Savet Evrope (SE)
Šta Savet Evrope preduzima na planu borbe protiv pranja novcа i finansiranja terorizma?
Savet Evrope je prvi od svih međunarodnih organizacija ukazao na značaj preduzimanja mera protiv opasnosti koje proističu iz pranja novca a koje ugrožavaju demokratiju i vladavinu prava.
Evropski komitet Saveta Evrope za problem kriminala (CDPC) je 1977. godine doneo odluku da se osnuje komitet odabranih eksperata koji će istraživati „ozbiljne probleme nastale u mnogim državama zbog nezakonitog prenosa sredstava kriminalnog porekla a koji se često koriste za dalje izvršenje krivičnih dela.” Rezultat rada ovog Komiteta bilo je usvajanje 1980. godine Preporuke o merama protiv prenosa i čuvanja sredstava kriminalnog porekla, od strane Komiteta ministara Saveta Evrope, u okviru čega se nalazi i paket mera za razvoj sveobuhvatnog programa za borbu protiv pranja novca.
Dalji rad na oduzimanju imovinske koristi od prometa narkotika odvijao se kroz aktivnosti Grupe za saradnju u borbi protiv zloupotrebe narkotika i nezakonitog prometa narkotika (poznata pod nazivom Grupa Pompidu).
U septembru 1990. godine Komitet ministara usvojio je Konvenciju Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda od kriminala (ETS 141).
Cilj ove Konvencije je da olakša međunarodnu saradnju i međunarodnu pravnu pomoć u krivičnim istragama i pronalaženju, zapleni i oduzimanju prihoda od kriminala. Namera je da Konvencija pomogne državama da postignu sličan stepen efikasnosti čak i ukoliko zakonska rešenja među državama nisu u potpunosti usklađena. Ovu Konvenciju ratifikovale su sve države članice, zbog čega Konvencija predstavlja naročito korisno sredstvo u međunarodnoj saradnji, a takođe i zbog više odredbi o međunarodnoj pravnoj pomoći. Konvencija je takođe otvorena I za države koje nisu članice Saveta Evrope.
“Strazburška konvencija” i dalje je ugovor od istorijskog značaja, koja predstavlja važan temelj standarda za sprečavanje pranja novca. Konvenciju je ratifikovao veliki broj država – naime, do danas ima 48 država potpisnica ovog sporazuma, uključujući svih 47 država članica i jednu državu koja nije članica (Australija).
Savet Evrope je 2003. godine odlučio da osavremeni i proširi delokrug Strazburške konvencije kako bi se uzela u obzir činjenica da je moguće finansirati terorizam ne samo pranjem novca iz kriminalne aktivnosti , već i novcem koji potiče iz zakonite aktivnosti. Ovaj process je završen 2005. godine, kada je 3. maja usvojena Konvencija o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda od kriminala i o finansiranju terorizma (CETS 198). Ova nova konvencija je prvi međunarodni ugovor koji obuhvata sprečavanje i kontrolu i pranja novca i finansiranja terorizma. Tekst konvencije afirmiše činjenicu da je brz pristup finansijskim informacijama ili informacijama o imovini kriminalnih organizacija, uključujući i grupe terorista, od ključnog značaja za uspešne preventivne i represivne mere, i u krajnjoj meri je najbolji način da se ove kriminalne organizacije zaustave. Konvencija sadrži i mehanizam koji obezbeđuje pravilnu implementaciju odredbi od strane država potpisnica, koji je počeo da funkcioniše 2009. godine (Konferencija država potpisnica Konvencije o pranju, traženju, zapleni i odizimanju prihoda od kriminala i o finansiranju terorizma (CETS 198).
Datoteke za preuzimanje
