

Ако износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, пружалац платних услуга платиоца не врши радње и мере предвиђене чланом 8. став 1. тачка 3) Закона, али је дужан да, сходно члану 11. став 6. Закона обезбеди да пренос новчаних средстава садржи најмање следеће податке о платиоцу:

1) име и презиме, односно назив платиоца;

2) број платног рачуна, односно јединствену ознаку трансакције ако се пренос новчаних средстава врши без отварања платног рачуна.

 

Према члану 11. став 9. Закона, пружалац платних услуга није дужан да провери тачност прикупљених података о платиоцу на начин прописан у чл. 17-23. овог закона ако не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма, износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа и пружалац платних услуга није примио новчана средства која је потребно пренети у готовом новцу или анонимном електронском новцу.

 

У складу са чланом 12. став 4. Закона, ако износ преноса новчаних средстава, укључујући и вредност с тим преносом повезаних платних трансакција, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, пружалац платних услуга примаоца плаћања није дужан да провери тачност прикупљених података о примаоцу плаћања, осим ако се новчана средства стављају на располагање примаоцу плаћања у готовом новцу или анонимном електронском новцу или постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма.

 

Из наведеног следи да је пружалац платних услуга пошиљаоца, односно пружалац платних услуга примаоца плаћања, ако се плаћање, односно пријем новчаних средстава врши у готовом новцу (нпр. међународна новчана дознака), дужан да у складу са чл. 17 – 23. Закона утврди и провери идентитет пошиљаоца, односно примаоца плаћања, што укључује и прибављање копије или очитаног извода личног документа пошиљаоца, односно примаоца плаћања. Посебно наглашавамо да се све наведене одредбе примењују на све платне услуге које се односе на пренос новчаних средстава без обзира на износ и да није у складу са Законом да се утврђивање идентитета платиоца, односно примаоца плаћања врши само код међународне новчане дознаке, како је обвезник навео у допису.

 

У прилог напред наведеном истичемо чињеницу да ЈП „Пошта Србије“, као једини овлашћени поштански оператор,поред платних услуга врши и поштанске услуге (поштанске упутнице у унутрашњем и међународном поштанском саобраћају по Закону о поштанским услугама), које се искључиво обављају у готовом новцу, а над којим надзор врши Министарство трговине, туризма и телекомуникације.

 

Што се тиче питања како препознати повезане трансакције у износу вишем од 1.000 евра у динарској противвредности, када пословни однос није успостављен, обавештавамо вас да се трансакције могу сматрати повезаним у случају да један исти платилац (правно или физичко лице) из једне поште више пута уплати новчана средства једном лицу у току једног или више дана, или да један платилац уплати једном истом лицу у току једног или више дана из више пошта новчана средства, или да више платиоца једном истом лицу из једне или више пошта уплате новчана средства.Ове примере не треба схватити као исцрпну листу примера повезаних трансакција, већ само као један од начина на који трансакције могу бити повезане. Препознавање ових и сличних повезаних трансакција могу се утврдити упоређивањем података из платних налога, као и подацима који су прибављени на основу спровођења радњи и мера из чл. 17-23. Закона у складу са поменутим одредбама чл. 11. и 12. Закона. Претпостављамо да су све поште умрежене рачунарском опремом преко више сервера са централним сервером, па ће на тај начин информатичари приступити изради апликације која ће препознати све овакве случајеве, а обвезник даље поступати по Закону.  

 

Сходно члану 41. став 1. Закона, обвезник је дужан да када успоставља пословни однос или врши трансакцију када пословни однос није успостављен, са странком из државе која има стратешке недостатке у систему за борбу против прања новца и финансирања тероризма, примени појачане радње и мере из става 2. овог члана. Дакле, обвезник ће увек применити појачане радње и мереиз става 2. овог члана, када успоставља пословни однос са странком странке из државе која има стратешке недостатке у систему за борбу против прања новца и финансирања тероризма или када врши трансакцију,без обзира на износ трансакције.

 

Горе описан начин приступања изради апликације обвезник ће применити и у случају препознавања странке из државе која има стратешке недостатке у систему за борбу против прања новца и финансирања тероризма.

Питање:

Да ли Тенфоре, односно њени заступници морају да прибаве копију личног документа корисника, односно очитану личну карту за све кориснике Вестерн Унион новчаних дознака без обзира на износ новчане дознаке, односно да прибаве копије/очитане изводе и за новчане дознаке чији је износ нижи од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, сходно чл. 11. ст. 7. и чл. 12. ст. 4. Закона

Одговор:

Према члану 11. став 7. Закона, пружалац платних услуга дужан је да провери тачност прикупљених података о платиоцу на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, пре преноса новчаних средстава, осим у случају, да не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма; да износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа и да пружалац платних услуга није примио новчана средства која је потребно пренети у готовом новцу или анонимном електронском новцу, а све према члану 11. став 9. Закона.

 

Сходно члану 12. став 4. Закона, ако износ преноса новчаних средстава, укључујући и вредност с тим преносом повезаних платних трансакција није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, пружалац платних услуга примаоца плаћања није дужан да провери тачност прикупљених података о примаоцу плаћања на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, осим ако се новчана средства стављају на располагање примаоцу плаћања у готовом новцу или анонимном електронском новцу и постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма.

 

Из наведених одредаба чл. 11. и 12. Закона следи да је пружалац платних услуга пошиљаоца, односно пружалац платних услуга примаоца плаћања, ако се плаћање, односно пријем новчаних средстава врши у готовом новцу, дужан да у складу са чл. 17 – 23. Закона утврди и провери идентитет пошиљаоца, односно примаоца плаћања, што укључује и прибављање копије или очитаног извода личног документа пошиљаоца, односно примаоца плаћања.

 

Изузетак од ове обавезе је прописан у случају када је идентитет утврђен и проверен на прописани начин при успостављању пословног односа. Уколико приликом пружања платних услуга обвезник не успоставља пословни однос са странкама, указујемо на то да у складу са Законом о платним услугама („Сл.гласник РС“, бр. 139/14 и 44/18) може бити закључен оквирни уговор о пружању платних услуга на основу кога би пружаоци платних услуга успоставили пословни однос и с корисницима новчаних дознака у смислу Закона, што подразумева утврђивање и проверу идентитета на начин прописан чл. 17 – 23. Закона само приликом закључивања оквирног уговора, уз праћење пословања странке у складу са чланом 29. Закона. На основу тог уговора, пружалац платних услуга би наставио да извршава платну услугу новчане дознаке на начин на који је то чинио пре измена и допуна Закона (без прибављања копије личног документа странке приликом сваке трансакције), јер би у својим евиденцијама већ имао неопходну документацију и податке који су прибављени приликом успостављања пословног односа, уз обавезу да те податке и документацију периодично проверава и ажурира, а све у складу са анализом ризика сваке странке и чланом 29. Закона.

Питање:

Мишљење о примени чл. 11. ст. 7. и 9. и чл. 12. ст. 4. Закона, које се односи на проверу тачности прикупљених података о платиоцу и/или примаоцу плаћања у складу са чл. 17 – 23. Закона за платне трансакције које нису више од 1000 евра или динарске противвредности овог износа и да ли се заступник платне институције сматра посредником у преносу новчаних средстава у смислу одредбе члана 3. став 1. тачка 36) Закона.

Одговор:

Сходно члану 11. став 6. Закона, ако износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, пружалац платних услуга платиоца дужан је да обезбеди да пренос новчаних средстава садржи најмање следеће податке о платиоцу: име и презиме, односно назив платиоца и број платног рачуна, односно јединствену ознаку трансакције ако се пренос новчаних средстава врши без отварања платног рачуна.

 Према члану 11. став 7. Закона, пружалац платних услуга дужан је да провери тачност прикупљених података о платиоцу на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, пре преноса новчаних средстава, осим у случају да не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма, да износ преноса новчаних средстава, укључујући и износ платних трансакција које су повезане с тим преносом, није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа и да пружалац платних услуга није примио новчана средства која је потребно пренети у готовом новцу или анонимном електронском новцу, што је прописано ставом 8. истог члана Закона.

 Сходно члану 12. став 4. Закона, ако износ преноса новчаних средстава, укључујући и вредност с тим преносом повезаних платних трансакција није виши од 1.000 евра или динарске противвредности овог износа, пружалац платних услуга примаоца плаћања није дужан да провери тачност прикупљених података о примаоцу плаћања на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, осим ако се новчана средства стављају на располагање примаоцу плаћања у готовом новцу или анонимном електронском новцу и ако постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма.

 Из наведених одредаба чл. 11. и 12. Закона следи да је пружалац платних услуга пошиљаоца, односно пружалац платних услуга примаоца плаћања, ако се плаћање, односно пријем новчаних средстава врши у готовом новцу, дужан да у складу са чл. 17 – 23. Закона утврди и провери идентитет пошиљаоца, односно примаоца плаћања, што укључује и прибављање копије или очитаног извода личног документа пошиљаоца, односно примаоца плаћања. 

 Изузетак од ове обавезе је прописан у случају када је идентитет утврђен и проверен на прописани начин при успостављању пословног односа. С обзиром на то да је у захтеву наведено да приликом пружања платних услуга обвезник не успостављате пословни однос са странкама, указујемо на то да у складу са Законом о платним услугама („Сл.гласник РС“, бр. 139/14 и 44/18) може бити закључен оквирни уговор о пружању платних услуга на основу кога би пружаоци платних услуга успоставили пословни однос и с корисницима новчаних дознака у смислу Закона, што подразумева утврђивање и проверу идентитета на начин прописан чл. 17 – 23. Закона само приликом закључивања оквирног уговора, уз праћење пословања странке у складу са чланом 29. Закона. На основу тог уговора, пружалац платних услуга би наставио да извршава платну услугу новчане дознаке на начин на који је то чинио пре измена и допуна Закона (без прибављања копије личног документа странке приликом сваке трансакције), јер би у својим евиденцијама већ имао неопходну документацију и податке који су прибављени приликом успостављања пословног односа, уз обавезу да те податке и документацију периодично проверава и ажурира, а све у складу са анализом ризика сваке странке и чланом 29. Закона.

 Сходно члану 3. став 1. тачка 36) Закона посредник у преносу новчаних средстава је пружалац платних услуга који није у уговорном односу са платиоцем, нити са примаоцем плаћања, а учествује у извршењу преноса новчаних средстава.

 С обзиром на чињеницу коју је подносилац захтева навео да је заступник платне институције Тенфоре доо Београд са којом има закључен уговор на основу којег пружа платне услуге и то услуге извршавања новчане дознаке кроз систем Вестерн Унион и услуге преноса новчаних средстава на платни рачун, исти се не може сматрати посредником у преносу новчаних средстава у смислу одредбе члана 3. став 1. тачка 36) Закона.

Питање:

Да ли је у складу са чланом 30. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма поверавање послова идентификације клијената физичких и правних лица од стране лизинг куће банци, која је уједно и власник лизинг куће?

  

 

Одговор:

Према члану 30. поменутог Закона, приликом успостављања пословног односа, обвезник може, поверити вршење радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу. Закон, даље у ставу 2. наведеног члана, дефинише који се обвезници могу сматрати трећим лицем, у сврхе поверавања вршења одређених мера и радњи познавања и праћења странке.         

Мишљења смо да у конкретном случају, лизинг кућа може поверити вршење послова идентификације странака, физичких и правних лица, банци, која је обвезник по Закону. Напомињемо да се обвезник поверавањем вршења појединих мера и радњи познавања и праћења странке  трећем лицу не ослобађа одговорности за правилно вршење радњи и мера у складу са Законом.

  

 

Питање:

Ступањем на снагу новог Закона од 1.4.2018 године, обвезник је дужан да приликом ступања у пословни однос, односно склапања факторинг посла – а примењујући поједностављене радње и мере утврди власничку структуру и идентитет крајњег власника и за уступиоца потраживања и за дужника. Наведено решење свакако отежава пословање имајући у виду да банка/факторинг кућа није у контакту са дужником, већ закључује уговор, искључиво са уступиоцем потраживања. 

С тим у вези, замолили бисмо Вас за мишљење, да ли је прихватљиво да се сматра пословним односом, однос само са уступиоцем потраживања, имајући у виду дефиницију пословног односа у Закону, (пословни однос јесте пословни, професионални или комерцијални однос између странке и обвезника који је у вези са вршењем делатности обвезника и за који се у тренутку успостављања очекује да ће трајати), и чињеницу да банка/факторинг кућа, не долази у контакт са дужником? 

Веза са дужником огледа се у обавези уступиоца дуга да банци достави, у складу са Законом о Факторингу (члан 23 став 1, тачка 2), обавештење дужнику да је потраживање продато фактору. Додатно, исто питање се односи и на обрнути факторинг, тј идентификацију повериоца у складу са чланом 18. Закона о Факторингу.

Међутим, уколико ипак сматрате да пословни однос укључује и однос банке/факторинг куће са дужником, замолили бисмо Вас за мишљење да ли је прихватљиво за банку/факторинг кућу да користи поједностављене радње и мере у складу са Законом, као и мере у Смерницама за утврђивање стварног власника странке и смерницама за евидентирање стварног власника регистрованог субјекта у централну евиденцију, у делу ’Поступак утврђивања стварног власника правног лица и лица страног права’ ( стране 10-13). 

На поменутим страницама је описано да банка/факторинг кућа користи предефинисане кораке за утврђивање стварног власника, међутим замолили бисмо Вас за мишљење да ли би, (у складу са свим наведеним), било довољно да, за потребе идентификације дужника, користимо само први и трећи корак? Односно, уколико из извода (извод из АПР-а, Централна евиденција крајњих власника) није могуће прибавити тражене податке, вршио би се увид у комерцијалне или друге доступне базе и изворе података.

Додатно, замолили бисмо Вас за мишљење, да ли је адекватно вршити прикупљање података крајњег власника и статуса функционера путем комерцијалних база које банка користи (нпр, увидом и провером кроз базу Wоrld Complance), као и прикупљање података на сајту Агенције за борбу против корупције, а са друге стране да се од стварног власника дужника не прикупља Изјава о статус функционера, као ни копија личне карте? 

У оквирима постојећег Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, постојећи процес функционисања КЛИК 3 мреже, односно финансирања малих и средњих предузећа (е-фундинг), које укључује активности банке, као што су идентификације уступиоца дуга и дужника у исто време, је могућ само уколико инсистирамо да се за све учеснике у трансакцији рачуни отворе у Ерсте Банк.

Такође, у складу са горе наведеним процесом, мишљења смо да је производ који би банка употребила за финасирање уступиоца дуга или дужника већ постојећи производ, тј факторинг и обрнути факторинг. Клик 3 мрежа би у том случају за банку била само додатни канал преко кога се подноси захтев за финансирање. Имајућу у виду да се процес одобрења захтева за финансирањем не разликује у односу на постојећи процес одобрења захтева за све остале производе укјучујући и све врсте факторинга, мишљења смо да је није потребно спровести процес увођења новог производа и његову пријаву.

  

 

Одговор:

Што се тиче питања да ли је прихватљиво да се пословним односом сматра само однос са уступиоцем потраживања, имајући у виду да банка/факторинг кућа не долази у контакт са дужником, сматрамо неспорним да фактор закључењем уговора о факторингу успоставља пословни однос са уступиоцем потраживања, те да је у складу са чланом 8. став 1. тачка 1) Закона дужан да примени радње и мере познавања и праћења странке прописане чланом 7. Закона. Међутим, то не значи да фактор није у обавези да предузме одређене радње и мере прописане Законом и према дужнику.

Чланом 3. став 1. тачка 5) Закона под појмом странка се подразумева физичко лице, предузетник, правно лице, лице страног права и лице грађанског права које врши трансакцију или успоставља пословни однос, док је чланом 3. став 1. тачка 7) Закона прописано да је трансакција пријем, давање, замена, чување, располагање или друго поступање са имовином код обвезника.

С тим у вези, фактор ће дужника посматрати као странку, с обзиром да у складу са чланом 26. Закона о факторингу („Службени гласник РС“, бр.62/2013 и 30/2018) након пријема обавештења из члана 24. истог Закона, настаје обавеза дужника према фактору да по доспелости, исплати потраживање односно изврши трансакцију.

У складу са напред наведеним, фактор је дужан да поступи у складу са чланом 8. став 1. тачка 2), 4)-5) Закона и предузме радње и мере прописане чланом 7. Закона, а уколико утврди да је дужник или стварни власник дужника фунционер, предузима и радње и мере прописане чланом 38. Закона.

Напомињемо још и то да, уколико је уступилац потраживања обвезник према закону који регулише област спречавања прања новца, на основу којег је дужан да предузме одговарајуће радње и мере познавања и праћења странке према дужнику, фактор исте не мора понављати, већ их може уважити, у ком случају се не ослобађа одговорности за правилно вршење радњи и мера познавања и праћења странке у складу са Законом.

У вези са молбом у делу који се односи на поступак утврђивања стварног власника странке, истичемо да приликом утврђивања стварног власника странке која је правно лице или лице страног права, поступате на начин прописан чланом 25. Закона, у којем је тачно прописан редослед утврђивања стварног власника странке, од којег обвезник не може одступати.

Такође, истичемо и то да Смернице за утврђивање стварног власника странке и смернице за евидентирање стварног власника регистрованог субјекта у централну евиденцију бр. ОП-000329-0019/2019 од 8. јануара 2019. године (у даљем тексту: Смернице) представљају један вид упутства који може бити од помоћи обвезницима приликом извршавања обавеза утврђених Законом, али које као такве немају правно обавезујући карактер. 

Горе наведени заузети ставови односе се на све врсте факторинга предвиђени чланом 11. и 18. Закона о факторингу („Службени гласник РС“, бр.62/2013 и 30/2018).

 

  

 

Питање:

Да ли послове заменика овлашћеног лица  Raiffeisen Future АД Београд може да обавља лице које је у радном односу код Raiffeisen банке АД Београд, а које би функцију заменика овлашћеног лица вршило на основу уговора о пословној сарадњи, сходно члану 50. Закона?

  

 

Одговор:

Према члану 50. став 1. тачка 1) Закона, овлашћено лице може бити лице које је, између осталог запослено код обвезника на радном месту са овлашћењима која том лицу омогућавају делотворно, брзо и квалитетно извршавање задатака прописаних овим законом, док је ставом 2. истог члана Закона предвиђено да заменик овлашћеног лица мора да испуњава исте услове као и овлашћено лице.

Послове заменика овлашћеног лица  Raiffeisen Future АД Београд не може да обавља лице које је у радном односу код Raiffeisen банке АД Београд, без обзира што су у питању обвезници који су повезана правна лица у складу са чланом 62. став 2. Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14-др.закон, 5/15 и 44/2018), односно, без обзира што је банка 100% власник друштва.

Наиме, Законом о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – олдука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачења) у члану 5. је прописано да запослени јесте физичко лице које је у радном односу код послодавца, а чланом 30. да се радни однос заснива уговором о раду. 

Стога сматрамо да уговором о пословној сарадњи на основу којег би лице обављало функцију заменика овлашћеног лица, не би био испуњен услов предвиђен чланом 50. став 1. тачка 1) Закона, с обзиром да се лице које је ангажовано на основу уговора о пословној сарадњи не може сматрати запосленим.

  

 

Питање:

Да ли се при успостављању ностро кореспондентског односа, инострана банка треба третирати као странка, сходно члану 8. став 1 тачка 1) Закона?

  

 

Одговор:

Према члану 3. став 1. тачка 14) Закона кореспондентски однос јесте однос између две банке или друге сличне институције, који настаје отварањем рачуна једне банке или друге сличне институције код друге банке у циљу вршења послова међународног платног промета. Полазећи од тога да је странка, између осталог, правно лице коме банка пружа производе/услуге односно које успоставља пословни однос са банком, а да пословни однос јесте пословни, професионални или комерцијални однос између странке и банке који је у вези са вршењем делатности банке и за који се у тренутку успостављања очекује да ће трајати, то се пословним односом у случају успостављања кореспондентног односа са страном банком може сматрати однос између две банке код којих кореспондентна банка пружа услуге респондентној банци. Ово значи да је код успостављања лоро кореспондентног односа обавеза банке (пружаоца услуге) да у односу на странку (респондентна банка) примени радње и мере из члана 7. Закона и одредбе члана 36. Закона.

 

Међутим, истичемо да се код успостављања ностро кореспондентног односа прибављање релевантних информација о банци прописаних одредбама члана 36. Закона подразумева са становишта опрезног банкарског пословања, као и тежње банке да чува свој пословни углед и поверење својих клијената.

  

 

Питање:

На основу члана 124. став 1. Закона, обвезник је дужан да радње и мере из чл. 5. и 6. овог закона изврши у односу на странке са којима је пословна сарадња успостављена пре ступања на снагу овог закона у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона.

 У случају добровољног пензијскг фонда, пословни однос у фази акумулације, између обвезника уплате и друштва за управљање добровољним пензијским фондом се успоставља у тренутку закључења уговора о чланству у добровољном пензијском фонду, а пословни однос у фази повлачења средстава, између друштва за управљање добровољним пензијским фондом  и члана добровољног пензијског фонда се успоставља у тренутку подношења захтева за исплату акумулираних средстава и/или делимичан или трансфер укупних акумулираних средстава у други фонд.

Молимо за мишљење да се радње и мере познавања и праћења странке могу спроводити приликом првог контакта са странком подношење захтева за исплату акумулираних средстава и/или делимичан трансфер укупних акумулираних средстава у други фонд).

  

 

Одговор:

Сходно члану 124. став 1. Закона, радње и мере познавања и праћења странке која није истовремено и члан фонда и обвезник уплате (случајеви из члана 41. став 1. тач. 2) и 3) ЗДПФПП), врше при успостављању пословног односа, што значи да се у том случају радње и мере познавања и праћења странке – обвезника уплате врше приликом закључења уговора с друштвом за управљање добровољним пензијским фондом и током трајања уговорног односа, а  радње и мере познавања и праћења странке - члана фонда врше се приликом подношења захтева за исплату акумулираних средстава  и/или захтева за делимичан или трансфер укупних акумулираних средстава у други фонд. Ако обвезник на основу анализе ризика утврди да је потребно извршити радње и мере у ранијој фази —  пословни однос се успоставља и пре овог захтева за исплату, односно трансфер акумулираних средстава.

  

 

Питање:

Које лице се сматра странком друштва за управљање добровољним пензијским фондом у смислу Закона у случајевима када су обвезници уплате пензијског доприноса лица наведена у члану 41. став 1. Закона о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима („Сл. гласник РС“, бр. 85/2005 и 31/2011, у даљем тексту: ЗДПФПП)?

 

  

 

Одговор:

На основу члана 41. став 1. ЗДПФПП утврђено је да пензијски допринос у добровољни пензијски фонд уплаћује:

1) физичко лице, или друго физичко, односно правно лице за рачун физичког лица;

2) организатор, у своје име и за рачун запосленог, односно члана синдиката, у складу са пензијским планом;

3) послодавац, у име и за рачун запосленог, у складу са уговором о чланству између члана добровољног пензијског фонда и друштва за управљање.

У случају када физичко лице у своје име и за свој рачун уплаћује пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, пословни однос се и у фази акумулације и у фази повлачења средстава успоставља са истим лицем и то лице се сматра странком у смислу члана 3. став 1. тачка 5) Закона. 

У случају када физичко лице у своје име, а за рачун другог физичког лица уплаћује пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, пословни однос са физичким лицем које врши уплате у корист другог физичког лица у фази акумулације се успоставља у тренутку закључења Уговора о чланству у добровољном пензијском фонду и то лице се сматра странком у смислу члана 3. став 1. тачка 5) Закона.

Члан фонда на чији индивидуални рачун су вршене уплате од стране другог физичког лица постаје странка у фази повлачења средстава.

У случају када правно лице у своје име, а за рачун другог физичког лица уплаћује пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, пословни однос са правним лицем које врши уплате у корист физичког лица, нпр свог запосленог у фази акумулације се успоставља у тренутку закључења Уговора о чланству у добровољном пензијском фонду и то правно лице се сматра странком у смислу члана 3. став 1. тачка 5) Закона.

Члан фонда на чији индивидуални рачун су вршене уплате од стране правног лица постаје странка у фази повлачења средстава. 

У случају када организатор, у своје име и за рачун запосленог, односно члана синдиката, у складу са пензијским планом уплаћује пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, пословни однос са Организатором пензијског плана у фази акумулације се успоставља у тренутку закључења Уговора о пензијском плану и добијања сагласности надлежног министарства и то правно лице, односно синдикат се сматра странком у смислу члана 3. став 1. тачка 5) Закона.

Члан фонда на чији индивидуални рачун су вршене уплате од стране Организатора пензијског плана постаје странка у фази повлачења средстава. 

У случају када послодавац, у име и за рачун запосленог, у складу са уговором о чланству између члана добровољног пензијског фонда и друштва за управљање уплаћује пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, пословни однос са истим чланом успоставља се и у фази акумулације и у фази повлачења средстава и то лице се сматра странком у смислу члана 3. став 1. тачка 5) Закона.

  

 

Питање:

Да ли је прихватљиво да странка, имајући у виду дужност обвезника да утврди да ли је странка или стварни власник странке функционер, прибави изјаву о имовини од странке која то јесте, као и обавезу странке да својеручно потпише документа која служе у наведену сврху, те документе потпише електронским потписом на електронском уређају акционарског друштва за осигурање – рачунару, таблет рачунару, паметном телефону или уређају за електронско потписивање – плочици, електронском оловком?

 

  

 

Одговор:

Према члану 37. став 1. Закона, обвезник је дужан да процени ризик од прања новца и финансирања тероризма у односу на нову услугу коју пружа у оквиру своје делатности, нову пословну праксу, као и начине пружања нове услуге, и то пре увођења нове услуге. Такође, обвезник је дужан да процени ризик од коришћења савремених технологија у пружању постојећих или нових услуга, у складу са ставом 2. поменутог члана Закона.

Према члану 38. став 1. Закона, поступак утврђивања да ли је странка или стварни власник странке функционер обвезник уређује интерним актом у складу са Одлуком о смерницама за примену одредаба Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма за обвезнике над којима Народна банка Србије врши надзор („Службени гласни РС“, бр. 13/2018 и 103/2018 – у даљем тексту: Одлука). Овом одлуком прописано је да је прибављање писмене изјаве странке о томе да ли је странка или њен стварни власник функционер – једна од мера које су на располагању обвезнику, а која обвезнику треба да омогући веродостојно утврђивање да ли је странка или стварни власник странке функционер, члан уже породице функционера или блиски сарадник функционера. Такође, када је реч о прибављању изјаве странке, односно стварног власника странке, која је функционер, члан уже породице функционера или блиски сарадник функционера, о пореклу имовине која је предмет пословног односа или трансакције – Закон у погледу форме прописује да се таква изјава даје у писменом облику. 

Чланом 7. Закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању („Службени гласник РС“, бр. 94/2017) прописано је да се електронском документу не може оспорити пуноважност, доказна снага и писмена форма само зато што је у електронском облику.

Указујемо и на допис Министарства правде 035-02-2361/2018-05 од 5. октобра 2018. издат на захтев Народне банке Србије, у вези с коришћењем динамичког биометријског потписа, о коме је, према нашем разумевању, и овде реч, а који поменутим законом није изричито регулисан. У том допису наведено је, између осталог, да такав потпис оставља истоветан траг на трајном носачу података (рачунару, таблет уређају, мобилном телефону и др) као и својеручан потпис и да трајни носач података представља материјалну подлогу која је подобна за испуњеност захтева писмене форме.

С обзиром на то да је у овом случају и реч о новој активности у вези с процесима и системима, указујемо и на обавезе које су прописане  чланом 37. став 2. Закона, и тачком 15б Одлуке о систему управљања у друштву за осигурање/реосигурање („Службени гласник РС“, бр. 51/2015 и 29/2018).

Такође, указујемо на то да је том приликом потребно да буду испуњени сви услови предвиђени Одлуком о минималним стандардима управљања информационим системом финансијске институције („Службени гласник РС“, бр. 23/2013, 113/2013 и 2/2017). Посебно скрећемо пажњу да је, у складу с тачком 21. те одлуке, потребно обезбедити постојање оперативних и системских записа како би се обезбедили непорецивост и доказивост радњи у вези са поменутим пословима.

 Такође, неопходно је обезбедити брисање свих података са електронског уређаја обвезника након пребацивања потписаног документа у информациони систем. С обзиром да се потписани документи чува у информационом систему обвезника, потребно је обезбедити да се приликом иновирања, замене или мигрирања на други систем за управљање документима обезбеди читљивост свих докумената потписаних динамичким биометријским потписом. Додатно треба обезбедити немогућност преноса дигитализованог биометријског потписа са документа који је потписан на други документ, односно да се у унутрашњој форми документа потпис чува енкриптован.

  

 

Питање:

Како одредити стварног власника странке чији је један од оснивача акционарско друштво? 

  

 

Одговор:

У складу са чланом 4. став 1. тачка 1) Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 113/17 - у даљем тексту: Закон), банке су обвезници по наведеном Закону. С тим у вези, банке су дужне да у свим ситуацијама прописаним чланом 8. став 1. Закона примене радње и мере познавања и праћења странке из члана 7. Закона, међу којима је у члану 7. став 1. тачка 3) Закона наведена и радња утврђивања идентитета стварног вланика странке и провера његовог идентитета у случајевима прописаним Законом.

Приликом утврђивања идентитета стварног власника странке која је правно лице или лице страног права, обвезници Закона су дужни да у свему поступају на начин и према редоследу предвиђеним чланом 25. Закона. Напомињемо да се одредбе члана 25. Закона не примењују када је странка у складу са чланом 42. ставом 1. тачка 3) државни орган, орган аутономне покрајне, орган јединице локалне самоуправе, јавна агенција, јавна служба, јавни фонд, јвни завод или комора или када је странка у складу са чланом 42. ставом 1. тачка 4) привредно друштво чије су издате хартије од вредности укључене на организовано тржиште хартија од вредности које се налази у Републици Србији или држави у којој се примењују међународни стандарди на нивоу стандарда Европске уније или виши, а који се односе на подношење извештаја и достављање података надлежном регулаторном телу.

Имајући у виду наводе из Ваше молбе и то да је један од оснивача Вашег клијента акционарско друштво, обавештавамо Вас да банка тражећи податке о стварном власнику Вашег клијента, односно странке са којом успоставља пословни однос, поступа у складу са чланом 25. Закона. 

Уколико обвезник након предузимања свих радњи прописаних наведеним чланом није у могућности да утврди стварног власника, дужан је да утврди идентитет једног или више физичких лица која обављају функцију највишег руководства у странци у складу са чланом 25. став 5. Закона.

  

 

Питање:

Чланом 25. закона предвиђена је обавеза банке да утврди идентитет стварног власника странке која је правно лице. Банка је од клијента адвокатске канцеларије (домаћег правног лица) тражила следећу документацију:

1.       Изводе из релевантних регистара за сва правна лица у низу власничке структуре, не старије од 3 месеца, иако је законом предвиђено да изводи не могу бити старији од 6 месеци;

2.       Изјаву законског заступника клијента – домаћег правног лица, о власничкој структури, која ће садржати низ свих правних лица из власничке структуре;

3.       Изјаву стварног власника странке (у конкретном случају правног лица које се котира на Њујоршкој берзи).

Иако је клијент доставио све изводе и изјаву стварног власника, те потом чекао још да банка изради изјаву законског заступника за потписивање (од банке смо добили информацију да нацрт поменуте изјаве треба да изради сама банка), банка нас је недавно обавестила да ће блокирати рачун из следећих разлога:

1.       Достављена изјава стварног власника садржи један погрешан податак, а такође уместо матичних бројева друштава садржи њихове пореске идентификационе бројеве, иако је иста израђена по узору на изјаву коју је банка раније прихватила (која се односи на исту власничку структуру), а која такође садржи пореске идентификационе уместо матичних бројева;

2.       Достављени изводи су сада старији од 3 месеца, а банка тврди да смо дужни да им, без обзира на законску одредбу која говори о 6 месеци, доставимо изводе који нису старији од 3 месеца јер је то у складу са интерним правилима банке.

Имајући у виду наведено, имамо следећа питања:

1.       По ком основу банка има право да блокира рачун клијента?

2.       По ком основу банка има право да захтева од клијента да поступа у складу са њеним интерним правилима, која се не тичу клијента, без обзира на законске одредбе?

3.       С обзиром на то да закон даје могућност банци, која је и обвезник у овом случају, да прибави све информације и непосредним увидом у званични јавни регистар, да ли банка може захтевати од клијента да, без обзира на то што свака од држава у овом случају има званичне јавне регистре који су свима доступни, достави документацију у папирној форми?

4.       Имајући у виду да су начини прибављања информација алтернативно постављени у члану 25, да ли банка може да захтева сваки тип документације који се помиње у члану 25. (изводе из регистара, уз изјаву законског заступника странке – домаћег правног лица, и изјаву стварног власника странке – страног правног лица), те да у супротном ставља у изглед блокаду рачуна? У конкретном случају сматрамо да је изјава стварног власника странке сувишна, имајући у виду да се ради о страном правном лицу, које свакако не може бити одговорно за однос између банке и домаћег правног лица, које је (посредно) зависно друштво тог страног правног лица. Нарочито истичемо да у мултинационалним компанијама није једноставно прибавити изјаву стварног власника (која је у овом случају чак и достављена, уз навођење пореских идентификационих бројева уместо матичних бројева, што је банци неприхватљиво).

 

Одговор:

Обвезник је дужан да утврди идентитет стварног власника странке која је правно лице или лице страног права прибављањем података из члана 99. став 1. тачка 13) овог закона, тачније  име, презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште стварног власника странке на начин и оним редоследом који је наведен у члану 25. Закона:

-          увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, која не сме бити старија од шест месеци од дана издавања, а подаци се могу прибавити и непосредним увидом у званични јавни регистар у складу са одредбама члана 20. став 4. и 6. овог закона;

-          ако из званичног јавног регистра, односно регистра који води надлежни орган државе седишта, није могуће прибавити све податке о стварном власнику странке, обвезник је дужан да податке који недостају прибави из оригиналног документа или оверене копије документа или друге пословне документације, коју му доставља заступник, прокуриста или пуномоћник странке;

-          податке које из објективних разлога није могуће прибавити на начин утврђен у овом члану, обвезник може прибавити и увидом у комерцијалне или друге доступне базе и изворе података или из писмене изјаве заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника странке. 

Дакле, начини прибављања података нису кумулативно, већ алтернативно постављени у наведеном члану, тачније ако обвезник не може потребне податке да прибави на начин предвиђен ставом 2, податке који недостају дужан је да прибави из документације коју му доставља заступник, прокуриста или пуномоћник странке. Ако из објективних разлога обвезник није успео да прибави податке ни на начин предвиђен у ставу 3, дужан је да изврши увид у доступне базе и изворе података, а на крају ће узети писмену изјаву заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника странке. Такође је потребно да документује радње и мере предузете на основу овог члана.

Подаци о стварном власнику странке обвезник не прибавља ако је у питању странка из члана 42. став 1. тачка 3) и 4) овог закона.

Сходно члану 7. став 2. Закона обвезник је дужан да одбије понуду за успостављање пословног односа, као и извршење трансакције ако не може, између осталог да утврди идентитет стварног власника странке и провери његов идентитет у случајевима прописаним овим законом, а ако је пословни однос већ успостављен дужан је да га раскине, осим у случају када је рачун блокиран на основу поступка надлежног државног органа у складу са законом.

Обвезник је дужан да у вези са ставом 1. члана 5. Закона сачини одговарајућа унутрашња акта којима ће ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма обухватити радње и мере дефинисане у овом члану. Унутрашња акта морају бити сразмерна природи и величини обвезника и морају бити одобрена од стране највишег вишег руководства.

Питање:

Да ли се в.д. директора Оператора дистрибутивног система „ЕПС Дистрибуција“ доо Београд сматра фунционером Републике Србије у смислу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 113/17)

 

Одговор:

Сходно члану 3. став 1. тачка 25) алинеја (7) Закона функционер Републике Србије је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у земљи, и то између осталог као члан органа управљања у јавном предузећу или привредном друштву у већинском власништву државе,

Подносилац захтева је у допису навео да је оснивач Оператора дистрибутивног система „ЕПС Дистрибуција“ доо Београд Јавно предузеће „Електропривреда Србије“ Београд.

Према члану 3. став 1. Закона о јавним предузећима („Сл.гласник РС“, бр. 15/2016) јавно предузеће jе предузеће које обавља делатност од општег интереса, а које оснива Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе.

Како се у конкретном случају ради о привредном друштву у већинском власништву државе, Управа је мишљења да се в.д. директора Оператора дистрибутивног система „ЕПС Дистрибуција“ доо Београд сматра фунционером Републике Србије, јер обавља функцију члана органа управљања у истом.    

 

Питање:

Поверавање вршења појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу, које није из круга трећих лица из члана 30. став 2. тачка 1) Закона

  

 

Одговор:

Управи за спречавање прања новца поднет је захтев за мишљење да ли банка може поверити вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу, које није из круга трећих лица из члана 30. став 2. тачка 1) Закона.

Како је у захтеву наведено, запослени у домаћем поштанском оператору ЈУ ПД Експрес доо, који би од стране запослених у банци били обучавани за спровођење радњи и мера познавања и праћења странке, спроводили би идентификацију странака у име и за рачун банке, а на основу Уговора о пословној сарадњи, при чему би одговорност за евентуалне неправилности била на банци.

Сходно члану 30. став 1. Закона, код успостављања пословног односа, обвезник може, под условима утврђеним овим законом, поверити вршење радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)-5) овог закона трећем лицу, док је став 2. тачка 1) истог члана Закона предвиђено да је треће лице из става 1. овог члана обвезник из члана 4. став 1. тач. 1), 3), 4), 7), 9)-11), 13) и 16) и друштва која имају дозволу за обављање послова животног осигурања.

Поштански оператор ЈУ ПД Експрес доо није треће лице из члана 30. став 2. тачка 1) Закона, а такође није ни обвезник према Закону, с обзиром да се не ради се о јавном поштанском оператору са седиштем у Републици Србији, основаном у складу са законом којим се уређују поштанске услуге из члана 4. став 1. тачка 16). Закона.

Према члану 33. став 1. тачка 1) Закона обвезник не сме успоставити пословни однос, ако је радње и мере познавања и праћења странке извршило лице које није треће лице из члана 30. став 2. овог закона.  

Поверавање послова на основу јасних и прецизних уговорних одредаба, на основу којих би се пружалац услуга сматрао делом банке, не спада у категорију вршења радњи и мера познавања и праћења странке преко трећих лица.

  

 

Питање:

Да ли уз уговор о посредовању на коме стоје подаци налогодавца тј, власника непокретности мора бити приложена и фотокопија личне карте власника непокретности уколико постоји копија овлашћења овереног код јавног бележника где су јасно видљиви и утврђени сви лични подаци и где је јавни бележник извршио идентификацију власника непокретности, односно даваоца пуномоћја?

Да ли је неопходно да се уз уговор о посредовању приложи и фотокопију личног документа, уколико налогодавац не жели да приложи и то потврди својим потписом, а агент је извршио идентификацију личним увидом у документ власника непокретности и у уговору уписао податке (бр.л.к., јмбг, име и презиме, адресу налогодавца)?

Да ли да обвезник (посредник у промету и закупу непокретности) не успоставља пословни однос са таквим клијентом пошто не жели да остави фотокопију личног документа?

Да ли је довољно да обвезник напише службену белешку о немогућности прибављања фотокопије личног документа?

 

Одговор:

У складу са чланом 17. став 4. Закона, ако у име странке која је физичко лице, трансакцију врши или пословни однос успоставља пуномоћник или законски заступник, обвезник је дужан да, поред идентитета странке, утврди и провери идентитет пуномоћника и законског заступника, прибави податке из члана 99. став 1. тачка 3) овог закона на начин који је прописан у ставу 2. овог члана, као и да тражи оверено писмено овлашћење (пуномоћје), или друге јавне исправе којим се доказује својство законског заступника, чије копије чува у складу са законом. При том, обвезник је дужан да примени мере из члана 39. овог закона.

Према члану 39. Закона, ако приликом утврђивања и провере идентитета, странка или законски заступник, односно лице које је овлашћено за заступање правног лица или лица страног права није физички присутна код обвезника, обвезник је дужан да осим радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)-5) овог закона предузме неке од додатних мера, и то:

1) прибављање додатних исправа, података или информација, на основу којих проверава идентитет странке ;

2) додатну проверу поднетих исправа или додатно потврђивање података о странци;

3) да се прва уплата на рачун који је та странка отворила код обвезника изврши са рачуна те странке, отвореног код банке или сличне институције у складу са чланом 17. ст. 1. и 2. овог закона, а пре извршења других трансакција странке код обвезника;

4) прибави податке о разлозима одсуства странке;

5) друге мере које одреди орган из члана 104. овог закона.

            На основу свега напред наведеног сматрамо да је обвезник дужан да прибави фотокопију личног документа странке (налогодавца, односно власника непокретности) пре успостављања пословног односа са странком, односно пре закључења Уговора о посредовању, с обзиром да у конкретном случају успоставља пословни однос без физичког присуства странке. Фотокопија личне карте странке представља додатну исправу на основу које обвезник проверава идентитет странке, односно додатно потврђивање података о странци.

Сходно члану 7. став 2. Закона, обвезник је дужан да одбије понуду за успостављање пословног односа, као и извршење трансакције ако не може да изврши радње и мере из става 1. тач. 1)-5) овог члана, а ако је пословни однос већ успостављен дужан је да га раскине, осим у случају када је рачун блокиран на основу поступка надлежног државног органа у складу са законом, док у ставу 3. овог члана Закона стоји да у случајевима из става 2. овог члана обвезник је дужан да сачини службену белешку у писменој форми, као и да размотри да ли постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма и да поступи у складу са одредбама члана 47. овог закона. Службену белешку обвезник чува у складу са законом.

  

 

Питање:

Примена члана 38. став 2. тачка 2) Закона, конкретно обвезник није у могућности да прибавите податке о целокупној имовини коју поседују стварни власници који имају статус функционера.

  

 

Одговор:

Сходно члану 35. став 1. тачка 3) Закона, појачане радње и мере познавања и праћења странке, поред радњи и мера из члана 7. став 1. овог закона, обухватају и додатне радње и мере прописане овим законом које обвезник врши, између осталог и при успостављању пословног односа са странком која је фунционер или вршења трансакције у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности, односно при преносу новчаних средстава у износу од 1.000 евра када пословни однос није успостављен, са странком која је функционер.           

Ако је странка или стварни власник странке функционер, осим радњи и мера из члана 7. став 1. овог закона, обвезник је дужан да, између осталог прибави и податке о целокупној имовини коју поседује функционер, и то из јавно доступних и других извора, као и непосредно од странке, а све у складу са чланом 38. став 2. тачка 2) Закона.

Како се у конкретном случају ради о одобравању новог захтева за финансирање постојећој странци, што би практично значило настављање пословног односа, обвезник је дужан да ажурира прибављене информације, податке и документацију о странци и њеном пословању. 

Такође, с обзиром да је у захтеву наведено да је, приликом ажурирања прибављених информација, података и документације о странци и њеном пословању утврђено да нема  промена за стварне власнике који имају статус функционера, али да провером из јавно доступних и других извора података о целокупној имовини стварних власника, исте обвезник није могао утврдити, као и да је странка писаним путем одговорила да не поседује и да није у могућности да наведено достави, у складу са анализом ризика обвезник ће проценити да ли због природе пословног односа, облика и начина вршења трансакције, пословног профила странке, односно других околности повезаних са странком постоји или би могао постојати ризик за прање новца или финансирање тероризма. 

  

 

Питање:

Да ли обвезник након извршене анализе ризика мора сврстати домаће правно лице у чијој се структури налази оф-шор правно лице у висок степен ризика иако је применио појачане радње и мере прописане у члану 40. а анализом ризика обвезника установљено да ова лица нису високо ризична?

Одговор:

У складу са чланом 35. ст. 1. тач. 5) Закона, обвезник је дужан да примењује појачане радње и мере познавања и праћења странке, када је странка или правно лице које се јавља у власничкој структури странке оф-шор правно лице.

Обвезник је дужан да утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или правно лице које се јављау њеној власничкој структури оф шор правно лице. Уколико је на основу спроведеног поступка утврдио да је странка или правно лице које се јавља у власничкој структури странке оф шор правно лице, обвезник је дужан да поред општих радњи и мера познавања и праћења странке предузме и додатне мере, а све сходно члану 40. Закона.

Када примењује појачане радње и мере, обвезник сврстава странку у висок ризик од прања новца и финансирања тероризма у складу са чланом 6. став 5. тачка 3) Закона.

 Kада обвезник процењује ризике, треба да размотри све релевантне факторе ризика пре него што донесе одлуку о томе колики је ниво укупног ризика и који је одговарајући ниво ублажавања који треба применити.

Примера ради, приликом успостављања пословног односа са странком у чијој се власничкој структури налази оф-шор правно лице, обвезник ће применити појачане радње и мере и сврстати исту у висок ризик.

Даље, приликом праћења пословања странке са дужном пажњом, сходно члану 29. Закона и ажурирања анализе ризика, сходно члану 6. став 1. Закона обвезник мора проценити да ли странку може сврстати у другу категорију ризика и одредити адекватне радње и мере за ту категорију ризика.

Питање:

Да ли је Надзорни одбор орган управљања у јавном предузећу или је орган управљања Управни или Извршни одбор?

  

 

Одговор:

Јавно предузеће је предузеће које обавља делатност од општег интереса, а које оснива Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, сходно члану 3. став 1. Закона о јавним предузећима („Службени гласник РС“, бр. 15/2016). 

Према члану 15. став 1. Закона о јавним предузећима, органи јавног предузећа су надзорни одбор и директор. Послове које врши надзорни одбор предвиђени су чланом 22. истог закона. 

Уколико на основу наведених послова надзорни одбор обавља функцију органа управљања у јавном предузећу, чланови надзорних одбора јавних предузећа сматрају се функционером у смислу члана 3. став 1. тачка 25) Закона.

Истичемо још и то да је на обвезнику, да на основу анализе ризика из члана 6. Закона, свако лице које обавља високу јавну функцију, а која није таксативно наведена у члану 3. став 1. тачка 25) Закона, сврста у одређену категорију ризика и на основу тога примени одговарајуће радње и мере познавања и праћења странке.

  

 

 

Питање:

Да ли је председник општине или градоначелник функцинер према Закону?

 

 

Одговор:

Према члану 180. став 2. Устава Републике Србије („Сл.гласник РС“, бр. 98/2006) скупштину јединице локалне самоуправе чине одборници. Градоначелника бира Скупштина града из реда одборника, на време од четири године, тајним гласањем, већином гласова од укупног броја одборника Скупштине града, у складу са чланом 51. став 1. Статута града Београда („Сл.гласник РС“, бр. 39/08), док Скупштина градске општине има председника кога на предлог најмање једне трећине одборника бира из састава одборника, на време од четири године, тајним гласањем, већином гласова од укупног броја одборника, према члану 81. став 1. Статута. 

Појмом функционер у смислу члана 3. став 1. тачка 25) Закона обухваћен је народни посланик, не и одборник, па се председник општине и градоначелник не сматрају функционером према дефиницији Закона.

Истичемо још и то да је на обвезнику, да на основу анализе ризика из члана 6. Закона, свако лице које обавља високу јавну функцију, а која није таксативно наведена у члану 3. став 1. тачка 25) Закона, сврста у одређену категорију ризика и на основу тога примени одговарајуће радње и мере познавања и праћења странке.

  

 

  

 

Питање:

Да ли лица која се налазе на руководећим местима у Влади АП Војводине или Извршном већу АП Војводине потпадају под функционере према Закону?

  

 

Одговор:

Према члану 46. став 1. Статута Аутономне покрајине Војводине („Сл. лист АП Војводине“, бр. 20/2014), покрајинску владу чине председник, један или више потпредседника и чланови Покрајинске владе које, у складу са чланом 48. став 4. Статута бира Скупштина већином гласова од укупног броја посланика. Према наведеном Статуту, орган АП Војводине није Извршно веће, већ Покрајинска управа која у складу са чланом 55. Статута за свој рад одговорна Покрајинској влади и Скупштини, а послове покрајинске управе обављају покрајински секретаријати и покрајинске посебне управне организације. Покрајинским секретаријатом руководи члан Покрајинске владе, а покрајинским посебним управним организацијама директор кога поставља Покрајинска влада. 

Сходно наведеном, напред наведена лица нису функционери у смислу члана 3. став 1. тачка 25) Закона.

Истичемо још и то да је на обвезнику, да на основу анализе ризика из члана 6. Закона, свако лице које обавља високу јавну функцију, а која није таксативно наведена у члану 3. став 1. тачка 25) Закона, сврста у одређену категорију ризика и на основу тога примени одговарајуће радње и мере познавања и праћења странке.

 

  

 

 

Питање:

Појашњење члана 3. став 1.тачка 25)  Закона  који прописује да је функционер Републике Србије и члан органа управљања у јавном предузећу или привредном друштву у већинском власништву државе.

Да ли се под функционером Републике Србије подразумевају, у смислу овог Закона, и директори јавних комуналних предузећа чији су оснивачи локалне самоуправе и чланови Надзорних одбора тих комуналних предузећа?

Одговор:

У складу са чланом 3. став 1. тачка 25) Закона, фунционер Републике Србије је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну фунцију, између осталих и као члан органа управљања у јавном предузећу или привредном друштву у већинском власништву државе.

Јавно предузеће је предузеће које обавља делатност од општег интереса, а које оснива Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, сходно члану 3. став 1. Закона о јавним предузећима („Службени гласник РС“, бр. 15/2016). У члану 25. став 3. истог законом предвиђено је да је директор јавног предузећа фунционер који обавља јавну функцију. 

На основу свега напред наведеног, Управа истиче да се директори јавних комуналних предузећа сматрају органом управаљања у јавном предузећу, па сходно томе представљају фунционере у смислу Закона.

Питање:

Да ли је потребно да супружник продавца као давалац сагласности приликом сoлемнизације уговора о купопродаји непокретности која има за предмет имовину коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку, попуњава и потписује упитник за политички изложене личности, имајући у виду да ово лице не прима никаква новчана средства, већ само даје сагласност за продају?

Одговор:

Супружник продавца, као давалац сагласности приликом солемнизације уговора о купопродаји непокретности, која има за предмет имовину коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку, не треба да попуњава и потписује упитник за фунционере, с обзиром да давалац сагласности у поступку купопродаје непокретности није уговорна страна.

Питање:

Да ли јавни бележник који оверава специјално пуномоћје за промет непокретности (нпр. за продају, замену, поклон и др.) треба да утврђује да ли је властодавац политички изложена личност или ту проверу врши бележник који оверава уговор о промету непокретности?

 

Одговор:

Јавни бележник који оверава специјално пуномоћје за промет непокретности (нпр. за продају, замену, поклон и др.) не треба да утврђује да ли је властодавац фунционер, с обзиром да се специјална пуномоћ за промет непокретности не сматра трансакцијом у смислу члана 3. став 1. тачка 7) Закона.

То ће учинити јавни бележник који оверава уговор о промету непокретности, из разлога што се промет непокретности сматра трансакцијом у смислу напред наведеног члана закона;

Питање:

Да ли је приликом солемнизације уговора о установљавању права службености (стварних и личних), наследних изјава, изјава о одрицању од права доживотног плодоуживања и других приватних исправа у којима не долази до трансфера новчаних средстава, потребно да сваки потписник, односно свака уговорна страна попуњава и потписује обрасце за процену ризика и упутник за политички изложене личности?

Одговор:

Приликом солемнизације уговора о установљавању права службености (стварних и личних), наследних изјава, изјава о одрицању од права доживотног плодоуживања и других приватних исправа у којима не долази до трансфера новчаних средстава, није потребно да сваки потписник, односно свака уговорна страна попуњава и потписује обрасце за процену ризика и упитник за фунционере, уколико се напред наведене радње не сматрају трансакцијом у смислу члана 3. став 1. тачка 7) закона.

 

 

 

Питање:

Да ли је потребно да директор правног лица (или његов статутарни таступник) приликом солемнизације уговора (без обзира на врсту уговора) попуњава и потписује упитник за политички изложене личности?

Одговор:

Директор правног лица (или његов статутарни заступник) приликом солемнизације уговора (без обзира на врсту истог) не треба да попуњава и потписује упитник за функционере, с обзиром да се законски заступник правног лица не сматра странком.

Приликом састављања јавнобележничког записа и потврђивања приватне исправе (солемнизације) која се односи на трансакцију, а под којом се у смислу члана 3. став 1. тачка 7) закона сматра пријем, давање, замена, чување, располагање или друго поступање са имовином код обвезника, јавни бележник је дужан да узме изјаву од директора правног лица да ли је стварни власник правног лица фунционер

Питање:

Да ли давалац лизинга може поверити вршење послова прописаних Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма свом оснивачу – банци (такође обвезник Закона) у целости, или делимично на тај начин што би овлашћено лице и његов заменик имали подељено радно време код два послодавца и то банке и даваоца лизинга?

 Образложење:

Члан 50. Закона прописује услове које овлашћено лице и његов заменик морају да испуњавају, па тако тачка 1) у првом ставу поменутог члана наводи: „да је запослено код обвезника на радном месту са овлашћењима која том лицу омогућавају делотворно, брзо и квалитетно извршавање задатака прописаних овим законом“.

С друге стране, Закон о раду предвиђа могућност заснивања радног односа са непуним радним временом на неодређени временски период, како следи:

Члан 39. Закона о раду наводи „Радни однос може да се заснује и за рад са непуним радним временом, на неодређено или одређено временом“.

Члан 42. став 2. Закона о раду наводи: „Послодавац је дужан да запосленом који ради са непуним радним временом обезбеди исте услове рада као и запосленом са пуним радним временом који ради на истим или сличним пословима“.

Члан 43. Закона о раду наводи: „Запослени који ради са непуним радним временом код једног послодавца може за остатак радног времена да заснује радни однос код другог послодавца и да на тај начин оствари пуно радно време“.

Имајући у виду цитиране одредбе два закона, занима нас да ли би једно лице могло да буде запослено са непуним радним временом код два послодавца, оба обвезника ЗОСПНИФТ и то тако што би код једног послодавца (банка) обављало послове спречавања прања новца, док би код другог послодавца (давалац лизинга) такође обављало послове из области спречавања прања новца и било именовано за овлашћено лице? Број радних сати био би подељен у уговорима о раду сходно обиму послова код једног, односно другог послодавца, тако да би запослени у укупном збиру остваривао пуно радно време од 40 часова недељно.

Одговор:

Сходно члану 50. став 1. тачка 1) Закона, овлашћено лице, који је од стране обвезника именован за вршење појединих радњи и мера за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, може бити лице које је запослено код обвезника на радном месту са овлашћењима која том лицу омогућавају делотворно, брзо и квалитетно извршавање задатака прописаних овим законом.

Како је чланом 41. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-одлука УС, 113/2017) предвиђено да запослени који ради са непуним радним временом код једног послодавца може за остатак радног времена да заснује радни однос код другог послодавца и да на тај начин оствари пуно радно време, Управа за спречавање прања новца сматра да не постоји сметња да једно лице буде запослено са непуним радним временом код два послодавца, тако што би и код једног послодавца (банка)  и код другог послодавца (давалац лизинга) обављало послове из области спречавања прања новца финансирања тероризма и било именовано за овлашћено лице, уколико такав начин рада не утиче да задатке прописане овим законом обавља делотворно, брзо и квалитетно.

Све напред наведено важи и за заменика овлашћеног лица.

Питање:

Чланом 29. став 2. тачка 4) Закона дефинисано је да је обвезник дужан да прати пословање странке са дужном пажњом што између осталог укључује праћење и ажурирање прибављених информација, података и документације о странци и њеном пословању. Радње и мере из овог члана, обвезник је дужан да врши у обиму и учесталости која одговара степену ризика странке.

Шта се подразумева под ажурирањем прибављених информација, података и документације о странци у динамици и обиму који одговара анализи ризика као и шта може да буде адекватан доказ да је банка извршила радње и мере из овог члана.

Да ли је нпр у периоду који одговара анализи ризика, а на основу утврђеног степена ризика странке,  довољно тражити од странке само потписану изјаву да није било промена у документацији или је потребно прибављати поново сву документацију, или вршити проверу документације на основу јавно доступних регистара/комерцијхалних база?

Одговор:

Чланом 29. став 2. тачка 4) Закона предвиђено је да праћење пословања странке са дужном пажњом укључује и праћење и ажурирање прибављених информација, података и документације о странци и њеном пословању, коју је обвезник дужан да врши у обиму и учесталости која одговара степену ризика утврђеном у анализи из члана 6. овог закона.

 На обвезнику је да процени у ком обиму и периоду ће напред поменуту радњу и меру вршити, у зависности од степена ризика. Примера ради, уколико странка приликом првог контакта са обвезником изјави да је било промена и о томе достави доказ, обвезник ће исту евидентирати и то констатовати службеном белешком. Уколико се ради о странкама према којима се примењују појачане радње и мере познавања и праћења, обвезник ће повремено пратити странку и уколико, преко комерцијалних база и других јавно доступних извора информација утврди да је дошло до неких промена, тражиће од странке доказ о томе и евидентираће промену.

Питање:

Поступајући у складу са чланом 23. став 1. тачка 2) Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма; Банка Поштанска штедионица а.д. Београд при отварању рачуна стамбених заједница, као лица грађанског права, од законског заступника - управника стамбене заједнице, захтева да Банци за досије клијента достави и Записник са седнице на којој је донета одлука стамбене заједнице о избору управника.

Имајући у виду учестале приговоре клијената – управника стамбених заједница – на обим документације која се подноси при отварању рачуна, нарочито на захтев да поднесу и оригинал или оверену копију одлуке о свом избору или записника са седнице стамбене заједнице, као и то да је одлука о избору/записник са седнице стамбене заједнице на којој је донета одлука о избору управника део неопходне документације која се подноси при упису у Регистар стамбених заједница и да је у Решењу о упису стамбене заједнице наведен управник и његов ЈМБГ, потребно је ваше званично мишљење:

-да ли је Банка обавезна да при идентификацији клијената стамбених заједница као лица грађанског права тражи и овај документ, односно,

-да ли ће се сматрати да је Банка испунила своју обавезу из члан 23. став 1. тачка 2) уколико податке о законском заступнику прикупи из Решења о упису стамбене заједнице у Регистар стамбених заједница без подношења Банци саме одлуке стамбене заједнице о избору управника.

Будући да је Регистар стамбених заједница јаван, Банка увек може да изврши проверу исправности Решења и података о законском заступнику увидом у Регистар.

Одговор:

На основу члана 16. ст. 2. Закона о становању и одржавању зграде (“Сл.гласник РС“, бр. 104/16) стамбена заједница има статус правног лица, а не лица грађанског права. Из тог разлога, приликом утврђивања и провере идентитета правног лица и заступника правног лица, сходно се примењује одредбе члана 20. и члана 21. Закона.

 За отварање рачуна Стамбене заједнице, законски заступник исте, у конкретном случају управник Стамбене заједнице, банци доставља:

-          лични документ управника,

-         решење надлежног Одељења Управе градске општине о упису Стамбене заједнице и управника у Регистар стамбених заједница, уз напомену да банка податке о правном лицу, може прибавити непосредним увидом у регистар Јединствене евиденције стамбених заједница и

-          потврду о Пореском идентификационом броју (ПИБ) издату од стране Пореске управе, с обзиром да напред наведено решење не садржи овај податак.

 

Питање:

Утврђивање идентитета странке физичког лица, врши се у складу са чланом 17. Закона, увидом у лични документ са сликом, уз обавезно присуство лица чија се идентификација врши. При томе, Банка је у обавези да утврди податаке из члана 99, став 1. тачка 3. Наведене радње обављају се у складу са чланом 8., приликом успостављања пословног односа са странком.

Како поступити у ситуацији када је клијент - физичко лице већ идентификован у складу са Законом, а истекла је важност личног документа на основу којег је извршена идентификација.
Да ли је потребно вршити поновну идентификацију на начин описан у члану 17. Закона, или је довољно прибавити копију новог личног документа без физичког присуства странке и на основу тако прибављеног документа ажурирати податак у склопу мера праћења пословања странке, у складу са чланом 29., став 2. тачка 4. Закона?

Ово питање је нарочито значајно имајући у виду да се одређени број клијената налази у иностранству и да су из оправданих разлога спречени да се појаве у просторијама банке.  

Одговор:

Уколико је идентификација странке, која је физичко лице утврђена сходно члану 17. Закона, а лични документ на основу којег је иста утврђена истекао у току трајања пословног односа, обвезник ће након прибављања фотокопије новог личног документа ажурирати податке, односно унети промене.

Ако се странка налази у иностарнству, обвезник ће у сваком конкретном случају проценити на који начин ће прибавити нови лични документ без физичког присуства странке.

Управа за спречавање прања новца није овлашћена да даје мишљења на конкретне примере из пословне праксе обвезника, већ само мишљење о примени одредаба овог закона.

Питање:

Да ли је у складу са напред наведеним чланом Закона, лимит за примену радњи и мера из члана 7. Закона динарска противредност 5.000 евра по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан трансакције?

Одговор:

Обвезник који врши мењачке послове дужан је да радње и мере из члана 7. овог закона изврши приликом вршења трансакције у износу од 5.000 евра или више у динарској противвредности, по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан извршења трансакције, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција, што значи да је сходно наведеном члану, лимит и 5.000 евра и 5.000 евра у динарској противвредности по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан извршења трансакције. 

Питање:

Примена члана 7. став 1. тачка 4) Закона, који се односи на обавезу обвезника да прибави и процени веродостојност информација о сврси и намени пословног односа или трансакције, конкретно шта је адекватан доказ да је банка извршила процену веродостојности прикупљених информација о сврси и намени пословног односа, односно трансакције.

Одговор:

Обвезник може прибавити информацију о сврси и намени пословног односа или трансакције на основу изјаве странке. Примера ради, странка изјављује да је сврха и намена отварања рачуна у банци уплата зараде од стране послодавца. Доказ да је обвезник извршио процену веродостојности информација о истом је потписана и оверена потврда послодавца, којом потврђује да је запослени засновао радни однос и да ће зараду уплаћивати на рачун запосленог, отвореног код обвезника - банке.

 

Питање:

Да ли је Државна лутрија Србије доо Београд обвезник Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма у ситуацији када приређује класичне игре на срећу путем интернета?

Одговор:

Чланом 4. ст. 1. тач. 8) Закона предвиђено је да су обвезници, у смислу овог закона, приређивачи посебних игара на срећу у играчницама и приређивачи игара на срећу преко средстава електронске комуникације.

 Наведена дефиниција у цитираној законској одредби не познаје термин класичне игре на срећу, већ се уопштено односи на оне обвезнике који игре на срећу приређују преко средстава електронске комуникације.

 Уколико Државна лутрија Србије класичне игре на срећу приређује преко интернета, а иста то право има сходно члану 22. ст. 2. Закона о играма на срећу („Сл.гласник РС, бр. 88/2011, 93/2012-др.закон и 30/2018), јесте обвезник у смислу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма.

Питање:

Да ли се чланови извршног одбора банке која је регистрована и има седиште у Републици Србији и која је у већинском власништву стране банке, која је у 100% власништву стране државе, сматрају за функционере друге државе?

Одговор:

Фунционер друге државе је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну фунцију у другој држави, и то између осталог и као члан управног и надзорног органа правног лица које је у већинском власништву стране државе, сходно члану 3. став 1. тачка 23) алинеја (6) Закона.

 На основу члана 2. Закона о банкама („Службени гласник РС“, бр. 107/2005, 91/2010 и 14/2015) банка је акционарско друштво са седиштем у Републици Србији, које има дозволу за рад Народне банке Србије и обавља депозитне и кредитне послове, а може обављати и друге послове у складу са законом. Банку могу основати домаћа и страна правна и физичка лица, у складу са чланом 10. истог закона.

На основу свега напред наведеног сматрамо да се чланови извршног одбора банке која је регистрована и има седиште у Републици Србији, а која је у већинском власништву стране банке са седиштем у другој држави не сматрају функционером друге државе, сходно наведеном члану, с обзиром да у конкретном случају чланови извршног одбора банке обављају своју фунцију у Републици Србији, а не у другој држави.

Питање:

Да ли је посредник у промету и закупу непокретности у обавези да идентификује и прибави фотокопију личног документа лица заинтересованог за куповину или изнајмљивање непокретности које заказује гледање непокретности ради чије продаје или давања у закуп посредник посредује?

Одговор:

На основу члана 17. став 6. Закона, приликом идентификације странке која је физичко лице и законског заступника те странке, обвезник је дужан да прибави фотокопију личног документа тог лица, на којој уписује датум, време и лично име лица које је извршило увид и чува је у складу са законом.

 У радње и мере познавања и праћења странке, спада, између осталих и утврђивање идентитета странке, сходно члану 7. став 1. тачка 1) Закона, коју обвезник врши и при успостављању пословног односа са странком, сходно члану 8. став 1. тачка 1) Закона.

 У складу са чланом 3. став 1. тачка 13) пословни однос јесте пословни, професионални или комерцијални однос између странке и обвезника који је у вези са вршењем делатности обвезника и за који се у тренутку успостављања очекује да ће трајати.

 На основу свега напред наведеног сматрамо да се гледање непокретности ради чије продаје или давања у закуп посредник посредује не сматра пословним односом у смислу Закона, па приликом гледања непокретности посредник може само да идентификује странку увидом у лични документ.

 Посредник у промету и закупу непокретности ће, сходно члану 17. став 6. Закона утврдити идентитет и прибавити фотокопију личног документа физичког лица и законског заступника тог лица приликом закључивања уговора о прометну или закупу непокретности, јер се закључивање истих сматра пословним односом у смислу овог закона. 

 

 

Питање:

Да ли чланови Школског одбора основних и средњих школа потпадају под функционере у смислу Закона?

 

  

 

Одговор:

Према члану 115. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС“, бр. 88/2017), орган управљања у школи јесте школски одбор. Чланом 116. истог закона предвиђено је да чланове органа управљања установе именује и разрешава скупштина јединице локалне самоуправе, а председника бирају чланови већином гласова од укупног броја чланова органа управљања.

Сходно наведеном, чланови школских одбора основних и средњи школа нису функционери у смислу члана 3. став 1. тачка 25) Закона.

Истичемо још и то да је на обвезнику, да на основу анализе ризика из члана 6. Закона, свако лице које обавља високу јавну функцију, а која није таксативно наведена у члану 3. став 1. тачка 25) Закона, сврста у одређену категорију ризика и на основу тога примени одговарајуће радње и мере познавања и праћења странке.

 

 

Питање:

Да ли је директор Дома здравља према Закону функционер?

  

 

Одговор:

Дом здравља у државној својини оснива општина, односно град, у складу са чланом 94. Закона о здравственој заштити ("Сл. гласник РС", бр. 107/2005, 72/2009 - др. закон, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 - др. закон, 93/2014, 96/2015, 106/2015, 113/2017 - др. закон и 105/2017 - др. закон). Према члану 130. истог закона директора, заменика директора, чланове управног одбора и надзорног одбора здравствене установе именује и разрешава оснивач.

Сходно наведеном, директор Дома здравља није функционер у смислу члана 3. став 1. тачка 25) Закона.

Истичемо још и то да је на обвезнику, да на основу анализе ризика из члана 6. Закона, свако лице које обавља високу јавну функцију, а која није таксативно наведена у члану 3. став 1. тачка 25) Закона, сврста у одређену категорију ризика и на основу тога примени одговарајуће радње и мере познавања и праћења странке.

  

 

 

Питање:

Да ли се члан Управног одбора или директор Центра за социјални рад према Закону сматра функционером, будући да центар за социјални рад оснива искључиво локална самоуправа?

  

 

Одговор:

Према члану 14. став 2. Закона о социјалној заштити ("Сл. гласник РС", бр. 24/2011) центар за социјални рад оснива јединица локалне самоуправе. Чланом 123. наведеног закона предвиђено је да чланове управног и надзорног одбора центра за социјални рад именује оснивач, на четири године, а чланом 124. закона предвиђено је да директора центра за социјални рад именује надлежни орган јединице локалне самоуправе, на основу конкурса, по прибављеном мишљењу управног одбора центра за социјални рад.

Сходно наведеном, члан управног одбора и директор центра за социјални рад није функционер у смислу члана 3. став 1. тачка 25) Закона.

Истичемо још и то да је на обвезнику, да на основу анализе ризика из члана 6. Закона, свако лице које обавља високу јавну функцију, а која није таксативно наведена у члану 3. став 1. тачка 25) Закона, сврста у одређену категорију ризика и на основу тога примени одговарајуће радње и мере познавања и праћења странке.

  

 

Питање:

Задруга рачуновођа обавља само књиговодствене послове за своје клијенте директним вођењем пословних књига и ангажовањем задругара по Уговору о делу.

1.  Да ли је задруга рачуновођа Конто обвезник по Закону о спречавању прања новца и финансирању тероризма?

2. Овлашћена лица у задрузи су сви задругари који имају активне уговоре. Како у том случају да задруга доставља списак овлашћених лица и колико пута годишње?

3. Задруга води пословне књиге за Српску напредну странку од оснивања. И овде се ради само о књиговодственим пословима. У коју групу ризика би задруга требала да сврста политичке странке, с обзиром да су законски заступници функционери?

 

  

 

Одговор:

1. Чланом 4. став 1. тачка 14) Закона као обвезници су предвиђени предузетници и правна лица која се баве пружањем рачуноводствених услуга. Непосредним увидом у регистар Агенције за привредне регистре, Задруга рачуновођа „Конто“ (у даљем тексту: Задруга) са седиштем у Београду-Врачар, ул. Булевар Краља Александра бр. 86-90, МБ:17252364 има својство правног лица регистрованог за обављање претежне делатности која носи назив рачуноводствени, књиговодствени и ревизорски послови, пореско саветовање, под шифром 6920.

С тим у вези, мишљења смо да Задруга јесте обвезник у смислу члана 4. став 1. тачка 14) Закона, с обзиром да је иста регистрована за обављање рачуноводствених, књиговодствених и ревизорских послова, као и за пореско саветовање.

2.Задруга је дужна да поступа у складу са чланoм 49. Закона и именује овлашћено лице и његовог заменика за вршење појединих радњи и мера за спречавање и откривање прања новца и финансирање тероризма које испуњава услове из члана 50. Закона. У складу су чланом 52. став 3. Закона, Задруга је дужна да Управи достави податке о личном имену и називу радног места овлашћеног лица и његовог заменика, као и податке о личном имену и називу радног места члана највишег руководства одговорног за примену Закона, као и сваку промену наведених података најкасније у року од 15 дана од дана именовања. 

3.Политичке странке према члану 5. Закона о политичким странкама („Службени гласник РС“, бр.36/2009 и 61/2015-одлука УС) стичу статус правног лица уписом у Регистар политичких странака. Из тог разлога, идентитет политичке странке и заступника политичке странке обвезник утврђује и проверава у складу са чланом 20. и 21. Закона.           

У коју ће категорију ризика обвезник сврстати странку зависи од анализе ризика од прања новца и финансирања тероризма, коју је обвезник дужан да изради и детаљно ажурира у складу са смерницама које доноси орган надлежан за вршење надзора над применом овог   

 

Питање:

Да ли се код утврђивања власничке структуре правних лица које се налазе у државном власништву  примењује другачији поступак  и на шта у том случају треба обратити посебну пажњу?

  

 

Одговор:

Радње и мере познавања и праћења странке се увек спроводе како би се утврдило стварно власништво у привредном друштву, односно како би се утврдио проценат удела Републике Србије у власничкој структури, као и начин на који Република Србија учествује у власништву таквог правног лица. Чланом 43. став 1. тачка 1) алинеја (2) и тачка 2) алинеја (2) Закона утврђено је када обвезник није дужан да прикупља податке о стварном власнику странке.

  

 

Питање:

Да ли су документи који садрже факсимил уместо својерученог потписа законског заступника прихватљиви за осигуравача као обвезника по Закону?

 

  

 

Одговор:

Употреба факсимила није уређена прописима, што значи да прописи не одређују ни степен поузданости потписа факсимилом. Из тог разлога мишљења смо да би обвезник требало својим интерним актима, коришћењем приступа заснованог на процени ризика, да утврди у којим случајевима ће се документ потписан факсимилом сматрати прихватљивим.

 

Питање:

Да ли Друштво за осигурање може прихватити идентификацију странке које је извршило Друштво за посредовање у осигурању?

  

 

Одговор:

Сходно члану 4. став 1. тачка 6) Закона, обвезници у смислу истог јесу друштва за осигурање, друштва за посредовање у осигурању, друштва за заступање у осигурању и заступници у осигурању, који имају дозволу за обављање послова осигурања живота, осим друштава за заступање и заступника у осигурању за чији рад одговара друштво за осигурање у складу са законом.  

Према члану 30. став 1. Закона, код успостављања пословног односа, обвезник може, под условима утврђеним овим законом, поверити вршење радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)-5) овог закона трећем лицу. 

Треће лице према тачки 1) став. 2. истог члана Закона су, између осталих и друштва која имају дозволу за обављање послова животног осигурања.

Према томе, друштво за осигурање може прихватити идентификацију странке које је извршило друштво за посредовање у осигурању, с обзиром да су оба друштва обвезници Закона.

  

 

Питање:

Која лица се сматрају члановима органа управљања политичке странке с обзиром да су исти обухваћени појмом функционер Републике Србије сходно члану 3. став 1. тачка 25) алинеја 8) Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма)?

Одговор:

Свака политичка странка у складу са чланом 14. став 3. Закона о политичким странкама („Службени гласник РС“, бр.36/2009 и 61/2015-одлука УС) доноси статут којим, између осталог уређује организацију по територијалном принципу и унутрашњу организацију, органе, њихова овлашћења, састав, начин избора и опозива, трајање мандата и начин одлучивања.

Према члану 84. тачка 4) Закона, Управа за спречавање прања новца припрема и даје мишљење о примени овог закона и прописа донетих на основу овог закона у сарадњи са надзорним органима. 

Тумачење унутрашње структуре и организације политичких странака није у домeну надлежности Управе, па Вам из тог разлога одговор на питање која лица се сматрају члановима органа управљања политичке странке може дати искључиво политичка странка у конкретном случају.

  

 

Питање:

Да ли се директор и регистратори Агенције за привредне регистре сматрају фунционером Републике Србије?

  

 

Одговор:

Сходно члану 3. став 1. тачка 25) алинеја (1) Закона, фунционер Републике Србије је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну фунцију у земљи, и то: председник државе, председник Владе, министар, државни секретар, посебни саветник министра, помоћник министра, секретар министарства, директор органа у саставу министарства и његови помоћници, и директор посебне организације, као и његов заменик и његови помоћници.

Према члану 34. став 1. Закона о државној управи („Службени гласник РС“, бр. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 47/2018 и 30/2018-др.закон), врсте посебних организација су секретаријати и заводи, а законом се могу образовати и посебне организације с другачијим називом. Чланом 35. став 1. овог закона, посебном организацијом руководи директор, који за свој рад одговара Влади, а ставом 2. истог члана закона, директора поставља Влада на пет година, на предлог председника Владе, према закону којим се уређује положај државних службеника.

Јавна агенција је, према члану 1. став 1. Закона о јавним агенцијама („Сл.гласник РС“, бр. 18/2005 и 81/2005-испр.) организација која се оснива за развојне, стручне или регулаторне послове од општег интереса.

У складу са чланом 10. став 1. Закона о агенцији за привредне регистре („Сл.гласник РС“, бр. 55/2004, 111/2009 и 99/2011), директора Агенције именује и разрешава Влада, на предлог управног одбора, а ставом 2. истог члана овог закона, директор се именује на период од пет година и може поново бити именован.

С обзиром да Агенција за привредне регистре, на основу свега напред наведеног представља посебну организацију, директор Агенције за привредне регистре, кога именује Влада Републике Србије се сматра фунционером у смислу члана 3. став 1. тачка 25) алинеја (1) Закона, док регистратори исте нису обухваћени овим појмом.        

  

 

Питање:

Да ли се ванбрачни партнер функционера сматра ужим чланом породице функционера у смислу ЗСПНФТ уколико не постоји заједница живота? 

Одговор:

Према Породичном закону („Службени гласник РС“ бр. 18/05, 72/11 – др. закон) чланом 4. ванбрачна заједница дефинисана је као  трајнија заједница живота жене и мушкарца, између којих нема брачних сметњи, у којој ванбрачни партнери имају права и дужности супружника, под условима који су одређени тим Законом. У случају престанка ванбрачне заједнице, ванбрачни партнери морају дефинисати имовинске односе, начин вршења родитељског права као и евентуално издржавање супружника. Према Пордичном закону ови односи се могу регулисати споразумом или одлуком суда, који се у правном саобраћају третирају као доказ престанка ванбрачне заједнице.

               

Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“ бр. 113/2017 – у даљем тексту: Закон) чланом 3. став 1. тачка 26) дефинише да је члан уже породице функционера брачни друг или ванбрачни партнер, родитељи, браћа и сестре, деца, усвојена деца и паторчад и њихови брачни и ванбрачни партнери.

 

У вези са тим, мишљења смо да је на обвезнику који у конкретном случају поступа и примењује радње и мере познавања и праћења странке прописане Законом да утврди да је ванбрачна заједница престала да постоји, увидом у поменута документа. Уколико обвезник не може да утврди постојање одлуке суда или споразум којим се у случају престанка ванбрачне заједници регулишу њихова међусобна права и обавезе, може затражити од странке изјаву оверену код нотара, којом под кривичном и материјалном одговорношћу тврди да је ванбрачна заједница престала да постоји.

  

 

Питање:

 Да ли је дозвољена размена података у оквиру групације о клијентима чије су трансакције пријављене Управи, односно да ли банка може централи банке достављати податке о клијентима и трансакцијама за које је обавештена Управa?

 

Одговор:

У складу са чланом 48. став 2. Закона обвезник који је део међународне групације примењује програме и процедуре који важе за целу групацију, укључујући процедуре за размену информација за потребе познавања и праћења странке, смањења и отклањања ризика од прања новца и финансирања тероризма, као и других радњи и мера у циљу спречавања прања новца и финансирања тероризма. Обвезник који је део међународне групације може са другим чланицама те групације да размењује податке и информације о трансакцијама и лицима за које постоје основи сумње на прање новца и финансирања тероризма и које су као такве пријављене Управи, осим ако Управа не захтева другачије поступање.

Напред наведено значи да, банка која је део међународне групације може централи банке достављати податке и информације о трансакцијама и лицима за које постоје основи сумње на прање новца и финансирање тероризма, а које су као такве пријављене Управи, осим у случају да Управа не дозволи размену истих.

 

 

Питање:

 

Да ли се под фунционером Републике Србије подразумевају директори јавних комуналних предузећа чији су оснивачи локалне самоуправе и чланови надзорног одбора тих комуналних предузећа?

 

 

Одговор:

Управа остаје при мишљењу да се директори јавних комуналних предузећа сматрају органом управаљања у јавном предузећу и представљају фунционере у смислу Закона и исто допуњује следећем:

Сходно члану 15. став 1. Закона о јавним предузећима („Службени гласник РС“, бр. 15/2016), органи јавног предузећа су надзорни одбор и директор.

Послове које врши надзорни одбор предвиђени су чланом 22. истог закона.

Уколико на основу наведених послова надзорни одбор обавља функцију органа управљања у јавном предузећу, чланови надзорних одбора јавних комуналних предузећа сматрају се фунционером у смислу члана 3. став 1. тачка 25) алинеја (7) Закона.

Напомињемо још и то да Управа, према члану 84 став 1. тачка 4) Закона даје мишљења о примени Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма и прописа донетих на основу овог закона и није надлежна за тумачење других закона, као и поменутог Закона о јавним предузећима.

 

Питање:

Члан 3. став 1. тачка 25) алинеја (7) дефинише домаћег функционера као члана органа управљања у јавном предузећу или привредном друштву у већинском власништву државе.

Имајући у виду то да Закон не дефинише „већинско власништво државе“, постоје недоумице да ли се у овом случају, приликом тумачења који проценат власништва државе је опредељујућ у дефиницији фунционера, примењују одредбе Закона о привредним друштвима, који дефинише да је 50% проценат који опредељује већинско учешће у основном капиталу или се примењује проценат од 25% одређен чланом 3. став 1. тачка 11. Закона, а који је опредељујући за одређивање стварног власника у одређеном привредном друштву, односно да ли се „већинско власништво“ тумачи од случаја до случаја, а у поређењу са процентом власништва осталих уделичара/акционара.

Према комерцијалним базама које банке користе у ове сврхе (World Chek, Lexis Nexsis), физичка лица – чланови органа управљања у привредним друштвима у којима држава има одређени проценат капитала који је мањи од 50%, најчешће имају статус  PEP (politicaly exposed person).

Одговор:

Повезаним лицем у смислу члана 62. став 2. тачка 4) Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14-др.закон, 5/15 и 44/2018) у односу на одређено правно лице, сматра се лице које у том правном лицу поседује значајно учешће у капиталу, или право да такво учешће стекне из конвертибилних обвезница, вараната, опција и слично.

Већинско учешће у основном капиталу, према ставу 4. истог члана Закона постоји ако једно лице, самостално или са другим лицима која са њим делују заједно, поседује више од 50% права гласа у друштву.

 Сходно наведном, када држава у основном капиталу учествује са више од 50% права гласа у друштву, такво друштво се сматра привредним друштвом у већинском власништву државе, а провером преко регистра привредних субјеката Агенције за привредне регистре, може се утврдити да ли је исто регистровано као такво.

 Утврђивање да ли је странка или стварни власник странке функционер је поступак који је независтан од поступка утврђивања стварног власника привредног друштва, односно другог правног лица.

 

 

2011 Управа за спречавање прања новца