APML logo
Српски Srpski English
Почетна > Међународна cарадња > Савет Европе (СЕ)

Савет Европе (СЕ)

Шта Савет Европе предузима на плану борбе против прања новца

                              и финансирања тероризма?

 

Савет Европе је први од свих међународних организација указао на значај предузимања мера против опасности које проистичу из прања новца а које угрожавају демократију и владавину права. 


Европски комитет Савета Европе за проблем криминала (ЦДПЦ) је 1977. године донео одлуку да се оснује комитет одабраних експерата који ће истраживати „озбиљне проблеме настале у многим државама због незаконитог преноса средстава криминалног порекла а који се често користе за даље извршење кривичних дела.” Резултат рада овог Комитета било је усвајање 1980. године Препоруке о мерама против преноса и чувања средстава криминалног порекла,  од стране Комитета министара Савета Европе, у оквиру чега се налази и пакет мера за развој свеобухватног програма за борбу против прања новца.   


Даљи рад на одузимању имовинске користи од промета наркотика одвијао се кроз активности Групе за сарадњу у борби против злоупотребе наркотика и незаконитог промета наркотика (позната под називом Група Помпиду). 


У септембру 1990. године Комитет министара усвојио је Конвенцију Савета Европе о прању, тражењу, заплени и одузимању прихода од криминала (ЕТС 141).

Циљ ове Конвенције је да олакша међународну сарадњу и међународну правну помоћ у кривичним истрагама и проналажењу, заплени и одузимању прихода од криминала. Намера је да Конвенција помогне државама да постигну сличан степен ефикасности чак и уколико законска решења међу државама нису у потпуности усклађена. Ову Конвенцију ратификовале су све државе чланице, због чега Конвенција представља нарочито корисно средство у међународној сарадњи, а такође и због више одредби о међународној правној помоћи. Конвенција је такође отворена И за државе које нису чланице Савета Европе.  


“Стразбуршка конвенција” и даље је уговор од историјског значаја, која представља важан темељ стандарда за спречавање прања новца. Конвенцију је ратификовао велики број држава – наиме, до данас има 48 држава потписница овог споразума, укључујући свих 47 држава чланица и једну државу која није чланица (Аустралија). 


Савет Европе је 2003. године одлучио да осавремени и прошири делокруг Стразбуршке конвенције како би се узела у обзир чињеница да је могуће финансирати тероризам не само прањем новца из криминалне активности , већ и новцем који потиче из законите активности. Овај процесс је завршен 2005. године, када је 3. маја усвојена Конвенција о прању, тражењу, заплени и одузимању прихода од криминала и о финансирању тероризма (ЦЕТС 198). Ова нова конвенција је први међународни уговор који обухвата спречавање и контролу и прања новца и финансирања тероризма. Текст конвенције афирмише чињеницу да је брз приступ финансијским информацијама или информацијама о имовини криминалних организација, укључујући и групе терориста, од кључног значаја за успешне превентивне и репресивне мере, и у крајњој мери је најбољи начин да се ове криминалне организације зауставе. Конвенција садржи и механизам који обезбеђује правилну имплементацију одредби од стране држава потписница, који је почео да функционише 2009. године (Конференција држава потписница Конвенције о прању, тражењу, заплени и одузимању прихода од криминала  и о финансирању тероризма (ЦЕТС 198).

 




Датотеке за преузимање

МОЛИ пројекат - Припремни извештај1025KB.pdf
МОЛИ пројекат - сажети приказ87KB.pdf
2011 Управа за спречавање прања новца