APML logo
Српски Srpski English
Почетна > О Управи > Управа за спречавање прања новца

Управа за спречавање прања новца

Управа за спречавање прања новца је финансијско-обавештајна служба Републике Србије, која је централни орган у систему борбе против прања новца и финансирања тероризма. Надлежност Управе је прописана Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма. Обвезници по том Закону Управи достављају извештаје о сумњивим трансакцијама и лицима, које затим Управа за спречавање прања новца даље анализира, прикупља додатне информације, и ако нађе да у конкретном случају постоји основана сумња на прање новца или финансирање тероризма, податке о томе прослеђује надлежним органима, а пре свега, надлежним тужилаштвима и полицији. Управа може, без претходне пријаве сумњиве трансакције, сама уочити да постоји сумња да неко лице или организована група пере новац или да постоји основана сумња на финансирање тероризма, па онда затражити податке од обвезника и других државних органа. Такође, Управа може покренути поступак прикупљања и анализе података и основу иницијативе другог државног органа, као што су: судови, тужилаштва, Безбедносно-информативна агенција, Агенција за приватизацију, Комисија за хартије од вредности и полиције и др.

Управа за спречавање прања новца, иако једина у свом називу има „спречавање прање новца“ није једини орган који се бави борбом против прања новца. Осим Управе за спречавање прања новца, целокупан систем за спречавање прања новца се састоји од:

  • Обвезника, односно свих оних представника финансијског и нефинансијског сектора који су дужни да примењују прописе за спречавање прања новца (банке, осигуравајућа друштва, ревизори...). Њихов циљ је да кроз примену радњи и мера прописаних законом, створе неповољну климу за прање новца у једној држави. Иако нису названи обвезницима, и адвокати су дужни да примењују радње и мере прописане Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма.
  • Надлежних надзорних органа, који контролишу примену прописа о спречавању прања новца и финансирања тероризма код обвезника, те на тај начин осигуравају правилну примену прописа и функционисање система у овом делу. Надлежни надзорни органи су: Народна банка Србије, Комисија за хартије од вредности, Девизни инспекторат, Управа за спречавање прања новца, Министарство трговине и услуга...
  • Полиције, тужилаштва и судова – односно органа који чине репресивни део система за спречавање прања новца, на начин што гоне учиниоце кривичног дела прања новца. Рад овог дела система је од суштинске важности: кроз гонење  “перача новца” или “финансијера тероризма”, њихово оштро кажњавање и одузимање имовине утиче се на генералну превенцију, односно, шаље се порука друштву да се прање новца у Србији не исплати, и на тај начин се потенцијални перачи новца одвраћају од вршења овог дела.

Прање новца је процес прикривања незаконитог порекла новца или имовине стечених криминалом. У случајевима када је имовинска корист стечена извршењем кривичног дела, криминалац или организована криминална група, траже начин да користе стечени новац или имовину тако да својим активностима не привлаче пажњу надлежних органа. Стога врше читав низ трансакција са крајњим циљем да се наведени новац или имовина прикажу као законито стечени. Новац у овом процесу често мења свој облик и пребацује се са једног на друго место. Прање новца је процес који превазилази националне границе, те и механизми борбе против овог облика криминала морају имати међународни карактер.

Финансирање тероризма је обезбеђивање или прикупљање имовине или покушај обезбеђивања и прикупљања имовине, у намери да се та имовина користи, или са знањем да може бити коришћена, у целости или делимично, за извршење терористичког акта, од стране терориста или од стране терористичких организација.

На међународном плану, Управа активно учествује у раду Манивала (МонеyВАЛ), једног од комитета Савета Европе који окупља стручњаке за проблематику спречавања прања новца и који функционише на принципу узајамних евалуација држава чланица. Управа је члан и међународног удружења финансијских обавештајних служби – Егмонт групе од јула 2003. године. Чланство је потврда да је Управа задовољила међународно признате критеријуме и да је у могућности да ефикасно и сигурно размењује финансијске обавештајне податке са сродним институцијама широм света. Сви размењени подаци имају карактер службене тајне и могу се користити само у сврхе и на начин прописан законом. Од јуна 2010. године Управа за спречавање прања новца, која има својство посматрача, учествује у раду Евроазијске групе за борбу против прања новца и финансирања тероризма.

Од децембра 2010. године, изменама Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, Управе је добила надлежност у инспекцијском надзору одређених обвезника: ревизора, рачановођа, предузетника и правних  лица  који се баве факторингом или форфетингом, пореских саветника и др.

Управа такође настоји да у сарадњи са другим државним органима и обвезницима утврди потребе за даљом обуком, која се реализује кроз семинаре и радионице, а има за циљ успешнију примену закона у свим његовим аспектима. Управа за спречавање прања новца тежи да у сарадњи са другим државним органима допринесе јачању система за откривање и спречавање прања новца у Србији и очувању интегритета финансијског система државе.

 

 




Датотеке за преузимање

Информатор о раду577KB.pdf
2011 Управа за спречавање прања новца