Nacionalna procena rizika

Preporuka 1 FATF od države traži da identifikuje, proceni i razume rizike od pranja novca i finansiranja terorizma kojima je izložena. Država treba i da preduzme mere, između ostalog i da odredi organ ili mehanizam kojim će vršiti koordinaciju aktivnosti na proceni rizika, kao i da opredeli resurse da bi obezbedila da se rizici delotvorno ublažavaju.

Na osnovu takve procene, država treba da primeni pristup zasnovan na proceni rizika kako bi obezbedila da su mere za sprečavanje ili ublažavanje pranja novca i finansiranja terorizma srazmerne identifikovanim rizicima.

Ovaj pristup treba da bude ključni temelj za efikasnu preraspodelu resursa u okviru sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma (SPN/FT) i sprovođenje mera zasnovanih na proceni rizika kroz sve preporuke FATF. U slučajevima kada država identifikuje viši stepen rizika, ona treba da obezbedi da njen sistem na adekvatan način upravlja tim rizicima, a kada identifikuje niži stepen rizika, može odlučiti da dozvoli primenu pojednostavljenih mera kod nekih preporuka FATF pod određenim uslovima.

Države treba da zahtevaju od finansijskih institucija i određenih fizičkih i pravnih lica van finansijskog sektora (designated non-financial businesses and professions – DNFBP) da identifikuju, procenjuju i preduzimaju delotvorne radnje za ublažavanje rizika od pranja novca i finansiranja terorizma kojima su izložene.

Pristup zasnovan na proceni rizika (engl. risk-based approach) u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma u Srbiji prvi put je uveden Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma iz 2009. godine, a potom je razrađivan u različitim sektorima i oblastima. Naime, obveznici su dužni ovaj pristup da primenjuju u svom radu, ali i nadzorni organi vrše nadzor shodno analizi i proceni rizika. Saznanja dobijena u analizi i proceni rizika koriste se kako u operativnom radu nadležnih organa, tako i u strateškom planiranju i intervenisanju u sistem. Odredbe o sprovođenju nacionalne procene rizika uvedene su Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma iz 2017. godine.

Ako se rizici od pranja novca i finansiranja terorizma ne uzimaju u obzir u dovoljnoj meri, država će teže naći odgovor na pretnje i ranjivosti sa kojima se suočava. Ukoliko se resursi i aktivnosti nadležnih državnih organa i drugih učesnika u sistemu ne preraspodeljuju u skladu sa uočenim rizicima, efekti rada tih različitih delova sistema biće bitno manji. Ukoliko se ranjivosti (slabosti) ne identifikuju na vreme i na vreme ne otklone, opasnost od realizacije pretnje postaje viša i država, kao i pojedini sektori izlažu se većem riziku da budu zloupotrebljeni za pranje novca ili finansiranje terorizma. Time se ugrožava i status države u međunarodnim organizacijama koje vrše evaluaciju mera i radnji koje država preduzima.

Nacionalna procena rizika kao složen proces i dokument koji je plod analize predstavljaju značajan izvor koji upućuje na pravce u koje sistem treba da usmeri svoje resurse. U nacionalnoj proceni rizika utvrđuju se pretnje po sistem i njegove slabosti (ranjivost) na osnovu čega se izvlače zaključci u pogledu rizika sa kojima se država suočava na nacionalnom nivou i na nivou pojedinih sektora. Redovno sagledavanje rizika predstavlja i međunarodni standard, a obaveza sprovođenja nacionalne procene rizika predviđena je i Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Nalazi nacionalne procene rizika se uzimaju u obzir prilikom izrade nacionalne strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, a svi učesnici u sistemu su dužni da svoje resurse opredeljuju shodno nalazima nacionalne procene rizika.

Radi ublažavanja uočenih rizika, sačinjava se akcioni plan koji je neizostavni deo aktivnosti nacionalne procene rizika. Realizaciju akcionog plana prati Koordinaciono telo.

Republika Srbija je prvu nacionalnu procenu rizika izradila još 2013. godine, a poslednju 2018. godine. U međunarodnom kontekstu, nadležni organi su dobili pohvale za sprovedenu nacionalnu procenu rizika i realizaciju mera radi ublažavanja uočenih rizika.



Može vas zanimati i:
 

Nacionalna procena rizika iz 2018.

Akcioni plan uz nacionalnu procenu rizika iz 2018. 

Strategija za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma 2020-2024.

Akcioni plan uz Strategiju za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma 2020-2022.

Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma