APML logo
Српски Srpski English
Почетна > Прописи > Стручна мишљења

Стручна мишљења

Питање:

Да ли је потребно спровести радње и мере познавања и праћења странке приликом закључивања уговора о прихватању платних картица у случајевима када је акцептант клијент друге банке која нема акцептантску мрежу и који из тог разлога са банком закључује искључиво уговор о коришћењу ПОС терминала, имајући у виду да сходно одредбама члана 3. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма појам пословног односа подразумева „однос између странке и обвезника заснован на уговору у вези са вршением делатности обвезника, за који се у тренутку успостављања очекује да 6е трајати’?

Одговор:

Члан 9. Закона прецизира да је обвезник дужан да примени радње и мере познавања и праћења странке приликом успостављања пословног односа са странком. Како члан 3. овог закона дефинише пословни однос као „однос између странке и обвезника који је заснован на уговору у вези са вршењем делатности обвезника, за који се у тренутку успостављања очекује да ће трајати“ сматрамо да је за банку веома важно да на овакав начин посматра поменути уговор и постави питање да ли је у конкретном случају реч о пословном односу или не. Уколико је одговор да није у питању пословни однос, онда банка нема обавезу да примењује мере и радње познавања и праћења странке у складу са Законом. Међутим, треба имати у виду и чињеницу да послови прихватања платних картица јесу у вези са вршењем делатности банке и да се врше на основу закљученог уговора (највероватније на неодређено време) на основу чега се намеће закључак да је потребно спровести одговарајуће радње и мере познавања и праћења. Нарочито је важно да се из разлога минимизирања репутационог ризика банке прибаве све релевантне информације о акцептанту. 

Ипак, на банци је да, узимајући у обзир све елементе уговора закљученог са другом банком, као и смисао превентивних мера прописаних Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма, закључи који ће обим радњи и мера предузети у односу на акцептанта, а с обзиром на то да је акцептант странка друге банке. С тим у вези,  може се уговором између две банке предвидети да се ради о идентификацији преко трећег лица, у ком случају је друга банка – она чије су странке акцептанти, треће лице у смислу Закона.

Питање:

Уколико се у власничкој структури клијента налази командитно друштво, да ли је, поред утврдивања командитора који је крајњи власник друштва, потребно утврдити и крајњег власника друштва комплементара, или је за комплементара довољно само прибављање извода из регистра без утврђивања власничке структуре?

Уколико је потребно утврдити и крајњег власника комплементара, молимо да нам одговорите које лице је у том случају стварни власник клијента - крајњи власник командитора, или крајњи власник комплементара?

2. Уколико је укупни капитал друштва подељен на обичне и приоритетне акције, да ли се стварним власником друштва може сматрати ималац приоритетних (преференцијалних) акција, имајући у виду да је разлика између обичних и преференцијалних акција (осим уколико се ради о посебној врсти преференцијалних акција које се могу конвертовати у обичне) управо у томе што преференцијалне акције не дају право на управљање друштвом, већ обезбеђују само право на имовинску корист у

Одговор:

1) На основу члана 3. Закона, стварни власник привредног друштва, односно другог правног лица јесте:

-  физичко лице, које је посредно или непосредно ималац 25% или више пословног удела, акција, права гласа или других права, на основу којих учествује у управљању правним лицем, односно учествује у капиталу правног лица са 25% или више удела или има доминантан положај у управљању имовином правног лица;

-  физичко лице, које привредном друштву посредно обезбеди или обезбеђује средства и по том основу има право да битно утиче на доношење одлука органа управљања привредним друштвом приликом одлучивања о финансирању и пословању.

На основу Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС”, бр. 36/11, 99/11, 83/14 - др. закон и 5/15) комлементари воде послове друштва и заступају га, што се сматра управљањем правним лицем. Пошто комплементари уносе уделе/улоге у командитно друштво, када се ради о комплементару као правном лицу потребно је утврдити власничку структуру комплементара, односно утврдити да ли физичка лица, као чланови комплементара у командитном друштву, имају појединачно 25% или више удела у командитном друштву (не рачунајући неновчане уделе у виду рада и услуга), што их чини стварним власницима.

2) Уколико је вредност преференцијалних акција које поседује акционар већа од 25% основног капитала друштва, акционар се сматра стварним власником, пошто је у том случају непосредни ималац 25% или више пословног удела, односно акција, и учествује у капиталу правног лица са 25% или више удела.

Указујемо вам и на члан 80. Закона о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10 и 99/14) који прописује да мишљења органа државне управе (па самим тим и Управе за спречавање прања новца) нису обавезујућа.

 

Питање:

Успостављање лорокоресподентског односа са банком која је у већинском власништву стране банке и утврђивање стварног власништва

Одговор:

Поводом захтева за прибављање мишљења достављеног Управи дана 13. јула 2015. године, а у вези са утврђивањем стварног власника приликом успостављања лоро-коресподентског пословног односа са банком која има седиште у страној држави која није на листи држава које примењују међународне стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма који су на нивоу Европске уније или виши; обавештавамо вас о следећем:

Мишљења смо да треба направити јасну разлику између радњи и мера познавања и праћења странке прописаних чланом 8. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС” бр. 20/09, 72/09, 91/10 и 139/14 - у даљем тексту: Закон), с једне стране и додатних радњи, које се примењују у случају да се ради о лоро-коресподентском односу са банком из државе која није на листи држава које адекватно примењују међународне стандарде сходно члану 29. Закона, с друге стране. Наиме, мере и радње познавања и праћења странке које, подразумевају утврђивање идентитета стварног власника странке примењују се у односу на све странке, укључујући и банке са којима се успостављају пословни односи и оне претходе мерама које се примењују на банке са којима се успоставља лоро коресподентски однос а које су прописане чланом 29. Закона и које се сматрају појачаним мерама. Конкретно, утврђивање стварног власника странке претходи појачаним мерама према лоро коресподентским банкама и врши се у складу са одредбама Закона које се односе на утврђивање стварног власника. Чињеница да је неко од оснивача у власничком низу банке и правно лице које је укључено на адекватно регулисано тржиште капитала, не искључује примену појачаних мера из члана 29. Закона према конкретној банци.

 

Приликом идентификације стварног власника треба водити рачуна о томе да је стварни власник физичко лице  које у коначном збиру власништва има 25% или више удела јер је могуће да једно физичко лице кроз мање уделе у више правних лица у власничкој структури у збиру има 25% или више власништва у банци са којом се успоставља пословни однос. Такође, треба водити рачуна и о чињеници да је критеријум од 25% или више власништва у правном лицу само један од критеријума на основу којих се одређује стварни власник те да ако ниједно физичко лице нема толико удела морају се применити други критеријуми наведени у члану 3. тач. 11. и 12. Закона, те да је обвезник дужан да примени одредбу члана 20. став 4. Закона на основу које је обвезник дужан да зна власничку и управљачку структуру странке и да зна ко су стварни власници странке. Није могуће да странка нема стварне власнике.  

Подсећамо Вас да мишљења  на закон органа државне управе нису обавезујућа, а у складу са чл. 80. Закона о државној управи („Службени гласник РС”  бр. 79/2005, 101/2007, 95/2010 и 99/2014).

 

 

Питање:

Молим да нас упутите где да пронађемо списак земаља пореских рајева.

Одговор:

Офшор центри пружају разне погодности привредним субјектима/компанијама које су регистроване у њима. Неке од погодности су: одсуство пореских намета или ниские пореске стопе, минимум услова и података за регистровање привредних субјеката, минимум контроле пословања регистрованих субјеката, заштита идентитета странака, заштита података о трансакцијама и слично. Из наведеног се може видети да су пореске олакшице само једна од карактеристика офшор дестинација.

У Правилнику о листи јурисдикција са преференцијалним пореским системом (Службени гласник РС, број 122/12) се налази списак земаља, односно јурисдикција, које се налазе и на листама офшор центара, али је списак ужи од списка са наведених листа. Као евентуалну помоћ у упоређивању различитих листа, односно присуства појединих држава и јурисдикција на њима,  прослеђујемо два линка на којима се налазе листе офшор центара:

https://www.imf.org/external/np/mae/oshore/2000/eng/back.htm#table1

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_offshore_financial_centres

На обвезнику је да посвети дужну пажњу у утврђивању да ли је нека држава или дестинација офшор центар. Како не постоји универзална/општеважећа и општеприхваћена листа, сматрамо да је најбољи начин да се то утврди упоређивањем више листа које издају релевантне светске финансијске институције, попут Међународног монетарног фонда, Светске банке и слично.

Питање:

У допису упућеном банкама је наведено да је потребно да банке предузму појачане радње и мере познавања и праћења странке у односу на странке и трансакције које потичу из БиХ.

Како бисмо адекватно применили тражено, молимо да наведете радње и мере које је потребно применити у овом случају  сагласно допису. У Закону о СПН је код појачаних радњи и мера познавања и праћења странке наведено у којим случајевима се врше и које су то мере (чл. 28-31). Можете ли на исти начин навести радње и мере у вези са предметним дописом?

Такође молимо за појашњење у погледу тога на шта се тачно односе следеће формулације:

- странке које потичу из БиХ – да ли се мисли на  физичка и правна лица нерезиденте из БиХ који су клијенти банке?

- трансакције које потичу из БиХ – да ли се мисли на лоро дознаке из БиХ у корист  физичких и правних лица  клијената банке (без обзира на то да ли је корисник дознаке лице из БиХ или не)?

Одговор:

Чланом 28. став 2. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10 – у даљем тексту: Закон) прописано је да је осим у случајевима из става 1. истог члана, обвезник дужан да изврши појачане радње и мере  познавања и праћења странке из члана 29-31. Закона и у случајевима када, у складу са одредбама члана 7. Закона, процени да због природе пословног односа, облика и начина вршења трансакције, пословног профила странке, односно других околности повезаних са странком постоји или би могао постојати висок степен ризика за прање новца или финансирање тероризма.

Желимо да укажемо и на одредбе члана 22. Закона који говори о томе да је обвезник дужан да прати пословање странке са посебном пажњом, и прописује мере и активности које је потребно предузети тим поводом. У истом члану се наводи да је обвезник дужан да наведене радње и мере врши у обиму и учесталости која одговара степену ризика утврђеном у анализи ризика из члана 7. Закона.

Дакле, у сваком конкретном случају обвезник је дужан да на основу анализе ризика од прања новца и финансирања тероризма која садржи процену ризика за сваку групу или врсту странке, пословног односа или услуге коју обвезник пружа у оквиру своје делатности или трансакције, процени које су то појачане мере и радње које је потребно предузети (на пример, потребно је да чешће прати клијенте, да прибавља податке о пореклу имовине, да прикупља додатне исправе и информације о странци, итд.).

У вези са питањем које се односи на прецизирање странака које потичу из Босне и Херцеговине, мисли се на лица и финансијске институције које имају пребивалиште, односно седиште у Босни и Херцеговини.

Када су у питању трансакције које потичу из Босне и Херцеговине, реч је о трансакцијама које се обављају са правним и физичким лицима која имају седиште, односно пребивалиште у Босни и Херцеговини, независно од тога да ли трансакција иде из Босне и Херцеговине ка Србији или обратно.

Питање:

Kлијент обвезника намерава да купи стан а новац се налази на рачуну његове фирме (правног лица) у банци у иностранству. Лице има намеру да трансферише новац на девизне рачуне супруге и детета, отворене у банци у Србији, а са којих ће се даље вршити исплата купопродајне цене за стан. У питању је укупан износ од 100.000 евра. Када новац буде трансферисан на та два рачуна у банци у Србији, извршиће се трансфер по основу Уговора о купопродаји непокретности.

Клијент ће се распитати о условима стране банке из које се врши трансфер, а обвезник жели да се распита о условима за трансфер тог новца на рачуне банке у Србији, у погледу евентуалних ограничења или специфичности тог трансфера.

Одговор:

Члан 46. став 1. тач. 1. и 2. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09, 91/10 и 139/14 - у даљем тексту: Закон) прописују да је адвокат дужан да спроводи радње и мере за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма прописане овим законом када помаже у планирању или извршавању трансакција за странку у вези са куповином или продајом непокретности, односно када у име и за рачун странке врши финансијску трансакцију или трансакцију у вези са непокретношћу.

У сваком конкретном случају адвокат је дужан да спроведе радње и мере прописане чланом 47. Закона које се односе на познавање и праћење странке, као и оне прописане чланом 48. Закона које се односе на обавештавање Управе о лицима и трансакцијама за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, уколико су за такво поступање адвоката испуњени услови предвиђени Законом.

Одредба члана 49. став 3. Закона прописује да адвокат није дужан да Управи достави податке о готовинским трансакцијама у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности, осим ако у вези са лицем или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма. Управи ће информацију о таквој готовинској трансакцији доставити банка.

Питање:

Достављам Вам типове трансакција за које у пракси постоји дилема које учеснике трансакције је неопходно пријавити након извршења готовинских трансакција у износу од 15 000 рсд или висе, у динарској противвредности.

1. Уплата пазара (шифра основа 165) - Прималац средстава је увек правно лице, међутим уплатиоци средстава (лица која доносе налог) могу бити различита физичка лица - власник, овлашћено лице, али и возачи, курири.. који не морају бити овлашћени, нити у уговорном односу са правним лицем.

2. Исплата са рачуна правног лица (шифра основа 166) - Давалац је увек правно лице, међутим физичко лице које подиже средства може бити власник, овлашћено лице.. као и лице које само врши услугу подизања средстава (нпр. курир) и за то не мора бити овлашћено.

3. Уплата и повраћај позајмице оснивача (шифра основа 181/182) - Код трансакција уплате и повраћаја позајмице, трансакције могу извршавати физичка лица која нису оснивачи, већ лица које врше услугу уплате односно подизање средстава (нпр. курири, возачи..)

Молим Вас за мишљење и став које лице је потребно евидентирати у горе наведеним ситуацијама, када налог доноси и физички извршава трансакцију лице које није овлашћено, већ врши услугу уплате, односно подизања средстава за правно лице.

Одговор:

У складу са чланом 37. ст. 1 и 2 Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10 - у даљем тексту: Закон) обвезник је дужан да Управи за спречавање прања новца достави одговарајуће податке из члана 81. став 1. Закона  о свакој готовинској трансакцији у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности, као и увек када у вези са трансакцијом или странком постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

На основу члана 15. став 1. Закона обвезник утврђује и проверава идентитет странке која је правно лице прибављањем одговарајућих података из члана 81. Закона, односно пословног имена, адресе, седишта, матичног броја и пореског идентификационог броја правног лица које успоставља пословни однос или врши трансакцију, односно за које се успоставља пословни однос или врши трансакција. Наведени подаци прибављају се увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта правног лица, а која не сме бити старија од три месеца од дана предаје обвезнику, као и непосредним увидом у Регистар привредних субјеката или други званични јавни регистар.

Чланом 16. Закона прописано је да обвезник утврђује и проверава идентитет заступника и прибавља податке о имену и презимену, датуму и месту рођења, пребивалишту или боравишту, јединственом матичном броју грађана, заступника који у име и за рачун странке-правног лица успоставља пословни однос или врши трансакцију, као и врсту и број личног документа, датум и место издавања, увидом у лични документ заступника у његовом присуству. Ако из тог документа није могуће прибавити прописане податке, подаци који недостају прибављају се из друге службене исправе, коју подноси заступник. Истим чланом прописано је и да ако обвезник код утврђивања и провере идентитета заступника посумња у истинитост прибављених података, дужан је да о томе прибави и његову писмену изјаву.

Када је реч о лицима која врше услугу уплате, односно подизања новчаних средстава за правно лице, а не спадају у категорију овлашћених лица већ се ради о куририма, возачима, итд, сматрамо да идентификација ових лица спада у делокруг интерне процедуре обвезника, имајући у виду да овакви случајеви нису од непосредног значаја у смислу повишеног ризика од прања новца и финансирања тероризма већ евентуално преваре или неких других кривичних дела те као такви нису регулисани Законом.

Питање:

Обратио нам се стечајни управник у намери да отвори рачун стечајне масе. Као документ за идентификацију стечајне масе достављено је решење Трговинског суда од 24.11.2008 о обустави стечајног поступка (правноснажно дана 02.02.2009.године) над стечајним дужником и наставку стечајног поступка у односу на стечајну масу. Како је за конкретно правно лице стечајни поступак покренут по старом Закону о стечајном поступку, по којем није постојала обавеза регистрације стечајне масе код АПР-а, то и није могуће извршити непосредан увид у регистар стечајних маса.

Како смо у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма у обавези да правна лица идентификујемо на основу извода из званичног регистра који није старији од 3 месеца,  на који начин у горе описаном случају извршити идентификацију стечајне масе? Другим речима, пошто је случај специфичан, да ли можемо да прихватимо горе поменуто Решење Трговинског суда и да на основу тог документа иденфиикујемо стечајну масу?   

Одговор:

На основу члана 15. став 1. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10 - у даљем тексту: Закон) обвезник утврђује и проверава идентитет странке која је правно лице прибављањем одговарајућих података из члана 81. Закона.

Наведени подаци прибављају се увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта правног лица, а која не сме бити старија од три месеца од дана предаје обвезнику, као и непосредним увидом у Регистар привредних субјеката или други званични јавни регистар.

Уколико није могуће прибавити све податке из званичног, јавног регистра, обвезник је дужан да податке који недостају прибави из оригиналног или овереног документа или друге пословне документације коју доставља странка, односно на основу писмене изјаве странке ако податке који недостају, из објективних разлога, није могуће утврдити на прописани начин.

Имајући у виду претходне одредбе, као и то да према члану 27. Закона о стечају („Службени гласник РС“, бр. 104/2009, 99/2011 - др. закон и 71/2012 - одлука УС) стечајни управник заступа стечајног дужника, односно стечајну масу у покретању и вођењу судских, управних и других поступака, те да стечајна маса поседује страначку способност, односно правни субјективитет, али не и својство правног лица, сматрамо да се у конкретном случају може извршити идентификација стечајне масе на основу решења Трговинског суда, уз могућност да обвезник податке који недостају, а које из објективних разлога није могуће утврдити на прописани начин прибави на основу писмене изјаве странке, у конкретном случају стечајног управника као законског заступника странке.

Питање:

Сагласно чл. 15 Закону, Утрврђивање и провера идентитета правног лица, прописано је да се подаци прибављају  увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра (или непосредним увидом у званични јавни регистар), као и да документација не сме бити старија од 3 месеца. Ако није могуће прибавити податке на тај начин, подаци који недостају се прибављају из оригинала или оверене копије др. пословне документације. Ако податке који недостају, из објективних разлога није могуће утврдити на прописани начин , подаци се утврђују на основу писане изјава клијента.

Уколико се успоставља пословни однос са правним лицем,  у чијој власничкој структури су друга  правна лица која су и у власничкој структури правних лица која су већ клијенти банке и докуметацију банка поседује али је старија од 3 месеца у овом моменту, може ли се пословни однос успоставити са постојећом расположивом документацијом (иако је старија од 3 месеца)?

Уколико може да ли би се могла прибавити само писана изјава странке да није било промена?

Молимо за одговор и на следеће питање, као допуну питања из претходног маил-а:

Уколико се успоставља пословни однос са правним лицем у чијој власничкој структури су правна лица која су већ  клијенти банке и за које је приликом утврђивања власничке структуре прибављена документација у ранијем периоду тако да је тренутно старија од три месеца, да ли је потребно прибавити нову документацију (не старију од 3 месеца) за та правна лица-клијенте-власнике и њихове власнике или се пословни однос може успоставити на основу већ прибављене документације у ранијем периоду?

Одговор:

На основу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10 – у даљем тексту: Закон) обвезници предузимају радње и мере познавања и праћења странке при успостављању пословног односа са странком.

Обвезник, приликом упостављања пословног односа са странком, може да користи документацију коју има у свом поседу на основу раније успостављених пословних односа. На основу члана 22.  Закона, обвезник је дужан да прати пословање странке са посебном пажњом, што укључује праћење и ажурирање прибављених исправа и података о странци, а све у обиму и учесталости која одговара степену ризика утврђеном у анализи из члана 7. тог закона. Одредбе члана 22. примењују се на све пословне односе, а посебно у случају успостављања пословног односа са странком на основу претходно прибављене документације која је старија од три месеца, те сматрамо да је неопходно извршити ажурирање тих података.   

 

Питање:

Молимо Вас за став по следећем питању: у случајевима када је привредном друштву које успоставља пословни однос са банком члан (оснивач) то само привредно друштво (сопствени удео друштва), како поступити у погледу утврђивања стварног власника, тј. физичког лица? Да ли се у том случају, када привредно друштво поседује сопствени већински удео, и када нема физичких лица која учествују са више од 25% у капиталу, сматра да је идентификација власничке структуре тог привредног друштва потпуна констатацијом (и потврдом кроз извод) сопственог удела друштва?

Одговор:

На основу члана 8. став 1. тачке 3. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10 – у даљем тексту: Закон), обвезник је дужан да утврди идентитет стварног власника странке и провери његов идентитет у случајевима прописаним овим законом.

Пошто у овом конкретном случају привредно друштво поседује већински власнички удео у привредном друштву са којим успостављате пословни однос, потребно је утврдити власничку структуру привредног друштва са већинским власничким уделом. С друге стране, постоји обавеза утврђивања власништва над остатком власничког удела јер, хипотетички, постоји могућност да је физичко лице власник 25 или више процената привредног друштва, и то дела које није обухваћено већинским власничким уделом.

 

Стварни власник странке је увек физичко лице. Овде треба имати у виду и то да је обвезник дужан да на основу процене ризика за прање новца и финансирање тероризма врши проверу идентитета стварног власника правног лица и лица страног права тако да зна власничку и управљачку структуру странке и да зна ко су стварни власници странке.

На основу члана 8. став 1. тачке 3. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10 – у даљем тексту: Закон), обвезник је дужан да утврди идентитет стварног власника странке и провери његов идентитет у случајевима прописаним овим законом.

Пошто у овом конкретном случају привредно друштво поседује већински власнички удео у привредном друштву са којим успостављате пословни однос, потребно је утврдити власничку структуру привредног друштва са већинским власничким уделом. С друге стране, постоји обавеза утврђивања власништва над остатком власничког удела јер, хипотетички, постоји могућност да је физичко лице власник 25 или више процената привредног друштва, и то дела које није обухваћено већинским власничким уделом.

Стварни власник странке је увек физичко лице. Овде треба имати у виду и то да је обвезник дужан да на основу процене ризика за прање новца и финансирање тероризма врши проверу идентитета стварног власника правног лица и лица страног права тако да зна власничку и управљачку структуру странке и да зна ко су стварни власници странке.

Питање:

Молим Вас за мишљење да ли у поступку утврђивања стварног власника (члан 20. Закона) за осниваче нерезиденте правна лица који имају Регистроване заступнике друштва (регистрационе агенте)  можемо прихватити доказ о оснивању фирме (сертификат) издат од стране званичног јавног регистра И потврду регистрованог заступника о постојању компаније и  стварним власницима не старију од 3 месеца.

Клијент тврди да на Сејшелима званични регистар не издаје потврде са тренутним подацима из регистра већ искључиво сертификат приликом регистрације компаније, а да агенти/заступници издају све потребне потврде након регистрације.

Одговор:

На основу члана 20. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10 – у даљем тексту: Закон), обвезник је дужан да утврди идентитет стварног власника правног лица и лица страног права. Обвезник податке о стварном власнику прибавља увидом у оригинал или оверену копију документације из званичног јавног регистра, која не сме бити старија од три месеца. Ако то није могуће, обвезник је дужан да прибави податке који недостају увидом у оригинал или оверену копију исправе или друге пословне документације. То могу бити уговори о оснивању, разна овлашћења, одлуке управних и надзорних одбора и слично. Сматрамо да се приликом идентификације правног лица и стварног власника тог правног лица могу користити регистри које воде регистрациони агенти/заступници који имају дозволу за рад у својим државама, под условом да се из ових регистара несумњиво може утврдити ко су стварни власници странке.

Питање:

Молим Вас за одговор на следеће питање:

Чланом 23 Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма предвиђена је могућност поверавања вршења појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу, код успостављања пословног односа (из члана 8 став 1, тачке 1-4).

Ставом 2 овог члана дефинисано је да је треће лице обвезник из члана 4, став 1, тачке 1,3,4 и 8.

Питање гласи: да ли обвезник из члана 4, тачка 8 (брокерско-дилерско друштво) може поверити вршење радњи и мера из члана 8 став 1, тачке 1-4 обвезнику из члана 4, тачка 1 (банци)?

Конкретно, да ли банка као обвезник Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма може као треће лице вршити део обавеза из члана 8 за брокерско дилерско друштво (пословни партнер, регистровано брокерско-дилерско друштво са којим има закључен уговор о пословној сарадњи), и то:

1)  Утврди идентитет странке;

2) провери идентитет странке на основу докумената, података или информација прибављених из поузданих и веродостојних извора;

3) утврди идентитет стварног власника странке и провери његов идентитет у случајевима прописаним овим законом;

4) прибави информације о сврси и намени пословног односа или трансакције и друге податке у складу са овим законом. 

 

Одговор:

Чланом 23. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма    („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10- у даљем тексту: Закон) предвиђена је могућност да обвезник, под условима утврђеним Законом, приликом успостављања пословног односа повери вршење радњи и мера познавања и праћења странке из члана 8. став 1. тач. 1-4 Закона трећем лицу које је истовремено и обвезник из члана 4. став 1. тач. 1, 3, 4. и 8. Закона.

С обзиром на одредбе члана 23. Закона, јасно је да брокерско-дилерско друштво може банци поверити вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке.

Међутим, у сваком конкретном случају неопходно је имати у виду и остале одредбе члана 23. Закона, а нарочито оне које говоре о томе да је обвезник дужан да претходно провери да ли треће лице испуњава услове прописане Законом, као и то да се поверавањем вршења појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу обвезник не ослобађа одговорности за правилно вршење радњи и мера познавања и праћења странке у складу са Законом. Такође, указујемо и на одредбу члана 24. став 1. по којој обвезник не сме да повери вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу, ако је странка оф-шор правно лице или анонимно друштво.

 

Питање:

Наше предузеће се углавном бави продајом керамичких плочица, и има организовану сопствену рачуноводствену службу.
Пошто имамо једно повезано правно лице, које нема своју службу рачуноводства, намеравамо да му услужно пружамо књиговодствене услуге.
Да ли смо у овом случају обвезници закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, по  Члану 4. Закона?

Одговор:

На основу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма (“Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10 – у даљем тексту: Закон) обвезницима се сматрају предузетници и правна лица која се баве пружањем рачуноводствених услуга.

Рачуноводствена служба правног лица која води пословне књиге само за то правно лице није обвезник по Закону. Такође, рачуновође запослене у правним лицима за које састављају финансијске извештаје и воде пословне књиге за то правно лице нису обвезници по Закону. Уколико је  правно лице за које намеравате да водите пословне књиге део организационе структуре предузећа Енмон д.о.о, „сопствена рачуноводствена служба“, како стоји у вашем допису, се неће сматрати обвезником по Закону.

Уколико рачуноводствена служба вашег предузећа пружа рачуноводствене услуге другим правним субјектима као услужну делатност, сматра се обвезником по овом закону.

Питање:

Обраћамо Вам се, као надлежном органу, са молбом за мишљењем и тумачењем Одредбе која се односи на познавање и праћење странке, а у вези са Одредбом о међународном факторингу у двофакторском систему (Закон о факторингу). Имајући у виду да у међународном факторингу који функционише у двофакторском систему Увозни фактор постаје власник потраживања и уплата која буде стизала у моменту доспећа потраживања стизаће са рачуна Увозног фактора, мишљења смо да Мере и радње познавања странке треба да се задрже на Увозном фактору.

Одговор:

Када је реч о међународном факторингу у двофакторском систему, домаћа банка (домаћи/извозни фактор) успоставља пословни однос са ино/увозним фактором. Ино/увозни фактор врши плаћање извозном фактору, то јест банци на дан доспећа потраживања. На основу члана 14. став 2. Закона о факторингу („Службени гласник РС“, бр. 62/2013), фактор који обавља међународни факторинг у двофакторском систему у обавези је да преузме радње и мере познавања и праћења странке, у складу са прописима којима се уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма. Несумњиво је да се наведена одредба упућује на Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10 – у даљем тексту: Закон).

Сама природа овог правног посла га сврстава у високи ризик. Због тога је неопходно спроводити појачане радње и мере познавања и праћења странке. Једна од мера је да обвезник у интерфакторском уговору, аналогно са чланом 29. став 5. Закона, посебно утврди и документује обавезу сваке уговорне стране у вези са спречавањем прања новца и финансирања тероризма. Овим ће се осигурати да ће ино/увозни фактор предузети адекватне мере у смислу предузимања радњи и мера познавања и праћења своје странке, у овом случају увозника-дужника.

 Банка као обвезник врши све радње и мере прописане у Закону потребне за идентификацију странке који врши трансакцију код банке као и анализу ризика странке. Пошто је странка са којом банка ступа у пословни однос ино/увозни фактор, неопходно је извршити идентификацију ино/увозног фактора као и анализу ризика од прања новца и финансирања тероризма који носи наведена странка. По општеприхваћеним међународним стандардима обвезници у свим државама које примењују стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма  су, на првом месту, банке и сличне финансијске институције. Због тога је неопходно у оквиру анализе ризика странке утврдити да ли је странка из државе која примењује стандарде у овој области који су на нивоу стандарда Европске уније или шире, као и да ли је у држави у којој послује дужна да предузима радње и мере за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, то јест да ли је обвезник по закону те државе који регулише ову област. Уколико је ово случај, може се претпоставити да ће ино/увозни фактор извршити идентификацију своје странке, то јест увозника-нерезидента.

Уколико  је странка из државе која не примењује стандарде у овој области који су на нивоу стандарда Европске уније или шире, или у држави у којој послује није дужна да предузима радње и мере за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, то јест није обвезник по закону те државе који регулише ову област, домаћа банка (домаћи/извозни фактор) је дужна да предузме додатне мере за умањење ризика од прања новца, то јест да овај ризик сведе на мининум. Једна од могућих радњи је идентификовање купца-дужника директним тражењем документације од стране домаће банке.

Питање:

Молим Вас за одговор на следећа питања:

1) да ли је обавеза банке да пријављује  готовинске трансакције овлашћених мењача у износу ЕУР 15.000 и више и ако јесте, које готовинске трансакције: полагање и подизање ефективе на и са девизног наменског рачуна мењача или откуп и продају ефективног страног новца?

2) да ли је обавеза банке да пријављује збирно трансакцију подизања старе девизне штедње са рачуна у ЦРХоВ-у , у случају када се у истом тренутку  врши исплата за више година уназад, а свака појединачна трансакција која се везује за годину доспећа је испод износа  ЕУР 15.000?

Одговор:

Један од услова под којима обвезници за одређене странке нису дужни да Управи пријаве готовинске трансакције, а који је прописан у Правилнику о методологији за извршавање послова у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 7/2010 и 41/2011), је да те трансакције врше странке за које се у складу са Законом примењују поједностављене мере познавања и праћења странке. Поједностављене мере познавања и праћења странке се на основу члана 32. Закона могу применити приликом вршења трансакције у износу од 15.000 евра или више у динарској противредности, ако је странка једно од лица или обвезника из члана 4. став 1. тачке 1-8. Међу овим странкама су и овлашћени мењачи.

Ако је странка једна од побројаних у члану 32. Закона, у вашем случају овлашћени мењач, и уколико обвезник процени да се ова странка може сврстати у ниско ризичну групу и да се према њој могу применити поједностављене мере познавања и праћења странке, обвезник није у обавези да пријави готовинску трансакцију у износу од 15.000 евра или више у динарској противредности. У случају када се процени да постоји или би могао постојати виши степен ризика за прање новца и финансирање тероризма,  то jест када је странка из члана 32. Закона сврстана у виши ризик, примењују се појачане радње и мере и обвезник је дужан да пријављује све готовинске трансакције.

Што се тиче одговора на друго питање, процедуром је прописано да странка која жели да уновчи своје обвезнице прилаже потврду о стању рачуна у Централном регистру, депо и клиринг хартија од вредности. Уколико банка на основу извода из Централног регистра исплаћује странци износ од 15.000 евра или више у динарској противредности, без обзира што износ за сваку појединачну годину не прелази износ од 15.000 евра, дужна је да Управи пријави готовинску трансакцију.

Питање:

Молимо Вас за стручно мишљење везано за обавезу обвезника у складу са чланом 42. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, да овлашћеном лицу обезбеди одговарајуће кадровске, материјалне, информационотехничке и друге услове за рад; односно одговарајуће просторне и техничке могућности које обезбеђују одговарајући степен заштите поверљивих података којима располаже овлашћено лице и заштиту у смислу забране одавања података о њему неовлашћеним лицима, као и заштиту од других поступака који могу утицати на неометано вршење његових дужности.

Да ли у том смислу овлашћено лице код обвезника може обављати и друге послове, који укључују свакодневни директан контакт са клијентима или је неопходно обезбедити услове за рад где не би постојао непосредан свакодневни контакт овлашћеног лица за СПН и ФТ са клијентима.

Одговор:

На основу члана 42. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10 – у даљем тексту: Закон) обвезник је дужан да овлашћеном лицу обезбеди одговарајуће кадровске, материјалне, информационо-техничке и друге услове за рад, одговарајуће просторне и техничке могућности које обезбеђују одговарајући степен заштите поверљивих података којима располаже овлашћено лице као и заштиту од других поступака који могу утицати на неометано вршење његових дужности.

Закон се односи на све обвезнике. Услови су прописани на уопштен начин, а на обвезнику је да одреди конкретан систем и организацију послова за извршавање мера и радњи прописаних овим законом. Сматрамо да поједине групе обвезника које имају велики број запослених, већи број филијала и пословница и чији је обим пословања много већи него, на пример, код мењача где је власник уједно и једини запослени и где обавља улогу овлашћеног лица, треба да имају комплекснију организацију у циљу борбе против прања новца и финансирања тероризма. Овлашћено лице треба да координира радом свих запослених који су у директном контакту са клијентима и који изврашавају радње и мере познавања и праћења клијента, да правовремено реагује на сваку њихову пријаву о сумњивом понашању клијента, да буду у контакту са надзорним и надлежним органима. Верујемо да ће ове обавезе на најбољи начин вршити овлашћено лице које није у свакодневном контакту са странкама, већ које прати рад запослених везан за испуњавање обавеза по Закону и које, самим тим, има свеобухватну слику о функционисању овог система у оквиру обвезника у којем је запослено на пословима овлашћеног лица.

Питање:

Клијент – представништво страног правног лица из Делавера основало се у Србији и регистровало код Агенције за привредне регистре. Приликом регистрације код Агенције за привредне регистре клијент је предао Изводе из Делавера у оригиналу.

Ради отварања рачуна представништва Банци је достављена фотокопија Извода за страно правно лице из Делавера на који је Агенција за привредне регистре ставила печат да је копија истоветна са оригиналним примерком који се налази код Агенције у предмету.

Молим Вас за одговор да ли Банка може да прихвати Извод страног правног лица из Делавера у фотокопији, овереној од стране Агенције за привредне регистре ради утврђивања крајњег власника.

Одговор:

У складу са чланом 20. Закона о спречавању  прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр.20/09, 72/09 и 91/10, у даљем тексту: Закон) обвезник је дужан да утврди идентитет стварног власника правног лица и лица страног права. Идентитет стварног власника утврђује се на основу података из евиденција чија је садржина прописана чланом 81. ставом 1. тачком 14. Закона.

Подаци се утврђују увидом у оригинал или оверену копију документације из званичног јавног регистра, која не сме бити старија од три месеца. Ако је немогуће прибавити податке из званичног јавног регистра, обвезник је дужан да прибави податке који недостају увидом у оригинал или оверну копију исправе или друге пословне документације, коју му доставља заступник, прокуриста или пуномоћник странке.

Напомињемо да је обвезник дужан да на основу процене ризика за прање новца и финансирање тероризма врши проверу идентитета стварног власника правног лица и лица страног права тако да зна власничку и управљачку структуру,јер обвезник мора да зна ко су стварни власници странке.

У складу са чланом 65. Закона Управа је надлежна за припремање и давање мишљења о примени овог Закона и прописа донетих на основу овог закона у неограниченом броју случајева. У вези са вашим случајем, Управа није надлежна да даје упутства за поступање у конкретном случају, јер не располаже документацијом и информацијама о конкретном предмету.

Питање:

Наша банка је увела производ, који је комбинација  девизне орочене штедње и дозвољеног минуса, тј. клијент добија краткорочни кредит по основу депозита. Депозит је орочен на годину дана, а клијент динарска средства подиже са текућег рачуна где се обрачунава одређена камата.

Овај производ (ГОТОВИНСКЕ УПЛАТЕ-ИСПЛАТЕ по текућем рачуну), СВАКОДНЕВНО користе физичка лица, која су истовремено и власници Мењачница и СТР.

На дневном нивоу у одређеним случајевима промет по текућем рачуну,достиже вредност од неколико милиона динара,што је ниже од 15.000 ЕУР-а у динарској противвредности.

Како се ради о свакодневним-учесталим трансакцијама, потребно нам је  Ваше мишљење, како поступати са наведеним трансакцијама у смислу спречавања прања новца.

Одговор:

Члан 8. и 9. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10, у даљем тексту: Закон) уводе обавезу предузимања радњи и мера познавања и праћења странке као и прецизирање када се ове мере и радње требају предузети. Ове мере и радње односе се на све обвезнике по Закону.

Наиме, Закон предвиђја да је обвезник дужан да утврди идентитет странке, прибави информације о сврси и намени пословног односа или трансакције приликом заснивања пословног односа, приликом вршења трансакције у износу од 15.000 евра у динарској противвредности или више, или уколико у вези са странком или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

У вези са вашим питањем, мишљења смо да је банка обавезна да утврди идентитет странке и прибави одређене информације приликом заснивања пословног односа са странком, који је уједно и основ за коришћење одређених услуга банке. Уколико банка приликом вршења каснијих трансакција утврди да у вези са странком или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма дужна је да изврши пријаву сумњиве трансакције и да податке о лицу и трансакцији достави Управи за спречавање прања новца како би предузела мере из њене надлежности.

Са становишта Закона и мера које се предузимају ради спречавања прања новца, не видимо никакву разлику између овог и било ког другог инструмента плаћања банке који би захтевао другачије поступање банке у складу са обавезама које произилазе из Закона.

Питање:

Да ли се лице које је добављач банке, односно банци пружа одређене услуге (нпр. услуге хотелског смештаја, обуке, итд) на основу уговора о пружању таквих услуга или фактуре, које при торн нема отворен рачун у банци, а једине трансакције између њега и банке су плаћања банке том лицу за извршене услуге, сматра странком у смислу члана 3. став 1. тачка 4) Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, а према којој се примењују мере прописане чланом 8. Закона?

Одговор:

Према члану 3. став 1. тачка 4) Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма (у даљем тексту: Закон) странка је физичко лице, предузетник, правно лице и лице грађанског права које врши трансакцију или успоставља пословни однос са обвезником. Даље, у члану 3. Став 1. Тачка 5) Закона дефинисана је трансакција као пријем, давање, замена, чување, располагање или друго поступање са имовином код обвезника. Члан 3. став 1. тачка 14) Закона дефинише пословни однос као однос између странке и обвезника заснован на уговору у вези са вршењем делатности обвезника, те је приликом заснивања пословног односа обвезник дужан да предузима мере и радње праћења и познавања странке, које су предвиђене чланом 8. Закона.

У складу са горе наведеним, мишљења смо да у случају питања које сте нам послали, банка нема дужност да према добављачу предузима мере и радње које је у обавези да предузима у складу са Законом према странкама приликом заснивања пословног односа или вршења трансакција, јер добављач није странка којој банка пружа услуге које су у вези са вршењем делатности обвезника

Питање:

Имајући у виду да су рокови чувања пословне документације различито дефинисани у Закону о рачуноводству и ревизији, Закону о ПДВ, Закону о фискалним касама и Закону о привредним друштвима, који прописују рок од 5 година за чување пословне документације, у односу на Закон о спречавању прања новца, који прописује рок чувања од најмање 10 година за податке и документацију везану за извршене трансакције , молимо Вас за мишљење да ли се рок чувања од најмање 10 година, који је прописан чланом 77. Закона о спречавању прања новца и финанисрања тероризма, и који се односи на податке и документацију  везану за извршене трансакције, односи и на уплатне, исплатне налоге и налоге за пренос или само на документацију на основу које је извршена трансакција – уговори, решења и сл.

Одговор:

На основу члана 77. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10 – у даљем тексту: Закон) обвезник је дужан да податке и документацију у вези са странком, успостављеним пословним односом и извршеном трансакцијом, прибављене у складу са Законом, чува најмање десет година од окончања пословног односа или извршења трансакције.

Закон не прописује чување података и документације која се односи на уплатне и исплатне налоге као и налоге за пренос, већ само обавезу чувања евиденције података из члана 81. Закона. На основу тога нисте у обавези да ове податке чувате у року од десет година предвиђеном по овом закону, већ у року дефинисаним у законима наведеним у вашем допису.

Питање:

Како је исправно поступити у случају да се у власничкој структури појављују правна и физичка лица од којих нико нема више од 25%?

По нашем мишљењу, када у власничкој структури није могуће издвојити имаоца 25% и више власничких и/или управљачких права, потребно је (сагласно приступу на основу анализе ризика) утврдити која физичка лица (или групе лица) се налазе на крају оснивачког ланца и закључити да ли између тих лица постоји неки однос, да ли неко лице посредно контролише или поседује 25% и сл.  У случају да се међу тим лицима издвоји неко лице за које се може рећи да стварно контролише компанију (клијента) у смислу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, онда ће се за то лице прибавити неопходни подаци. У случају да се ни за једно лице не може рећи да поседује и већински контролише странку (али тек након што се утврде лица) онда прибављање додатних података није потребно већ је довољно идентификовати управљаче.

У том смислу, да ли је исправно користити изјаву садржине „...нема физичког лица које поседује преко 25 %....“? Ми сматрамо да се таква изјава може користити само изузетно код специфичних правних форми привредних друштава где је велика дисперзија власништва, а могу се идентификовати управљачи.

Одговор:

На основу члана 3. став 1. тачка 12. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10 – у даљем тексту: Закон) стварни власник привредног друштва, односно другог правног лица је физичко лице, које је посредно или непосредно ималац 25% или више пословног удела, акција, права гласа или других права, на основу којих учествује у управљању правним лицем, односно учествује у капиталу правног лица са 25% или више удела или има доминантан положај у управљању имовином правног лица. Такође, стварни власник привредног друштва је физичко лице, које привредном друштву посредно обезбеди или обезбеђује средства и тиме битно утиче на доношење одлука органа управљања привредним друштвом приликом одлучивања о финансирању и пословању.

На основу члана 20. Закона обвезник је дужан да утврди идентитет стварног власника правног лица и лица страног права прибављањем података (име, презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште стварног власника странке, а у случају стварног власника лица страног права-физичко лице или група лица у чијем интересу је лице страног права основано или послује под условом да је то лице или група лица одредива-и податке о категорији лица у чијем интересу је лице страног права основано или послује). Обвезник је дужан да ове податке прибави увидом у оригинал или оверену копију документације из званичног јавног регистра која не сме бити старија од три месеца. Подаци се могу прибавити и непосредним увидом у Регистар привредних субјеката или други званични јавни регистар тако што ће на одштампаном изводу из тог регистра уписати датум, време и лично име лица које је извршило увид, а уколико обвезник посумња у истинитост прибављених података дужан је да о томе прибави писмену изјаву странке. Уколико из званичног јавног регистра није могуће прибавити све податке о стварном власнику странке, обвезник је дужан да прибави податке који недостају увидом у оригинал или оверену копију исправе и друге пословне документације, коју му доставља заступник, прокуриста или пуномоћник странке или из писмене изјаве заступника, прокуристе или пуномоћника странке.

У сваком случају, одговор на Ваше питање да ли је исправно користити изјаву садржине „нема физичког лица које поседује преко 25%...“ одговор је да није, јер је Ваша пословна банка као обвезник по Закону  дужна да, на основу процене ризика за прање новца и финансирање тероризма, врши проверу идентитета стварног власника правног лица и лица страног права тако да зна власничку и управљачку структуру странке и да зна ко су стварни власници странке. 

Питање:

Да ли се са становишта новог Закона о привредним друштвима може сматрати да извршни одбор банке (која је по сили закона акционарско друштво) представља највише руководство, независно од тога да ли је банка јавно или „нејавно“ друштво (с обзиром да то ни по претходним прописима није био критеријум јер су и котирана и некотирана друштва потпадала под појам отвореног акционарског друштва)?

Одговор:

На основу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10 – у даљем тексту: Закон) највише руководство јесте извршни одбор, односно управни одбор – у зависности од тога да ли је обвезник организован у форми отвореног, односно затвореног акционарског друштва.

Пошто важећи Закон о привредним друштвима не дефинише отворено и затворено акционарско друштво, већ говори о акционарском друштву и јавном акционарском друштву, може се сматрати да извршни одбор банке представља највише руководство банке као обвезника на основу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма.

Приликом будућих измена Закона ова ситуација биће узета у обзир и утицаће на промену дефиниције највишег руководства у обвезнику.

Питање:

Банка је успоставила пословни однос са клијентом резидентом и закључила уговор о факторингу, на основу којег је клијент пренео (цедирао), своје потраживање према нерезиденту на Банку као фактора. Да ли је поступак идентификације странке, правног лица - нерезидента који врши трансакцију код Банке као обвезника и поступак анализе ризика странке, исти као и у свим другим случајевима утврђивањем идентитета странке, односно стварног власника странке правног лица и утврђивање ризичности странке/трансакције? Питање је да ли постоји нека специфичност у поступку, с обзиром на специфичност правног посла (факторинг) и односа између Банке и правног лица нерезидента, које по основу откупљеног потраживања врши трансакцију и по том основу постаје странка у смислу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма?

Одговор:

Закључивањем уговора о факторингу са клијентом резидентом, банка преузима потраживање свога клијента које је овај имао према нерезиденту. Самим тим  нерезидент постаје странка банци као фактору, која је у исто време обвезник на основу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10 – у даљем тексту: Закон).

Банка као обвезник врши све радње и мере прописане у Закону потребне за идентификацију странке који врши трансакцију код банке као и анализу ризика странке. Пошто се у овом случају ради о нерезиденту, мишљења смо да идентификацију треба извршити са већом пажњом него, на пример, када је странка резидент са којом банка има од раније успостављен пословни однос и упозната је са њеним пословањем.

Питање:

У покушају комплетирања статусне документације, колеге из Привредног сектора су контактирале клијента који је у стечају и од стечајног управника добили одговор да су покретањем стечајног поступка сва права и овлашћења власника капитала престала и да он као стечајни управник није у могућности да нам достави документацију за идентификацију власника (у питању су 2 физичка лица).

Нас генерално занима како да се постављамо у оваквој ситуацији.

Одговор:

На основу Закона о стечају (“Сл. гласник РС“, бр. 104/2009 и 99/2011 – др. закон) правне послове у име и за рачун правних лица која су у стечају или ликвидацији, обавља стечајни, односно ликвидациони управник и у пословно име правног лица  додаје се ознака „у стечају”. Имајући у виду то да се тачно зна која су  правна лица у стечају, односно ликвидацији, и да стварни власници правног лица не могу ни на који начин утицати на пословање правног лица када је стечајни поступак већ покренут, мишљења смо да је довољно прибавити извод из јавног регистра за правно лице у стечају и решење о именовању стечајног управника или решење надлежног суда о покретању стечајног поступка, чији је обавезни део и одлука о именовању стечајног управника.

Питање:

Да ли је давалац финансијског лизинга дужан да предузима радње и мере за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, прописане одредбама Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма приликом закључења сваког Уговора о испоруци предмета лизинга, уколико је са странком већ успостављен пословни однос или је довољно периодично ажурирати документацију у складу са проценом ризика. Да ли је у тој ситуацији код странке ниског ризика са којом је већ успостављена пословна сарадња могуће применити поједностављене радње и мере познавања и праћења странке?

Обзиром да је приликом успостављања пословне сарадње за већину испоручилаца предмета лизинга идентификација вршена пре 2009. године да ли је неопходно применити мере познавања и праћења странке и утврдити власничку структуру за све постојеће испоручиоце предмета лизинга или само за испоручиоце који желе да обнове пословни однос?

Одговор:

На основу члана 8. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10 – у даљем тексту: Закон) обвезник је дужан да утврди идентитет странке. Ако обвезник врши услуге за странку на основу претходно успостављеног пословног односа, обвезник је дужан да утврди податке који недостају.

Обвезник је у обавези да изврши анализу ризика за сваку странку и на основу те процене као и одредби из овог закона странку сврста у одређени степен ризика. Обвезнику је дато дискреционо право да процени ниво ризика и на основу њега предузме одређени обим мера и радњи познавања и праћења странке. Ако је странка сврстана у низак ризик и према њој се примењују поједностављене радње и мере познавања и праћења,  довољно је повремено проверити документацију и ажурирати је са подацима који су до тада недостајали или за које је обвезник у међувремену сазнао, било од обвезника било на неки други начин.

Потребно је утврдити власничку структуру за све испоручиоце предмета лизинга са којима ваше правно лице као давалац финансијског лизинга, а самим тим и обвезник по Закону, има намеру да настави сарадњу као и са којима тренутно сарађује.

Питање:

Да ли банка налогодавца у иностранству, у случају да погрешно наведе налогодавца у свифт поруци ( навела је потпуно неког другог налогодавца), исправку, односно достављање назива правог налогодавца, може извршити шифрованом поруком, коју доставља директно домаћој банци, без достављања исте кореспондентској банци у ланцу наплате?

Одговор:

На основу члана 12а Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10 – у даљем тексту: Закон) лице које пружа услуге плаћања и наплате дужно је да прикупи тачне и потпуне податке о налогодавцу и да их укључи у образац или поруку која прати електронски трансфер. Ти подаци морају пратити електронски трансфер током целог пута кроз ланац плаћања, без обзира на то да ли посредници у ланцу плаћања постоје и без обзира на њихов број. Члан 12б Закона прописује да када електронски трансфер не садржи тачне и потпуне податке о налогодавцу електронског треансфера, лице које пружа услуге плаћања или наплате дужно је да у року од три дана од пријема трансфера прибави податке који недостају или да одбије извршење тог трансфера.

У Закону не постоји одредба која обавезује лице које пружа услуге плаћања и наплате да обавести сва лица која су укључена у трансфер о исправци података о налогодавцу. Ипак, мишљења смо да  обавештење свих посредника у ланцу плаћања може бити ствар добрих пословних обичаја и пословне праксе.

Питање:

1. У случају када се на крају сложене власничке структуре клијента правног лица налази ограничено партнерство из САД (САД лимитед партнершип), у којем генерални партнер поседује занемарљив удео мањи од 2% и у којем су ограничени партнери неколико мањих Труст-ова, при чему сваки од Труст-ова поседује  мање од 12%, и физичка лица од којих нико нема више од 5%, а клијент је спреман да потпише изјаву да нема физичких лица стварних власника по основу Закона  о  СПН и ФТ (члан 11, 12, 13), да ли је Банка у обавези да од клијента захтева додатне информације у поступку утврђивања стварних власника и на која лица би се те информације односиле имајући у виду субјекте труст правног посла (trustor, trustee i beneficiary)?

2. Уколико је заступник клијента правног лица друго правно лице да ли је неопходно утврђивање стварних власника заступника (другог правног лица) или га је  довољно идентификовати у складу са чланом 15. Закона о спречавању прања новца и финасирања тероризма (Утврђивање и провера идентитета правног лица)?

Одговор:

На основу члана 8. став 1. тачке 3) Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10 – у даљем тексту: Закон), обвезник је дужан да утврди идентитет стварног власника странке и провери његов идентитет у случајевима прописаним овим законом. Стварни власник странке је увек физичко лице. На основу члана 20. Закона обвезник податке о стварном власнику прибавља увидом у оригинал или оверену копију документације из званичног јавног регистра, која не сме бити старија од три месеца. Ако то није могуће, обвезник је дужан да прибави податке који недостају увидом у оригинал или оверену копију исправе или друге пословне документације. Ако из објективних разлога није могуће прибавити податке на поменути начин, обвезник их прибавља из писмене изјаве заступника, прокуристе или пуномоћника странке.

Обвезник је дужан да врши проверу идентитета стварног власника правног лица и лица страног права тако да зна власничку и управљачку структуру странке и да зна ко су стварни власници странке.

Управа за спречавање прања новца није овлашћена да даје тумачење на конкретне примере из ваше пословне праксе, већ само препоруке и мишљења у вези тумачења одредби из Закона.

У вези са вашим другим питањем, одговор је да није потребно утврђивати стварне власнике заступника, то јест другог правног лица, већ је довољно утврдити идентитет тог правног лица.

Питање:

Приликом утврђивања да ли је власник правног лица страни функционер, ко потписује изјаву о томе?

 

Изјаву о томе да ли је власник правног лица страни функционер, може потписати пуномоћник, прокуриста или заступник.

 

Које податке треба да садржи писмена изјава странке о томе да ли је она страни функционер?

 

Подаци које садржи изјава прописани су законом (да ли јесте или није страни функционер, порекло имовине итд). Форма такве изјаве је слободна, и свака банка својим процедурама прописује форму.

 

Да ли се за привредно друштво које је организовано као друштво са ограниченом одговорношћу за које се може утврдити власничка структура до физичког лица увидом у јавни регистар могу примењивати поједностављене мере познавања и праћења странке?

 

Не. Наиме, чланом 32. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма је прописано да се поједностављене мере познавања и праћења странке могу применити само на привредно друштво чије су издате хартије од вредности укључене на организовано тржиште хартија од вредности које се налази у Републици Србији или држави у којој се примењују међународни стандарди на нивоу стандарда Европске уније или виши, а који се односе на подношење извештаја и достављање података надлежном регулаторном телу. Једино привредно друштво које је у форми акционарског друштва може издавати хартије од вредности.

 

Члан 10. став 2. предвиђа да обвезник својим актом утврђује овлашћења и одговорности органа управљања, организационих јединица, овлашћених лица и других субјеката у обвезнику у вршењу контроле, као и начин и распоред вршења контроле. Да ли наведени акт израђује Одељење за спречавање прања новца?

 

То је питање унутрашњег уређења банке.

 

Шта подразумева рок од три дана приликом достављања извештаја о трансакцијама? Да ли се рачунају субота и недеља, који представљају банкарске нерадне дане, или они улазе у рок и ако улазе у којим случајевима?

 

Основна ствар коју треба знати код рачунања рокова који су изражени у данима,  је да је први дан рока наредни дан у односу на догађај од ког почиње рачунање рокова. Да ли је дан када почиње тећи рок нерадан или не, није релевантно за рачунање рокова у праву. Ако завршетак рока пада у нерадан дан, рок истиче првог наредног радног дана. Дакле, ако је трансакција извршена у среду, први дан рока је четвртак, а последњи дан рока је понедељак.

 

Да ли је негде публикована (на домаћим сајтовима) листа off shore територија?

 

Таква листа не постоји и не може бити публикована, с обзиром на то да постоје различити критеријуми за то да ли је нека држава off shore или није.

 

Да ли ће бити публикована листа земаља које примењују стандарде у области трговања хартијама од вредности?

 

Таква листа не постоји, већ је потребно да обвезник у сваком појединачном случају утврди да конкретно тржиште хартијама од вредности испуњава прописане стандарде (подношење извештаја и достављање података надлежном регулаторном телу) који су на нивоу Eвропске уније или виши.

 

Дефинисати за која документа је потребна судска овера преписа, а за које је довољна овера у општини.

 Потпуно је свеједно да ли је неки документ оверен у општини или суду.

 

Да ли би пословна банка трпела извесне последице, у смислу санкције регулаторног тела, уколико „е-банкинг“ клијент не достави неопходну документацију у року од 24 сата?

 

Народна банка Србије, на основу Закона о спречавању прања новца врши надзор над применом Закона. Ако НБС, у поступку контроле уочи неправилности у примени Закона о томе обавештава Управу која подноси пријаву за привредни преступ надлежном јавном тужилаштву. Коначну одлуку о повреди закона и изрицању санкције за привредни преступ доноси надлежни суд, а не регулаторно тело. Како рок за достављање документације није 24 сата од давања налога не може се очекивати изрицање санкција ако клијент не достави документацију у том року.

 

На који начин банка треба да врши ажурирање података о идентитету клијента?

 

На који начин ће се подаци ажурирати код сваког појединачног обвезника је предмет анализе тог обвезника и предмет регулисања у интерним процедурама. Не може се формулисати јединствени начин вршења тих обавеза јер постоје значајне разлике у величини или организацији различитих обвезника. У сваком случају подаци се ажурирају када дође до њихове промене док се провере и редовне контроле ажурности података у обвезнику врше на основу унутрашњих процедура.

 

С обзиром да је на семинару „Палић – април 2006“ представник Народне банке Србије упутио представнике пословних банака да исте могу да изврше трансакцију која премашује износ од 15.000 ЕУР по налогу странке који је упућен путем „е.банкинг“-а, с тим да је странка у обавези да у року од 24 часа, од тренутка давања налога, достави банци документацију у складу са Законом о спречавању прања новца (у даљем тексту: Закон), молимо Вас да нам, у циљ што доследнијег спровођења одредби Закона, доставите одговор на следећа питања:

Шта би пословна банка требала да уради у случају да „е-банкинг“ клијент не достави неопходну документацију у наведеном року?

 

Рок од 24 часа за достављање документације у наведеним случајевима није прописан у Закону, као ни у подзаконским актима донесеним на основу Закона. Управа за спречавање прања новца и други надлежни органи заузели су став да рок у коме треба доставити неопходну документацију буде правни стандард – разуман рок. Који рок је разуман треба ценити у сваком конкретном случају. У случају да клијент у разумном року не достави банци потребну документацију на основу које се врши предметна трансакција, сматрамо да банка треба да пријави такву трансакцију као сумњиву Управи за спречавање прања новца. Мишљења смо да би банка такве ситуације требало да уврсти у листу индикатора сумњивих трансакција, као и да у оваквим ситуацијама обезбеди примену одредбе из става 3. члан 7. Закона.

 

Да ли се подаци о налогодавцу код долазећег електронског трансфера могу прикупити од корисника?

 

Не, јер такви подаци морају пратити електронски трансфер током целог пута кроз ланац плаћања.

 

Прецизирати појам „учестало“ у тачки 5 члана 12б Закона.

 

„Учестало“ је правни стандард, па се не може прецизно утврдити колико пута је потребно да се нека радња понови, да би се сматрало да се учестало понавља и мора се ценити од случаја до случаја.

 

Када физичко лице да другом физичком лицу овлашћење да уместо њега отвори рачун, да ли се тада ради о отварању рачуна без физичког присуства странке (Члан 31. Закона који гласи: Утврђивање и провера идентитета без физичког присуства странке)?

 

Да. Када се рачун отвара преко пуномоћника ради се о отварању рачуна без физичког присуства странке.

 

У вези одредби Закона, члана 23. и 24. којим се дефинише поверавање вршења радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу, да ли треће лице може бити продавац или агент са којим је Банка закључила Уговор о пословној сарадњи, која обухвата и идентификацију клијента?

 

Не може имати статус трећег лица, али могу се уговором између банке и продавца поверити продавцу вршење одрећених радњи и мера из Закона. Ипак, одговорност за примену Закона је на банци. С обзиром на то да су у цитираној одредби апострофира неопходност провере осуђиваности за одређена кривична дела, молимо да прецизирате да ли је приликом заснивања радног односа са конкретним лицима потребно прибавити потврду да се против одређеног лица не води кривични поступак (издаје је месно надлежни општински суд), потврду о осуђиваности (издаје је месно надлежни организациони део МУП РС) или обе. Молимо да приликом давања одговора на ово питање размотрите реалну неопходност прибављања конкретне потврде за одређена лица. Захтев из члана 44а се односи на неосуђиваност, што значи да је довољно да се потврда прибави из МУП.

 

Члан 8. став 1. тачка 3. у вези са стварним власником привредног друштва. Шта у ситуацији ако домаће правно лице има 5 оснивача правних лица значи ли то да се не иде даље јер сви имају 20 посто оснивачког улога.

 

Иде се у власничку структуру свих тих правних лица. Стварни власник може бити само физичко лице и иде се до физичког лица.

 

Уколико банка повери утврђивање и проверу идентитета под условима из Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма да ли је довољан допис односно потврда трећег лица о утврђивању и провери идентитета са детаљима или је неопходно да треће лице пошаље комплетну документацију о утврђивању и провери идентитета?

 

Овде се ради о утврђивању идентитета преко трећег лица a Закон захтева да се документација пошаље.

 

У члану 19. је прописано да се при сваком приступу станке сефу врши утврђивање идентитета странке. Зашто се то поново ради?

 

У тим случајевима се у ствари врши провера идентитета странке. Мора да се утврди да ли је дошло до промене података. Врши се само увид у личну карту.

 

Да ли се писмена изјава странке узима након прибављеног оригинала или оверене копије документације из званичног јавног регистра и пословне документације из које није могуће утврдити потпуне податке или стварно власништво?

 

Да, писмена изјава се узима након прибављања ове документације тј. након уверења да тих података у тој документацији нема.

 

Према члану 27. Закона уређено је да се «осим општих радњи и мера познавања и праћења странке» у посебним случајевима предузимају и посебни облици мера и то појачане и поједностављене мере. С обзиром да су чланом 33. уређени конкретни подаци који се прибављају у оквиру поједностављених мера, како схватити ове одредбе у односу на наведени члан 27. Мишљења смо да се у случајевима поједностављених мера утврђују само подаци који су наведени у члану 33, а не предузимају се све радње и мере из члана 8. став 1. Закона.

 

Да, прикупљају се само они подаци који су наведени у члану 33, с тим што су то ипак све оне мере из члана 8. став 1, али само са мање појединости.

 

Да ли овлашћење за заступање физичког лица или пуномоћје које је издало физичко лице, мора бити оверено код надлежног суда (или општине), или је довољно извршити поређење потписа са односних записа и депонованих потписа банци?

 

Да, то је довољно у свакодневним пословима. Када физичко лице да другом физичком лицу овлашћење да отвори рачун, тада се ради о отварању рачуна без присуства странке и примењују се појачане мере праћања странке, што значи треба прикупљати додатне информације и тражити, евентуално, и оверено пуномоћје. Овај одговор је дат из перспективе ЗСПНФТ, али је потребно водити рачуна и о примени Закона о платном промету и Закона о девизном пословању и о евентуално другачијим одредбама из тих закона.

 

Члан 17. став 2. тражи да се подаци о заступнику правног лица прибаве из писменог овлашћења које је прокуристи или пуномоћнику издао заступник. С обзиром да су овлашћења прокуристе јасно дефинисана законом, а подаци о прокуристи и заступнику се региструју у АПР да ли се сматра да је неопходно прибављање писмене прокуре?

 

Уколико је прокура регистрована у АПР-у није неопходно прибављање писмене прокуре. За пуномоћника је потребно прибавити писмено овлашћење које не мора бити оверено у суду. У случају да домаће правно лице документацију пошаље преко курира, пуномоћје не треба да буде оверено у суду.

 

Како се идентификује заступник када се појави прокуриста јер у закону пише да се узимају подаци о заступнику? Проблем је када у прокури или пуномоћју нема свих података, не постоје сви подаци који су прописани за идентификацију заступника.

 

Онда се подаци прибављају на други начин како стоји у члану 17. У том случају не тражи се физичко присуство заступника већ само да се утврде његови подаци. У ситуацији када пуномоћје даје страно правно лице потребно је утврдити легитимност потписника пуномоћја.

 

Ако пословну сарадњу у име и за рачун правног лица успоставља прокуриста или пуномоћник, да ли се тада примењују мере утврђивања и провере идентитета без физичког присуства странке одосно да ли се примењује члан 31. Закона?

 

Без физичког присуства странке може се отворити рачун само странци која је физичко лице

 

У случају да правно лице има више законитих заступника да ли је довољно идентификовати само једног законитог заступника приликом успостављања пословне сарадње?

 

Довољно је идентификовати једног, при чему само тај законски заступник који је идентификован може и да врши трансакције.

 

Чланови 16. и 17. Закона прописују обавезу да се утврђивање и провера идентитета заступника правног лица, прокуристе и пуномоћника правног лица врши увидом у лични документ странке у његовом личном присуству како би се прибавили подаци из члана 81. став 1. тачка 2. Ако из личног документа није могуће прибавити све податке, подаци који недостају прибављају се из друге службене исправе.Таксативно нам наведите које су то друге службене исправе.

 

Прописом их је немогуће одредити. Ради о свакој исправи коју је издао државни орган или орган коме су поверена јавна овлашћења у оквирима своје надлежности. Пример: лична карта, различити изводи, уверења, здравствена књижица, индекс, итд.

 

Питање о писменој изјави странке члан 15 став 6 када постоји сумња о веродостојности документације.

 

Та изјава се не узима увек већ само кад постоји сумња да је та документација фалсификована или да није веродостојна. Странка признаје под моралном и материјалном одговорношћу да је та документација веродостојна.

 

Шта се сматра увидом у Регистар привредних субјеката или други јавни регистар (чл. 15. и 20. ст. 2.)? Да ли је довољан увид у званичну интернет страницу? Шта се сматра одштампаним изводом из тог регистра? Да ли је довољно одштампати интернет страницу на којој се налазе релевантни подаци?

 

Довољан је увид у званичну интернет страницу јавног регистра. Изводом се сматра одштампана интернет страница на којој се налазе релевантни подаци и која је потписана од стране лица које је вршило увид у податке и на којој је констатован датум вршења увида.

 

Да ли је потребно да и запослени који врши идентификацију правног лица уписује датум и време на изводу из АПР-а на којем то већ постоји?

 

Довољно је да се службеник само потпише.

 

Да ли треба поново прикупљати сву документацију ако клијент има отворен рачун па отвара још неки рачун или врши трансакцију?

 

Све од документације што банке имају може да се користи при идентификацији, али ако је дошло до било каквих промена, то се мора евидентирати. Сваку промену власник рачуна је у обавези да пријави а банка да нотира.

 

На који начин прикупљати информације о пореклу имовине са којом странка послује (члан 22.)

 

Информације о имовини којом клијент послује прибављају се на све расположиве начине, из свих јавно доступних података, као и на основу изјаве клијента.

 

Информација о пореклу имовине се прикупљају само када постоји висок ризик или када постоји сумња на прање новца и финансирање тероризма?

 

Да, информације о пореклу имовине се прикупљају само када постоји висок ризик или када постоји сумња на прање новца и финансирање тероризма. Члан 22. Закона који регулише праћење пословања странке са посебном пажњом, говори и о прикупљању информација о пореклу имовине али експлицитно напомиње у ставу 3. истог члана да се те мере врше у складу са степеном ризика.

 

Чл. 28, 29. и 30. Закона, који се односе на примену појачаних радњи и мера познавања и праћења странке, прописују обавезу да се пре успостављања коресподентског односа са банкама и другим сличним институцијама страних држава и пословног односа са страним фукционером прибави писмено одобрење - сагласност одговорног лица у банци. Молимо вас за тумачење ове одредбе, ко је одговорно лице у наведеним случајевима?

 

Интерним актом банке одређује се (руководеће) лице у банци које даје такву сагласност. Председник или одређени члан извршног одбора или другог највишег органа у банци је пример таквог лица. Не може се наведена одредба тумачити на начин да се одговорним лицем сматра руководилац организационе јединице који је директно надређен овлашћеном лицу за спречавање прања новца (на пример руководилац одељења за усклађеност пословања када је овлашћено лице организационо у том одељењу).

 

Ко је одговорно лице код појачаних радњи и мера? Да ли су то Директори филијала, експозитура или Извршни одбор и чланови извршног одбора?

 

Извршни одбор и Председник извршног одбора, неко из извршног одбора ако постоји акт ко је из извршног одбора задужен за спречавање прања новца. Дакле никако не може бити директор филијале или експозитуре.

 

Која се друга лица грађанског права, осим скупштине станара, могу појавити као странке у банци?

 

То су сва удружења појединаца која удружују новац или имовину за одређену сврху. Као један од примера наводи се и дјачка екскурзија. Не могу се таксативно набројати сви облици удруживања новца или имовине тако да се такви облици морају препознати на основу опште дефиниције из Закона.

 

Шта се подразумева под „лицима грађанског права“?

 

То су сви они који нису правна лица, предузетници или физичка лица а могу да имају рачун у банци. Ова дефиниција лица грађанског права важи само за овај Закон. Синдикат није лице грађанског права, као што то није ни политичка партија, јер по Закону о политичким странкама партија се мора регистровати као правно лице.

 

Да ли код лица грађанског права, скупштине станара треба да се обезбеде личне карте свих станара?

 

То није потребно када се зна ко их заступа. Исто важи и за конзорцијум. Мишљења смо да сви конзорцијуми треба да се нађу у групи ризичних клијената који треба да се мало више прате. Међутим, у члану 81. ЗОСПНФТ стоји да је неопходно прикупити и „податке за чланове.” Закон о изградњи стамбених зграда каже ко чини скупштину - представник једне стамбене јединице, а по закону се скупштина конституише на састанку којем треба да присуствује више од половине чланова стамбених јединица у тој згради. То је Закон о одржавању стамбених зграда из деведесетих година. Кућни савет не постоји, то је само извршни орган скупштине станара. Дакле, евиденција не обухвата списак свих станара већ списак представника стамбених јединица.

 

У пракси се јавља проблем код прикупљања података о члановима лица грађанског права, члан 81. тачка 15. каже - „назив лица грађанског права, име, место, датум рођења, итд...” На пример, у уговору о конзорцијуму стоји име и презиме али не стоје сви ови други подаци. Како поступити у овом случају?

 

Треба тражити списак чланова са свим подацима.

 

Да ли се при свакој трансакцији од 15.000 евра или више, односно више повезаних трансакција у том износу, на копији докумената прибављених од клијента мора уписивати датум и време и стављати потпис лица које је извршило проверу, или је ово уписивање потребно само приликом успостављања пословног односа, а да се провера врши само увидом у документацију?

 

Када се врши трансакција од 15.000,00 евра или више на основу већ успостављеног односа, прикупљају се само подаци који недостају.

 

Члан 36. Закона прописује ограничења готовинског пословања за лица која продају робу или врше услуге на територији Републике Србије. Да ли постоје и какве су обавезе банака по овом члану Закона?

 

Лице које продаје робу или пружа услуге у вредности од преко 15.000 евра, дужно је да одбије свог клијента и пошаље га у банку. Случајеве када, на пример, купац аутомобила који вреди више од 15.000 евра, нпр. 17.000 евра жели да на благајни продавца уплати 14.500 еура, а преосталих 2.500 евра донесе у банку треба третирати као случајеве са повишеним ризиком, те би у том случају требало тражити документацију као што је уговор, факура или сличан документ. Ово је пример ситуације где се може појавити злоупотреба права (заобилажење закона) тако што се 14.500 евра уплаћује у кешу на благајни а 2.500 евра у банци. Што је ризик већи, банке морају да буду пажљивије и дужне су да траже додатну документацију. Дакле у горе наведеном примеру, неопходно је тражити уговор не увек него само када обвезник процени да постоји висок ризик. Када је у питању контрола готовинског пословања у смислу члана 36. Закона, надзор ће вршити Пореска управа и Тржишна инспекција и у оквиру својих овлашћења спречавати могуће злоупотребе права.

 

Чланом 37. Закона укида се обавеза пријављивања повезаних готовинских трансакција Управи за спречавање прања новца. Како банка да поступа у случају када клијент током једног дана изврши неколико трансакција од којих ни једна појединачно не прелази 15.000 евра, али које у укупном износу прелазе 15.000 евра. Да ли се ове трансакције пријављују Управи?

 

Један од индикатора за препознавање сумњивих трансакција је вршење трансакција у износима нижим од 15.000 еура које у збирном износу прелазе тај износ а које нису уобичајене за пословање клијента. Дакле, није свака повезана трансакција сумњива, него само оне које нису уобичајене за клијента, и оне се као сумњиве пријављују Управи.

Пример: Ако странка у току једног дана донесе три пута пазар онда то није сумњива трансакција али ако доноси само једном пазар у току три годне а онда у току једног дана почне да доноси на свака два-три сата онда је то сумњива трансакција.

 

Да ли треба да се евидентирају и архивирају уговори на основу којих су извршене трансакције?

 

Не, осим у случају процене да се ради о високом ризику када је потребно прибављати додатна документа и додатне информације.

 

Према члану 37. обавеза обавештавања Управе се односи и на планиране трансакције. Молимо Вас за појашњење планиране трансакције. Наиме да ли се мисли на најављене приливе из иностранства који су извесни у смислу постојања реалних основа наплате, а до које не мора да дође?

 

Свака трансакција за коју се зна да треба да се изврши у ордеђеном року представља планирану трансакцију. Напомиње се да систем ТМИС не дозвољава уношење датума унапред, и да банке такве случајеве могу да пријаве телефоном.

 

Да ли се може уплатити готов новац ако се прода стан физичком лицу?

 

Може, за банке нема никаквог ограничења готовинског пословања. Банке треба да наставе да поступају као и до сада у овом погледу.

 

Да ли банка сме да прими готовину од лица које је за готов новац продало некретнину другом физичком лицу?

 

Да то је дозвољено, јер банка није субјект никакве рестрикције или ограничења по члану 36. ЗОСПНФТ. Мишљења смо да би такву трансакцију требало пријавити као сумњиву, јер се очигледно ради о заобилажењу прописа. Кад год је у сазнању или има сумњу да је неко прекршио неки пропис, банка то треба да пријави УСПН, како не би имала недоумицу да ли је случај можда у надлежности Пореске управе, Девизног инспектората или Сектора тржишне инспекције. Али, банка увек треба и може да прими готовину - замисао члана 36. јесте да се готовина укључи у званичне новчане токове.

 

Када физичко лице купује аутомобил који кошта 17.000 евра, долази у банку и уплаћује новац, али коме?. Да ли уплаћује ауто-кући или уплаћује на свој рачун па се са тог рачуна врши плаћање ауто кући?

 

За банку је потпуно небитно да ли ће уплатити на свој рачун па пребацити на рачун продавца или уплатити директно на рачун продавца аутомобила.

 

Члан 8. став 2. Закона, прописује да је обвезник дужан да раскине пословни однос уколико не може да изврши мере и радње из става 1. тог члана (мере познавања и праћења странке) уколико је пословни однос већ успостављен. Да ли постоји рок у коме се пословни однос мора раскинути или обвезник тај рок регулише својим интерним процедурама?

 

Законом предвиђен рок (члан 92) је једна година. У том року је потребно прибавити документацију и податке који недостају. У противном пословни однос се раскида. У наведеном року обвезник треба да допуни мере и радње које је извршио по претходном Закону тј извршиће само оне мере код којих је нови Закон отишао даље тј. предвидео вршење нових мера односно прикупљање додатних података. Како је нови Закон у великом броју случајева знатно олакшао процедуру успостављања пословног односа, у смислу потребних података и документације, случајева предузимања нових мера у наведеном року неће бити много. Такође је неопходно напоменути да наведени рок не може бити ни на који начин употребљен за вршење мера које су биле обавезне по претходном Закону а обвезник их није извршио. Ако обвезник није применио тај закон извршен је привредни преступ или прекршај а одредба о року из члана 92. новог Закона га не може ослободити одговорности. Рок од годину дана предвиђен је у случајевима када се клијент не појављује у банци. Међитим, уколико клијент у овом периоду жели да обави трансакцију на основу већ успостављеног пословног односа, банка је дужна да одбије извршење исте уколико не може да изврши радње и мере из члана 8. став 1. тачка 1-4.

Када је у питању одговорност за раскидање пословног односа, треба напоменути да у овом случају важи општи правни принцип lex specialis derogat legi generali. Дакле, будући да је ЗСПНФТ lex specialis у односу на Закон о облигационим односима, то значи да банка не може одговарати због тога што примењује одредбе ЗСПНФТ. Уз наведено, постоји још једна одредба у Закону којом се обвезник директно и експлицитно ослобађа обавезе одговорности за штету ако спроводи одредбе овог Закона.

 

Одговор:

Питање:

Да ли постоји нека поједностављена процедура код утврђивања власничке структуре када се ради о предузећима која се котирају на међународним и домаћим берзама?

Одговор:

Закон о спречавању прања новца  и финансирања тероризма („Сл. гласник РС“, бр. 20/2009 и 72/2009, 91/2010 – у даљем тексту: Закон) је усклађен са европским стандардима, а између осталих са Директивом  2005/60/ЕС Европског парламента и Савета о спречавању коришћења финансијског сектора у сврхе прања новца и финансирања тероризма. Наведена обавеза  се односи на утврђивање стварног власника правног лица и лица страног права. Ова обавеза је прописана у „40 препорука ФАТФ“ које се односе на спречавање прања новца.

            Члан 32. Закона предвиђа поједностављене радње и мере познавања и праћења странке од стране обвезника ако је обвезник на основу анализе ризика утврдио да његова странка, пословни однос, услуга коју пружа у оквиру своје делатности или трансакција потпадају под ниско ризичну групу за прање новца и финансирања тероризма. У ставу 1. тачки 4. наведеног члана стоји да се поједностављене мере могу извршити у случају ако је странка „привредно друштво чије су издате хартије од вредности укључене на организовано тржиште хартија од вредности које се налази у Републици Србији или држави у којој се примењују стандарди на нивоу стандарда Европске уније...“ где се подразумевају и акционарска друштва која се котирају на берзама. У том случају банке су у обавези да прикупе следеће податке: пословно име, адресу и седиште правног лица, намену и претпостављену природу пословног односа и датум успостављања пословног односа. Дакле, не постоји обавеза утврђивања стварног власника акционарског душтва чије се акције котирају на организованом тржишту хартија од вредности које је на нивоу стандарда Европске уније.

Питање:

Коме да се обратимо у вези са одузетим новцем и ко је легитимисан за вођење поступка као и код кога се пропратна документација налази?

Одговор:

На основу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10), свако физичко лице које прелази државну границу и при том преноси физички преносива средства плаћања у износу од 10.000 евра или више у динарима или страној валути, дужно је да то пријави надлежном царинском органу. Надлежни царински орган, у вршењу царинске контроле у складу са законом, контролише испуњавање ове обавезе. На основу члана 70. поменутог Закона, надлежни царински орган дужан је да Управи за спречавање прања новца достави податке о пријављеним и непријављеним преносима физички пренoсивих средстава плаћања, које Управа користи за анализирање могуће повезаности са прањем новца и финансирањем тероризма, што је у складу са њеном финансијско-обавештајном делатношћу.  Управа је примила допис од Царинарнице Суботица, али у сврху обраде података везане за њену надлежност. Управа  нема овлашћења за вођење прекршајног  поступка, па самим тим није надлежна ни за овај случај.

Пре доношења Закона о прекршајима, орган надлежан за ову врсту поступaка био је Девизни испекторат, а сада су ови поступци  у надлежности прекршајних судова.

 

 

Питање:

1. Да ли се обавеза прикупљања тачних и потпуних података о налогодавцу из члана 12а Закона односи само на клијенте-физичка лица, за које су прописани обавезни и додатни подаци који се морају прикупити и укључити у електронску поруку или се односи и на клијенте правна лица. за које нису прописани подаци које је обавезно прикупити ?

2. На који начин банка доказује да је извршила прибављање недостајућих података о налогодавцу електронског трансфера, који су прописани тачком 4 из члана 12б Закона, обзиром да Банка нема право да те прибављене податке укључи у примљену поруку друге банке (не може да мења садржај примљене поруке о трансферу из друге банке) ?

3. Чланом 44а Закона прописана је обавеза да Банка утврди поступак при заснивању радног односа, са провером да ли је запослени осуђиван за кривична дела којима се прибавља противправна имовинска корист или кривична дела повезана са тероризмом. Да ли се одредба овог члана односи само на новозапослене од дана ступања на снагу Закона, или се односи и на запослене који су раније засновали радни однос у Банци на радним местима на којима се примењују одредбе Закона и прописа донетих на основу Закона ? Уколико се обавезе односе и на већ запослене раднике, који је рок за извршење ове обавезе?

Одговор:

1) Обавеза прикупљања тачних и потпуних података о налогодавцу електронског трансфера се односи и на правно и на физичко лице, а с обзиром на дефиницију налогодавца електронског трансфера дату у члану 3. став 1. тачка 31. Закона, по коме је налогодавац електронског трансфера јесте лице које има отворен рачун код лица које врши услуге платног промета и даје налог за пренос средстава са тог рачуна, или лице које даје налог за пренос средстава код лица које врши услуге преноса новца. Подаци који се прикупљају када се ради о налогодавцу електронског трансфера правном лицу су назив, седиште и број рачуна.

2) Тачка 4. члана 12б говори о ситуацији у којој електронски трансфер не садржи потпуне податке. Обвезник је дужан да прибави неопходне податке или да одбије извршење трансфера. Како банка не може да мења садржај поруке друге банке, а не може ни да прибави податке о налогодавцу електронског трансфера без сарадње банке налогодавца, мишљења смо да поруку о трансферу треба да врати банци налогодавцу са захтевом за уписивање података који недостају.

3) Све обавезе прописане Законом су ступиле на снагу од тренутка ступања на снагу самог закона, с обзиром на чињеницу да се закони по правилу не примењује ретроактивно. То практично значи да ће се одредбе члана 44а примењивати на запослене који заснивају радни однос од 11. децембра 2010. године, када је Закон и ступио на снагу. Ипак, ако се у оквиру банке врши премештај неког лица које је пре ступања на снагу Закона засновало радни однос за рад на радном месту на коме се не примењује Закон, а после ступања на снагу Закона се премешта на радно место на коме се примењује Закон, обавеза прописана чланом 44а важи.

 

Питање:

Да ли је могуће успоставити лоро коресподентски однос са страном банком или пословни однос са страним функционером на основу сагласности Извршног одобора банке уз услов да се на првој редовној или ванредној седници управног одбора верификује одлука Извршног одбора, као и да се у случају да управни одбор не верификује одлуку Извршног одбора, успостављени пословни однос раскине?

Такође да ли постоји могућност да се сагласност Извршног добора прибави накнадно тј. по успостављању лоро коресподенстког односа са страном банком или послованог односа са страним функционером, на првој седници Извршног одбора које се по правилу одржавају једном недељно ?

Одговор:

Члан 29. став 2. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09,72/09 и 91/10 - у даљем тексту: Закон) прописује обавезу прибављања писменог одобрења  највишег руководства у обвезнику, приликом успостављања лоро кореспондентског односа. Закон још наводи да се сагласност прибавља пре успостављања тог односа.

Због тога смо мишљења да се не може дати накнадна сагласност чланова управног одбора, нити накнадна верификација такве сагласности.

Ипак, остаје могућност да чланови управног одбора банке дају овлашћење члановима извршног одбора банке за давање сагласности која је услов за успостављање лоро кореспондентског односа.

Питање:

Да ли је потребно управи доставити обавештење о лицу које је одређено као овлашћено лице у новоотвореној мењачници?

Одговор:

У складу са чланом 39. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09, 91/10), обвезник је дужан да именује овлашћено лице и његовог заменика, док је у складу са чланом 42. Закона, обвезник дужан да податке (лично име и назив радног места) о овлашћеном лицу достави Управи, најкасније у року од 15 дана од дана његовог именовања .

Питање:

Које је лице код обвезника меродавно да процени да ли је нека трансакција или лице сумњиво?

Одговор:

На основу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма обвезник је дужан да изради анализу ризика од прања новца и финансирања тероризма. На основу члана 7. анализа садржи процену ризика за сваку групу или врсту странке, пословног односа, услуге коју обвезник пружа у оквиру своје делатности или трансакције. Обвезник треба да изради листу индикатора (показатеља) за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма. Обвезник је дужан да обезбеди редовно стручно образовање, оспособљавање и усавршавање запослених, које се састоји и у упознавању са одредбама закона и прописа донетих на основу њега као и интерних аката  које доноси обвезник.

Дакле, у одговору на Ваше питање, банка је у обавези да одреди да ли у погледу неког лица или трансакције постоји сумња или не, а које ће лице у банци бити меродавно утврђује својим интерним актима. С обзиром на то да за вршење појединих радњи и мера за спречавање прања новца и финансирања тероризма обвезник именује овлашћено лице и његовог заменика као и да овлашћено лице, између осталог, треба да познаје природу пословања у областима која су подложна ризику прања новца и финансирања тероризма као и да поседује лиценцу за обављање тих послова, сматрамо да је логично да то буде овлашћено лице.

 

Питање:

Молимо Вас за стручно мишљење везано за класификацију према степену изложености ризику од прања новца и финансирања тероризма, с обзиром да HYPO ALPE-ADRIALEASING DOO послује од краја 2002. године и да имамо велики број уговора, да ли смо у обавези да класификујемо и колико уназад старе клијенте. Такође Вас молимо за стручно мишљење, а везано је за пријављивање трансакција у висини од 15.000,00 еур и више у динарској противвредности (члан 37. Закона о спречавању прања новца и финансирању тероризма) - како HYPO ALPE ADRIALEASING DOO Београд није банка, све уплате наших клијената иду преко њихових пословних банака које по горе наведеном члану Закона имају обавезу пријављивајна готовинских трансакција у року од 3 дана од дана извршења трансакције. Да ли смо у обавези да пријављујемо такве трансакције које Управа већ добија од банака ?

Одговор:

Поводом захтева за мишљење о примени Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма (у даљем тексту: Закон), обавештавамо Вас да је Закон који је увео приступ заснован на процени ризика од прања новца и финансирања тероризма ступио на снагу 27. марта 2009. године. Закон се, осим у изузетним случајевима, не примењује ретроактивно. Класификација, коју Ви у свом допису помињете, се односи на обавезу прописану чланом 7. Закона, и заправо представља анализу ризика од прања новца или финансирања тероризма, коју је обвезник дужан да изради за сваку групу или врсту странке, пословног односа или трансакције, а не за сваку трансакцију појединачно.

Како се у свом пословању не сусрећете са готовинским трансакцијама, већ се оне обављају преко рачуна банака, немате обавезу пријављивања таквих трансакција. Ипак, остаје Вам обавеза прописана чланом 37. став 2. Закона, односно пријављивање трансакција у којима постоји основ сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

 

Питање:

1. Колики је рок за пријаву трансакције преко 15,000.00 еур?
2.   Закон се односи на пријем готовог новца преко 15,000.00 еур. Да ли морам пријавити сваки уговор који подразумева готовинску трансакцију већу од наведеног износа или само ако се трансакција, тј примопредаја обавља у просторијама агенције ?

 3.   У случају да је потребно извршити пријаву, стоји да је потребно попунити Образац бр.1 ( Извештај о готовинским и сумњивим трансакцијама ), па с обзиром да он има 15-ак страна, занима ме које сам стране у обавези да попуним, осим прве 3 и последње, јер се остале углавном односе на трансакције преко рачуна у банкама. Наиме, уколико се не попуни нека од ових страница нпр. Полагање новца, не знам где би се могло нагласити колики се износ пријављује.

4. И коначно, на који меил се шаље извештај?

Одговор:

1. Сваку готовинску трансакцију у износу од 15.000,00 евра треба пријавити Управи одмах, а најкасније у року од три дана од дана извршења трансакције, у складу са чланом 37. Закона.

2. Готовинска трансакција је, у складу са Законом, физички пријем или давање странци готовог новца. У складу са чланом 36. Закона, забрањено је примити готов новац на име купопродајне цене робе или услуга, што практично значи да је забрањено платити стан у готивини (наравно, ако купопродајна цена стана прелази износ од 15.000 евра).  Дакле, ако Ваша странка-купац непокретности плаћа купопродајну цену преко банке, Ви немате обавезу пријављивања готовинске трансакције, јер ће то учинити банка. То практично значи да ће се ваша обавеза углавном сводити на пријаву тзв. сумњивих трансакција, односно трансакција за који постоји основ сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма  (или ако за лице која обавља трансакцију постоји такав основ сумње). Такве трансакције се пријављују Управи без обзира на износ (дакле, и када је трансакција у износу који је нижи од 15.000 евра).

3. Пријава трансакција се може вршити на више начина, који су описани у Правилнику о методологији за извршавање послова у складу са Законом. Овај правилник можете преузети на веб сајту Управе www.apml.org.rs. Пријава се може извршити телефоном, факсом, препорученом пошиљком, доставом преко курира и електронским путем. Образац који можете користити је Образац број 4.  који је саставни део наведеног Правилника.

4.  Извештај о трансакцијама се не шаље мејлом, већ постоји посебан заштићени сајт коме обвезници, којима Управа издаје сертификат, могу приступити и доставити податке о трансакцијама.

Питање:

Да ли је потребно прикупити податке о налогодавцу електронског трансфера који се врши са рачуна отвореног код лица које пружа услуге плаћања и наплате и ако су мере познавања и праћења странке већ извршене у складу са Законом

 

Одговор:

На основу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма лице које пружа услуге плаћања и наплате дужно је да прикупи тачне и потпуне податке о налогодавцу и да их укључи у образац или поруку која прати електронски трансфер средстава послатих или примљених, без обзира на валуту. Члан 12в. став 1. тачка 1) који се односи на изузетке од обавезе прикупљања података о налогодавцу електронског трансфера каже да лице које пружа услуге плаћања и наплате није дужно да прикупи податке о налагодавцу електронског трансфера када се електронски трансфер врши са рачуна отвореног код лица које пружа услуге плаћања и наплате и ако су мере познавања и праћења странке већ извршене у складу са Законом.

Уколико сте поступили по наведеним одредбама, нисте у обавези да прикупите податке о налогодавцу.

Питање:

Да ли је неопходно код извршења трансакција у висини једнакој или већој од 15.000 еура коју лица која нису клијенти банке врше у банци (нпр. уплата у готовини физичког лица налогом за уплату на рачун правног лица по основу куповине некретнине) извршити процену ризика од прања новца и финансирања тероризма пре извршења ове трансакције, односно да ли је банка у обавези да то изврши пре извршења трансакције?

Одговор:

1) Обвезник је, на основу члана 8. Закона, дужан да изврши радње и мере познавања и праћења странке и то у случајевима прописаним чланом 9. Закона. Један од таквих случајева је обављање трансaкције у износу преко 15. 000 евра. Дакле, банка је и у овом случају  дужна да предузме све оне радње и мере прописане у члану 8. Закона: да утврди и да провери идентитет странке, да утврди идентитет стварног власника странке и да прибави информације о сврси трансакције. Анализа ризика се, пак, врши на основу смерница које доноси Народна банка Србије, када је реч о банкама, и садржи процену ризика за сваку групу или врсту странке, пословног  односа, услуге коју обвезник пружа у оквиру своје делатности или трансакције. Дакле, анализа ризика се не врши у односу на сваку појединачну трансакцију, већ на групу или врсту трансакција.

2) Члан 21. Закона нам говори које податке је потребно прикупити у ситуацијама прописаним чланом 9. Закона. У случају обављања трансакције преко 15.000 евра, потребно је прикупити податке из члана 81. став 1. тач. 1-4, тач. 8-11. и тач. 14. и 15. Закона, што значи да није потребно прибавити податке о пореклу новца. Ипак, банка може својим интерним актима прописати и обавезу прикупљања података о пореклу новца.

 

 

 

Питање:

Обраћамо Вам се са питањем да ли је приликом идентификације страног физичког лица који је законски заступник (пуномоћник, прокуриста) привредног друштва које отвара рачун у банци, поред идентификационог документа - пасоша потребно тражити и документацију о основу боравка у Републици Србији или не? Како Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма, подзаконским актима(Сл.гласник РС бр.20/09, 72/09, 91/10), Законом о регистрацији привредних субјеката (СИ. гласник РС број 55/2004, 61/2005), Одлуком Народне банке Србије о условима и начину отварања, вођења и гашења рачуна код банке(Сл.гласник РС бр.33/2005, 25/2009), није предвиђен документ пријава боравка за странце, већ само фотокопија личног документа,  али полазећи од тога да Банка од клијента може да тражи и другу документацију у складу са прописима Републике Србије, да ли је неопходно од страног физичког лица које је заступник (пуномоћник, прокуриста) привредног друштва које отвара рачун у банци тражити документацију о основу боравка у Републици Србији?

Одговор:

Члан 16. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма (у даљем тексту: Закон), прописује да обвезник утврђује и проверава идентитет  заступника  прикупљањем података из члана 81. став 1. тачка 2. Закона, и то увидом у лични документ или из неке друге службене исправе. Подаци који се прикупљају су следећи: име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште и јединствени матични број заступника.

Дакле, један од података који се прибавља је пребивалиште, или, ако из неког разлога није могуће прибавити податке о пребивалишту, боравиште.

Начин на који се прибавља овај податак је такође прописан чланом 16. Закона-то је пре свега, увидом у лични документ, што је, када је у питању странац, свакако пасош.

А ако није, хипотетички гледано, могуће прибавити податке о пребивалишту странца из његовог пасоша, или ако се странац настанио у Републици Србији, са намером да трајно живи у њој, податак о пребивалишту се може прибавити из друге службене исправе, што је у овом случају одобрење за привремени боравак или стално настањење странца.

 

Питање:

Да ли лиценцу за обављање брокерско-дилерских послова издаје Управа за спречаваље прања новца и шта ми је  потребно за полагање стручног испита и добијање лиценце?

Одговор:

На основу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10) обвезници, међу којима су и брокерско-дилерска друштва, су дужни да именују овлашћено лице и његовог заменика. Према члану 40. став 1. тачка 5. Закона, ово овлашћено лице мора имати лиценцу за обављање послова овлашћеног лица.

На основу Правилника о методологији за извршавање послова у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Сл. гласник РС“, бр. 7/2010 и 41/2011) лиценцу за обављање послова овлашћеног лица стиче лице које је положило стручни испит за обављање послова овлашћеног лица. Испит се полаже пред Комисијом за полагање стручног испита коју образује директор Управе за спречавање прања новца. Кандидату који је положио стручни испит, директор Управе издаје лиценцу.

Све остале информације можете пронаћи на сајту Управе за спречавање прања новца.

 

Питање:

Да ли је обвезник правно лице које се бави изградњом и продајом непокретности, али не и прометом непокретности?

Одговор:

Чланом 4. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма одређено је ко су обвезници, односно ко је све дужан да примењује наведени Закон. Као обвезници су, између осталих, одеђена физичка и правна лица која се баве посредовањем у продаји непокретности. Како се ваше привредно друштво бави изградњом и продајом непокретности, а не посредовањем у продаји, нисте обвезници у смислу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма.

Питање:

Закон даје могућност банкама да физичка лица сврстају у нискоризичне клијенте . Наведено мишљење заснива се на тумачењу члана 32. став 3. који говори о странкама (т.ј. о физичким лицима). Питање је: да ли поштујући ову аналогију банка може, ако процени - "на основу пословног профила странке " сврстати и правна лица у категорију нискоризичних клијената и применити поједностављене радње и мере.

Чланом 12б пређвиђено је да лице које пружа услуге плаћања и наплате провери идентитет налогодавца електронског трансфера у складу са Чл.13. закона. У ставу 2 истог члана наводи се да ова обавеза не постоји ако се врши без отварања рачуна и ако је вредност мања од 1.000. Еур-а. Да ли то значи да на сва плаћања/наплате које су мање од 1.000. Еур-а банка није дужна да утврди идентитет налогодавца уз изузеће у случају сумње на прање новца и финансирања тероризма

Одговор:

У вези са Вашим захтевом за мишљење на Закон о спречавању прања новца и финанисирања тероризма, достављамо Вам следеће одговоре:

1) Банка може сврстати и правна лица у категорију ниског ризика и на основу тога применити поједностављене радње и мере познавања и праћења странке.

2) Банка није дужна да прикупи податке о налогодавцу електронског трансфера ако је износ мањи од 1.000 евра, осим у случају сумње на прање новца или финансирање тероризма.

Питање:

Да ли су овлашћена лица у банкама у обавези да Управу за спречавање прања новца обавештавају о затварању организационог дела пословне мреже банке?

Одговор:

У Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10) није прописана обавеза обавештавања Управе за спречавање прања новца од стране овлашћених лица код обвезника о затварању организационог дела пословне мреже.

 

 

Питање:

Правно лице које је основано и чије је седиште у иностранству (тачније у Паризу, Француска) ће уплатити мени као физичком лицу, на мој текући рачун у Србији код Banca Intesa АД Београд извесна средства (износ преко 10.000) ЕУР-а, а по основу исплате дивиденди. Сви порези на дивиденде и пренос средстава су плаћени у Француској.  Моје питање гласи, да ли ја као физичко лице које је прималац ових средстава имам обавезу према Републици Србији било у виду плаћања неке врсте пореза, било у виду поступка доказивања порекла средстава?

Одговор:

Поводом Вашег питања, а у вези са уплатом дивиденди на Ваш рачун у Републици Србији, обавештавамо Вас да Управа за спречавање прања новца није надлажна да даје одговоре на питања у вези са порезима.

У складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09, 91/10), обавештавамо Вас да немате никаквих обавеза да доказујете порекло средстава када се ради о износу који наводите.

Како бисте добили мишљење и у вези пореза, потребно је да се обратите Министарству финансија, Сектору за фискални систем.

 

Питање:

На вашем сајту, у делу Публикације- Стручна мишљења пронашли смо одговор на питање - Успостављање новог пословног односа и документација старија од три месеца.

С тим у вези, мало ћемо проширити питање.  У постављеном питању, реч је о старом клијенту који отвара нови рачун, а наше питање је да ли се дати одговор  односи и на случај када је у питању отварање рачуна за новог клијента, а чији су оснивачи иста лица која су и оснивачи “старом” клијенту. У моменту када је документација за те осниваче прибављена, није била старија од три месеца, али сада када отварамо рачун новом клијенту, иста документација јесте старија од три месеца.  

Такође, у вези са претходним питањем : да ли је и у којим случајевима неопходно  да ажурирамо документацију и за старе клијенте  домаћа правна лица , њихова повезана лица,  као и  правна лица чији су оснивачи страна правна лица,  а чија документација је старија од годину дана ? Да ли је прихватљиво да нам клијент годишње достави Изјаву, (на меморандуму фирме имаоца рачуна са печатом и потписом лица овлашћеног за заступање) да није било измене у оснивачкој структури од момента отварања рачуна ?

Одговор:

На основу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10 – у даљем тексту: Закон) обвезници предузимају радње и мере познавања и праћења странке при успостављању пословног односа са странком. Успостављање пословног односа са новим клијентом представља успостављање новог пословног односа и самим тим је потребно прибавити документацију која није старија од три месеца. Обвезник може искористити раније прибављену документацију која се односи на осниваче под условом да приликом провере утврди да није било нових околности које би морале бити унете у документацију. Свака промена у пословању и структури странке мора бити документована, а подаци и документација који недостају морају бити придодати уз постојећу документацију.

Ажурирање документације се састоји из прибављања података који недостају, као и уношења свих промена које су се десиле код странке, а за које се сазна приликом редовног праћења пословања странке и проверавања података у оквиру радњи и мера познавања и праћења странке које обвезници врше у току успостављања пословног односа као и при вршењу трансакције.  Начин и динамику ажурирања документације утврђује обвезник својим интерним актима, у складу са извршеном проценом ризика од прања новца и финансирања тероризма.

 

 

Питање:

Молимо за Ваше мишљење да ли члан 13. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма (Сл. гласник РС 20/09 и 72/09 и 91/2010) обавезује Банке да приликом идентификације физичког лица чувају фотокопије личних карата без обзира да ли се ради о чипованим личним картама или онима без чипа.

Одговор:

Члан 13. Закона, који прописује начин утврђивања идентитета физичког лица, прописује да се подаци утврђени чланом 81. став 1. тачка 3. и 4. Закона утврђују увидом у лични документ.  Лични документ је, у складу са чланом 3. Закона, важећа исправа са фотографијом издата од стране надлежног државног органа  - дакле, то може бити, осим личне карте и неки други документ. Документ из кога је се прибављају прописани подаци обвезник је дужан да фотокопира, упише датум, време и лично име лица које је извршило увид.

 

Питање:

Која документација је потребна као доказ да овлашћено лице није правноснажно осуђивано или да се против њега не води кривични поступак, а на основу члана 40. став 1. тачка 2. Закона?

Одговор:

На основу члана 40. став 1. тачка 2) Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10), овлашћено лице мора испуњавати и услов да није правоснажно осуђивано а казна није брисана или се против њега не води кривични поступак за кривична дела која се гоне по службеној дужности и кривична дела против привреде, против службене дужности и финансирања тероризма. Уверење из казнене евиденције (тј. да лице није осуђивано) издаје Министарство унутрашњих послова, док уверење да против неког лица није покренута истрага, нити је подигнута оптужница издаје надлежни суд, па на основу тога треба прибавити уверење и од МУП-а и од надлежног суда.

Питање:

Да ли је дозвољено и могуће да Управни одбор банке делегира надлежност за давање претходног писменог одобрења за успостављање пословног односа, у смислу одредби члана 3. тачке 25, 26 и 28. и члана 30. Закона, на посебну комисију формирану у оквиру банке у чијем саставу би били и чланови извршног одбора банке?

Одговор:

Чланови управног одбора представљају највише руководство у смислу Закона, када је реч о Вашој банци, али они свакако могу овластити чланове извршног одбора да дају сагласност из члана 30. став 3. Закона.

 

 

Питање:

Интересује ме какве су обавезе адвоката према Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма, који је написао уговор о купопродаји некретнине чија је вредност преко 25000 евра. Да ли је адвокат дужан послати извештај Управи за спречавање прања новца уколико је присуствовао таквој трансакцији са купца на продавца и да ли је обавезно такву трансакцију обавити преко банковних рачуна

Одговор:

У складу са чланом 5.  Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09, 91/10 – у даљем тексту: Закон), адвокат и адвокатско ортачко друштво су дужни да примењују мере за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма.

          Члан 46. Закона прописује када су адвокати дужни да примењују радње и мере прописане Законом, и једна од тих ситуација је и она у којој адвокат помаже у планирању и извршавању трансакције у вези са куповином или продајом непокретности. Дакле, одговор на Ваше питање би гласио да су адвокати дужни да доставе Управи податке о трансакцији или лицу, ако  постоји основ сумње на прање новца или финансирање тероризма.

 

Питање:

Шта се подразумева под „објективним разлозима“ из члана 15. Закона, када није могуће прибавити податке из званичног јавног регистра који води надлежни државни орган, као и друге пословне документације на основу које би се могао утврдити идентитет странке?

Одговор:

Објективни разлози на које се мисли у Закону о спречавању прања новца постоје у ситуацијама када подаци у званичном јавном регистру који води надлежни орган државе седишта странке не постоје, као и када друга пословна документација на основу које би се могао утврдити идентитет странке не постоји.

 

 

Питање:

У члану 29. став 5. предвиђен је уговор на основу ког се успоставља лоро коресподентски однос, али није јасно прецизирано да ли се овај уговор односи на све банке или само на банке које имају седиште у држави која није на листи држава које примењују међународне стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма. С обзиром да цео члан 29. говори о лоро коресподентским односима са банкама и припада поглављу 2.2.4.1-  Појачане радње и мере познавања и праћења странке, а имајући у виду подзаконска акта НБС - Одлуку о условима отварања и начину вођења рачуна нерезидената (на основу које НБС врши контролу отварања рачуна инобанака) у којој се каже " банка нерезиденту-банци отвара нерезидентни рачун на начин уобичајен у банкарској пракси, као и на основу размењених контролних докумената у складу са утврђеним системом комуникације између банака ",  мишљења смо да се став 5. односи само на банке које су из држава које не примењују међународне стандарде.

Одговор:

Одредбе члана 29. став 5. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма односе се на лоро коресподентске односе са свим банкама, без обзира на то у којој су држави регистроване. Исто се односи и на одредбе члана 29. став 6. Закона. Документовање обавеза на плану спречавања прања новца и финансирања тероризма сваке уговорне стране у кореспондентском односу, као и забрана тзв. „payable-through accounts“ кореспондентских односа је минимум додатне пажње која се мора посветити кореспондентским односима као ризичној категорији у области прања новца и финансирања тероризма, без обзира на то из које државе банка долази.

 

 

 

Питање:

Интересује ме какве су обавезе адвоката према Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма, који је написао уговор о купопродаји некретнине чија је вредност преко 25000 евра. Да ли је адвокат дужан послати извештај Управи за спречавање прања новца уколико је присуствовао таквој трансакцији са купца на продавца и да ли је обавезно такву трансакцију обавити преко банковних рачуна.

Одговор:

У складу са чланом 5.  Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09, 91/10 – у даљем тексту: Закон), адвокат и адвокатско ортачко друштво су дужни да примењују мере за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма.

          Члан 46. Закона прописује када су адвокати дужни да примењују радње и мере прописане Законом, и једна од тих ситуација је и она у којој адвокат помаже у планирању и извршавању трансакције у вези са куповином или продајом непокретности. Дакле, одговор на Ваше питање би гласио да су адвокати дужни да доставе Управи податке о трансакцији или лицу, ако  постоји основ сумње на прање новца или финансирање тероризма.

 

Питање:

Да ли се документација правних лица са седиштем у земљама чија законодавства предвиђају могућност регистрације правних лица од стране регистрационих агената који нису државни органи и издавања извода из регистра од стране истих, може сматрати валидном документацијом на основу члана 15. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма?

Одговор:

На основу члана 15. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10 – у даљем тексту: Закон), обвезник утврђује и проверава идентитет странке која је правно лице увидом у оригинал или оверену копију документације из званичног јавног регистра, која не сме бити старија од три месеца. Ако то није могуће, обвезник је дужан да прибави податке који недостају увидом у оригинал или оверену копију исправе или друге пословне документацијe. Ако из објективних разлога није могуће прибавити податке на поменути начин, обвезник их прибавља из писмене изјаве заступника, прокуристе или пуномоћника странке.

Документација о правним лицима издата и оверена од стране регистрационог агента који није државни орган, не може се сматрати документацијом из регистра који води надлежни орган. Ова документација спада у другу пословну документацију из које обвезник утврђује идентитет странке када из објективних разлога то не може утврдити из званичног јавног регистра који води надлежни орган државе седишта правног лица. Објективни разлози на које се мисли у Закону о спречавању прања новца постоје у ситуацијама када подаци у званичном јавном регистру који води надлежни орган државе седишта странке не постоје, као и када друга пословна документација на основу које би се могао утврдити идентитет странке не постоји.

 

 

Питање:

Да ли је у складу  са прописима да се документација о власничкој структури приликом отварања рачуна, а у складу са захтевом клијента,  достави најужем кругу лица у банци која би извршила преглед те документације и након тога је ковертирану доставило трећем лицу (адвокатској канцеларији) на чување. У случају захтева Управе, Народне банке Србије или других овлашћених органа, документација би се доставила директно тужиоцу.

 

Одговор:

На основу члана 77. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10 – у даљем тексту: Закон), обвезник је тај који је дужан да податке и документацију у вези са странком, успостављеним пословним односом са странком и извршеном трансакцијом прибављене у складу са овим законом, чува најмање 10 година од дана окончања пословног односа, односно извршене трансакције, а не неко треће лице. Осим тога, обвезник је дужан да редовно прати пословање и проверава усклађеност активности странке са природом пословног односа и уобичајеним обимом и врстом пословања странке, да врши проверу усаглашености пословања странке са претпостављеном сврхом и наменом пословног односа који је странка успоставила са обвезником. Праћење пословања странке укључује и праћење и проверу усаглашености пословања странке са њеним уобичајеним обимом пословања, као и праћење и ажурирање прибављених исправа и података о странци. То подразумева између осталог и стално упоређивање прибављених докумената са постојећим стањем.

Мишљења смо да је за испуњавање свих ових обавеза по основу Закона неопходно да прикупљена документација у сваком тренутку буде доступна запосленим  код обвезника који раде на пословима праћења и познавања странке, а у циљу спречавања прања новца и финансирања тероризма, и то за све време трајања пословног односа. Закон не садржи одредбу о броју лица код обвезника којима се доставља документација на основу које се врши идентификација клијента.

 

 

Питање:

 Поштовани молим Вас за тумачење Закона:

- која је литература потребна за добијање лиценце за рачуновођу?

- моја канцеларија има 30 клијената и 5 запослених. Да ли је довољно да само ја имам лиценцу?

- да ли је довољна литература која се може преузети са Вашег сајта?

- пошто сам и стални судски вештак економске струке да ли је и за тај део потребна одређена лиценца?                             

Одговор:

На основу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10 – у даљем тексту: Закон) обвезници, међу којима су и правна лица која се баве пружањем рачуноводствених услуга, су дужни да именују овлашћено лице и његовог заменика. На основу члана 40. став 1. Закона, овлашћено лице и његов заменик морају имати лиценцу за обављање послова овлашћеног лица. Ова обавеза важи без обзира на број запослених код обвезника.

Што се тиче стручног испита, он се састоји из општег и посебног дела. Општи део се односи на познавање материје садржане у Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма. У посебном делу стручног испита се проверава знање кандидата о специфичностима ризика за прање новца и финансирања тероризма у односу на област која је посебна за сваког обвезника. Програм за полагање општег дела стручног испита, као и програм за полагање посебног дела стручног испита одштампани су уз Правилник о методологији за извршавање послова у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Сл. гласник РС“, бр. 7/2010 и 41/2011 – у даљем тексту: Правилник), који се налази на сајту Управе (www.apml.gov.rs),  и чини његов саставни део. Литература за полагање испита се може преузети бесплатно са сајта Управе и у њој се налази целокупна материја потребна за полагање стручног испита.

 У листи обвезника се  не налазе  лица која се баве пословима судског вештачења и због тога Вам није потребна лиценца за обављање делатности судског вештака.

 

Питање:

Да ли сте извршили одговарајуће провере и какав је ваш налаз по мојој пријави?

 

Одговор:

На основу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10), Управа за спречавање прања новца обавља финансијско-информационе послове: прикупља, обрађује и анализира информације, податке и документацију коју добија од обвезника из члана 4. Закона као и од надлежних државних органа. Обрађене информације, податке и документацију Управа прослеђује надлежним органима, пре свих Министарству унутрашњих послова и надлежном јавном тужилаштву, који предузимају радње и мере из своје надлежности.

Пошто Управа није државни орган који има надлежност да се бави истражним радњама, нити радњама гоњења, упућујемо вас да се обратите Министарству унутрашњих послова или надлежном јавном тужилаштву. Управа на основу своје законске обавезе све поднеске за чији пријем није надлежна прослеђује надлежном државном органу. Информације до којих Управа дође у току свог аналитичког рада може достављати једино надлежним државним органима. Не постоји могућност достављања ових информација физичким лицима.

 

Питање:

Молимо Вас да нас упутите у поступак за добијање стручног мишљења од Управе. Такође Вас молимо да нас обавестите о висини евентуалне накнаде и о року у којем можемо очекивати добијање стручног мишљења.

Одговор:

На основу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10 – у даљем тексту: Закон) Управа за спречавање прања новца (у даљем тексту: Управа) припрема и даје мишљење о примени овог закона и прописа донетих на основу овог закона, а такође припрема и даје препоруке у циљу јединствене примене овог закона од стране свих обвезника.

Управа као орган државне управе дужна је да на тражење физичких или правних лица да мишљење о примени одредаба закона и других општих аката  у року од 30 дана. Мишљења органа државне управе, па самим тим и Управе, нису обавезујућа. Што се тиче начина на који ће бити постављено питање Управи од стране обвезника, он није посебно прописан. Питање се може поставити препорученим писмом, редовном поштом или електронским путем.

 

 

Питање:

Да ли рачуноводствена агенција треба да има овлашћено лице и заменика овлашћеног лица ако има три запослена радника?

Одговор:

На основу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10) обвезници, међу којима су и правна лица која се баве пружањем рачуноводствених услуга, су дужни да именују овлашћено лице и његовог заменика. Према члану 40. став 1. тачка 5. Закона, ово овлашћено лице мора имати лиценцу за обављање послова овлашћеног лица. Ова обавеза важи без обзира на број запослених код обвезника.

 

 

Питање:

Имајући у виду цену тих обука, као и чињеницу да свака књиговодствена фирма мора имати два запослена радника са положеним испитом, односно лиценцом,  молимо Вас да нам одговорите:

 -  да ли је обука (коју нуде разне приватне фирме) услов за излазак на испит за добијање лиценце?

- Односно, да ли је прописима регулисана обавеза похађања обуке код одређених фирми и ако није, да ли се обука  може организовати и на друге (прихватљивије) начине који не захтевају ангажовање енормних средстава?

 Такође,

-да ли се сертификат добијен на семинару (Н.Сад, 2010.) у организацији Управе за спречавање прања новца и УСАИД-а сматра адекватним документом у смислу Закона који је у примени? 

Одговор:

На основу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09, 72/09 и 91/10 – у даљем тексту: Закон) обвезници, међу којима су и правна лица која се баве пружањем рачуноводствених услуга, су дужни да именују овлашћено лице и његовог заменика. На основу члана 40. став 1. Закона, овлашћено лице мора имати лиценцу за обављање послова овлашћеног лица.

Управа за спречавање прања новца не организује обуке за полагање стручног испита, нити овлашћује приватне фирме да то врше у њено име, а у смислу припрема за полагање стручног испита. На сајту Управе се налази литература као и остале информације везане за полагање стручног испита и за добијање лиценце. Није прописано похађање никакве обуке организоване од стране приватних фирми, нити је то предвиђено као услов за излазак на стручни испит за добијање лиценце.

Сертификат који наводите не сматра се адекватним документом за обављање послова овлашћеног лица.

 

Питање:

Уколико банка има лиценцу за банкаре по Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма, да ли мора имати лиценцу за брокере ако је та делатност организована у оквиру банке? Уколико је неопходно имати и ту лиценцу, да ли је потребно да их поред овлашћеног лица има и заменик овлашћеног лица? Да ли интерни ревизор треба да има лиценцу?

 

Одговор:

Банка, која у оквиру својих послова обавља више делатности за које је предвиђено лиценцирање мора имати овлашћено лице које има лиценце из свих области. Нпр, ако банка осим банкарских, обавља брокерско-дилерске послове, послове посредовања у осигурању и мењачке послове, овлашћено лице мора имати положен стручни испит и за банкарске послове, брокерско-дилерске послове, послове посредовања у осигурању и мењачке послове.

Како у члану 40. став 2. Закона о спречавању прања новца (у даљем тексту: Закон) стоји да заменик овлашћеног лица мора да испуњава исте услове као овлашћено лице, мишљења смо да и заменик овлашћеног лица мора имати лиценцу за обављање делатности којом се обвезник бави. При том, за правилну примену Закона је потребно да постоји број лиценци који одговара броју послова којима се банка бави, што значи да је на обвезнику да одлучи да ли ће једно овлашћено лице и његов заменик имати све лиценце, или ће се обвезник одлучити за именовање овлашћеног лица и његовог заменика за сваку делатност којом се бави. Закон не прописује обавезу да и интерни ревизор мора имати лиценцу, али ни не искључује могућност да и остала заинтерeсована лица, која нису овлашћена лица и њихови заменици, полажу стручни испит и добију лиценцу.

 

Питање:



Молим Вас за мишљење о практичној примени члана 15. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма. Наиме, став 4. члана 15. Закона прописује да се подаци из става 1. овог члана могу прибавити непосредним увидом у регистар привредних субјеката или други званични јавни регистар, с тим што је обвезник дужан да на одштампаном изводу из тог регистра упише датум, време и лично име лица које је извршило увид и да га чува у складу са законом. Уколико банка има приступ страном званичном регистру података путем интернета (било да је тај приступ слободан или се захтева накнада за приступ), да ли је такав штампани извод валидан у смислу Закона, наравно уколико се на таквом штампаном изводу упише датум, време и лично име лица које је извршило увид и уколико се чува у складу са законом?

Додатно, уколико сама банка за странку од страног званичног регистра наручи оригинал извода из истог, да ли такав извод мора бити апостилиран?

Одговор:

Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма, у члану 15. став 4. изједначава Регистар привредних субјеката и друге званичне јавне регистре правних лица из Републике Србије и других држава, тако да се подаци о правним лицима могу прибавити непосредним увидом у страни јавни регистар, у складу са законом. Ако банка прибави оригинални извод из званичног јавног регистра, такав извод није потребно оверавати. Овера је потребна када се провера идентитета странке која је правно лице врши увидом у копију документације из регистра.

 

Питање:

У складу са чланом 8. Закона, у случајевима да обвезник не може да провери идентитет странке, дужан је да раскине већ успостављени пословни однос, тј. класификује клијента у категорију неприхватљвог ризика.

Да ли у овим случајевима обвезник може да угаси рачун клијента без његовог захтева (уз писмено обавештење на последњу познату адресу), а евентуална средства пренесе на привремени рачун са одговарајућом аналитиком, како би средства могла бити исплаћена клијенту на његов захтев. Питање се односи и на текуће рачуне и на штедне рачуне (штедња по виђењу или орочена штедња).

Одговор:

Када се не може утврдити идентитет странке, банка је дужна да раскине пословни однос. Начин на који ће то урадити није предмет регулисања овог закона. Још једна обавеза која је уведена изменама закона је дужност обвезника да када раскине пословни однос, због тога што није могао извршити идентификацију, о томе сачини службену белешку и размотри да ли постоји сумња да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

Питање:

Када физичко лице да другом физичком лицу овлашћење да  уместо њега отвори рачун, да ли се тада  ради о отварању рачуна без  физичког присуства странке (Члан 31. Закона који гласи: Утврђивање и провера идентитета без физичког присуства странке).

Одговор:

Да. Када се рачун отвара преко пуномоћника ради се о отварању рачуна без физичког присуства странке.

Питање:

Уводи се појам нова технолошка достигнућа која омогућавају анонимност странке, нпр. електронско банкарство, банкомати и сл. Како се нова технолошка достигнућа која омогућавају анонимност странке односе на ове услуге када је  за коришћење сваке од њих обавезна претходна идентификација и познавање странке?

На шта се појам односи и наведите пример мера за отклањање ризика и спречавање злоупотреба нових технолошких достигнућа у сврху прања новца које треба имплементирати у процедуре?

Одговор:

Ризик нових технолошких достигнућа не лежи у самом успостављању пословног односа, већ управо у обављању трансакција када странка није физички присутна, иако је пословни однос успостављен тек након извршене идентификације клијента у складу са Законом.

Пример мера за отклањање ризика може бити  чешће праћење сранке у циљу утврђивања да ли пословање странке одговора реалним очекивањима, имајући у виду познавање странке, њених прихода и сл.

Питање:

Изменама се дефинише да, уколико је немогуће прибавити неки од обавезних података (име и презиме, адреса, број рацуна или јединствену идентификациону ознаку), уместо неког недостајућег податка је потребно имати неки од следећих података:

1. јединствену идентификациону ознаку,

2. место и датум рођења налогодавца или

3. национални идентификациони број налогодавца електронског трансфера.

Да ли се и како доказује да је неки податак немогуће прикупити или је довољно имати једну било коју замену за податак који је банка дужна да прикупи? Зашто се податак јединствена идентификациона ознака два пута понавља (као основни податак и као замена)?

Одговор:

Основни подаци који се прикупљају су име, презиме, адреса, број рачуна или јединствена идентификациона ознака.

Адреса је податак који се може заменити јединственом идентификационом ознаком, или местом и датумом рођења или националлним идентификационим бројем налогодавца електронског трансфера.

Дакле, у ситуацији у којој се адреса замењује јединственом идентификационом ознаком, подаци који се прикупљају су број рачуна налогодавца (обавезан податак) + јединствена идентификациона ознака (уместо адресе).

Питање:

Како банке могу да провере да ли трансфер садржи обавезне податке као што је адреса, када су то описна поља, а знамо да у току дана постоје хиљаде трансфера које прођу преко рачуна банака?

Одговор:

Закон прописује обавезу која се односи и на банке, а на банкама је да ту обавезу изврше.

Питање:

Да ли се подаци о налогодавцу које је банка дужна да прикупи односе само на плаћања која банка обавља по налогу клијената или се прикупљају и у случају наплата?

Одговор:

Подаци о налогодавцу се прикупљају у складу са чл. 13. до 18. Закона у случајевима тзв. одлазећег трансфера. Поред тога, банка проверава да ли подаци прописани у члану 12а. ст. 2. и 3. прате тзв. долазећи трансфер.

Питање:

Да ли се обавеза прикупљања података о налогодавцу односи на све клијенте или само на физичка лица?

Одговор:

Обавеза се односи и на физичка и на правна лица.

Питање:



Законом о изменама и допунама Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, члан  29. допуњен је са 2 нова става (5) и (6).

У ставу (5) предвиђен је уговор на основу ког се успоставља лоро кореспондентски однос, али није јасно прецизирано да ли се овај уговор односи на све банке или само па банке које имају седиште у држави која није на листи држава које примењују међународне стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма.

С обзиром да цео члан 29. говори о лорокоресподентским односима са банкама и припада поглављу 2.2.4.1 Појачане радње и мере познавања и праћења странке, а имајући у виду подзаконска акта, односно Одлуку о условима отварања и начину вођења рачуна нерезидената  у којој се каже да банка нерезиденту - банци отвара нерезидентни рачун на начин уобичајен у банкарској пракси, као и на основу размењених контролних докумената у складу са утврђеним системом комуникације између банака; мишљења смо да се став (5) односи само на банке које су из држава које не примењују међународне станадарде. Молимо Ваше мишљење на које лоро коресподентске односе се примењује став (5) члана 29. Закона.

Одговор:

Одредбе члана 29. став 5. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма односе се на лоро кореспондентске односе са свим банкама, без обзира на то у којој су држави регистроване. Исто се односи и на одредбе члана 29. став 6. Закона. Документовање обавеза на плану спречавања прања новца и финансирања тероризма сваке уговорне стране у кореспондентском односу, као и забрана тзв. „payable  through accounts“ кореспондентских односа je минимум додатне пажње која се мора посветити кореспондентским односима као ризичној категорији у области прања новца и финансирања тероризма, без обзира на то из које државе банка долази.

Питање:

Да ли је приликом идентификације страног физичког лица који је законски заступник (пуномоћник, прокуриста) привредног друштва које отвара рачун у банци, поред идентификационог документа - пасоша потребно тражити и документацију о основу боравка у Републици Србији или не?

Законом о странцима („Сл.гласник РС", бр 97/2008) уређени су услови, кретање и боравак странаца и надлежност и послови органа државне управе РС у вези са уласком, кретањем и боравком странаца на територији РС.

Боравак странаца у смислу овог Закона је: боравак до 90 дана, привремени боравак и стално настањење.

Привремени боравак може да се одобри странцу који намерава да борави у РС дуже од 90 дана због рада, запошљавања, обављања привредне или друге професионалне делатности.

Чланом 64. овог закона прописано је да странац у Републици Србији доказује свој идентитет страном путном исправом, личном картом за странца, посебном личном картом и другом јавном исправом која садржи фотографију.

Такође, закон дефинише и појам пребивалишта и боравишта, те тако боравиште је, у смислу овог закона, место у коме странац коме је одобрен боравак у Републици Србији, има намеру да борави дуже од 24 часа.

Пребивалиште је, у смислу овог закона, место у коме странац коме је одобрено стално настањење има намеру трајно да живи на одређеној адреси.

Напомињемо да је Законом о странцима, чланом 80. предвиђено да надзор над спровођењем овог закона и прописа донетих на основу овог закона врше министарство надлежно за унутрашње послове и министарство надлежно за спољне послове, свако у делу који се односи на надлежност тог министарства.

Како Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма, подзаконским актима, Законом о регистрацији привредних субјеката, Одлуком Народне банке Србије о условима и начину отварања, вођења и гашења рачуна код банке, није предвиђен документ - пријава боравка за странце, већ само фотокопија личног документа, али полазећи од тога да Банка од клијента може да тражи и другу документацију у складу са прописима Републике Србије, да ли је неопходно од страног физичког лица које је заступник (пуномоћник, прокуриста) привредног друштва које отвара рачун у банци тражити документацију о основу боравка у Републици Србији?

Одговор:

Члан 16. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма (у даљем тексту: Закон), прописује да обвезник утврђује и проверава идентитет  заступника  прикупљањем података из члана 81. став 1. тачка 2. Закона, и то увидом у лични документ или из неке друге службене исправе. Подаци који се прикупљају су следећи: име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште и јединствени матични број заступника.

Дакле, један од података који се прибавља је пребивалиште, или, ако из неког разлога није могуће прибавити податке о пребивалишту, боравиште.

Начин на који се прибавља овај податак је такође прописан чланом 16. Закона - то је пре свега, увидом у лични документ, што је, када је у питању странац, свакако пасош.

А ако није, хипотетички гледано, могуће прибавити податке о пребивалишту странца из његовог пасоша, или ако се странац настанио у Републици Србији, са намером да трајно живи у њој, податак о пребивалишту се може прибавити из друге службене исправе, што је у овом случају одобрење за привремени боравак или стално настањење странца.

 

Питање:

Молимо за мишљење о начину спровођења обавезе предвиђене ставом 2. и ставом 4. тачка 2. члана 29., као и ставом 2. тачка 2. члана 30. Закона, да је запослени који води поступак успостављања лоро коресподентског односа или пословног односа са страним функционером пре успостављања ових односа дужан да прибави писмену сагласност највишег руководства. Сходно члану 3. тачка 28., алинеја друга, највишим руководством код затвореног акционарског друштва сматра се - управни одбор.

Начин сазивања седница управног одбора, како редовних и ванредих, регулисан је Законом о банкама и Законом о привредним друштвима.

Закон о банкама у члану 74. предвиђа да се седнице управног одбора одржавају по потреби, а најмање једном у три месеца. Поменутим чланом 74. став 4. предвиђено је да представник Народне банке Србије може присуствовати седници, у ставу 5. се прописује да управни одбор обавештава Народну банку Србије о датуму, месту и времену одржавања седнице у року предвиђеном за обавештавање чланова управног одобора.

Закон о привредим друштима у члану 315. став 3. прописује да се писани позив за седницу управног одбора акционарског друштва доставља свим члановима управног одбора најкасније осам дана пре одржавања ванредне седнице, осим ако се седница заказује у  хитним случајевима предвиђеним статутом, када тај рок може бити и краћи.

С обзиром на то да је банка  организована у форми затвореног акционарског друштва, сходно напред поменутим законским прописима који регулишу начин обавештавања чланова управног одбора и Народне банке Србије о заказивању седнице управног одбора Банке, молимо за Ваше мишљење о следећем:

- да ли је могуће успоставити лоро коресподентски однос са страном банком или пословни однос са страним функционером на основу сагласности Извршног одобора банке уз услов да се на првој редовној или ванредној седници управног одбора верификује одлука Извршног одбора, као и да се у случају да управни одбор не верификује одлуку Извршног одбора, успостављени пословни однос раскине?

- такође да ли постоји могућност да се сагласност Извршног добора прибави накнадно тј.

по успостављању лоро коресподенстког односа са страном банком или послованог односа

са страним функционером, на првој седници Извршног одбора које се по правилу

одржавају једном недељно?

Одговор:



Члан 29. став 2. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/09,72/09 и 91/10 - у даљем тексту: Закон) прописује обавезу прибављања писменог одобрења  највишег руководства у обвезнику, приликом успостављања лоро кореспондентског односа. Закон још наводи да се сагласност прибавља пре успостављања тог односа.

Због тога смо мишљења да се не може дати накнадна сагласност чланова управног одбора, нити накнадна верификација такве сагласности.

Ипак, остаје могућност да чланови управног одбора банке дају овлашћење члановима извршног одбора банке за давање сагласности која је услов за успостављање лоро кореспондентског односа.

 

Питање:

У складу са Препорукама за пријављивање сумњивих трансакција, познавања и праћења странке и забране дојављивања, уколико је присутан неки од индикатора сумњивих трансакција, банка анализира трансакцију и уколико анализом утврди да нема основа за сумњу о томе сачињава службену белешку.

У овом процесу, да ли је у случају позајмица оснивача могуће применити приступ заснован на ризику и увести минимум износа трансакције испод којег се трансакције неће анализирати и о њима сачињавати службена белешка.

Одговор:

Позајмица оснивача је један од индикатора за сумњу на прање новца. Ипак, не мора свака позајмица оснивача да указује да постоји основ сумње да се  пере новац.  Због тога треба имати на уму очекивано пословно деловање странке, и треба вршити даљу анализу. Не може се увести износ испод кога не треба анализирати позајмицу оснивача, већ то треба ценити у сваком појединачном случају, у зависности од других околности које могу указати на сумњу да се ради о прању новца.

Питање:

Чланом 3. тачка 31. Закона дефинисано је да је налогодавац електронског трансфера лице које има отворен рачун код лица које врши услуге платног промета и даје налог за пренос средстава са тог рачуна,  или лице које даје налог за пренос средстава код лица које врши услуге преноса новца.

У вези са напред изнетим произилази да налогодавац електронског трансфера може бити само лице које има отворен рачун у Банци.

Одговор:

Налогодавац електронског трансфера може бити и лице које нема отворен рачун у банци.

Питање:

Чланом 12б став 2. прописано је да ако се електронски трансфер врши без отварања рачуна банка је у обавези да идентификује налогодавца само ако трансфер износи 1000 евра или више. С тим у вези поставља се питање који број рачуна се укључује у образац или поруку која прати електронски трансфер, сагласно члану 12а?

Одговор:

Ако нема броја рачуна, јер рачун није ни отворен, прописана је алтернативна законска обавеза (члан 12а, став 2, алинеја 3 Закона), односсно прибавља се јединстевена идентификациона ознака.

Питање:

Приликом првог успостављања пословног односа нпр. отварање рачуна или одобравања кредита клијенту утврђује се стварни власник странке-физичко лице у складу са Законом, на основу документације која није старија од 3 месеца.

Ако се исти клијент обрати банци за успостављање новог уговорног односа, одобравање другог кредита или издавање банкарске гаранције, али након 95 дана (прошло је више од 3 месеца од успостављања првог пословног односа), да ли је потребно прибавити-инсистирати на достављању нове документације која није старија од 3 месеца, а којом би поново утврдили стварног власника или се може користити претходно прибављена документација уз изјаву странке да није било промена стварног власника?

 

Одговор:

У ситуацији када је већ успостављен пословни однос и утврђен стварни власник, а клијент се јави са жељом за успостављање пословног односа друге врсте након истека рока од три месеца, може се преузети докумантација из досијеа клијента који је већ формиран.

Ипак, то не значи да периодично, у складу са степеном ризика за тог клијента, не треба вршити проверу утврђеног идентитета стварног власника.

Питање:

Да ли физичко лице може бити сврстано у категорију ниског ризика?

Одговор:

Члан 7. Закона прописује право и обавезу обвезника да у складу са смерницама које доноси орган надлежан за вршење надзора, изради анализу, и процену ризика од прања новца и финансирања тероризма за сваку групу или врсту странке, пословног односа или услуге коју обвезник пружа у оквиру своје делатности; док члан 32. Закона говори о поједностављеним радњама и мерама, и у ставу 3. говори да обвезник може да изврши поједностављене радње и мере познавања и праћења странке и у случају када, у складу са одредбама члана 7. Закона, процени да постоји незнатан или низак ризик за прање новца или финансирање тероризма. Закон, дакле, изједначује „низак ризик“ и „поједностављене радње и мере познавања и праћења странке“.

Сматрамо да Закон даје могућност обвезницима да физичка лица сврстају у нискоризичну групу од прања новца и финансирања тероризма. Наиме, члан 7. став 3. Закона, даје овлашћење министру да пропише критеријуме за сврставање странке у нискоризичну групу, осим случајева наведених у Закону (а Закон у члану 32. став 3. даје овлашћење обвезнику да на лица примени поједностављене радње и мере познавања и праћења странке).  Што значи да је Закон (који има већу правну снагу од Правилника) овластио обвезника да примени поједностављене радње и мере познавања и праћења странке када странку сврста у нискоризичну групу.  Ако се граматичким тумачењем Закона не може доћи до оваквог разумевања одредаба 32. и 7. Закона, ово свакако произилази из примене методе логичког тумачења, имајући  у виду намеру законодавца.

Најновијим изменама Правилника о методологији за извршавање послова у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма, који је дана 10. јуна 2011. године објављен у „Службеном гласнику РС“, број 41/11, ова дилема је отклоњена, додавањем новог члана 5а Правилника, који гласи: „Странка за коју постоји низак степен ризика и на коју се примењују поједностављене радње и мере познавања и праћења странке може бити и свако друго лице коме је тај степен ризика утврђен анализом ризика коју обвезник израђује на основу члана 7. став 1. Закона.“

Питање:

Чланом 12а Закона прописано је да је лице које пружа услуге плаћања и наплате дужно да прикупи тачне и потпуне податке о налогодавцу и да их укључи у образац или поруку која прати електронски трансфер средстава послатих или примљених, без обзира на валуту. Ти подаци морају пратити електронски трансфер током целог пута кроз ланац плаћања, без обзира на то да ли посредници у ланцу плаћања постоје и без обзира на њихов број. Подаци које треба прибавити су име и презиме налогодавца електронског трансфера, адреса налогодавца електронског трансфера, број рачуна налогодавца електронског трансфера или јединствену идентификациону ознаку. Уколико је немогуће прикупити податке о адреси налогодавца електронског трансфера, лице које пружа услуге плаћања и наплате дужно је да, уместо податка о адреси, прикупи неке од следећих података - јединствену идентификациону ознаку, место и датум рођења налогодавца електронског трансфера или национални идентификациони број налогодавца електронског трансфера.

 Чланом 12б прописано је да је лице које пружа услуге плаћања и наплате дужно да утврди и провери идентитет налогодавца електронског трансфера пре вршења тог трансфера, и то на начин прописан у члановима 13. до 18. Закона (пуна идентификација уз физичко присуство налогодавца). Ако се електронски трансфер врши без отварања рачуна, наведене обавезе врше се само ако тај трансфер износи 1.000 евра или више у динарској противвредности.

 Поставља се питање неопходности извршења обавеза из члана 12б Закона када су у питању трансфери новца без отварања рачуна, при чему новац шаље налогодавац из иностранства примаоцу средстава у Републици Србији. У том смислу, а уз осврт на члан 12а Закона, сматрамо да члан 12б регулише само одлазеће трансфере и да је обавеза банке у Републици Србији, да приликом пријема средстава када је у питању трансфер новца из иностранства у Републику Србију без отварања рачуна (нпр. Wестерн Унион и МонеyГрам), утврди податке налогодавца прописане у члану 12а, а не и остале податке из члана 12б (на начин прописан у члановима 13. до 18. Закона).

Одговор:

Члан 12а Закона је општи члан, који уводи обавезу прикупљања података о налогодавцу електронског трансфера и наводи који су то подаци. Члан 12 б прецизира обавезе, раздвајајући трансфере који се врше када је рачун већ отворен, и оне које се врше без отврања рачуна. Став 1.  и 2. члана 12 б се односи на тзв. одлазеће трансфере (и прецизирају обавезе за обвезнике), док се одредба става 4. овог члана односи на тзв. долазеће трансфере, јер постоји обавеза банке да у року од три дана од дана пријема трансфера прибави податке који недостају или да одбије извршење тог трансфера.

Питање:

Чланом 44а став 1 Закона прописано је да је обвезник дужан да утврди поступак којим се при заснивању радног односа на радном месту на коме се примењују одредбе овог закона и прописа донетих на основу овог закона, кандидат за то радно место проверава да ли је осуђиван за кривична дела којима се прибавља противправна имовинска корист или кривична дела повезана са тероризмом.

Молимо да појасните да ли се ова одредба односи само на запослене у организационом делу банке задуженом за спречавање прања новца или се наведена одредба односи и на друге запослене банке, нпр. шалтерске раднике, запослене који раде на отварању рачуна и успостављању пословног односа.

Поставље се питање да ли се оваква одредба, уколико се шире тумачи, примењује и на запослене у организационом делу Банке у чијој је надлежности контрола усклађености пословања, уколико су организациони делови банке који се баве спречавањем прања новца и финансирања тероризма и контролом усклађености пословања организационо потпуно раздвојени.

Одговор:

Одредба се односи на оне који непосредно примењују закон, шалтерске раднике, оне који закључују уговоре у име банке...

Када се ради о запосленим у одељењу за контролу усклађености пословања, ако не примењују Закон у појединачним случајевима, већ само уопштено проверавају да ли је пословање усклађено за законским прописима, тако да се на њих не односи одредба члана 44а.

 

Питање:

Чланом 7. став 3. Закона прописано је да министар, на предлог Управе прописује критеријуме на основу којих обвезник сврстава странку, пословни однос, услугу коју пружа у оквиру своје делатности или трансакцију у ниско ризичну групу за прање новца или финансирање тероризма, те на основу тога врши поједностављене мере познавања и праћења странке, осим случајева наведених у овом закону, а у складу са техничким критеријумима прописаним у признатим међународним стандардима и мишљењем органа из члана 82. овог закона, надлежног за надзор над применом овог закона код обвезника који врши процену ризика за ту странку, пословни однос, услугу коју пружа у оквиру своје делатности или трансакцију. Шта подразумева мишљење надзорног органа из члана 82. Закона, односно поводом чега  - у којим ситуацијама се заправо прибавља ово мишљење.

Одговор:

Мишљење прибавља министар финансија, приликом израде подзаконског акта. Ова обавеза се не односи на обвезнике.

Питање:

Да ли се разматра могућност да се приликом заснивања пословне сарадње са привредним друштвом идентификација може извршити на основу увида (штампа и овера) са wеб сајта Агенције за привредне регистре, или се као и до сада од клијента мора захтевати оригинал (или оверена копија) Решења о регистрацији који није старији од 3 месеца?

Одговор:

Таква могућност је уведена још 27. марта 2009. године, када је Закон ступио на снагу. Наиме, став 4. члана 15. даје право обвезницима да идентификацију изврше непосредним увидом у регистар привредних субјеката.

Питање:

Да ли је исправно тумачење да се члан 44а Закона односи на запослене у сектору за спречавање прања новца односно на овлашћено лице и његовог заменика?

Одговор:

Не, обавеза се односи на све који примењују Закон - врше идентификацију, закључују уговоре или на други начин долазе у везу са клијентима, трансакцијама или подацима и документацији о тим клијентима или трансакцијама.

Питање:

У вези одредби Закона, члана 23. и 24.  којим се дефинише поверавање вршења радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу,да ли треће лице може бити продавац или агент са којим је Банка закључила Уговор о пословној сарадњи, која обухвата и идентификацију клијента?

Одговор:

Не може имати статус трећег лица, али се  могу уговором између банке и  продавца поверити продавцу вршење одрећених радњи и мера из Закона. Ипак, одговорност за примену Закона је на банци.

Питање:

Да ли се обавезе које је обвезник дужан да утврди и документује  уговором на основу којег се успоставља лоро коресподентски однос односе на документацију из члана 29. став 1. тачка 1-6. Закона?

Одговор:

Не. Када се ради о лоро кореспондентским односима нова обавеза се односи на све банке, без обзира да ли долазе из земље која примењује АМЛ стандарде или не. Обавеза се састоји у томе да се уговором утврде обавезе две банке о томе ко ће обављати послове спречавања и откривања прања новца или финансирања тероризма.

Питање:

Чланом 12а прописано је да је банка у обавези да прикупи тачне и потпуне податке о налогодавцу за сваки електронски трансфер, без обзира на износ, а чланом 12б тачка 3. прописано је да је банка дужна да изврши обавезе из члана 12а став1. увек када постоје основи сумње да се ради о  прању новца или финансирању тероризма, без обзира на износ електронског трансфера. Да ли је у члану 12б, став 3 грешком наведен члан 12а став 1., уместо члана 12б став 1? Уколико није грешка сматрамо да је члан 12б став 3. сувишан јер се наведени подаци утврђују за сваки електонски трансфер.

Одговор:

Члан 12б став 3 није погрешан, јер када се ради о електронским трансферима без отварања рачуна, не постоји обавеза прикупљања података, ако је трансфер мањи од 1000 евра. Али, и тада постоји обавеза прикупљања података, ако постоји сумња у прање новца или финансирање тероризма, о чему и говори став 3 члана 12б.

Питање:

Да ли налогодавац електронског трансфера може бити правно лице? Ако је одговор потврдан који се подаци укључују у образац или поруку која прати електронски трансфер?

Одговор:

Да, односи се на сва лица, како физичка, тако и правна. Прикупљају се: назив и седиште и број рачуна или јединствена идентификациона ознака.

 

Питање:

Да ли банка, која осим банкарских, обавља и брокерско-дилерске послове и послове заступања у осигурању, може имати једно овлашћено лице у смислу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма? Ако је одговор потврдан, да ли полаже један стручни испит и који?    

Одговор:

Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма (у даљем тексту: Закон) обавезује обвезника да именује овлашћено лице и његовог заменика. Ако у оквиру банке, постоји посебна организациона јединица која се бави брокерско - дилерским пословима, нема сметње да једно овлашћено лице буде одговорно и за банкарске послове и за брокерско-дилерске послове. Услов за то ће од 1. јануара 2012. године бити поседовање лиценци из свих области у којима банка послује. Конкретно, у случају који описујете, једно лице, да би било овлашћено лице на нивоу целе банке, мора имати положен стручни испит за банке, послове осигурања и за брокерско - дилерске послове.

Наравно, и другачије решење је могуће – нема сметње да банка има три овлашћена лица која би била надлежна за спровођење мера из Закона у различитим организационим јединицама банке.

2011 Управа за спречавање прања новца